Johann Salis Seewis

[jadran2]

Vrlo zanimljivo istrazivanje vrijednog predmeta. Jos nekoliko dodataka .....
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Необично је да су објаве и прогласи штампани и ћириличним писмом, јер одмах по доласку генералног гувернера фон Салиса у Србију, престао је да важи јулијански календар а ћирилица је, под претњом казне, била избачена из употребе. Гувернман је био устројен као полицијска држава, а фон Салис је имао задатак да успостави мир и нови поредак у делу који је потпао под аустроугарску власт (западне и средишње области Србије). Пошто предузете мере нису дале очекивани ефекат, подозревајући да је уместо репресије и најстрожих казни боље удовољити народним потребама и тиме придобити широке народне масе, гувернер је одлучио да извесним олакшицама подстиче отварање многобројних кафана и крчми, нарочито по селима.
Хуго Керхнаве, главни цивилни администратор Гувернмана, у књизи Војна управа у окупираној Србији, о томе пише:
И то се показало као бумеранг. Та места беспослице уствари отежавају политичку контролу и представљају јазбине у којима настаје све што није дозвољено, у првом реду некажњена политичка агитација. У кафанама се фабрикују све узнемирујуће гласине којима се потом хране српске главурде пуне фантазија.

[MOTORISTA]

Необично је да су објаве и прогласи штампани и ћириличним писмом...

Pa morali su jer, i od ono malo pismenih koji su ostali, njih 1 ili 2 % su znali latinicu.

[chombe]

Svaka čast momci !!! Iskreno zahvaljujem na vašem trudu i želji da nadopunite ovu meni vrlo interesantnu temu. Kockicu po kockicu i ovaj mozaik se pretvara u zbilja prekrasnu sliku.

[dzumba]

Када поменусте ћирилицу и латиницу у окупираној Србији током Првог светског рата да вам испричам једну анегдоту. Изван теме је али више као занимлјивост и потврду нужности коришћења ћирилице у то време.

Ћирилица је званично била забрањена. У основним школама се почела учити само латиница. Елем, моја најстарија тетка је 1917. године пошла у први разред па је почела да учи латиницу. У почетку њена мајка а моја баба (једва писмена и нешколована жена) није обраћала пажњу али је потом приметила да "дете пише наопако и стално погреши слова". Моја баба је прво опомињала да погрешно пише и да  словни симбол "Н"  није "Х" , већ "Н". Како је ћерка била упорна и понавља да је тако учи учитељица, прво ју је измлатила (јер јој није веровала), али је сутрадан ипак лично отишла у школу код учитељице да је пита како то учи децу. Тек у школи моја баба је од учитељице сазнала да постоји и латиница. Тетка је волела да исприча ову причу а ми унуци смо волели да у шали запиткујемо бабу да нам покаже латиницу.

[chombe]

Odlična priča Dzumba !!!

Ne bih volio da se odmaknemo od teme, ali i ja imam sličnu dogodovštinu. Svojevremeno sam kao dio specijalističke obuke u JNA trebao isplanirati diverziju na brod pod „šifrom“ KO 3 APA. Ja sam se ubio tražeći po raznim šifrarnicima o čemu se zapravo radi jer sam mislio da je riječ o nekakvoj kratici kao npr DTM ( Desantni tenkonosac i minopolagač). Ni na kraj pameti mi nije bilo da je to ustvari KOZARA na ćirilici. Na svu sreću ( kao „dobar“ vojnik ) imao sam nekoliko prekomandi nakon toga, inače bi mi ekipa izvadila dušu. I dan danas se smijem kad se toga sjetim.

[JASON]

Хуго Керхнаве, главни цивилни администратор Гувернмана.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[chombe]

Hvala Jason !!!

Taj Hugo im je izgleda bio glavni ćato  .
Evo još jedne poznate službene fotografije našeg grofa preuzete iz digitalnog arhiva Austrijske Nacionalne  biblioteke.

[JASON]

Његово Величанство цар и краљ доделило је војном генералном губернатору Србије, подмаршалу грофу Салис-Севису част правог тајног саветника. Поводом тим, лист Београдске Новине од 16. јануара 1916. објавиле су укратко биографију грофа Салиса, коју наводим у целости.


Podmaršal Ivan grof Salis–Seewis vodi porjeklo od jedne poznate švicarske porodice. Rogjen je 8. decembra 1862. godine u Karlovcu u Hrvatskoj, i sada je dakle u 53. godini. Do sada je poglavito poznat svojim radom na reformaciji u Makedoniji, gde je radio kao zastupnik Austro-Ugarske.

Vojničku je naobrazbu dobio u tehničkoj vojnoj akademiji, iz koje je izišao kao poručnik ženijskih četa. Poslije je svršio ratnu školu i unapregjen je u kapetanski čin u generalnom stožeru. Kao nastavnik je taktike bio neko vrijeme zauzet u požunskoj pješačkoj kadetskoj školi, odakle je poslije prešao na rad u pješadiju. Pošto je neko vrijeme bio šef generalnog stožera 28. pješačke divizije, unapregjen je za majora. 1903. godine postao je potpukovnik i tada mu je data titula Adjoint militaire d' Autriche-Hongrie, pri megjunarodnoj reformnoj komisiji u Makedoniji, kao zastupniku Austro-Ugarske.

Po mürzštegskom  programu, kao što je poznato, u tada još turskoj Makedoniji, bilo je povjereno Turskoj, da izvede namjeravane reforme, ali pod kontrolom izaslanih časnika velikih sila. Najvažniji je zadatak ove reformne akcije bio stvaranje oružništva i grof  Ivan Salis Seewis, stvorio je u tada u još potpuno divljim krajevima, vrlo mnogo u tom pogledu. Svoje sjedište je tada imao u Skoplju. Njegov je rad bio upravljen na stvaranje i uregjenje policijskih okružja u Makedoniji, i zatim na stvaranje škole za zapovjednike oružničkih postaja. On je organizovao ove škole i sastavio naukovne osnove za ove škole, koje su morale sasvim da budu podesne prema prilikama, koje su tada tamo vladale.

Ova je ustanova bila prva vojnička škola ove vrste u Turskoj, kojoj su vojne ustanove učinile sve moguće olakšice, i njihova je organizacija u toliko bila uzorna, da je ostalim vojnim misijama, a naročito talijanskoj, služila za ugled.
Grof Salis Seewis imao je pod svojim zapovjedništvom jedanaest časnika austro-ugarske vojske, koji su stupili u tursku vojsku, kao i švedskog kapetana i turskog potpukovnika Indver Nandrupa. Da bi održao drugarsko raspoloženje sa misijama ostalih velikih sila, sa turskim časnicima, vlastima i velikodostojnicima bila je gostoljubiva kuća grofa Salis-Seewis-a uvijek otvorena. Primanja, koja je u svojoj kući činio grof Salis-Seewis, pripomogli su reformnim planovima isto koliko i njegov energičan rad u zvaničnim poslovima. Godine 1906. unapregjen je grof Salis-Seewis u pukovnički čin i vratio se u monarhiju. Negov je odlazak iz Makedonije izazvao kod njegovih podčinjenih, kod njegovih suradnika i kod turskih vlasti iskreno žaljenje. Od cara i kralja odlikovan je odličjem željezne krune, a od Sultana osmanijskim odličjem II. razreda u znak priznanja za velike zasluge na njegovom radu u Makedoniji.

Prvo je postavljen za pukovnika pješadijske pukovnije broj 86. u Budimpešti, a kratko vrijeme zatim je premješten u pješačku pukovniju broj 79. grofa Jelačića na Rijeci, gdje je zatim postao generalmajor i brigadir.
Kad je izbio rat zapovjedao je on jednom brigadom i odlikovao se u borbama protiv Srbije. Tim povodom je unapregjen za podmaršala, i dobio je više odličja. Pošto je general pješadije pl. Sarkotić postavljen za zemaljskog poglavicu Bosne i Hercegovine, preduzeo je on zapovjedništvo nad 42. domobranskom hrvatskom pješačkom divizijom, a u poslednje je vrijeme bio vojnički zapovjednik grada Beča.

[JASON]

Po mürzštegskom  programu, kao što je poznato, u tada još turskoj Makedoniji, bilo je povjereno Turskoj, da izvede namjeravane reforme, ali pod kontrolom izaslanih časnika velikih sila.

Цар Фрањо Јосип и цар Николај II усвојили су 3. октобра 1903. у Мирцштегу тзв. Мирцштегски програм који је наметнут Отоманском царству и који је, између осталог, предвиђао и реформу жандармерије у Битољском, Солунском и Косовском вилајету, тј. укључивање хришћанског становништва и страних официра у јединице за одржавање јавног поретка и безбедности у држави. 
Велике силе (осим Немачке) поставиле су своје представнике да учествују у управљању жандармеријом у појединим областима, а Аустроугарска је била задужена за Скопски округ. Ове реформе, међутим, нису имале за резултат значајне промене због недовољног броја жандарма који су послале велике силе, као и због Младотурске револуције коју су започели Енвер-беј и Нијаз-беј 8. јула 1908. године. Тога дана младотурци су узели власт најпре у Битољу а потом и у другим македонским градовима и прогласили хуријет – слободу за све.

Младотурска револуција означила је крај Мирцштегских реформи због чега је почетком 1909. године дошло до повлачења страних официра из жандармерије. Чим су младотурци учврстили власт, Енвер-беј је овако тумачио хуријет: Срби и Бугари, то је једна балега преко које је прешао точак од кола па предвојио – пола балеге на једној, пола на другој страни… све једна балега.

[chombe]

A šta da kažem kolega JASON !!!
Skidam kapu do poda. Svaki put me vrlo ugodno iznenadite svojim izuzetnim prilozima ovoj temi. U tekstu se spominje i grofovo napredovanje u vojničkoj hijerarhiji, kao i njegova omiljenost među vojnicima, a to nas opet vraća na sablju.

RIJEČ JE O SABLJI KOJA JE NEDVOJBENO PRIPADALA GROFU JOHANU SALIS–SEEWISU, A DODJELJENA MU JE OD STRANE HRVATSKIH PODOFICIRA 79. PJEŠAČKE PUKOVNIJE KAO OPROŠTAJNI DAR PRILIKOM NJEGOVA UNAPRJEĐENJA U ČIN GENERALMAJORA I PRELASKA NA NOVU DUŽNOST ZAPOVJEDNIKA 71. PJEŠAČKE BRIGADE U RIJECI.

Ne znam koliko vam je poznat ovaj podatak -

11. XI 1918. GODINE UPRAVO NAŠ GROF JE KAO POSLJEDNJI ČASNIK U AUSTRO-UGARSKOJ VOJSCI DOBIO ČIN ARTILJERIJSKOG GENERALA

[JASON]

A šta da kažem kolega JASON !!!

Пошто сам из 'јужни крајеви' боље познајем прилике у Моравској и Вардарској војно-инспекцијској области које су биле под бугарском окупацијом. Тако и животопис грофа Салиса, у свему необичног човека, привлачи моју пажњу нарочито у време када је вршио дужност војног гувернера Гувернмана. Наравно да се нећу устручавати, уколико у трагању пронађем мрачну страну његове управе, да је предочим читаоцу, имајући при томе увек на уму, да је окупаторска власт, због познавања језика, била углавном састављена од: Срба, Хрвата и Словенаца из Монархије, који су приликом сузбијања тзв. реметилачких фактора имали неусловљену подршку домаћих аустрофила.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[chombe]

Naravno kolega da ne treba bježati i od ružnih stvari. Sve je to neophodno kako bi se dobila cjelovita i objektivna slika lika o kome govorimo. Ipak, moramo voditi računa o činjenici da svaka vlast najprije nastoji preuzeti medije i putem njih stvoriti što ljepšu sliku o sebi.

[chombe]

Evo još jednog malenog dodatka!!!
U ovom prilično rijetkom „Hrvatskom Vojničkom Koledaru“ iz 1912. godine ( koji je također u mom vlasništvu ) prikazan je šematizam cjelokupne KuK armade. Među pješačkim regimentama spomenuta je i naša 79. sa svojim zapovjednikom Ivanom Salis-Seewisom te najosnovnijim podatcima.

[JASON]

6/19. januar 1916.
Poseta Vilhelma II Beogradu

Dvorski voz je iz Niša stigao u 8 časova i 50 minuta na beogradsku železničku stanicu, ispred koje je bila postrojena počasna satnija, sastavljena od ugarskih i rumunskih pučkih ustaša.Poseta je imala strogo vojnički karakter, te je s toga kajzera pozdravio samo generalni guverner, podmaršal grof Salis-Seewis u pratnji svog glavara generalnog stožera potpukovnika Gellinkea i gradskog zapovednika generalmajora Kuhinke. Ove je časnike caru predstavio generalmajor fon Klepsch-Kloth. Zatim je formirana je kolona  od 28 automobila koja se uputila ulicom kneza Miloša ka tek obnovljenom železničkom mostu. Tu je car saslušao izveštaj o borbama oko mosta i u širem reonu a onda je peške obišao popravljeni most.
Potom se upućuju ka Kalemegdanu.Tu mu se podnosi izveštaj o borbama na ovom potezu, ali mu se prezentuju i podaci iz istorije, iz vremena Eugena Savojskog i Laudana.
Posle sata vremena provedenih na tvrđavi car Vilhelm se, veoma zadovoljan viđenim, rastaje od domaćina i kolima upućuje ka Zemunu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U isto vreme je otpočela služba u Sabornoj crkvi povodom pravoslavnog praznika Bogojavljanja. Službu je vršio protojerej Boža Jovanović uz pomoć 12 sveštenika. Nakon što je ispratio kajzera službi se priključuje i generalni guverner sa članovima svog štaba. Nakon svečane liturgije on je poljubio krst i primio naforu od sveštenika.Potom se litija uputila ka Savi gde je napravljena mala tribina okićena ćilimima i cvećem. Tu je sveštenstvo blagosiljalo vode Dunava, Save i Drine uz počasnu paljbu topovskih plotuna sa tvrđave. U povratku litije protojerej Jovanović blagoslovio je ruske zarobljenike a potom pred crkvom i počasnu četu austro-ugarskih vojnika, koja je aktivno učestvovala u ovom događaju.
Nakon rastanka od generalnog guvernera , sveštenstvo je ušlo u crkvu, kao i narod, da celiva krst i svetinje.