Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Policija traga za osumnjičenim za ubistvo migranta u Krnjači


Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da policija intenzivno radi na hapšenju osumnjičenog za ubistvo migranta, koje se u četvrtak dogodilo u Krnjači.

"Imamo lice za koje smatramo da je potencijalni izvršilac tog ubistva. Uveren sam da će policija vrlo brzo uhapsiti osumnjičenog, o čemu ćemo obavestiti javnost", rekao je Stefanović.

Kada je reč o slučaju ubistva migranta u Karađorđevoj ulici, Stefanović je naveo da je policija otkrila i uhapsila jednog osumnjičenog.

Drugi, za kojeg se pretpostavlja da je iste večeri ubijen u Krnjači, pobegao je sa lica mesta i krio se među drugim migrantima.

Ministar je naveo da je policija ranije upozoravala na ovakve situacije i da se pojedini migranti bave kriminalnim radnjama.

"Ima onih koji zloupotrebljavaju naše gostoprimstvo, ali policija preduzima niz aktivnosti na bezbednosti u centrima za migrante i na sprečavanju kriminalnih radnji", rekao je Stefanović.

izvor

[Dreadnought]

Pojačan priliv migranata u BiH, najviše iz Pakistana


U poslednjih 10 dana pojačan je priliv ilegalnih migranata u BiH, objavio je Savet ministara BiH.

Savet ministara je objavio da je od početka godine zabeleženo je više od 9.000 ilegalnih ulazaka u zemlju, najviše državljana Pakistana.

Vlasti Unsko-sanske županije najavile su vanredne mere ograničavanja kretanja migranata.

Savet ministara BiH je usvojio izveštaj o stanju migracija u kom se navodi da je povećan priliv migranata i da je Službi za poslove sa strancima prijavljen 9.081 nezakoniti migrant.

Najviše migranata dolazi iz Pakistana (36,3 odsto), zatim Bangladeša (9,2 odsto), Iraka (8,8 odsto), Sirije (8,7 odsto) i Avganistana (7,5 odsto). Taj se trend povećao u zadnjih desetak dana kada su Službi prijavljena 743 nezakonita migranta.

U ponedeljak je i vlada Unsko-sanske županije odlučila da u privremenim migracijskim centrima zbog narušenog bezbednosnog stanja uvede stroži kućni red.

To podrazumeva ograničeno kretanje migranata i izmeštanje jednoga broja osoba koji nemaju smeštaj, na novu lokaciju na Vučjaku, a čemu su se u nekoliko navrata usprotivili Hrvati koji žive u nekoliko bihaćkih sela, prenosi Hina.

izvor

[Dreadnought]

Hrvatska postavlja ogradu sa šiljcima na granici sa BiH


Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske danas je na Graničnom prelazu Maljevac prema BiH postavilo visoku metalnu zaštitnu ogradu sa šiljcima na mostu koji dalje vodi prema teritoriji Hrvatske, koja bi trebalo da spriječi migrante ukoliko nelegalno pokušaju da uđu u tu zemlju.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Iz Granične policije BiH rekli su da ih je MUP Hrvatske danas obavijestio da će zbog radova doći do kratkotrajnih prekida u saobraćaju, koji će potrajati do 16 sati.

Na fotografijama se mogu vidjeti radnici koji uz pomoć dizalice na malom mostu postavljaju visoku zaštitnu ogradu koja će služiti kao vid odbrane u slučaju da migranti pokušaju da uđu u Hrvatsku.

Brojni migranti koji borave na području Unsko-sanskog kantona, tačnije Velike Kladuše, već su nekoliko puta pokušali preko graničnog prelaza Maljevac da uđu na prostor Evropske unije.

izvor

[Dreadnought]

Vašington zapretio Meksiku: Uvešćemo vam opet sankcije


Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio da je Vašington ispreman da uvede takse Meksiku u slučaju da se ne postigne napredak u zaustavljanju imigracije.

"Ako se desi da ne postižemo dovoljno napretka, postoji rizik da će takse opet biti uvedene", rekao je Pompeo obraćajući se u ponedeljak na brifingu za novinare, a prenosi Rojters.

Ministar spoljnih poslova Meksika Marselo Ebrard najavio je da će, ako se ne smanje migracije na južnoj granici Meksika u roku od 45 dana, vlada te zemlje započeti pregovore sa SAD o prihvatanju sporazuma o "bezbednoj trećoj zemlji".

Kako navodi Rojters, tim sporazumom od migranata bi se zahtevalo da predaju zahtev za azil u Meksiku, pre nego kod američkih vlasti.

U nedavno objavljenoj zajedničkoj deklaraciji SAD i Meksika navodi se da je Meksiko pristao da primi više migranata koji traže azil u SAD, dok azilanti budu čekali odluku američkih vlasti o njihovim slučajevima.

U deklaraciji se ističe da je Meksiko pristao na povećanje broja pripadnika bezbednosnih snaga koji bi obuzdali ilegalnu imigraciju, uključujući slanje Nacionalne garde na južnu granicu i obračunavanje s organizacijama koje se bave krijumčarenjem ljudi.

izvor

[Dreadnought]

Hitna sjednica Predsjedništva BiH zbog migrantske krize


Zbog migrantske krize danas će biti održana hitna sjednica Predsjedništva BiH.

Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da niko neće postaviti vojsku na granici između Republike Srpske i Srbije kako bi bio spriječen ulazak migranata.
Dodik je rekao da je već održana sjednica posvećena tom problemu, na kojoj je zaključeno da treba da bude sačinjen cjelovit plan i dat zadatak Savjetu ministara da to učini, ali ništa nije urađeno.

- Savjet ministara, koji je trebalo da bude rješenje za migrantsku krizu postao je dodatni problem, jer nije ništa učinio. Zakazao sam sjednicu Predsjedništva BiH, ali mislim da će to biti jalova priča koja neće dati nikakav rezultat, jer nemamo Savjet ministara koji bi mogao nešto operativno da uradi. Ustavom je predviđeno da je Savjet ministara pomoćni organ Predsjedništva, a mi nemamo nikakav pomoćni organ - rekao je Dodik.

Istakao je da postoje zahtjevi da snage Fronteksa zauzmu dio granice BiH, ali da se pokazalo da je to moguće samo na granici sa Hrvatskom, jer je to nemoguće na granici sa zemljama koje nisu članice EU.

Hrvatske vlasti su na graničnom prelazu Maljevac prema BiH postavile ogradu, a temelji za postavljanje ograde napravljeni su i na graničnim prelazima Gejkovac i Pašin Potok.

izvor

[Dreadnought]

„Tvrđava Evropa” pred Haškim sudom

Uprkos smanjenom prilivu migranata, Brisel najavljuje povećanje budžeta Fronteksa u 2020. za 34,6 %


Evropska unija i njene članice Italija, Nemačka i Francuska u poslednjih pet godina svesno su pretvorile Sredozemno more u „najsmrtonosniju migrantsku rutu na svetu”. Migrantskom politikom zastrašivanja i nasilnog vraćanja pridošlica u Libiju, EU i njene tri članice odgovorne su za smrt davljenjem hiljada izbeglica na pučini Mediterana. Zbog toga im treba suduiti. Ova optužba sročena na 245 stranica dokaznog materijala iz pera uglednih međunarodnih pravnika Omera Šaca, predavača na čuvenom Univerzitetu Sijans Po u Parizu, i Huana Branka, nekadašnjeg zvaničnik MKS-a i francuskog Ministarstva inostranih poslova, stigla je 4. juna u Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu.

Da li će MKS pokrenuti sudski postupak povodom ove privatne optužbe neizvesno je. I dok migrantska tragedija na Mediteranu ne jenjava, kao ni oružani sukob u Libiji, Brisel najavljuje obilno povećanje budžeta Agencije za zaštitu spoljnih granica EU  „Fronteks”).

****

„Libija je na ivici sveopšteg rata svih protiv svih i raspada države.” Tim rečima Gasam Salame, specijalni izaslanik Ist rivera za Libiju, dramatično je ovih dana upozorio Savet bezbednosti UN.

Otkako je 4. aprila feldmaršal Halifa Haftar sa samozvanom Libijskom narodnom armijom (LNA) pokrenuo s istoka zemlje akciju „trebljenja islamista i terorista” iz Tripolija, u sukobima u glavnom gradu Libije poginulo je preko 600 ljudi, više od 3.000 je ranjeno, dok je najmanje 100.000 civila prinudno raseljeno. U oružanom metežu, koji opisuje Salame, najmanje 3.000 migranata tavori u nehumanim prihvatnim centrima u Tripoliju, ocenjuju UN.

Niko danas pouzdano ne zna koliko tačno migranata boravi u Libiji: procene su od 6.000 do nekoliko stotina hiljada nepozvanih ljudi.

Kakva je dalja sudbina migranata zatočenih u urušenoj Libiji, gde pristalice rivalskih domaćih vojno-političkih tabora uveliko nabavljaju oružje iz inostranstva, zagonetka je.

Istovremeno, EU ovih dana ozbiljno razmišlja da poveća budžet svoje agencije za zaštitu spoljnih granica (Fronteks) za 2020. godinu i to za 34,6 odsto u odnosu na 2019. Finansijsko jačanje Fronteksa deo je inače deo briselskog plana da ta Agencija sa oko 1.500 graničara od danas do 2027. godine preraste u organizaciju sa 10.000 naoružanih branilaca spoljnih granica unije. Šta je pozadina najavljene dodatne fortifikacije , ako se zna da je danas priliv migranata daleko manji nego 2015. kada ih je preko milion uspelo da se balkanskom i sredozemnom rutom domogne Evrope (s krajnjim ciljem dolaska u EU)?

Koliko u 2018. oko 144.000 migranata dokopalo se EU. Na Sredozemlju, glavnom aktivnom rutom iz Libije, u EU je od početka 2019. dospelo tek 26.573 migranata.

Ipak, Dimitris Avramopulos, odlazeći EU komesar za migracije, najavljuje da će Fronteks ubuduće imati pojačanu ulogu u operaciji vraćanja migranata ispred bedema Evrope.

„Agencija (Fronteks) će bolje i aktivnije podržavati zemlje članice u poduhvatu vraćanja (migranata) kako bi unapredila odgovor EU pred trajnim izazovima migracija”, izjavio je Avramopulos.

Ta „bolja i aktivnija” zaštita evropskih granica – u slučaju priliva migranata iz pravca Libije, ovih dana dejstvuje iz vazduha i s pučine. S jedne strane, evropska vojna operacija „Evnavfor med” pojačala je eskadrilu helikoptera i aviona kojima nadleće Sredozemlje tik uz pomorsku granicu Libije. Cilj učestalijih nadleta „Evnavfor med” je da momentalno dojave Obalskoj straži Libije (OSL) o isplovljavanju krijumčarskih brodica krcatih migrantima, kako bi ih što pre vratili nazad na obale raspolućene države. Sa druge strane, evropske države, predvođene Francuskom širokogrudo poklanjaju OSL nove brze patrolne čamce da sprečavaju prodor migranata u međunarodne vode.

Upravo povodom francuske donacije šest patrolnih čamaca OSL, osam međunarodnih humanitarnih organizacija predvođenih Amensti internešenelom, Lekarima bez granica i Ligom za ljudska prava najavile su tužbu protiv vlade Emanuela Makrona.

„Francuski poklon patrolnih čamaca OSL je kriminalna i neodgovorna odluka, pogotovo u trenutku kada oružani sukob u Libiji eskalira. Francuske vlasti takvom donacijom postaju saučesnici u klopci za hiljade migranata koji u Libiji doživljavaju iznuđivanja, proizvoljna pritvaranja i mučenja”, veli Masimo Morati, regionalni direktor u Amnesti internešenelu.

EU i njenim članicama teško može biti nepoznato da Fati Bensuda, glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda u Hagu već neko vreme istražuje zlodela počinjena u građanskom ratu u Libiji (koji sa privremenim prekidima kraje od 2014. godine), između ostalih i nedela počinjena prema migrantima.

Zločine prema migrantima nisu počinili samo akteri libijskog konflikta, tvrde međunarodni pravnici Omer Šac i Huan Branko.

Zamena italijanske spasilačke misije „Mare nostrum” 2014. daleko manje ambicioznom EU operacijom „Triton” ispred obala Libije, povećala je broj davljenja migranata na Sredozemlju 30 puta, tvrde Šac i Branko. Ugledni pravnici traže da MKS utvrdi ima li u dosadašnjoj migrantskoj politici EU i elemenata „zločina protiv čovečnosti”.

izvor

[Dreadnought]

Poginulo sedmoro migranata kod Lezbosa


Dvoje djece, četiri žene i jedan muškarac utopili su se kada se kod grčkog ostrva Lezbos danas prevrnuo njihov čamac, saopštila je obalska straža.
vodi se u saopštenju.

Nije navedeno više detalja, niti je objavljeno koje su nacionalnosti žrtve.

Mnoge izbjeglice i migranti pokušavaju da pređu Egejsko more iz Turske, što je kratak, ali opasan put koji često otežavaju nepovoljne vremenske prilike.

izvor

[Dreadnought]

Beograd: Avganistanac osumnjičen da je platio ubistva dvojice migranata


Policija je uhapsila državljanina Avganistana koji je osumnjičen da je zbog sukoba oko novca od krijumčarenja migranata platio ubistva dvojice sunarodnika u Beogradu, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Muškarac čiji su inicijali A.S. osumnjičen je za podstrekivanje na teško ubistvo, te mu je određeno zadržavanje do 48 časova i biće, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Sumnja se da je on početkom juna došao u sukob sa Avganistancem čiji su inicijali K.K. zbog novca dobijenog od krijumčarenja ljudi i da je potom ponudio 300 evra državljaninu Avganistana da ga ubije.

- Kako se sumnja, sedamnaestogodišnjak je u saizvršilaštvu sa još jednim maloletnikom iz Avganistana to 5. juna i počinio - naveo je MUP.

Nakon hapšenja jednog od maloljetnika, uhapšeni A.S. je, kako se sumnja, u strahu da će biti uhvaćen i drugi maloljetnik i da će ujedno otkriti ko je nalogodavac, dao novac jednom licu da ga ubije, koje je 6. juna to i učinio.

Avganistanac Kamran Kan izboden je u srijedu, 5. juna, u tuči sa dvojicom migranata ispred jedne od kladionica u Karađorđevoj ulici, preko puta beogradske Autobuske stanice.

Policija je iste večeri uhapsila jednog maloletnika, dok je drugi osumnjičeni čiji su inicijali M.P. uspio da pobjegne, a njegovo tijelo sa više ubodnih rana pronađeno je sljedećeg dana blizu prihvatilišta za migrante u Krnjači.

izvor

[tihi]

Nikada mi nije bilo asno zasto se policija ne razracuna sa mrezom krijumcara ljudi u Srbiji... To je tolika javna tajna da je svako znao ko su...

[kumbor]

Вероватно зато што неки то раде под заштитом СНС власти - па им не смеју ништа.