Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Matis odobrio slanje vojnika na granicu SAD i Meksika

 
Ministar odbrane SAD Džejms Matis odobrio je upućivanje vojnika na američko-meksičku granicu.

To je podrška nastojanjima predsednika Donalda Trampa da se spreči ulazak ilegalnih miganata iz Centralne Amerike.

Zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su da Matisovo odobrenje ne određuje tačan broj vojnika koji će biti poslati na granicu i da će se to odrediti kasnije.

Takođe, odobrenje ministra odbrane nije samo po sebi "nalog za razmeštanje" vojnika.

Američki zvaničnici rekli su juče za agenciju Rojters da Trampova administracija razmatra da na granicu uputi između 800 i 1.000 vojnika.

Oni će pružiti logističku podršku pripadnicima granične patrole. Nije predviđeno slanje borbenih snaga, navodi AP.

izvor

[Dreadnought]

Nova akcija, spašeno više od 350 migranta


Španska pomorska spasilačka služba saopštila je da su spasli više od 350 migranata u pokušaju da preko Sredozemlja stignu do španske obale.

Kako se navodi spaseno je 359 ljudi iz sedam malih čamaca koje je španski spasilački brod presreo danas u vodama između Španije i severne Afrike.

Međunarodna organizacija za migracije saopštila je ove nedelje da je više od 45.000 migranata ušlo u Španiju preko Sredozemne rute 2018. godine.

Migrante krijumčarske grupe stavljaju u male nesigurne gumene čamce zbog kojih često rizikuju život. UN su saopštile da je više od 1.960 ljudi stradalo ove godine u pokušaju prelaska Sredozemlja.

izvor

[dzumba]

Matis odobrio slanje vojnika na granicu SAD i Meksika

 
Ministar odbrane SAD Džejms Matis odobrio je upućivanje vojnika na američko-meksičku granicu.

To je podrška nastojanjima predsednika Donalda Trampa da se spreči ulazak ilegalnih miganata iz Centralne Amerike.

Zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su da Matisovo odobrenje ne određuje tačan broj vojnika koji će biti poslati na granicu i da će se to odrediti kasnije.

Takođe, odobrenje ministra odbrane nije samo po sebi "nalog za razmeštanje" vojnika.

Američki zvaničnici rekli su juče za agenciju Rojters da Trampova administracija razmatra da na granicu uputi između 800 i 1.000 vojnika.

Oni će pružiti logističku podršku pripadnicima granične patrole. Nije predviđeno slanje borbenih snaga, navodi AP.

izvor

Сумњам да ће баш тих 800-1000 војника решити проблем. Такође, онај број који се приказује по медијима (од 6-10000) миграната који "маршију" према граници са САД није такав да ће требати војска, још мање да ће га она решити. Мислим да је ово више пропагандни и психолошки потез..

[banebeograd]

Сумњам да ће баш тих 800-1000 војника решити проблем. Такође, онај број који се приказује по медијима (од 6-10000) миграната који "маршију" према граници са САД није такав да ће требати војска, још мање да ће га она решити.

1000 vojnika x 300 metaka u borbenom kompletu... i eto trajnog resenja ...

[dzumba]

То се чак ни у Америци неће десити. Једино ако их тих 10000 миграната не нападне са ватреним оружјем. А то је већ нешто сасвим друго.

[Dreadnought]

Matis naredio da se na granicu postave betonske barijere


Oružane snage SAD počele su da postavljaju betonske prepreke na južnoj granici sa Meksikom, što je u vezi sa planovima za raspoređivanje vojnika, rekao je danas američki ministar odbrane Džim Matis.

Dodatne vojne snage pružiće logističku i drugu vrstu podrške Graničnim snagama i biće pojačane za oko 2.000 pripadnika Nacionalne garde.

Nove snage pružiće pomoć poput podrške iz vazduha i opreme poput vozila i šatora.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je prošle sedmice da se karavan migranata iz južnoameričkih država kreće peške ka jugu Meksika, ali da su i dalje više stotina kilometara od teritorije SAD.

Pripadnici Nacionalne garde često idu u pomoć jačanju granica saveznih država, ali su vojnici u aktivnoj službi vrlo retko raspoređeni unutar SAD, osim u slučaju vanrednih situacija, poput uragana ili poplava.

izvor

[Dreadnought]

Na granici sa Hrvatskom i dalje oko 200 migranata; GP Maljevac zatvoren


Na obilaznici kod graničnog prelaza Maljevac kod Velike Kladuše i dalje se nalazi oko 200 ilegalnih migranata koji žele da pređu iz BiH u Hrvatsku, izjavila je Srni portparol Granične policije BiH Sanela Dujković.

Dujkovićeva je rekla da je situacija na prelazu mirna i pod kontrolom, te da migrante, među kojima ima žena i djece, već peti dan 24 časa obezbjeđuju pripadnici Granične policije.

Ona je naglasila da Granična policija BiH još nije dobila odgovor ni od jednog nadležnog organa na pisane i usmene apele da bude riješena situacija sa migrantima, kao i sa zatvorenim graničnim prelazom Maljevac.

Dujkovićeva je u jučerašnjoj izjavi Srni rekla da je smještaj migranata u nadležnosti Operativnog štaba na nivou BiH, Međunarodne organizacije za migracije i UNHCR-a, a da će Granična policija, ukoliko za tim bude bilo potrebe, pomoći MUP-u Unsko-sanskog kantona u premještanju tih ljudi u prihvatne centre.

Ona je istakla da su pripadnici Granične policije BiH, u skladu sa svojim nadležnostima, proteklih dana onemogućili dalje ugrožavanje ljudi i imovine na području graničnog prelaza Maljevac, te da su osujetili dalje pokušaje prelaska granice na graničnom prelazu, ali i preko zelene granice u blizini prelaza.

"Dalje aktivnosti granične policije biće usmjerene na onemogućavanje migranata da pristupe graničnoj liniji, da ilegalno pređu granicu, ali i na zaštitu ljudi i imovine na samom graničnom prelazu", navela je Dujkovićeva.

Prema njenim riječima, Granični prelaz Maljevac još nije otvoren za saobraćaj, jer to još nije odobrio MUP Hrvatske.

"Stav Granične policije je da ovaj granični prelaz može biti otvoren jer su stvoreni uslovi za bezbjedan prelazak ljudi i vozila, ali Granična policija BiH ne može samostalno donijeti odluku o otvaranju prelaza", pojasnila je Dujkovićeva.

U Velikoj Kladuši danas se okupilo nekoliko desetina privrednika da bi izrazili nezadovoljstvo blokadom graničnog prelaza Maljevac, kod kojeg je već peti dan oko 200 ilegalnih migranata koji žele da pređu u Hrvatsku.

Predsjednik Udruženja privrednika opštine Velika Kladuša Ibrahim Đedović rekao je da je lokalna privreda naslonjena na izvoz, te da privrednici svakodnevno trpe enormnu štetu, što će ih dovesti u situaciju da počnu otpuštati radnike.

izvor

[Dreadnought]

Migranti sa GP Maljevac ne mogu u Biru?


Da su nadležni organi zakazali na pitanju migrantske krize u BiH svima je već jasno. Migranata je sve više, a odgovornost se prebacuje sa institucije na instituciju.

Čini se da posao do kraja ne radi ni Međunarodna organizacija za migracije (IOM), piše Kliks. Prema saznanjima ovog portala, IOM je odbio prebacivanje migranata, među kojima ima i djece, sa graničnog prelaza Maljevac u novi prihvatni centar Bira u Bihaću.

Iako su predstavnici ove organizacije juče rekli da se sve odvija prema planu smještanja migranata, Kliks saznaje da se migrantima koji noćima spavaju pod otvorenim nebom blizu GP Maljevac ne dozvoljava premještanje u migracioni centar u Bihaću.

Naime, tokom aktivnosti na GP Maljevac nedaleko od Velike Kladuše od 24. do 27. oktobra, službenici Granične policije BiH više puta su kontaktirali rukovodioce IOM-a sa molbom da se više od stotinu migranata, među kojima su desetine djece, prebace u novi prihvatni centar u bivšoj fabrici Bira u Bihaću ili na bilo koju drugu lokaciju gdje postoji adekvatan smještaj. Kao odgovor, dobili su odbijenicu.

- IOM je odbio da smjesti te ljude i djecu, iako je bilo dovoljno kapaciteta da se to završi - saznaje ovaj portal nezvanično u GP BiH.

S druge strane, u Međunarodnoj organizaciji za migracije vlada potpuno drugačije mišljenje. Koordinator IOM-a za zapadni Balkan Peter van der Auverert rekao je da je migrantskim porodicama koje trenutno borave na graničnom prijelazu Maljevac u Velikoj Kladuši ponuđena opcija da budu premještene u novootvoreni migrantski centar u nekadašnjoj bihaćkoj fabrici Bira.

Kliks piše da se do petka poslijepodne niko iz IOM-a nije pojavio među migrantima, iako su kružile informacije da su oni na terenu, te da su se tek nakon medijskog pritiska dva volontera ove organizacije pojavila u blizini graničnog prelaza, ali da nisu ušli među migrante i ponudili im hranu i vodu.

Auverter je juče u Bihaću rekao  da vlast mora da odluči šta će sa migrantima kod graničnog prelaza, te da je IOM bio s njima 24 časa dnevno.

Podsjećamo, na obilaznici kod graničnog prelaza Maljevac kod Velike Kladuše nalazi se oko 200 ilegalnih migranata koji žele da pređu iz BiH u Hrvatsku, a prelaz je i dalje zatvoren za saobraćaj.

izvor

[Dreadnought]

Da li će dva nova kampa ublažiti izuzetno tešku situaciju sa migrantima?


Da li će otvaranje dva nova migrantska kampa, bar malo ublažiti izuzetno tešku situaciju u Unsko-sanskom kantonu, sada niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.

Premještanje migranata koji su bili smješteni u šatorima kod Đačkog doma u Borićima, nastavljeno je i danas.

Njihova nova adresa su hale Bire. Prvu noć u Bihaću,a da to nije pod vedrim nebom, provešće i dvadesetčetverogodišnji Fazelemin iz Avganistana.

- Ovdje je mnogo hladno i sada idem odavde u dva kilometra udaljen kamp, samo to želim - da idem u kamp, priča Fazelemin.

Isto govori danas u Bihaću još jedan Avganistanac. Sanaola je pod šatorima u Borićima proveo tri sedmice.Odlazi u migrantski kamp u Biru.

- Došli smo zbog toga što su nam rekli da ćemo imati novi kamp, nismo ovdje imali ništa, rekli su da ćemo sada imati  sobe i kupatilo, to je ono što očekujemo - kaže Sanaola.

Priliv novih migranata u Bihać trenutno je zaustavljen.Bira je kaže,Šuhret Fazlić privremeno rješenje,dok se ne završe planirani radovi na adaptaciji Đačkog doma u Borićima.

- Sad kad se završe radovi oni bi se trebali vratiti, kako će se situacija dalje odvijati hoće li se uspjeti zaustaviti ovaj talas migranata koji dolazi preko Drine, hoće li se broj poveećati ili smanjiti to nije do nas, mi se moramo nositi sa ovim što imamo u Bihaću - navodi gradonačelnik Bihaća.

Za razliku od migranata u Bihaću još jednu noć pod vedrim nebom u šatorima, provešće migranti nadomak graničnog prelaza Velika Kladuša - Maljevac.

I dok se u Bihaću situacija bar malo normalizuje u Velikoj Kladuši čini se da se zaoštrava. Naime,ovdje su danas na granicu došli privrednici,jer upravo kažu oni zbog cijele situacije trpe najveće gubitke.

Zbog zatvorenog graničkog prelaza izvozno orjentisani privrednici,ako ovako migranti nastave, biće primorani da otpuštaju radnike.Kako bi spasili što se spasiti može,pokušali su danas da pregovaraju sa migrantima.

Ponudili su im privrednici finansijsku ili bilo koju drugu podršku,samo da oslobode prostor uz granicu, jer roba na izvoz čeka.

- Predstavnici su rekli da su razgovarali sa preostalim licima i da su njima dali na volju ko želi da napusti, a ko želi da ostane i da su oni svi odlučili do daljnjeng da ostanu, oni hoće u Evropu i oni vjeruju da će u tome uspjeti. Svi pokušaji urazumljivanja zdravstveno ekonomski i humano , nisu dali rezultate - napominje Ibrahim Đedović, predsjednik udruženja privrednika Velika Kladuša.

Negoduju i gosti iz regiona,koji su često dolazili u Veliku Kladušu. Danas su bili primorani da koriste drugi granični prelaz. Put, kažu, nije bio kao prije.

U graničnoj policiji BiH ističu da su stvoreni uslovi sa njihove strane za otvaranje graničnog prelaza Velika Kladuša – Maljevac, ali sve dalje odluke su na strani Hrvatske. Do tada po svemu sudeći zbog migrantske volje trpiće privrednici, koji su sutra za dvanaest časova najavili mirne proteste u Velikoj Kladuši.

izvor

[Dreadnought]

Migrante kriminalce vratiti odakle su došli


Nadbiskup bečki, kardinal Kristof Šenborn, izjasnio se za proterivanje migranata koji su počinili krivično delo u zemlji koja ih je primila.

Austrijski kardinal je, u izjavi rimskom dnevniku Mesađero, reagovao na slučaj silovanja i ubistva jedne tinejdžerke protekle nedelje u Rimu.

Šenborn je kazao da bi četvorica osumnjičenih trebalo da budu proterana u zemlje porekla ako se dokaže da su krivi.

"Vidim to i u Austriji. I mi imamo veliki broj zatvorenika iz Afrike, koji su uhapšeni zbog trgovine narkoticima. Očigledno je da oni moraju biti proterani u zemlji porekla ako nisu austrijski državljani", kazao je on.

Održan je i biskupski sinod na kom je Afrika bila važna tema, a kardinal Šenborn je konstatovao da je to najbogatiji kontinent sveta, a istovremeno i najsiromašniji zbog korupcije, krađe rudnog bogatstva, kao i lošeg upravljanja privredama.

izvor