EU odložila odluku o zaustavljanju migranataTek do kraja godine će se znati da li će 10.000 pripadnika agencije za zaštitu granica biti raspoređeno na obodima Evrope.
složni lideri EU, okupljeni na dvodnevnom neformalnom sastanku u Salcburgu, juče nisu uspeli da se usaglase da li i kako da rasporede 10.000 graničara na spoljnim granicama unije radi uspešnijeg zaustavljanja priliva migranata u budućnosti.
Umesto razrade plana o jačanju Evropske agencije za zaštitu granica (Fronteks), postignutog na junskom samitu lidera EU, zvanice u Salcburgu ostale su oštro sukobljene oko prioriteta u rešavanja migrantske krize.
„Evropski plan o razmeštanju 10.000 graničara Fronteksa trebalo bi da bude usvojen do kraja godine. Vraćanje na pitanje kako da se preraspodele već pristigli migranti ne vodi napred.
Kako stvari sada stoje, veoma su male šanse da u sledećih nekoliko godina pronađemo zajedničko rešenje za migrantsku krizu”, jetko je ocenio austrijski kancelar Sebastijan Kurc, domaćin skupa u Salcburgu.
Tokom četvoročasovne radne večere u sredu, lideri Holandije, Španije i Italije izašli su sa dva ključna pitanja. Prvo: da li je 10.000 novih graničara na spoljnim granicama EU uopšte potrebno kada se zna da je broj pristižućih migranata drastično opao ove godine? Ovim pitanjem doveden je u pitanje junski dogovor o jačanju mandata Fronteksa od 2020.
I, drugo: koliko bi raspoređivanje graničara iz raznih zemalja EU moglo da ugrozi suverenitet država na čijem bi tlu trebalo da budu raspoređeni?
„Raspoređivanje graničara Fronteksa ne znači da evropske institucije preuzimaju kontrolu granica država članica. Niti da je zadatak Fronteksa da migrante po Italiji zatvara u korale”, izjavio je Kurc.
Razjedinjeni oko domaćeg rešenja za jačanje sopstvenih granica u rvanju s eventualnom sledećom migrantskom krizom, poput one iz 2015. godine, lideri EU otišli su iz Salcburga s novom „protivmigrantskom” idejom.
A to je da se već koliko u februaru iduće godine sastanu u Kairu sa predstavnicima Arapske lige ne bi li sa njima ojačali borbu protiv priliva izbeglica. Federika Mogerini, šef diplomatije EU, na skupu u Salcburgu je zvanicama posebno skrenula pažnju na „čvrsto političko partnerstvo koje je Brisel uspostavio sa Afričkom unijom”.
„Priliv migranata nikada nije bio manji: ali, treba da nastavimo da radimo na tome”, zaključila je Mogerinijeva, koja već ovog vikenda putuje u Njujork radi sastanka sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom.
Mogerinijeva, prema najavama, Guteresu treba da izloži elemente plana EU da povodom migrantske krize razvija nove odnose sa državama severne Afrike i Bliskog istoka. Sastanak na Ist riveru nije slučajno baš sada sazvan.
Naime, uoči skupa u Salcburgu, Vensan Košetel, specijalni izaslanik Visokog komesarijata UN za izbeglice za centralni Mediteran, upozorio je Evropljane da ne očekuju pomoć severnoafričkih država u borbi sa migrantskom krizom kada ni EU unutar svojih redova ne može da se dogovori o tom problemu.
Koliko od juna – kada su lideri EU predložili da finansiraju osnivanje „platformi za iskrcavanje” migranata iliti sabirnih centara na tlu trećih država – nijedna severnoafrička država nije zvanično pokazala zainteresovanost za takvu vrstu saradnje.
„Severnoafričke države neće delovati sve dok ne budu videle da EU ima jasan plan za osnivanje centara za procesuiranje migranata na svom tlu”, naglasio je Košetel.
„Evropljani ne mogu da traže od drugih država ono što oni sami nisu spremni da učine. Evropljani bi prvo na svom tlu trebalo da razviju odgovarajući sistem procesuiranja zahteva za azil, kao i preraspodele migranata”, precizirao je ovaj francuski diplomata.
Inače, stara kavga povodom kriterijuma za preraspodelu već pristiglih migranata širom EU ponovljena je ove sedmice u Salcburgu.
Jedan od predloga za radnom večerom lidera EU bila je i da države članice EU doturaju novac Italiji i Grčkoj kako bi one same brinule o migrantima, preneo je portal „Politiko”.
Na pitanje „koliko bi po migrantu trebalo da se daje para”, jetko je reagovao Ksavije Betel, premijer Luksemburga.
„Nije ovo pijaca. Govorimo o ljudima. Ne govorimo o krparama ili robi. Ako Evropa počinje da se pita kolika je cena za migranta, onda treba da nas je sve sramota”, upozorio je Betel.
izvor
