Imigrantska kriza

[dzumba]

Па вероватно било 7 миграната и један турчин... , чамџија...

[Dreadnought]

"Takva situacija sa migrantima dodatno će napraviti komplikacije u Srbiji"


Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je trenutnu situaciju sa migrantima u Srbiji.

Vraćanje migranata i izbeglica sa hrvatske, mađarske i bosansko-hercegovačke granice nazad u Srbiju kao i teško kontrolisanje ulaza na južnoj srpskoj granici zbog odsustva volje susednih zemalja da zadrže izbeglice i migrante uticaće da se broj ovih ljudi povečava u Srbiji, ocenjuje Đurović.

On kaže da je teško proceniti kako će se odvijati situacija u 2020. godini ali ističe da je zabeležen povećan broj dolazaka migranata 2019. u odnosu na isti period 2017. i 2018. godine.

"Beležimo povećanje broja ljudi u zimskim mesecima pre kraja 2019. godine i sada početkom ove, što nije povezano sa sezonskim povećanjem broja ljudi, jer zimi broj migranata koji dolazi opada po pravilu", objašnjava Đurović za tanjug i ističe da je samo u novembru prošle godine zabeleženo oko 1.700 ljudi koji su izrazili želju da traže azil u Srbiju.

Od tog broja, dodaje on, preko 650 njih su bili Sirijci.

"Kada pogledamo okruženje, probleme u Siriji, u pokrajini Idlib, u Turskoj, ali i situaciju u Grčkoj, realno je očekivati da će se migracije nastaviti u novoj godini istim tempom kao i pre kraja prošle godine", navodi Đurović i dodaje da Srbija može da očekuje blago povečanje broja ljudi koji dolaze.

"Malo je verovatno da ćemo uspeti da zaustavimo migraciju pre svega zbog teške saradnje u toj oblasti sa Severnom Makedonijom, zbog problema koji postoje sa Prištinom, zbog odsustva volje susednih zemalja da izbeglice zadrže na svojoj teritoriji ili da kontrolišu migracije u potpunosti", upozorava on.

Prema rečima Đurovića, zabrinjavajuća situacija je odnos prema migrantima i izbeglicama na severnoj granici, odnosno postojanog ilegalnog "guranja" ljudi iz pravca Mađarske, Hrvatske, pa čak i BiH nazad u Srbiju.

"Takva situacija dodatno će napraviti komplikacije u Srbiji jer će se ljudi duže zadržavat", kaže Đurović.

Kada je reč o kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata koji već borave u Srbiji, Đurović kaže da se suočavamo sa problemima u smeštaju.

Mi već sada nemamo dovoljno održivog smeštaja za izbeglice, odnosno odgovarajućeg ovim vremenskim uslovima", naglašava Đurović i dodaje da u Adaševcima, u Somboru, u Principovcima ljudi spavaju u velikim šatorima, gde postoje problemi sa grejanjem i toplom vodom.

Dodaje da uslovi u svim kampovima nisu isti, ali da definitivno nema dovoljno mesta, odnosno rezerve za nepredviđene situacije u narednom periodu.

Komentarišući napad četvorice migranata na mladića na Zelenom vencu Đurović kaže da nema preciznih informacija o tome i da čeka da policija iznese informacije u tom, kako je kazao, nesrećnom događaju.

Ovo je prvi slučaj da su migranti napali domaćeg, lokalnog građanina u Beogradu.

"Očekujem da vidimo o čemu se ovde zapravo radi. Definitivno migrantska populacija nije ta koja je sklona da čini krivična dela ili prekršaje usmerene prema domaćem stanovništvu", objašnjava Đurović i zaključuje da migranti i izbeglice izbegavaju da se ogreše o zakon.


izvor

[Dreadnought]

Nadamo se da ćemo stići u Evropu! Ne želimo da živimo u BiH


Novu godinu migranti sa tog područja započinju sa istom, starom željom – napustiti Bosnu i Hercegovinu. Dok u teškim uslovima broje noći i dane u prihvatnim centrima, sanjaju o Evropi, novom životu i susretu sa svojim porodicama.

Polupuste gradske ulice s početka januara, kao i svake godine, odaju pravu atmosferu nakon praznika. Mnoge Sarajlije odmaraju i danas u svojim kućama, dok su drugi pobegli na planine ili izvan države.

Ipak, vozeći se od centra grada pa sve do Hadžića teško je promaći migrantima, koji i danas s osmehom na licu prodaju maramice, nadajući se kojem dinaru. Već na ulasku u Hadžiće, na putu prema centru Ušivak, atmosfera postaje življa. Na svakom čošku susreće se nova grupa azilanata. Jedni na putu do prodavnice, drugi, kažu, ne znaju gde bi sa sobom. Rado uzvraćaju pozdrave i odgovaraju na pitanja.

Novogodišnja noć za njih je protekla kao i svaka druga, u hladnoći kampa.

"Nismo ništa slavili. Sve je isto, hladno", govori jedan migrant među grupom Marokanaca i nastavlja:

"Ali, imamo naše novogodišnje želje. Samo želimo stići u Evropu i napustiti BiH."

Mohamed Hašer Mirzad iz Avganistana, zajedno s njegovim prijateljem priča kako su se spustili do Hadžića u novogodišnjoj noći, ali da im nije dozvoljeno da prisustvuju nikakvim proslavama. U 2020. godini takođe žele da se otvore putevi migrantima širom sveta.

"Želim da ovo bude dobra godina za sve ljude u svetu, a posebno za izbeglice ovde, u Srbiji, Grčkoj ili bilo gde drugo. U suštini, nameravamo da napustimo  BiH jer ne želimo da živimo ovde, želimo da nastavimo dalje. Moja sestra je u Nemačkoj i želim da idem kod nje, kao i da se spojimo s našom majkom koja je sada u Avganistanu. Pokušao sam jednom iz Bihaća. Hodao sam četiri dana, policija nas je uhvatila, uzeli su naše stvari, telefone i vratili nas", kazao je Hašer koji je inače u Avganistanu radio kao IT podrška u Ministarstvu vazdušnih snaga.

Ne žali se mnogo, ali dodaje da uslovi u kampu proteklih dana nisu dobri.

"Jedva uspevamo da se okupamo dva puta sedmično i uhvatimo šaku tople vode. Ljudi svašta pričaju, ali samo onaj ko je došao ovde i prošao kroz ovaj kamp može da zna kako nam je", kaže Hašer.

Dok se na ulicama Sarajeva ili Hadžića uglavnom sreću mlađi muškarci migranti, već na ulazu u kamp zatiču se i žene i deca koji su već mesecima smešteni u Ušivku, kao i drugim migrantskim centrima u BiH.

Hajar Avla iz Iraka sa dve ćerke u rukama govori kako je krenula u Bingo.

"Njihov otac je u bolnici. Ove godine samo želimo da stgnemo u Evropu, u Belgiju", kaže Avla.

S druge strane grupa Pakistanaca takođe dodaje da ne žele mnogo već samo da im se otvore putevi prema evropskim zemljama.

Iste želje deli i tristotinjak migranata koji su sredinom prošlog meseca sa područja Unsko-sanskog kantona izmešteni u Kanton Sarajevo, odnosno iz Vučjaka u Blažuj. U centru nadomak glavnog grada i dalje nisu uspostavljeni svi uslovi za njihov boravak, ali zadovoljni su što imaju tri obroka dnevno, toplu odeću i potrebne lekove.

U međuvremenu, dok čekaju da im se otvore putevi, pričaju kako više i ne znaju kako provode dane.

"Oni kojima porodice ne šalju novac, izlaze na ulice i pokušavaju da zarade bilo šta. Drugi sede u kampu, druže se, nekad prošetaju", kazao je Hašer.

izvor

[Dreadnought]

Uhapšen vođa "Štajerske straže"


Slovenačka policija uhapsila je vođu takozvane "Štajerske straže" Andreja Šiška za kojim je bila raspisana potjernica jer se nije javio na odsluženje zatvorske kazne zbog podsticanja na rušenje ustavnog poretka.

Šiško je priveden nakon što je sa pripadnicima "Štajerske straže" došao na obeležavanje pogibije partizanskog Pohorskog bataljona u blizini Slovenske Bistrice, na kojem je bio i predsednik Borut Pahor. Policajci u civili uhapsili su Šiška kada je pokušao da se približi Pahoru.

Šiško se nije opirao i odveden je u zatvor, preneo je mariborski list "Večer".

Anica Bidar, portparol Šiška, kaže da je on došao na mesto komemoracije sa namerom da se preda, te da je želeo da se to dogodi pred očima javnosti.

Na hapšenje Šiška reagovao je i predsednik Pahor rekavši da su svi dužni poštovati ljudsko dostojanstvo, ali i dostojanstvo događaja kojima se obeležava nacionalna prošlost.

- Imamo pravo izražavati svoje mišljenje, ali treba poštovati i dostojanstvo ljudi, pa i ovakvih komemoracija kojima se izražava pijetet - naveo je Pahor.

Za vođom takozvane "Štajerske straže" pre dve sedmice raspisana je poternica jer se nije odazvao na poziv za odsluženje zatvorske kazne, a poručivao je preko svojih pristalica da mu odluka o tome da se mora javiti u zatvor nije uručena.

Šiško je bio osuđen na osam meseci zatvora zbog podsticanja na nasilnu promenu ustavnog poretka prilikom postrojavanja svojih pristalica blizu Maribora, ali je pušten iz pritvora nakon šest meseci i izricanja nepravosnažne presude.

U međuvremenu je njegova žalba na prvostepenu presudu odbijena, a on treba da odsluži dva meseca zatvora jer mu se u kaznu priznaje vreme provedeno u pritvoru.

izvor

[Dreadnought]

"Ne smemo da dozvolimo da nas Erdogan ucenjuje"


Mandatar za sastavljanje nove austrijske vlade Sebastijan Kurc izjasnio se za oštrije delovanje protiv Turske po pitanju migrantske politike.

Kurc je, u intervjuu nemačkom dnevniku "Bild", kazao da sporazum sa Turskom ne funkcioniše dovoljno i da je Grčka zaslužila punu podršku.

"Ne smemo dozvoliti da nas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ucenjuje. U njegovoj zemlji tlače osobe koje politički drugačije razmišljaju, neprestano se zatvaraju novinari, i Turska pokušava da koristiti izbeglice I migrante kao oružje", podvukao je on.

Kurc smatra da treba izvršiti pritisak na Tursku, dodajući da EU ima mnoge mogućnosti za to i da o tome treba razmisliti.

Upitan da li to znači i sankcije on je kazao da o tome treba najpre razgovarati preko svih diplomatskih kanala.

"Međutim, mislim da Turska mora biti svesna da EU ima mnogo mogućnosti da reaguje I da ne dozvoljava da je neko ucenjuje", naglasio je on.

Upitan da li se granica na moru može zaštititi Kurc je odgovorio da se ona može i treba zaštititi.

"Možemo se pobrinuti da izbeglički čmanci uopšte ne pristaju, možemo ljude koji su spašeni vratiti u zemlju iz koje su došli. Pogledajte Egipat. Iz te zemlje je dolazilo na hiljade izbeglica, a danas više niko, zato što postoji funkcionišući sistem", objasnio je on.

Kada je reč o Libiji, Kurc smatra da EU sa međunarodnim organizacijama treba bolje sarađivati i stvoriti smeštaje dostojnim čoveka, te da mora sve činiti kako se migranti iz drugih afričkih zemalja ne bi uputili u Libiju.

"Kada jednom dođu u Libiju mnogi su izloženi ropstvu ili ubistvu. Taj sistem ne smemo dozvoliti", rekao je on.

Najavio je da će kao šef nove vlade nastaviti da se bori da tema migracije bude usmerena u pravom smeru, jer je to potrebno za Evropu i zato što ovaj kontinent ima hrišćansko-socijalnu odgovornost.

"Ne sme postojati sistem u kojem krijumčari ljudi zarađuju na patnji ljudi", poručuje Kurc.

izvor

[Dreadnought]

Migranti napali ženu u Beogradu, na Vračaru


Grupa migranata napala je danas ženu u Ulici patrijarha Varnave na Vračaru, kada je pokušala da ih zaustavi u krađi stvari iz dvorišne ostave.

Samo pukom srećom i zahvaljujući reakciji komšija i prolaznika ona je samo lakše povrijeđena, a uhapšeni su i vinovnici incidenta koji je mogao da se završi tragedijom.

Kako saznaju Novosti, sve se dogodilo oko 14 časova. Na ovoj adresi se inače nalaze i objekti predviđeni za rušenje i u njih su se uselili migranti koji, prema priči stanara, često kradu i uzimaju stvari iz okolnih stanova i objekata.

- Komšinica je naišla i vidjela ih, a prepoznala je i svoje stvari koje su migranti pokušali da iznesu. Oni su bili u blizini kapije i potrčala je ka njima kako bi ih zaustavila – čuli su novinari od žene koja je očevidac događaja.

- Oni su krenuli bodežom ka njoj kada smo naišli suprug i ja i potrčali smo da joj pomognemo.

Na viku su odreagovali i prolaznici i uletjeli su da pomognu, a iz stana je izašao i sin napadnute žene, koga su migranti pokušali da rane šilom.

- Nastao je opšti metež, pozvani su policija i Hitna pomoć – rekla je žena očevidac. – Oni su ubrzo stigli i uhapsili dvojicu migranata. Trojica su pobjegla. Policija je ušla u objekte u kojima oni borave i tamo zatekla još nekolicinu.

Samo pukom srećom i zahvaljujući građanima žena je lakše povrijeđena i bio joj je povišen pritisak. Policijski uviđaj je završen oko 16 časova, vinovnici su privedeni, a stanari iz Patrijarha Varnave 3 ostali su uznemireni, posebno što se incident dogodio na Badnji dan.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka: Smanjem broj zahteva za azil u 2019.


Broj zahteva za azil u Nemačkoj smanjen je na 111.094 u 2019. godini, što je pad od 14,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Među tražiocima azila u Nemačkoj prethodne godine najviše je bilo državljana Sirije - 26.453, na drugom mestu su bili Iračani (10.894), a na trećem Turci (10.275).

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao je da "broj tražilaca azila u Nemačkoj opada treću godinu zaredom".

On je ipak dodao da je migracioni pritisak na spoljnim granicama Evropske unije i u Nemačkoj i dalje veliki.

izvor

[Dreadnought]

Mađarska povećava broj policajaca na granici sa Srbijom


Mađarska vlada odlučila je da poveća broj policajaca i vojnika na granici sa Srbijom zbog povećanog migrantskog pritiska, saopštio je premijer Viktor Orban.

On je na konferenciji za novinare rekao da se registruje dnevno više od 100 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

Orban je dodao da su preostale tri članice Višegradske grupe, Češka, Poljska i Slovačka, spremne da daju doprinos naporima za zaštitu mađarske granice ako budu obaveštene.

Takođe, kako je naveo, Mađarska će u istu svrhu poslati jednu policijsku jedinicu u Severnu Makedoniju.

izvor

[Dreadnought]

Oko 150 migranata prelazi u kasarnu Blažuj


Oko 150 migranata danas bi trebalo da bude prebačeno iz prihvatnog centra Ušivak u kasarnu u Blažuju, u kojoj su prošireni kapaciteti.

Riječ je o migrantima koji su početkom decembra prebačeni sa Vučjaka, ali ih je u početku bilo više nego što je u tom momentu u Blažuju moglo da bude osigurano smještajnih kapaciteta.

U kampu Blažuj trenutno boravi 430 migranata.

izvor

[Dreadnought]

Grčka: 13 migranata povređeno u sudaru


Trinaest osoba je povređeno kada je automobil sa migrantima udario u drugo vozilo na severu Grčke, saopštila je policija.

Nesreća se dogodila malo posle ponoći, a automobil sa migrantima ušao je u Grčku iz susedne Turske i odbio je da se zaustavi na kontrolnom punktu na autoputu blizu grada Kavale, navela je policija.

Usledila je policijska potera koja se završila u Solunu, oko 150 kilometara dalje, a nakon što je vozilo prošlo kroz nekoliko crvenih svetala i udarilo u drugi automobil.

U kolima sa migrantima bilo je 10 državljana Bangladeša, od kojih su neki bili skriveni u prtljažniku i dva muškarca iz Sirije i svi oni su prebačeni u bolnicu, kao i vozač drugog automobila.

Državljani Sirije ubrzo su pušteni i uhapšeni zbog krijumčarenja migranata, dok su državljani Bangladeša zadržani u bolnici sa lakšim povredama.

izvor