Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Požar, pa sukobi među migrantima: Dve osobe poginule,17 povređeno na Lezbosu


Dve osobe su poginule, 17 je povređeno u požaru i sukobima koji su potom izbili u Prihvatnom i identifikacionom centru za izbeglice i migrante Moria na Lezbosu.

Grčko ministarstvo zdravlja je saopštilo da je u požaru i sukobima u nedelju povređeno devet muškaraca, šest žena i dvoje dece, uključujući i jednu bebu.

Kako je navedeno, povređeni su prevezeni u Opštu bolnicu Mitilene, prenela je Ana. Većina povređenih ima ortopedske povrede i respiratorne probleme, ali niko od njih nije životno ugrožen i biće otpušteni iz bolnice u toku narednih nekoliko dana.

Telo jedne nastradale žene prebačeno je u bolničku mrtvačnicu.

Grčka policija je sinoć saopštila da su u požaru poginuli jedna žena i dete.

izvor

[Dreadnought]

Grčka namerava da do kraja sledeće godine deportuje 10.000 migranata


Grčka namerava da do kraja sledeće godine deportuje 10.000 migranata, saopštila je u ponedeljak vlada u Atini.

Vlada je odluku saopštila dan nakon sukoba u najvećem migrantskom kampu na ostrvu Lezbos.

Migranti su u nedelju tokom protesta u kampu na grčkom ostrvu Lezbos izazvali dva požara i sukobili se s policijom, a potvrđeno je da je najmanje jedna osoba poginula, a 17 ljudi povređeno.

"Zaista prolazimo kroz nacionalnu krizu', rekao je novinarima na Lezbosu zamenik ministra za zaštitu građana Lefteris Ekonomu.

Grčka vlada je na današnjoj sednici odlučila da pojača bezbednost na granicama i izgradi centre zatvorenog tipa u kojima bi bili smešteni migranti bez dokumenata, kao i azilanti čiji su zahtevi odbijeni i koji treba da budu deportovani, saopštio je portparol vlade Stelios Pecas.

On je rekao da se Grčka sada suočava više sa problemom migracija, nego s problemom izbeglica.

Sednica vlade, kojoj je predsedavao premijer Kirjakos Micotakis, trajala je četiri sata, navodi AP.

Američka agencija dodaje da će ove nedelje Grčku posetiti ministri unutrašnjih poslova Francuske i Grčke zajedno sa odlazećim komesarom EU za migracije Dimitrisom Avramopulosom, koji je inače Grk.

U Berlinu, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel je izjavio da njena vlada podržava napore Grčke da se poveća broj deportacija migranata u Tursku.

Prema podacima UN, među migrantima većina dolazi iz Avganistana.

U kampu Morija nalazi se oko 12.000 migranata, većinom Avganistanaca, a taj prostor je predviđen za 3.000 ljudi.

izvor

[Dreadnought]

Protesti tražioca azila


Desetine tražilaca azila pridružilo se protestnom maršu u izbegličkom kampu Morija na grčkom ostrvu Lezbos, zahtevajući da odmah budu prebačeni u Atinu.

Oni traže i bezbednije uslove u izbegličkom kampu, kao i istragu u vezi incidenata koji su se dogodili u nedelju kada je u požaru stradala jedna žena a nekoliko drugih migranata povređeno, prenosi ANA.

Jake policijske snage rasporedjene su duž puta oko Morije da bi sprečile demonstrante da dodju do grada Mitilene.

Kako se navodi u kampa Morija se nalazi više od 10.000 migranata koji borave u teškim uslovima, a danas je 215 tražilaca azila prebačeno u luku Pirej.

izvor

[Dreadnought]

UN pozvao BiH da prestane sa premeštanjem migranata u nesigurne kampove


Ujedinjene nacije pozvale su vlasti BiH da prestanu sa prisiljavanjem migranata na smeštaj u nesigurnim kampovima, opisujući ih nepodobnim za smeštaj ljudi.

Oko 800 migranata i izbeglica smešteno je na Vučjak, koje se nalazi u blizini miniranog područja, osam kilometara od granice sa Hrvatskom, a na toj lokaciji nema tekuće vode, struje, prostorija za sanitaciju kao ni medicinske nege, prenosi Radio slobodna Evropa.

"Ova lokacija je apsolutno neprimerena i neprikladna za smeštaj ljudi", rekao je specijalni izveštač UN-a za ljudska prava migranata, Felipe Gonzalez Morales."Bliži se zima i ja ponavljam svoj poziv za pravovremenim rešenjem za one koji nemaju prikladan smještaj", apelovao je on i dodao da je "fragmentirana politička struktura" BiH, podeljene po etničkim linijama, potkopala njenu sposobnost da osigura osnovna prava migrantima.

Oko 40.000 migranata i izbeglica ušlo je u Bosnu i Hercegovinu od 2018. godine, od kojih se oko 7.300 smestilo na područje Unsko-sanskog kantona u nadi da će preći granicu sa Hrvatskom. Od njih, 20 posto je djece.

Oko 93 posto migranata je izrazilo želju da traži azil u Bosni i Hercegovini no samo 5,4 posto njih je uspelo da formalno podnese zahtjev.

izvor

[Dreadnought]

Izvjestilac UN kritikovao hrvatsku policiju zbog zlostavljanja migranata


Specijalni izvjestilac UN za ljudska prava migranata Felipe Gonzalez Morales pozvao je u Sarajevu vlasti BiH da obezbijede primjeren smještaj za migrante, a hrvatsku policiju je optužio za zlostavljanje i prisilno vraćanje migranata u BiH.

Morales je sastavio izvještaj nakon višednevne posjete BiH kako bi se uvjerio u razmjere migrantske krize koja pogađa BiH.

U izvještaju je naveo da ima pouzdane informacije o prisilnom vraćanju migranata.

- Dobio sam pouzdane informacije o prisilnom vraćanju migranata i tražilaca azila od strane hrvatske granične policije na teritoriju BiH. Prema izjavama koje su mi date, mnogi migranti su prisilno vraćeni do granice BiH, a da pritom  nije proveden nikakav zvaničan postupak. Konkretne taktike su različite, međutim, među uobičajenim obrascima su hvatanje ljudi u pokretu, oduzimanje njihovih ličnih stvari, posebno sredstava za komunikaciju, udaranje ljudi palicama i ganjanje sa psima kako bi ih fizički iscrpili i spriječili da ponovo pokušaju da pređu granicu. Više migranata muškaraca je prema navodima skinuto, premlaćeno i prisiljeno da se pješke, bosi, vrate u BiH - naveo je Morales.

On je u svom izvještaju konstatovao kako "zlostavljanje od strane hrvatske granične policije jasno predstavlja povredu ljudskih prava tih osoba".

Njegov zaključak je da takvi postupci hrvatske policije nemaju stvarni učinak, odnosno da ne utiču na odvraćanje migranata od njihove namjere da nastave put ka Evropskoj uniji, nego je samo doveo do cvjetanja mreže krijumčara i organizovanog kriminala, a to zahtijeva hitno djelovanje svih zemalja regije.

Morales je naveo da je o ovom problemu razgovarao sa hrvatskim ambasadorom u BiH Ivanom Sabolićem i najavio da će  nastaviti dijalog sa vlastima Hrvatske.

izvor

[Dreadnought]

Ujić: Traži se rješenje za prihvatni centar na Vučjaku


Direktor Službe za poslove sa strancima Slobodan Ujić izjavio je Srni da se traži rješenje za migrantski kamp na lokalitetu Vučjak kod Bihaća jer će u zimskim mjesecima ilegalnim migrantima biti nemoguće da u njemu borave.

- Niko nije zadovoljan uslovima na Vučjaku i sigurno da će tokom jeseni i zime biti teško da tu borave ilegalni migranti. Trenutno se traži drugo rješenje jer je nemoguće da u narednih četiri-pet mjeseci migranti uopšte budu na Vučjaku - rekao je Ujić, komentarišući navode specijalnog izvjestioca UN za ljudska prava migranata Felipea Gonzalesa Moralesa da su uslovi u ovom smještaju nehumani.

Ujić je podsjetio da ovaj prihvatni centar nije na zvaničnom spisku centara, već da ga je otvorila Vlada Unsko-sanskog kantona zbog popunjenosti ostala četiri prihvatna centra.

- Ostali prihvatni centri su u vrlo pristojnom stanju i u njima postoje uslovi za boravak i porodica i djece - ocijenio je Ujić.

Navodeći da se stalno radi na poboljšanju uslova u prihvatnim centrima, Ujić je rekao da BiH raspolaže kapacitetom od oko 4.000 mjesta, a da trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 3.700 migranata.

Prema njegovim riječima, broj migranata varira između 3.500 i 5.500, tako da ponekad nema dovoljno smještajnih kapaciteta, posebno kada taj broj premašuje 5.000.

On je naveo da dnevno u BiH uđe oko 130 ilegalnih migranata, a u pokretu se nalazi njih oko 1.000.

Ujić je rekao da Službi nedostaje ljudskih resursa, da nisu dobili nikakva sredstva kao pomoć u rješavanju migrantske krize, te da su imali samo dvije donacije.

- Dobili smo dva kombija za prevoz migranata, te sredstva Međunarodne organizacije za migracije kojima plaćamo dvadesetak ljudi koji rade u gradovima u kojima je najveći migrantski pritisak kao što su Bihać ili Bijeljina - pojasnio je Ujić.

Na pitanje kako komentariše Moralesove navode da postoje brojni dokazi da ograničenja slobode kretanja postoje i da su velikog obima, Ujić je rekao da se o toj temi ne može na taj način govoriti.

- Možemo govoriti o onima koji su narušavali javni red i mir u velikom obimu kada je policija Unsko-sanskog kantona imala akcije i gdje bilo napada na ovlaštena službena lica, na materijalno-tehnička dobra, automobile, a nakon čega je licama koja su ponavljala broj krivičnih djela bilo onemogućeno kretanje - pojasnio je Ujić.

Ujić je rekao da se u narednim mjesecima ne očekuje veći priliv ilegalnih migranata.

- Prema dosadašnjoj praksi, od novembra do početka aprila očekuje se smanjivanje broja ulazaka ilegalnih migranata - poručio je Ujić.

izvor

[torpedo011]

Швеђани планирају да избаце из школe историју пре 18. века


СТОКХОЛМ - Швеђани намеравају да избаце из школа сву историју старију од 18. века и да се ученици концентришу на Холокауст, Хитлера, Други светски рат и постмодерни период с краја 20. века.

„Нема више старог Рима, древне Грчке, нема више учења о великом шведском царству”, најављује Шведски одбор за образовање, који предлаже да се предмет историја радикално промени, јавља портал „Svd.de”.

Више времена у образовању намеравају да дају питањима полова, климатским променама и миграцији, док у вишим разредима, које похађају ученици узраста од 13 до 15 година, више неће бити предавана историја која датира од пре 1700. године, преноси Б92.

Предложено је да се древна Грчка, стари Рим и ера када је Шведска била велика сила (1611-1718) и владала земљама око Балтичког мора избрише из историјских уџбеника за најмлађе.

„Ревидирани планови наставе резултат су недостатка времена за учење историје у школама”, тврди Шведски одбор за образовање, преноси Танјуг.

Ученици виших разреда морају више да се концентришу на 19. век, на Холокауст, Хладни рат и идеје које су обликовале Шведску током послератне ере, наводи Одбор.

Ова намера, међутим, изазвала је отпор код професора историје.

„То је грозно, бизарно и апсурдно”, тврди историчар Дик Харисон.

Он истиче да је присиљен да реагује и указује на чињеницу да је „древна историја” потребна.

„Све што нас окружује је наслеђе старих Грка”, напомиње Харисон и упозорава да ће, ако предлог постане стварност, Швеђанима широм света бити неугодно.

Он је предлог за „скраћивање историје” у Шведској назвао „болесним”.

link

[MOTORISTA]

Kakve veze sa migrantima ima ova vest? Ovo je pre za rubriku: Ovo nije za smejanje, ovo je za plakanje (Pun svet ludaka)

[Dreadnought]

Kakve veze sa migrantima ima ova vest? Ovo je pre za rubriku: Ovo nije za smejanje, ovo je za plakanje (Pun svet ludaka)

Ova vest ima veze sa migrantskom politikom Švedske vladajuće klase (liberala, levičara i zelenih).

Brisanje istorije, po njihovom mišljenju, treba u konačnici da dovede do kulturne relativizacije (videti pod Kulturni marksizam) i uništenja tradicionalnih vrednosti zapadnog društva zasnovanih na judeo-hrišćanskom nasleđu.

[Dreadnought]

Nemačka: U slučaju zloupotrebe napuštamo sporazum o migrantima


Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će u predlog za preraspodelu migranata spasenih na moru biti uključena klauzula o napuštanju sporazuma.

Napuštanje sporazuma biće moguće u slučaju da Berlin ustanovi da postoje znaci da je novi sistem "zloupotrebljen".

Portparol nemačkog MUP-a Stiv Alter rekao je da je u proteklih 15 meseci Nemačka primila 225 migranata koji su spaseni iz gumenih čamaca u Sredozemnom moru, prenosi AP.

Alter je novinarima u Berlinu rekao da je plan, koji bi trebalo da bude završen naredne nedelje, zasnovan na tim ciframa i poručio da, "ako se brojke značajno povećaju", to će biti znak da se njime migranti ohrabruju da pređu u Evropu ili da se on zlouporetbljava.

On je dodao da je nemački ministar unutrašnjih poslova odlučan da u tom slučaju ponovo napusti mehanizam.

Planom je predviđeno da Nemačka primi četvrtinu spasenih migranata.

izvor