Инжињеријске јединице ВС - активности

[brodarski]

Što ima vojska s vodovodom? Onda od inženjerije neka napravi graditeljsko poduzeće. Ima vojska dosta svojih poslova da bih se uključivalo u poslove lokalne samouprave.

[Kuzma®]

ВОЈСКА ПОМАЖЕ У ИЗГРАДЊИ ЦЕВОВОДА ЗА УЖИЧАНЕ

Припадници 210. инжињеријског батаљона Друге бригаде Копнене војске већ други дан неуморно раде на рашчишћавању трасе за постављање цевовода који ће грађане Ужица снабдети пијаћом водом. Око 60.000 становника овог града у западној Србији од 26. децембра не користи за пиће и кување воду из градског водовода због загађења алгама језера Врутци из чије се акумулације напаја водоводна мрежа. Одлуком министра одбране припадници Војске Србије прискочили су у помоћ Ужичанима, прво ангажовањем 12 цистерни са пијаћом водом, а затим и инжињераца Друге бригаде који су на себе преузели озбиљан задатак – да за неколико дана припреме терен између Сушачких врела и Стапара куда ће се цевоводом повезати извориште на обронцима Златибора са постојећом водоводном мрежом.

Према речима мајора Славка Продановића, командира радне групе, инжињерци Друге бригаде већ су рашчистили око 1.200 метара трасе новог цевовода поред корита река Ђетиње и Сушице и очекује се да до суботе све буде спремно за почетак копања канала. Тиме би, како каже мајор Продановић, војска извршила постављени задатак.

Припадници Војске Србије ангажовани су од 7. јануара када су допремили инжињеријске машине на место рада. Због неприступачности терена и непостојања адекватних прилазних путева, инжињерци су морали да шире постојеће деонице како би стигли до локације где ће радити. Мајор Продановић каже да су војници на појединим деловима трасе морали да савладавају веома густу шуму, а на неким да разбијају велике стене. За рашчишћавање једног дела пута, мораће да се употребљава и експлозив.

Градоначелник Ужица Саша Милошевић захвалио је припадницима Војске Србије на помоћи нагласивши важност њихових напора да помогну како би грађани до 25. јануара, како је најављено, добили чисту воду.

На радовима од изворишта „Сушичка врела“ до Стапара ангажовано је укупно 44 припадника Војске Србије, девет самоходних инжињеријских машина и четири камиона који раде током целог дана како би посао што пре био окончан.

Извор: сајт ВС

[Brok]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/Epa_KzBG9hU?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Kuzma®]

ИНЖИЊЕРЦИ ТРЕЋЕ БРИГАДЕ ПОМАЖУ ШИРОМ СРБИЈЕ

Припадници 310. инжињеријског батаљона из Прокупља, из састава Треће бригаде Копнене војске, формирали су четири радне групе за пружање помоћи грађанима у општинама погођеним елементарним непогодама.

У општини Косјерић три инжињеријске машине и два самоистоваривача с потребним бројем људи од 29. маја реконструишу 14 километара оштећених путева ка засеоку Забава.

У Обреновцу, радна група са шест самоистоваривача од 3. јуна износи материјал и шут који је остао у кућама и другим објектима након повлачења воде.


У селу Горња Трешњица, у општини Љубовија, у току је постављање моста типа „бејли“, који је донирала Република Словачка. У селу Доња Љубовиђа у истој општини демонтиран је стари мост који је, тешко оштећен, пао у воду.

У месној заједници Сјерач у општини Бајина Башта 15 инжињераца поставља тешки механизовани мост преко реке Рогачице, а у понедељак и уторак у општину Крупањ биће упућена радна група од 5 инжињеријских машина и два самоистоваривача за помоћ у санирању терена.

Izvor. sajt VS

Dve fotografije iz fotogalerije, ostatak ФОТО-ГАЛЕРИЈА

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Postavljanje mosta preko Rogacice

[Kuzma®]

РЕЧНА ФЛОТИЛА ПОСТАВИЛA ПОНТОНСКИ МОСТ У БАЧКОМ МОНОШТОРУ

Припадници Другог понтонирског батаљона Речне флотиле поставили су јуче у резервату природе „Горње Подунавље“ у Бачком Моноштору понтонски мост за потребе Шумског газдинства „Сомбор“.

Mостом дужине 82,5 метара и носивости 60 тона премошћен је канал Дунав–Тиса–Дунав, чиме је омогућен безбедан прелазак тешким транспортним камионима натовареним дрвном масом.

Према речима најодговорнијих у Шумском газдинству, око 7 хиљада хектара шуме и корисници два викенд насеља оријентисани су на постављени понтонски мост, а током месец и по дана из резервата ће преко моста бити превезено више од 12 хиљада метара кубних трупаца и већа количина пратећег огревног дрвета. Осим тога, становницима тог краја биће увелико скраћен пут за одлазак на поља и обављање послова пољопривредном механизацијом.

Радну групу за опслуживање моста чини десет професионалних понтонираца, којима командује старији водник прве класе Небојша Павличевић, командир мосног места преласка, и за њих времена за предах готово да и неће бити. Дежурство на мосту траје непрекидно и подразумева обезбеђење моста, контролу и регулисање саобраћаја, навођење возила, контролу везова и спојница, отварање моста за потребе речног саобраћаја и његово поновно спајање.

Веома су важни и стално праћење водостаја – јер падање или раст нивоа воде захтевају скраћивање, односно продужење моста – и идентификација евентуалних оштећења током експлоатације. Понтонирци ће бринути и о отклањању дрвног отпада који плива водом са узводне стране како би спречили нарушавање безбедности моста.

– Пружањем услуге, којом ће се у буџет Републике Србије прилити значајна средства, војници и старешине реализују и практичне садржаје колективне обуке у успостављању и одржавању мосног места преласка – истиче капетан Марко Радојчић, командир понтонирске чете.

Izvor - Sajt VS

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

I jos nekoliko slika sa sajta VS

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Postavljen most u Krupnju


30.07.2014

U Krupanjskom selu Kržava preko istoimene reke, pripadnici 210. inžinjerijskog bataljona iz sastava Druge brigade Kopnene vojske, juče su postavili teški mehanizovani most.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Postavljanjem mosta, ukupne širine 3,80 i dužine 10 metara, meštanima sela Kržava omogućena je saobraćajna komunikacija sa Krupnjem, koja je bila u prekidu nakon poplava koje su u maju zadesile ovu opštinu.

-Ono što su ljudi stvarali celoga života, nestalo je u veoma kratkom vremenu. Mi činimo sve kako bi se stanje u Krupnju normalizovalo onoliko koliko je to u ovom trenutku moguće — rekao je stariji vodnik prve klase Saša Ristić, komandir odeljenja teškog mehanizovanog mosta, iz sastava 210. inžinjerijskog bataljona.

Vojska Srbije

[Adler]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Након што су пре два дана поставили мост у општини Врањска Бања, припадници 410. инжињеријског батаљона из састава Четврте бригаде Копнене војске поставили су јуче тешки механизовани мост и у селу Козји Дол у општини Трговиште.
Инжињеријским радовима на постављању тешког механизованог моста – носивости 60 тона и ширине 3,80 метара – руководио је заменик команданта 410. инжињеријског батаљона мајор Горан Николић.
Бујичне воде су крајем прошле недеље тешко оштетиле мост преко Козједолске реке, па су до постављања механизованог моста житељи овог краја били спречени да одлазе на своја имања.

[voja64]

Adler
Malo mi ovaj vodeni tok deluje da je brži od nekog dozvoljenog za TMM a on je do 3m/s a takođe su i novi nasipi na obalnim potporama.Sve zajedno zna da bude zahebano i nij ese jedared desilo da voda podloka novi nasip ili još gore da ispere deo ispod potpornih stopa.
Meni na oči gled su kolege ovako isto uredile obalu još 1984-5 negde u jesen pre ulaza u Batočinu na koji kilometar od raskrsnice s aauto puta.Iznad mosta se prostirala žičara koliko se sećam.Tada je nakon dan ili dva ovako prošao Tenk i zamalo stradala posada.. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Takođe je mom drugom kolegi na ratištu bio isti problem ali o tome nebih više detaljisao zbog pravila foruma..
Sve u svemu je jako pohvalno pomagati narodu i ja sam za svojega vakta isto radio i mnogo puta bio narodu na usluzi samo da se ovo ne izjalovi pa od belaja neko glavu da ne izgubi.Sa vodenim i pogotovo buičnim tokom se nije igrati a kritična mesta ovde su na oba kraja a i u sredini..Verujmi itekako znam šta pišem jer sam izveo više od 100 lansiranja sa svim modelima TMMova koje smo imali u JNA i VJ sem onog na KRAZU 260...Mada je i on u 95% indentičan u radu i postupcima a sam kolotražni-mosni blok je na svim modelima indentičan.

[Kuzma®]

Vest koja koju sam tek sada video na FB stranici VS i MO, verovatno zato sto je do sada niko nije  objavio pa ni sama VS.

Понтонирци Првог понтонирског батаљона Речне флотиле из шабачке касарне „Церски јунаци“свакодневно су ангажовани на одржавању понтонског моста преко реке Јадар код Драгинца који је постављен прошле године пошто је био делимично урушен дотадашњи мост због поплава. Захваљујући мосту, мештани Драгинца и још дванаест села овог краја су повезани са магистралним путем Лозница-Ваљево

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Ovo je jedna stara vest na koju sam slucajno naleteo. Mislim da zasluzuje da se ovde postavi kako bi je sacuvali. Inace ne secam se da im je neki medij posvetio prilog.

Oni su Obrenovčanima prvi priskočili u pomoć

Autor: A. Latas 28.05.2014. - 00:02 Komentara (0)

Pripadnici Rečne flotile iz Novog Sada prva su organizovana spasilačka ekipa koja je u pretprošli četvrtak naveče ušla u poplavljeni Obrenovac. Vojnici 93. ronilačke čete i Drugog pontonirskog bataljona jedini su te večeri organizovano spasavali unesrećeno stanovništvo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvu, jezivu noć pamtiće do kraja života: Vojnici Rečne flotile spasavaju Obrenovčane | Foto: Ministarstvo odbrane

POTOP - U Obrenovac su se uputili preventivno, izgleda jedini u Srbiji sluteći šta bi višednevne kiše mogle da učine toj opštini, no kad su došli, voda je već potopila selo Veliko polje te su odmah krenuli sa evakuacijom. Prema rečima vojnika, te večeri bilo je jezivo, dovikivali su se s ljudima, veze s komandom nisu radile, niti je ikog bilo da im pomogne pri snalaženju, jer Obrenovac nisu dobro poznavali. S druge strane priroda nije posustajala, voda je konstantno bujala noseći sve pred sobom i pred zoru je bilo jasno da je Obrenovac izgubljen.

- Kao scena iz filma „Neprijatelj pred vratima“ kada vojnici dođu, a Staljingrad čitav gori, tako sam se osećao kada sam ujutro došao u Obrenovac. Struje nije bilo, komunikacije nisu radile, masa ljudi traži pomoć, a mi se dovikujemo i izlačimo unesrećene - kaže poručnik Srđan Milojević.

Njegov kolega, major iz Drugog pontonirskog bataljona Mile Miković kaže da je taktika bila da prvo naslažu hranu i vodu u čamac i podele stanovništvu, jer nisu mogli sve da evakuišu, te potom njih 15 koliko stane izvuku iz grada. Spasavanje je bilo rizično - ograde, automobili i druge prepreke ostale pod vodom, otežavale su im put. U jednom momentu morali su iz bujice da izvlače i rusku spasilačku ekipu koja se prevrnula. Nedostatak opreme, evakuacija 1.000 žena i dece iz škole sa starim “fapovima” u 1,5 metara dubokoj vodi, stalno presvlačenje i kupanje kiselom vodom pamtiće dok su živi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mile Miković | Foto: R. Getel
 
- Ulivao sam ljudima nadu i govorio da ćemo doći po njih, mada nisam znao hoćemo li se tri metra dalje prevrnuti. Na glavnim ulicama prava bujica. Jednom nas je čak odnela u neko dvorište i ugurala u garažu. Voda je na nekim mestima bila duboka i po pet metara, moj kolega se zakačio za žicu od bandere - priča Miković. Da ne bi prevrnuli čamac ljudi su mu sa prvog sprata skakali na grudi, jer je to bio jedini način za spuštanje.

- Posle tri dana rada i nespavanja poremetila nam se percepcija. Kada smo gledali u vodu činilo nam se da ona s leve i desne strane ponire u bezdan - nastavlja Miković, čije kosti još osećaju posledice skakanja, a kao i svaki od 42 njegova vojnika podeljenih u sedam ekipa završio je s nabubrelim nogama.

- Noću nismo imali vodiča i to je bio najveći problem. A ljudi nervozni, pojedini gađaju činijama što ne stignemo da ih pokupimo, a onda neka baka kroz terasu kaže da nema nameru da ide ali eto donela nam je kolače pa da se osladimo - prepričava ronilac Milorad Jokić, stariji vodnik.
 
Sad treba spasavati rudnik
PUMPE - Vojnike Rečne flotile čeka drugi važan zadatak, odlazak u kopove Tamnavu zapadno polje i Veliki Crljeni, gde će postaviti tri pontonske skele sa tri pumpe i početi sa crpljenjem vode iz rudnika. Tamnava je trenutno najveće jezero u Srbiji i samo u njoj ima 210.000.000 kubnih metara vode koja će se ispumpavati sve do novembra.

Izvor: Alo.rs

[Rade]

Postavljen pontonski most do Ratnog ostrva

Autor: MONDO/Tanjug
19.06.2015


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Foto: TANJUG/ RADE PRELIC/ bk

Vojska Srbije postavila je danas u Zemunu pontonski most preko Dunava do plaže "Lido" na Velikog ratnog ostrva.

Most će se biti u upotrebi od 1. jula i trajaće do 1. septembra.

Dugačak je 350 metara, nosivosti 20 tona, a preko njega mogu da prelaze laka vozila po odobrenju i pešaci koji će koristiti plažu.

Biće angažovana i služba za obezbeđenje mosta.

[Kuzma®]

Evo i izvestaja Politike u kopme treba zanemariti greske kao sto je ‚‚porucnik regate‚‚


Pontonirski bataljon pripojio Zemunu Veliko ratno ostrvo


Pripadnici Vojske Srbije za dva i po sata montirali su i pričvrstili pontonski most preko koga će od 1. jula do 1. septembra moći da se prelazi do dunavske plaže Lido. – U akciji je učestvovalo 40 pripadnika bataljona čija je baza u Šapcu, osam tegljača i dva patrolna čamca

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(Fotografije Mioljub Veličković)

Slagan poput pazla, za dva i po sata, protegao se pontonski most od Zemunskog keja do plaže Lido na Velikom ratnom ostrvu. Od 1. jula do 1. septembra preko njega će prolaziti kolone izletnika i kupača, da u dunavskoj vodi pronađu rashlađenje od vrelog gradskog asfalta. Do kraja ovog meseca, peščanu plažu Lido, sportske terene, tuševe i toalete urediće i pripremiti gradske komunalne službe i opština Zemun. To završno glancanje prateći je deo posla. Onaj glavni – premošćavanje Dunava – obavio je juče Prvi pontonirski bataljon Vojske Srbije. Operacija je počela u sredu. Iz baze u Šapcu, Savom pa Dunavom, kretao se konvoj od osam remorkera, gurajući 38 delova plutajuće ćuprije.

– Čitava akcija, plovidba i montiranje, trajala je deset sati. Pontonski članci mogu da se transportuju i kamionima, ali smo se za plovni put odlučili jer je mnogo jevtiniji i jednostavniji – kaže poručnik regate Dragan Spasojević, referent za odnose s javnošću u Rečnoj flotili VS.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Snažni remorkeri su iz „čivijaškog akvatorija” dogurali konstrukciju ukupne težine od oko 266 tona. U postavljanju mosta učestvovalo je 40 pripadnika pontonirskog bataljona, osam tegljača i dva patrolna čamca.

Po dolasku u Zemun remorkeri su dogurali delove pontona u željenu liniju, zatim su ih vojnici raskačili. Potom je uz pomoć poluga i šrafova počela montaža mosta. Pontonski članak ima sidro kojim se „pričvršćuje” za dno reke, ali je ceo most tako načinjen da prati vodostaj i u skladu s tim može da se „protegne” dodatnih tridesetak metara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

– Ovaj pontonski most dužine 355 metara sačinjen je od 36 članaka koji su na vodi i dva krajnja, koja ga spajaju sa obalom. Nosivost mosta je 20 tona. U ovom slučaju namenjen je za kretanje pešaka, a po potrebi i za dostavna vozila – napominje Spasojević.

Posle učvršćivanja mosta, usledilo je finalno sređivanje. Vojnici su se latili šmrkova, kanti i metli – uglancali su most da se sija poput vojničkih čizama. Potom su most prešle i prve novinarske ekipe. Da je bezbedan i dobro utegnut potvrđuje i to da su ga lako pregazile i koleginice na visokim štiklama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

O bezbednosti pontona, do „demobilizacije” 1. septembra, staraće se 15 vojnika. Most će 24 sata biti pod nadzorom, a straže će biti na obe rečne obale.

Jedino čamdžije namrštene

I dok se veliki broj Zemunaca, naročito onih mlađih, raduje postavljanju mosta i kupanju na Lidu, ima i onih koje ponton nije baš obradovao. Reč je o vlasnicima brodića – kako kažu, 350 čamaca ostalo je „zarobljeno” u marini.

– Već četrdeset godina leta provodim na Velikom ratnom ostrvu i meni most samo otežava kretanje čamcem. Da bih izbio na Dunav, moram da plovim oko ostrva. Time trošim deset litara benzina više nego kada na reku stižem direktno iz marine – žali se jedan od zemunskih „brodovlasnika”.

Ministar Gašić i general Diković posetili vojni kamp

Pripadnike Prvog pontonirskog bataljona na zadatku juče je posetio ministar odbrane Bratislav Gašić. On je podsetio da zbog prošlogodišnjih poplava Vojska Srbije nije bila u mogućnosti da premosti Dunav između Zemuna i plaže Lido jer su svi pontoni korišćeni u saniranju posledica poplava u Kolubari. 

– Ove godine, zajedno sa lokalnom samoupravom, uspeli smo da omogućimo građanima lak i bezbedan prelazak do Velikog ratnog ostrva – rekao je Gašić.

Ministar je sa Ljubišom Dikovićem, načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, Dejanom Matićem, predsednikom opštine Zemun, i Andrijom Andrićem, komandantom Rečne flotile VS, prešao most i obišao vojni kamp u blizini plaže Lido.

Lična karta pontona

36 delova

355 metara dugačak, staza za pešake širine 3,5 metara

266 tona težak

20 tona maksimalna nosivost   


Izvor: Politika.rs
Fotografije:Mioljub Veličković

[dzumba]

Мост је постављен и може се преко њега прећи до Великог ратног острва, односно Лида (плажа на узводном "врху" острва). Ја данас поподне проверио. Ево пар слика:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мост делује врло стабилно. Водостај је релативно низак, али се на страни која је ближа Лиду примећује струјање па и чује хучање воде испод понтона. На улази и излазу са моста стоје дежурни војници,а на Великом ратном острву је уређен логор за послугу моста. Мало сам завирио кроз мрежу и могу рећи да је све постављено под конац и делује врло уредно.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Послуга моста је из понтонирског батаљона из Шапца.