Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Makron: Ako me Salvini i Orban žele za protivnika...


Francuski predsednik Emanuel Makron kaže za sebe da je glavni protivnik krajnje desničarskih i antiimigracionih partija u Evropi.

On time odgovara na kritike potpredsednika italijanske vlade Matea Salvinija i mađarskog premijera Viktora Orbana.

Orban i Salvini su, naime, kritikovali Makrona i poručili da će uzajamno sarađivati pred izbore za Evropski parlament 2019. kako bi se usprotivili "promigracionoj grupi zemalja, koje predvodi francuski predsednik", podseća Rojters.

Na molbu da prokomentariše te kritike, Makron je ocenio da se danas stvara ogroman jaz između nacionalista i progresivaca i naglasio da on neće ni na koji način dati svoj doprinos nacionalistima i onima koji zagovaraju govor mržnje.

"Tako da, ako su želeli da me vide kao svog glavnog protivnika, imali su pravo da to urade", rekao je Makron, kojeg Rojters opisuje kao proevropskog lidera sa željom da dublje integriše EU.

Makron se novinarima obratio tokom posete Danskoj.

Salvini je juče rekao da bi Francuska trebalo da pokaže veću "solidarnost i osećajnost" kad je reč o imigraciji i da okonča svoju politiku vraćanja migranata koji pokušavaju da uđu u Francusku na graničnom prelazu Ventimilja.

"Francuski predsednik Emanuel Makron je prvi koji bi trebalo da pokaže solidarnost i empatiju zbog ponovnog otvaranja granice u Ventimilji", rekao je Salvini nakon sastanka s Orbanom u Milanu.


izvor

[Dreadnought]

Maloletni migrant pretučen na Baščaršiji


U Sarajevu je uhapšen A. H. (27) zbog sumnje da je pretukao i naneo teške telesne povrede 17-godišnjem migrantu iz Libije, saopštila je sarajevska policija.

Uhapšeni se tereti da je 28. avgusta, malo posle dva sata iza ponoći u ulici Abadžiluk, u opštini Stari Grad Sarajevo, naneo teške telesne povrede državljaninu Libije, koji je zbrinut i zadržan na neurohirurgiji Kliničkog centra Sarajevo, prenosi Kliks.ba.

Kako se navodi, policija radi na rasvetljavanju incidenta.

izvor

[Dreadnought]

Migranti sve manje tema bh. institucija?


Prema podacima Savjeta ministara, u BiH je od početka godine ušlo 12.000 ilegalnih migranata.
 
Ministar bezbjednosti Dragan Mektić još juče je tvrdio da je od 11.000, devet hiljada već napustilo BiH. Koliko je neregistrovanih, za Savjet ministara je irelevantno, mada se svakodnevno mogu sresti u okolini sarajevkog željezničko autobuskog čvorišta.

Već mjesecima se smjenjuju grupe, uglavnom mladića, koji se ne bez razloga, okupljaju nadomak sarajevskog autobusko - željezničkog čvorišta. Danas smo sreli Sirijce, Avganistance, Tunišane. Pojedini tvrde da su tu i po sedmicu dana, ali da nisu registrovani.

Muhamed iz Avganistana kaže da nije dao papire policiji, ali da će to uraditi i onda ide u kamp.

Ali iz Tunisa ističe da spavaju bilo gdje.

"Nađemo dobro mjesto i spavamo, ali nemamo neko posebno mjesto da prespavamo", navodi Ali.

Hranu im donose građani i ugostitelji. Mnogi pitaju do kada će ih sretati po Sarajevu.

"Više narod čini nego država, od države nema ništa. BiH nema zdrave političke snage da omogući život nama građanima, da bi u toj poziciji mogli pomoći drugima", komentarišu sugrađani.

Mnogi migranti zimovaće u BiH, a među četiri lokacije koje se adaptiraju za njihov boravak, ipak nije povratničko selo Lipe kod Petrovca.

Tvrdnju da je većina već otišla, u bh. institucijama nismo mogli provjeriti, ali za ministra bezbjednosti Dragana Mektića to više i nije tema.

"Nema osnova više, migrantska kriza i ne pominje se. 11.000 migranata ušlo je u BiH. Sad ih ima dvije hiljade. Devet hiljada je izašlo, šta hoćemo mi", naveo je Mektić.

Gdje je nestalo devet hiljada migranata. Teško je povjerovati da su prešli hrvatsku granicu, ili da su vraćeni.

"Hoću otvoreno da kažem da mi se čini da bi politika Sarajeva voljela ovu migrantsku krizu da razvija od džamije do džamije i da im smještaji budu takvog kapaciteta da utiču na demografsku sliku u BiH", navodi Staša Košarac, šef Kluba SNSD-a u PD BiH.

Ali to za bh. institucije, i njihove zvaničnike, kako neki od njih kažu, više nije tema.

izvor

[Dreadnought]

Kraj spasilačke misije na Sredozemnom moru?


Italijanska vlada već duže vreme zahteva više solidarnosti kad je u pitanju prihvatanje izbeglica u Evropskoj uniji.

Rim smatra da je ostavljen na cedilu i zato sada pokreće jednu novu inicijativu, piše "Dojče vele".

Italija ne želi više da jedina bude odgovorna za izbeglice na brodovima misije „Sofija“ Evropske unije.

Italijanska ministarka odbrane Elizabetta Trenta zalaže se za to da ti brodovi ubuduće naizmenično uplovljavaju u luke različitih zemalja EU. Italija trenutno komanduje tom misijom i sve izbeglice koje se na taj način spasu automatski završavaju u italijanskim lukama. „Smatramo da je taj princip neprihvatljiv i želimo da ga preuredimo“, rekla je Trenta.

Prema pisanju dnevnog lista „La Stampa“, Italija odgovornost želi da proširi na druge zemlje EU koje izlaze na Sredozemno more, poput Francuske, Španije, Malte i Grčke.

Misija „Sofija“ mogla je da propadne u julu, jer Italija nije više htela da prima izbeglice s brodova EU. Desnopopulistička vlada u Rimu zatim se dogovorila sa drugim zemljama-članicama o produžetku misije do kraja avgusta kako bi se do tada – dakle sada – pronašlo rešenje.


Protesti ispred prihvatnih centara

U mestašcu Roka di Papa kod Rima, odvojeno su demonstrirali desni ekstremisti i antifašisti. Sve se to dešavalo ispred prihvatnog centra za izbeglice s broda „Dićoti“. U oba protesta učestvovalo je nekoliko desetina ljudi, a više od stotinu migranata je na brodu italijanske obalske straže bilo primorano da čeka duže od nedelju dana, pre nego što su im vlasti dozvolile da pređu na kopno.

Italijanska Biskupska konferencija saoptila je da je više biskupija iskazalo spremnost da primi te Eritrejce. Oni sada žive u mestu Roka di Papa, u jednom prihvatilištu Katoličke crkve.


Nemačka ministarka zahteva okončanje svađe

Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, založila se na sastanku sa svojim kolegama iz EU za okončanje svađe sa Italijom oko mornaričke misije Unije. „Nije u redu da se sukob s vladom u Rimu o prijemu izbjeglica prelama preko leđa čisto vojne misije ’Sofija’“, rekla je Fon der Lajenova.

Stvarni problem, dodala je ministrka, jeste Dablinski sporazum koji reguliše postupak s potražiocima azila u Evropskoj uniji. Taj sporazum, naime, predviđa da izbeglice ili migranti zahtev za azil moraju da podnesu u onoj zemlji EU na čije tlo prvo stupe. To pitanje nalazi se u vrhu agende šefova vlada i država, rekla je ministarka Fon der Lajen. „Zato očekujem razjašnjenje toga pitanja ove jeseni".

izvor

[Dreadnought]

Plenković odbacio kritike o nasilju prema migranatima


Premijer Hrvatske Andrej Plenković odbacio je kritike da hrvatska policija nasilno zaustavlja migrante na granici. On je rekao da Hrvatska ima važnu ulogu u zaštiti spoljne granice EU i u sprečavanju nove migrantske krize.

Plenković je, u intervjuu za nemački "Velt", naglasio da hrvatska policija sprovodi nacionalno i evropsko zakonodavstvo i pravila, uključujući šengenski zakonik i dablinsku uredbu.

Kako je rekao, hrvatska uloga u zaštiti najduže spoljne evropske granice je od velike važnosti da bi se sprečilo ponavljanje nekontrolisanih migracija kao 2015. godine, i nezakonite migracije na novim rutama, prenela je Hina.

Migranti koji su stigli do BiH i nevladine organizacije žale se na nasilne metode hrvatske policije u odvraćanju migranata s hrvatske granice.

Na pitanje da li je nemačka kancelarka Angela Merkel pametno postupila prilikom rešavanja migracijske krize 2015/2016, Plenković je rekao da je njena reakcija bio gest solidarnosti.

"Sada je svima jasno da se ilegalne migracije ne bi smele dopuštati na taj način. Stoga je bolje ojačati spoljnu granicu i pokušati rešiti problem u državi porekla. Ovo je lekcija naučena za sve nas", istakao je hrvatski premijer i dodao da se sada pokušava solidarna podela tereta na nivou Evrope.

Prema Plenkoviću, posle izlaska Velike Britanije iz EU, uloga Nemačke biće još važnija.

"Svi očekuju od Nemačke, zajedno s Francuskom, novi zamah vodjstva, nove ideje za jačanje evropskog projekta, kao i da budu jasna razgraničenja kojom će se glavne stranke razlikovati od populističkih pokreta", rekao je Plenković.

"To je velika ključna bitka za Evropu i naše zemlje u narednih nekoliko godina. Kancelarka Merkel suočena je s istim izazovima u Nemačkoj".

izvor

[Dreadnought]

Koliko se migranata zadržalo u BiH?


Pedeset migranata otkriveno je u teretnom vozu na mostu preko rijeke Drine u Zvorniku na graničnom prelazu između BiH i Srbije. Migranti su vraćeni u Srbiju.

Od početka godine, u BiH ih je ušlo oko 12.000, a mnogi su se ovdje i zadržali. Kapaciteti za njihov smještaj i dalje se uspostavljaju, a situacija je posebno komplikovana u Velikoj Kladuši, gdje se lokalna zajednica protivi odluci bh. institucija, da migranti budu smješteni u krugu bivšeg Agrokomerca.

Prema podacima kantonalnog MUP-a, na području USK-a boravi između 3.500 i 4.000 migranata. Od tri predviđena migrantska centra u kantonu, trenutno samo hotel Sedra kod Cazina neometano funkcioniše. Ovdje su smještene 42 porodice migranata, ukupno 181 osoba. Cilj Međunarodne organizacije za migracije jeste da se do kraja naredne sedmice u Sedru smjesti 400 migranata iz najranjivijih kategorija tražilaca azila.

- Migranti dobijaju tri obroka dnevno, zdravstvenu zaštitu, pravnu pomoć. Imamo i dječiji kutak, kutak za bebe. Svi oni imaju svoje posebne sobe, a uradili smo i sanitarne čvorove - kaže Vladimir Mitkovski, humanitarni koordinator IOM-a za USK.

Uslovi o kojima migranti smješteni u bihaćki Đački dom "Borići" mogu samo da sanjaju. Zimu će, po svemu sudeći, dočekati u objektu bez krova, stolarije i elementarnih uslova za život. Nije poznat ni tačan broj migranata koji se ovdje nalaze, jer se popisi ne vrše. U Crvenom krstu se orjentišu prema broju obroka koje dnevno podijele.

Selam Midžić, sekretar bihaćkog Crvenog krsta, kaže da dnevno naprave oko 800 obroka.

Posljedice migrantske krize najvidljivije su u Velikoj Kladuši. Rukovodstvu ove lokalne zajednice pogođene migrantskim talasom, za oko je zapala izjava ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića, da Savjet ministara ne bi trebalo da se bavi pitanjem smještaja migranata.

- To je pitanje koje svakako u većoj mjeri treba da preuzmu entiteti i kantoni, a da se Savjet ministara bavi granicom - rekao je Šarović.

I pored ovakvog stava, nadležne bh. institucije, bez saglasnosti lokalne zajednice donijele su odluku da se migrantski centar formira u krugu bivšeg preduzeća Agrokomerc. Oštro negovovanje uslijedilo je odmah.

- Ministar bezbjednosti je rekao da se ništa neće raditi bez dogovora sa lokalnom zajednicom, ali očito kada je u pitanju ova lokalna zajednica, da se oni tu "lome preko koljena". Opštinsko vijeće je tako jednoglasno reklo da ne želi migrante na području opštine Velika Kladuša - rekao je Fikret Bašić, predsjednik SO Velika Kladuša.

Dogovora nema do danas. Krug Agrokomerca i dalje je prazan, a migranti su smješteni u privremeno šatorsko naselje Trnovi. Iz kantonalnog Crvenog krsta upozoravaju da je rješenje neophodno prije zime.

- Ovo gdje su danas migranti smješteni je van svih ljudskih normi, posebno u Velikoj Kladuši. LJudi na livdi improvizuju šatore, sa najlonom, folijom... Neuslovno je, nema ni dovoljno struje, ni vode - kaže Husein Kličić, predsjednik Crvenog krsta USK.

Migranti su sve nervozniji, a među građanima raste zabrinutost. Slučaj Velike Kladuše nije izolovan. Slično je i sa kasarnom Ušivak kod Hadžića. Iako predstavljena kao migrantski centar, i dalje nije spremna da primi migrante i izbjeglice.

izvor

[Dreadnought]

Otkriveno devet migranata u Milićima i Srebrenici


Na području Milića i Srebrenice otkriveno je ukupno devet lica iz Palestine i Avganistana za koja se sumnja da su ilegalno došla na ovo područje, saopšteno je danas iz Policijske uprave Zvornik.
 
U naselju Dubnički Most kod Milića otkrivena su četiri lica iz Palestine, a u Srebrenici pet iz Avganistana.

Ove osobe predate su na dalje postupanje Službi za poslove sa strancima - Terenskom centru Bijeljina.

izvor

[Dreadnought]

Dodik: Odbili smo migrante, smestili ih u srpska sela u FBiH


Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da postoji ozbiljan plan da se u BiH zadrži dobar broj migranata i naveo da su nakon odbijanja RS da otvori tri sabirna centra za njih, migranti smešteni u srpska sela u FBiH, a da će on kao član Predsedništva BiH tražiti njihovu deportaciju.

"Ukoliko zatraže azil, dobiće ga i za pet godina postaće građani BiH sa pravom glasa", rekao je Milorad Dodik, odgovarajući na pitanje o migrantskoj krizi u BiH tokom sinoćnjeg gostovanja na RTRS.

Navodi se da je Dodik ponovio da migranti mogu samo da prođu kroz Republiku Srpsku, ali nikako da se tu zadržavaju i dodao da je u tom kontekstu apsolutno neprihvatljivo da se na teritoriji Srpske prave sabirni centri za njih.

"Savet ministara je odredio da jedan sabirni centar bude u Zalužanima, jedan u Bijeljini i jedan u Trnovu", rekao je Dodik i dodao da je vlast Srpske to odbila, pa su odlučili da ih smeste u srpska sela u FBiH u kojima bi trajno ostali.

Dodik je izneo tvrdnju da je među migrantima veliki broj bezbednosno opasnih lica i poručio da je rešenje migrantske krize u BiH deportacija.

"Kao član Predsedništva BiH, što ću sigurno biti, tražiću njihovu deportaciju", rekao je Dodik.

izvor

[Dreadnought]

Osuđen Avganistanac zbog ubistva


Nemački sud osudio je danas na osam i po godina zatvora mladog migranta za ubistvo svoje bivše devojke adolescentkinje.

Slučaj u kome je 15-ogodišnjakinja ubijena ubodima nožem u prodavnici u jugozaopadnom mestu Kandelu u decembru 2017. šokirao je Nemačku i pokrenuo raspravu o migrantskom nasilju u zemlji.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zbog propisa o privatnosti tinejdžerka je identifikovana samo kao Mija, a migrant kao Abdul D. Mladom azilantu Abdulu D. suđeno je pred sudom za maloletnike iza zatvorenih vrata, jer je tvrdio da je imao 15 godina kada se ubistvo desilo. Jedan ekspert je s druge strane procenio da je on star između 17 i 20 godina.

Mladi migrant, koji kaže da je Avganistanac ali čija nacionalnost nije mogla s sigurnošću da bude ustanovljena, mogao je da dobije kaznu do 15 godina zatvora na ovom suđenju vođenom na sudu u Landauu, na jugozapadu Nemačke kod francuske granice.   

Tokom suđenja on je priznao dela koja su mu se stavljala na teret i izrazio žaljenje. Tužioci su ocenili da je mladić koji je stigao sam u Nemačku delovao iz ljubomore kada ga je adolescentkinja napustila.

Nemačka desnica koristi ovaj slučaj kao izgovor da ukaže na kriminal među migrantima u Nemačkoj i osudi politiku nemačke kancelarke Angele Merkel prema migrantima.

Desnica poslednjih nedelju dana organizuje proteste u Kemnicu na istoku zemlje posle ubistva ubodima nožem jednog Nemca za koje su osumnjičena dva migranta. U tom slučaju uhapšeni su jedan tražilac azila iz Iraka i njegov osumnjičeni saučesnik iz Sirije.

izvor

[Dreadnought]

UNHCR: Preko 1.600 migranata stradalo na putu ka Evropi

 
Od početka ove godine, više od 1.600 osoba udavilo se ili je nestalo u očajničkom pokušaju da dopru do Evrope, od kojih više od 1.500 u Sredozemnom moru, navodi se u izveštaju Agencije UN za izbeglice (UNHCR).

U izveštaju, pod naslovom "Putevi očajnika", takođe se ukazuje na smanjenje ukupnog broja ljudi koji stižu u Evropu preko Sredozemlja ali i nagli porast broja davljenika.

Na svakih 18 osoba koje su došle u Evropu preko centralnog Sredozemlja, u prvih sedam meseci 2018, jedna je nestajala – što je više nego u istom periodu 2017, kada je odnos bio jedan utopljenik na svake 42 osobe pristigle u Evropu istom rutom.

"Ovaj izveštaj ponovo potvrđuje da je Sredozemlje jedna od najopasnijih ruta na svetu", rekla je Paskal Moro, direktorka Biroa za Evropu UNHCR-a.

"S obzirom da je broj novopristiglih na obale Evrope u padu, više se ne postavlja pitanje da li Evropa može da se izbori, već da li Evropa može da skupi ljudskost da spase živote", istakla je Morova.

Proteklih meseci UNHCR je, zajedno sa Agencijom UN za migracije (IOM), apelovao za predvidljiv, regionalni pristup spasavanju i iskrcavanju ljudi zatečenih u vodama Sredozemnog mora.

UNHCR takođe poziva Evropu da poveća broj bezbednih i zakonskih puteva do sigurnosti za izbeglice, uključujući i povećavanjem broja mesta za preseljenje i uklanjanjem prepreka spajanju porodica – da pomogne da se nađu alternative putevima očajnika.

U Izveštaju UNHCR-a se, takođe, govori o opasnostima sa kojima se izbeglice suočavaju putujući kopnom prema Evropi, a ponekad čak i kad su već na njenom tlu. Naglašava da je visok procenat onih koji su prešli more iz Libije a koji su bili žrtve nekog oblika zloupotrebe.

Osvrćući se na korake koje su neke države preduzele da bi sprečile ljude, a među njima i izbeglice, da stignu na njihovu teritoriju, Izveštaj apeluje na države da omoguće pristup postupcima azila onima koji traže međunarodnu zaštitu, kao i da osnaže mehanizme zaštite dece bez pratnje a koja traže azil.

Što se tiče Zapadnog Balkana, Izveštaj takođe navodi da je u Bosni i Hercegovini došlo do značajnog rasta broja izbeglica i migranata koje pristižu i tranzitiraju kroz zemlju. Krajem jula ove godine tamo je evidentirano više od 10.100 novopridošlih, u poređenju sa manje od 250 u prvih sedam meseci 2017.

Sličan trend uočen je i u drugim zemljama u regionu, što znači da se ljudi verovatno kreću iz jedne u drugu zemlju u potrazi za alternativnim putevima.

Novopridošlice su neregularno putovale iz Grčke preko Albanije i Crne Gore ili dolaze iz Srbije, a među njima i osobe koje su prethodno pokušale da uđu u Mađarsku kroz tranzitne zone u kojima je pristup dodatno smanjen.

"U periodu od 1. januara do kraja jula ove godine, u Srbiju je ušlo 6.103 izbeglica i migranata, što predstavlja porast u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je evidentiran ulazak 2.654 izbeglica i migranata", ističe se u izveštaju.

izvor