@longtrip, Zaštitnik građana, kancelarija itd.
Прекршени су закони Републике Србије.
Iz tog razloga sam i preneo utiske Miodraga Gavrilovića iz Užica.Ali izgleda da je u čitavoj toj ujdurmi poenta da se tim migrantima izda što manje dokumenata sa pečatom Srbije. Ovo zbog kasnije moguće problematike sa readmisijom lažnih azilanata iz EU,u zemlju odakle su prešli granicu EU . S druge strane, koliko je validan bilo kakav dokument izdat s naše strane,ako se identifikacija vrši samo na osnovu iskaza !?
Ево да видимо шта каже закон како се утврђује индентитет и колико би то мгло да буде веродостојно:
ZAKON O AZILU ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007)
Registracija
Član 24
Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil vrši registraciju stranca i članova njegove porodice.
Registracija obuhvata:
1) utvrđivanje identiteta,
2) fotografisanje,
3) uzimanje otisaka prstiju i
4) privremeno zadržavanje svih isprava i dokumenata koji mogu biti od značaja u postupku azila, o čemu se strancu izdaje potvrda.
Stranac koji poseduje pasoš, ličnu kartu ili drugi identifikacioni dokument, dozvolu boravka, vizu, izvod iz matične knjige rođenih, putnu kartu, odnosno drugu ispravu ili kakvo pismeno od značaja za postupak dobijanja azila, dužan je da ih priloži prilikom registracije ili podnošenja zahteva za azil, ali najkasnije do saslušanja.
Po izvršenoj registraciji strancu se izdaje lična karta za lica koja traže azil.
Strancu koji namerno ometa, izbegava ili ne pristane na registraciju iz stava 1. ovog člana nije dopušteno da podnese zahtev za azil.
Način vršenja registracije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.
Saslušanje
Član 26
Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil će lice koje traži azil lično saslušati u najkraćem mogućem roku. Lice koje traži azil može biti saslušano više puta.
Saslušanje može biti tonski snimljeno, kad se o tome obavesti lice koje traži azil.
Saslušanju mogu prisustvovati pravni zastupnik lica koje traži azil i predstavnik UNHCR-a, ukoliko se tome ne protivi lice koje traži azil.
Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil će tokom saslušanja nastojati da utvrdi sve činjenice od značaja za odlučivanje o zahtevu za azil, a posebno:
1) identitet lica koje traži azil;
2) razloge na kojima se zasniva zahtev za azil;
3) kretanje lica koje traži azil nakon napuštanja države porekla i
4) da li je lice koje traži azil već tražilo azil u nekoj drugoj državi.
Lice koje traži azil je dužno da u potpunosti sarađuje sa Kancelarijom za azil i da tačno iznese sve činjenice koje su od značaja za odlučivanje.
А ево шта се ради ако се установи да неко жели да злоупотреби то право:
Odbijanje zahteva za azil
Član 29
Kancelarija za azil doneće rešenje kojim se strancu odbija zahtev za azil kad utvrdi da je taj zahtev neosnovan ili da postoje zakonom propisani razlozi za uskraćivanje prava na azil.
Rešenje iz stava 1. ovog člana mora biti obrazloženo.
Neosnovan zahtev za azil
Član 30
Zahtev za azil je neosnovan kad se utvrdi da lice koje je podnelo zahtev ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište ili dodelu subsidijarne zaštite, a naročito:
1) kad je zahtev za azil zasnovan na neistinitim razlozima, na lažnim podacima, falsifikovanim ispravama ili dokumentima, osim ako za to iznese opravdane razloge;
2) ako su navodi iz zahteva za azil, koji se odnose na činjenice bitne za odluku o azilu, u suprotnosti sa navodima datim prilikom saslušanja lica koje traži azil, ili drugim dokazima izvedenim tokom postupka (ako se, nasuprot navodima iz zahteva, tokom postupka utvrdi da je zahtev za azil podnet sa ciljem da se odloži deportacija, da je lice koje traži azil došlo isključivo iz ekonomskih razloga i sl.);
3) ako lice koje traži azil odbija da da izjavu o razlozima za traženje azila ili je njegova izjava nejasna ili ne sadrži navode koji ukazuju na proganjanje.
Razlozi za uskraćivanje azila
Član 31
Pravo na azil neće se priznati licu za koje postoje ozbiljni razlozi da se smatra:
1) da je počinilo zločin protiv mira, ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju predupređivanja takvih zločina;
2) da je počinilo teško krivično delo koje nije političkog karaktera, izvan Republike Srbije, pre nego što je ušlo na njenu teritoriju;
3) da je odgovorno za dela suprotna ciljevima i principima Ujedinjenih nacija.
Pravo na azil neće se priznati licu koje uživa zaštitu ili pomoć neke od ustanova ili agencija Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a.
Pravo na azil neće se priznati licu kome nadležni organi Republike Srbije priznaju ista prava i obaveze kao državljanima Republike Srbije.
Odbacivanje zahteva za azil
Član 33
Kancelarija za azil će odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li lice koje traži azil ispunjava uslove za priznavanje azila, ako utvrdi:
1) da je lice koje traži azil moglo da dobije efikasnu zaštitu u drugom delu države porekla, osim ako se, s obzirom na sve okolnosti, ne može očekivati da to učini;
2) da lice koje traži azil uživa zaštitu ili pomoć nekog organa ili tela Organizacije Ujedinjenih nacija, osim UNHCR-a, ili mu je priznat azil u drugoj državi;
3) da lice koje traži azil ima državljanstvo treće države;
4) da lice koje traži azil može da dobije zaštitu sigurne države porekla, osim ako dokaže da za njega nije sigurna;
5) da je zahtev za azil koji je lice koje traži azil podnelo nekoj drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju ranije odbijen, a u međuvremenu nije došlo do promene okolnosti na kojima se zahtev zasnivao, ili je ranije podneo zahtev za azil drugoj državi koja poštuje Ženevsku konvenciju;
6) da je lice koje traži azil došlo iz sigurne treće države, osim ako dokaže da za njega nije sigurna;
7) da je lice koje traži azil namerno uništilo putnu ispravu, identifikacioni dokument ili drugo pismeno koje je moglo biti od značaja za odluku o azilu, osim ako navede opravdane razloge.
Pre donošenja rešenja kojim odbacuje zahtev za azil, Kancelarija za azil će ispitati stranca na sve okolnosti koje isključuju razloge za odbacivanje zahteva za azil iz stava 1. ovog člana.
