Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Sve više migranata traži azil u Albaniji


Albanska policija otkrila je grupu od 38 migranata iz Iraka i Irana koji su ilegalno ušli preko Grčke radi nastavka puta do određene evropske države.

Grčko-albansku granicu su prešli kod Saradne, a nakon toga su put nastavili peške neobeleženim putevima kako bi izbegli policiju. Migranti obično koriste rutu preko Devola i Korča, ali zbog hladnog vremena, ruta je preusmerena ka Sarandi.

Kako prenosi albanska televizija Top čenel, migranti koji u tu zemlju dolaze najverovatnije iz izbegličkih kampova u Grčkoj, prelaze preko Albanije da bi ušli u Crnu Goru i Hrvatsku, pa nakon toga u zemlje Evropske unije.

U Albaniji prošle godine je otkriveno preko 10. 000 migranata, što je za 50 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Direktor albanske Uprave za granicu i migracije Eduart Merkaj kaže da su polovina od otkrivenih migranata zatražili azil u Albaniju, dok su se ostali dobrovoljno vratili.

Kontrolu na albansko-grčkoj granici osim albanskih policajaca, vrši i 66 policajaca iz 12 zemalja članica Evropske unije, pripadnici Evropske agencije za graničnu bezbednost.

Albanska policijska statistika potvrđuje da je u 2018. zabeležan rekordan broj migranata u toj zemlji koji su zatražili azil, čak 4.095, u najvećem broju državljani Sirije, dok je taj broj u 2017. iznosila samo 307.

U 2019. godini preko 5.000 izbeglica i migranata su tražili azil u Albaniji.

izvor

[Dreadnought]

Znatno se povećao broj migranata koji iz Turske ulazi u Evropu


Broj migranata koji iz Turske ulaze u Evropu znatno se povećao prošle godine.

U tom periodu su ljudi koji su bežali od sukoba u Siriji i Avganistanu preplavili tu zemlju, a zatim krenuli u Grčku, izjavio je izvršni direktor Evropske agencije za kontrolu granica i obalsku stražu Fronteks Fabris Leđeri.

Više od 82.000 migranata pokušalo je da uđe u Evropu bez odobrenja 2019. godine, što je 46 odsto više nego prethodne godine, izjavio je Leđeri u Briselu, preneo je Rojters.

"To je, uglavnom, posledica situacije u Siriji, ali i nestabilnosti u Avganistanu i promene politike prema avganistanskim državljanima od iranskih i pakistanskih vlasti", rekao je Leđeri novinarima.

On je odbio da okrivi tursku obalsku stražu, rekavši da je "dobro raditi" na presretanju ljudi koji odlaze.

EU je 2016. godine pristala da Turskoj dâ do šest milijardi evra za pomoć izbeglicama i druge podsticaje da ubedi vladu u Ankari da zaustavi migrante koji odlaze u Grčku.

Od prošlog leta, međutim, ostrva na istoku Grčke bore se da ublaže prenatrpanost u izbegličkim kampovima.

Fronteks navodi da je broj dolazaka prošle godine bio najveći od kada je sporazum EU-Turska stupio na snagu.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da njegova zemlja ne može sama da snosi teret smeštaja 3,6 miliona sirijskih izbeglica, a u prošlosti je pretio da će "otvoriti kapije" migrantima, koji će krenuti u Evropu.

izvor

[Dreadnought]

Chaos erupted following the killing of a 20yo man from Yemen at the Moria refugee camp in Mytilene, with migrants protesting outside the hotspot. Migrants set bins on fire, shouted slogans as they demanded to be accommodated in separate areas from the Afghans inside the camp.

[Dreadnought]

Doboj: Migrant iz Maroka opljačkao džamiju


Migrant iz Markoka, čiji su inicijali Dž.K. /29/, uhapšen je zbog krađe 140 KM iz džamije "Trnjak" u Doboju, rekao je načelnik Policijska uprave Doboj Slobodan Radinković.

Radinković je istakao da su rasvjetljenjem ovog slučaja negirani navodi koji su se pojavili na društvenim mrežama da je motiv krađe rasna, vjerska i nacionalna netrpeljivost.

On je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je državljanin Maroka uhapšen juče, a da je prijava o krađi policiji prijavljena 15. januara.

- Utvrđeno je da se radi o licu koje je 19. novembra prošle godine podnijelo zahtjev sa namjerom za podnošenje azila u Terenskom centru Sarajevo /Služba za poslove sa strancima BiH/ - izjavio je Radinković.

On je naveo da je Dž.K. priznao krivicu tokom jučerašnje kriminalističke obrade, a nadležni sud u Doboju izrekao mu je kaznu od šest mjeseci zatvora, koja je preinačena u uslovnu osudu od godinu dana.

Radinković je naveo da je ukradedni novac migrant trošio na području po nebzinskim pumpama i radnjama na području Doboja.

- On je upućen u prihvatni centar u Sarajevo - dodao je Radinković.

On je naveo da je u januaru na području koje je u nadležnosti Policijske uprave Doboj evidentirano 17 migranata, da ih je u željezničkom saobraćaju na podrčju grada bilo 265, a da je 2019. godini ukupno evidentirano 255, što je duplo više nego 2018. godinu.

S obzirom na to da je Doboj centar željezničkog saobraćaja, dobojska Policijska uprava evidentirala je prošle godine ukupno 10.302 migranta koji su željeznicom prošli kroz Doboj, od toga 7.841 iz pravca Sarajeva i 2.461 iz pravca Tuzle.

izvor

[Dreadnought]

Izabrali evropsku stanicu: Pet hiljada izbeglica i migranata zatražilo azil u Albaniji


Albanska policija otkrila je grupu od 38 migranata iz Iraka i Irana koji su ilegalno ušli na albansku teritoriju preko Grčke.

Njihov cilj je nastavak puta do određene evropske države, piše portal a1on, prenosi Klix.

Grčko-albansku granicu su prešli kod Sarande, a nakon toga su put nastavili peške neobeleženim putevima kako bi izbegli policiju,

Migranti obično koriste rutu preko Devola i Korča, ali zbog hladnog vremena, ruta je preusmerena ka Sarandi.

Kako prenosi albanska televizija Top čenl, migranti koji u tu zemlju dolaze najverovatnije iz izbegličkih kampova u Grčkoj, prelaze preko Albanije da bi ušli u Crnu Goru i Hrvatsku, pa nakon toga u zemlje Evropske unije.

U Albaniji je prošle godine otkriveno preko 10.000 migranata, što je za 50 posto više u odnosu na 2018. godinu.

Direktor albanske Uprave za granicu i migracije Eduart Merkaj kaže da su polovina od otkrivenih migranata zatražili azil u Albaniju, dok su se ostali dobrovoljno vratili.

Kontrolu na albansko-grčkoj granici osim albanskih policajaca, vrši i 66 policajaca iz 12 zemalja članica Evropske unije, pripadnici Evropske agencije za graničnu sigurnost, piše Klix.

Albanska policijska statistika potvrđuje da je u 2018. zabeležen rekordan broj migranata u toj zemlji koji su zatražili azil, čak 4.095, u najvećem broju su to državljani Sirije, dok je ta brojka u 2017. iznosila samo 307.

U 2019. godini preko 5.000 izbeglica i migranata su tražili azil u Albaniji.

izvor

[Morskoprase]

Baš je simptomatično, da biraju kao mesta za stanke muslimanske zemlje odnosno okruženja, u kojima imaju vlast muslimani...

[dzumba]

Ма, то због џамија, да могу да клањају...

[tihi]

Imaju to i u Srbiji. Zato su npr. Tutin ili Sjenica bili jedni od omiljenijih kampova.

[Dreadnought]

Members of a migrant caravan crossed the border between Guatemala and Mexico through the Suchiate River on Monday, after ceasing dialogue with authorities.

Footage shows migrants traversing the river near Ciudad Hidalgo, and clashes erupting between migrants and police on the other side.

Mexican and Guatemalan authorities met this weekend to coordinate actions to assist migrants who recently arrived at the border city, the majority of which are from Honduras.

The Mexican government said it would offer 4,000 jobs to migrants in the south of the country, and provide shelter or medical care to those who request it.

On Monday thousands of migrants also attempted to cross the Rodolfo Robles International Bridge, which links the Guatemalan town of Tecun Uman and Ciudad Hidalgo. However, they were met with a closed bridge and Mexican national guards with riot gear deployed on the other side of the border.

[Dreadnought]

Ljudi koji beže od posledica klimatskih promena imaju pravo na traženje azila


Komitet UN za ljudska prava prvi put je presudio da ljudi koji beže od posledica klimatskih promena mogu da imaju prava na traženje azila.

Komitet je istovremeno odbacio pojedinačnu tužbu jednog čoveka protiv njegove deportacije iz Novog Zelanda.

UN Komitet za ljudska prava objavio je svoju presudu u slučaju čoveka iz Kiribatija koji je vraćen nazad u tu ostrvsku državu u Pacifiku pošto mu je odbijen azil na Novom Zelandu 2015. godine.

Telo sa sedištem u Ženevi koje prati kako države poštuju Međunarodni dogovor o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, zaključilo je da iako je deportacija tog čoveka legalna, slični slučajevi bi u budućnosti mogli da opravdaju potražnju za azilom.

Presuda nema pravni uticaj odmah ali je moguće da će se na nju pozivati ljudi koji tvrde a su im prava ugrožena zbog uticaja klimatskih promena kao što su snažne oluje i podizanje nivoa mora.

Tužilac u ovom slučaju Ioane Teitiota je imao argument da su on i njegova porodica ugroženi zbog nedostatka sveže vode i nasilnih sporova oko zemlje dok okean zahvata sve veće delove teritorije Kiribatija.

UN telo je zaključilo da on nije nije dao dovoljno dokaza za svoje tvrdnje i iako je verovatno da će život na Kiribatiju postati nemoguć i dalje postoji šansa da vlada tog ostrva može da učini nešto da to spreči.

Ipak su 18 nezavisnih stručnjaka komiteta priznali da "urušavanje životne okoline, klimatske promene i neodrživ razvoj predstavljaju neke od najhitnijih i najozbiljnijih pretnji za sposobnost sadašnjih i budućih generacija da uživaju u pravu na život".

"Ova presuda uvodi nove standarde koji bi mogli da olakšaju uspeh budućim zahtevima za azil zasnovanim na posledicama klimatskih promena", rekao je Juval Šani, član komiteta.

izvor