Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Subotica, koliko dugo migranti čekaju na ulazak u Mađarsku


Prethodnih nekoliko dana migranti koji se kreću van prihvatnih centara u Srbiji bili su u centru pažnje domaće i inostrane javnosti zbog pokušaja da se, bez dokumenata, domognu Evropske unije. Došlo je i do incidenta na granici sa Mađarskom zbog čega je prelaz Kelebija bio i zatvoren neko vreme. Migranti iz prihvatnog centra u Subotici nisu se pridruživali protestima na Kelebiji.

Mađarska ima dva azilantska centra pored prelaza Horgoš i Kelebija u kojima se primaju zahtevi za legalan azil u toj zemlji. Svi migranti koji tu žeele da podnesu zahtev čekaju u prihvatnom centru u Subotici.

Trenutno je u tom centru 98 lica, od čega ih je 63 u redovnom smeštaju a ostala lica su iz urgentnog prijema, retkao je za RTS Siniša Marković, upravnik Prihvatnog centra za migrante u Subotici.

Prema njegovom rečima, period boravka porodica u centru produžio se na dva do tri meseca.

Marković kaže da je praksa da jednom nedeljno po jedna porodica ode na prelaze Horgoš i Kelebija, što je tempo koji utiče na njihovo neraspoloženje i strpljenje.

Ipak, porodice i tog centra se nisu prodruživale protestima na Kelebiji.

Polovina migranata u centru je iz Sirije a ostali su iz Avganistana, Iraka, Irana, Pakistana, Eritreje...

U sklopu prihvatnog centra migranti dobijaju redovne obroke, imaju uslove za higijenu a na raspolaganju im je i dečiji kutak. Dolaze nastavnici iz škola u Subotici.

izvor

[Dreadnought]

Grčka ograničava boravak migranata u toj zemlji na tri godine


Azil će izbeglicama u Grčkoj biti odobren samo na tri godine sa mogućnošću da bude ukinut, rekao je danas ministar za migracije Grčke.

Status izbeglice može biti ukinut u zavisnosti od situacije u zemlji porekla osobe koja ga je dobila, rekao je ministar Notis Mitarahis.

"Azil koji dajemo važi tri godine, nije dat na neodređeno vreme. Ukoliko se situacija promeni u zemlji porekla ne mora biti obnovljen", rekao je on i dodao da je teško integrisati razno stanovništvo.

Ministar je dodao da će vraćanje izbeglica čiji zahtev za azil je odbijen biti razmatran na evropskom nivou u martu.

Suočena sa velikim porastom dolazaka migranata desničarska vlada Kirijakosa Micotakisa, koja je došla na vlast prošlog leta, odlučila je da ubrza razmatranje procedura azila da bi se što pre vratili tražioci azila koji nemaju uslova ili kojima je odbijen zahtev nazad u svoje zemlje porekla ili u susednu Tursku.

Grčko ministarstrvo odbrane je u januaru objavilo tender za postavljanje plutajućih sistema zažtite u Egejskom moru, koji će biti upotrebljeni ako bude hitno potrebno da se ograniči priliv migranata iz susedne Turske.

Ministar je rekao da će taj sistem, koji je kritikovala opozicija i aktivisti za ljudska prava, biti stavljen na probu i da će se koristiti samo ako se pokaže efikasnim.

Više od 36.000 tražilaca azila nalazi se u pretrpanim kampovima na grčkim ostrvima u Egejskom moru, čiji kapacitet je 6.200 ljudi.

Od početka migrantskog priliva 2015.godine Grčka je odobrila azil za oko 40.000 ljudi, rekao je ministar i dodao da je oko 87.000 zahteva su u procesu razmatranja.

izvor

[Dreadnought]

Otkriveni migranti, planirali preko Kosova da stignu u zapadnu Evropu


Albanska policija otkrila u tri odvojene akcije više od 40 ilegalnih migranata, koji su pokušali preko albanske teritorije da nastave dalje ka zapadnoj Evropi.

Grupa od 13 migranata iz Sirije i Maroka otkrivena je u autobusu koji saobraća na relaciji Tirana - Kukeš, odakle su nameravali da pređu na Kosovo, a dalje ka zapadnoevropskim zemljama, prenela je sinoć MIA.

Policija je podnela krivične prijave protiv 58-godišnjeg vozača autobusa, kao i konduktera (34) iz Kukeša.

Druga grupa od 11 migranata iz Sirije i Avganistana otkrivena je nedaleko od pograničnog albanskog sela Vidohova.

Njih je otkrila granična policija u kombiju "tojota", a dali su po 200 evra kako bi bili prebačeni na Kosovo.

Nakon davanja iskaza, oni su prebačeni u prihvatni centar u Tirani.

U trećoj akciji, obalska straža je presrela čamac sa 18 migranata, uglavnom Iračana, Iranaca i Kurda, među kojima je bilo petoro žena i jedno dete, koji su pokušavali da se dokopaju obala Italije.

Kako se navodi, oni su platili po 2.000 evra da bi se prebacili iz Albanije u Italiju.

izvor

[Dreadnought]

Grčka planira hitno nove kampove za migrante na pet ostrva


Grčka planira da iskoristi zakonska ovlašćenja u hitnim situacijama za izgradnju centara za migrante na pet ostrva, saopštili su danas zvaničnici.

Planirana je izgradnja novih objekata na Lezbosu i još četiri ostrva na istočnom delu Egejskog mora da bi njima na kraju zamenili postojeće kampove koji su prenatrpani, izjavio je portparol grčke vlade Stelios Petsas, preneo je AP.

„U ovim zatvorenim objektima vladaće stroga pravila i (ograničenja) kretanja za one koji su u njima”, rekao je Petsas.

„Stanovnici će dobiti karte za kontrolisani izlazak iz kampa, koji će biti zatvoren noću”, dodao je on.

Petsas je naveo da će se koristiti brzi zakonodavni postupci za izgradnju lokacija, s tim da će vlada doneti hitnu uredbu koju će kasnije ratifikovati parlament.

Skoro 60.000 ljudi prošle godine je ilegalno prešlo iz Turske na grčka ostrva, prema podacima Agenciji za izbeglice Ujedinjenih nacija, što je otprilike duplo više od broja zabeleženog 2017. i 2018. godine.

izvor

[Dreadnought]

Skoriji snimak iz Kikinde.

[Dreadnought]

MUP demantuje tvrdnje o navodnom naseljavanju migranata u Srbiji


Načelnik Uprave granične policije Miljan Stanojević odbacio je kao "manipulaciju" tvrdnje pojedinih političara o navodnom trajnom naseljavanju migranata u Srbiji.

On je podsetio da je u odgovoru na poslaničko pitanje Marije Janjušević iz Dveri, MUP pre više od dve godine naveo da je od jula 2011. do januara 2017. godine 618.412 stranih državljana izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, od kojih je 88 dobilo azil i to u periodu od aprila 2008. do januara 2017. godine.

"Uprkos jasnom odgovoru, pojedini političari i tada su obmanjivali javnost, kao i danas, tvrdeći da se 618.412 migranata trajno naseljava u Srbiji, iako je svima apsolutno jasno da Srbija migrantima nije krajnja destinacija, već tek jedna od država kroz koju prolaze na putu ka Zapadnoj Evropi", naveo je Stanojević, a preneo MUP.

Ocenio je da oni koji stoje iza tvrdnji o naseljavanju migranata potvrđuju da je reč o obmanama time što navode da je u 2019. u Srbiju došlo oko 12.000 migranata i da ih trenutno u zemlji ima oko 6.800.

"I otuda je svakako jasno da u njihovim tvrdnjama o trajnom naseljavanju 618.000 migranata, koje uporno najavljuju već dve godine, nema ni zrna istine. Svakako smo svi u Srbiji svedoci da se niti masovna naseljavanja migranata niti masovna vraćanja nisu dogodila, niti se događaju", naveo je načelnik Uprave granične policije.

On je odbacio kao "apsurdne" navode o masovnom vraćanju migranata u Srbiju iz zemalja EU, s obzirom da se vraćanje državljana trećih država u Srbiju obavlja po Sporazumu o readmisiji sa EU, potpisanim u Briselu u septembru 2007. godine, kojim se kako je naveo, detaljno propisuje da se povratak može realizovati samo uz ispunjenost propisanih uslova.

izvor

[Dreadnought]

Španija: Spaseno 119 migranata, za 67 se traga


Španija saopštila u ponedeljak da je 119 migranata spaseno na Mediteranu, dok se za još 67, za koje se veruje da su nestali, traga.

Portparol agencije za spasavanje mornarice saopštio je da će tokom noći biti obustavljena potraga koja će se nastaviti danas.

Kako je saopšteno, u Alboranskom moru pronadjena su dva gumena čamca sa 60 i 59 migranta koji će biti prebačeni u Malagu, na jugoistoku Španije.

Među njima je 26 žena i petoro dece, a njihovo zdravstveno stanje je dobro, preneo je AP.

izvor

[Dreadnought]

Pronađeni migranti koji su vođeni kao nestali


Pomorska spasilačka služba Španije je našla 69 migranata iz Afrike za koje se smatralo da su nestali u pokušaju da čamcem iz Maroka pređu Sredozemljem do Evrope.

Portparolka vladine agencije je danas rekla da je jedan trgovački brod našao čamac sa migrantima 36 nautičkih milja od Malage, u Španiji i da ih je preuzeo spasilački brod koji je tragao za njima od juče i prevezao ih do obližnje luke.

Juče je istočno od Gibraltarskog moreuza, koji deli Evropu i Afriku, 119 migranata nađeno u čamcima krijumčara.

izvor

[Dreadnought]

BiH: Migrantska kriza je bezbjednosno pitanje


Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija izjavio je danas da je migrantska kriza, prije svega, bezbjednosno pitanje za BiH i možda najteže pitanje u radu Granične policije.

- Činjenica je da institucije BiH nisu adekvatno reagovale na migrantsku krizu, da smo bili nespremni i da je BiH postala mjesto u kome ima više migranata nego u Srbiji koja je dva ili tri puta veća od BiH - rekao je Tegeltija nakon sastanka sa direktorom Granične policije BiH Zoranom Galićem u Bijeljini.

On je istakao da migrantska kriza nije samo pitanje Granične policije, već svih bezbjednosnih agencija, i da je veoma važno da se uspostavi sistem koordinacije između njih i obezbijedi zajednički rad.

- Veoma sam zainteresovan za efikasan rad Granične policije i dva važna posla koje u ovom trenutku rade. To su protok ljudi, robe i kapitala na graničnim prelazima što je i osnovna funkcija Granične policije i unutar tih poslova zaista postoji dosta poteškoća. Drugo pitanje je obezbjeđenja takozvane "zelene granice" sa svim problemima koji su se u zaštiti granice pojavili sa pojavom migrantske krize na ovim prostorima - dodao je Tegeltija.

On je kao poteškoće naveo regulisanje tehničkih uslova za rad Granične policije i njihove tehničke opremljenosti, kao i kadrovske popunjenosti.

- Sasvim sigurno će sa ovim brojem graničnih policajaca koji je sada na raspolaganju veoma teško uspjeti obezbijediti takozvana "zelena granica" - ocijenio je Tegeltija.

Prema njegovim riječima, za efikasniji rad Granične policije veoma je važna i izmjena određenih zakonskih rješenja kako bi se stvorile bolje pretpostavke za njihov rad.

- Naše zajedničko nastojanje je da unaprijedimo uslove rada na granici, da putnici i privrednici ne bi gubili vrijeme na graničnim prelazima jer mnogo primjedbi dobijamo da su zadržavanja u BiH i iz Srbije i Hrvatske često prevelika i da su granični prelazi prebukirani. Potrebno je posvetiti više pažnje Graničnoj policiji, njihovom kadrovskom i tehničkom opremanju - ocijenio je Tegeltija i najavio da će u tome imati punu podršku Savjeta ministara.

On je dodao da je pred Graničnom policijom i svim bezbjednosnim agencijama ponovo godina u kojoj će se susresti sa velikim brojem migranata na području BiH.

Direktor Granične policije BiH Zoran Galić rekao je da su Tegeltiju upoznali o bezbjednosnoj situaciji na granici i suštinskim porblemima koji tište ovu policijsku agenciju, ali i ponudili rješenja za prevazilaženje nekih problema.

- To uključuje izmjenu određenih zakonskih i podzakonskih akata kako bi, na zadovoljstvo svih građana, ovu policijsku agenciju osposobili da može odgovoriti na globalne izazove - naveo je Galić.

On je istakao da su već početkom migrantske krize u BiH, pa i prije nje, glasno i jasno iznijeli stav da Granična policija BiH po postojećim zakonskim rješenjima, koja nisu promijenjena 20 godina, neće moći na adekvatan način odgovoriti na krizu.

Galić je pohvalio saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske, čijih 73 pripadnika pružaju ispomoć Graničnoj policiji, kao i sa policijskim agencijama na nivou BiH.

- Da bi sveukupna situacija bila bolja za BiH moramo u hodu mijenjati zakonske i podzakonske akte, jer postojećim pravilnikom 85 odsto policijskih službenika radi na kontroli prelaska granice, a samo 15 odsto je u nadzoru "zelene granice" duž 1.603 kilometra - opisao je Galić stanje sa kojim je Granična policija dočekala migrantsku krizu.

On je poručio da je u BiH potrebno obezbijediti novac da bi se ova policijska agencija dovela u situaciju da na profesionalan način odgovori globalnom izazovu.

Galić je naveo da Graničnoj policiji BiH nedostaje 388 policijskih službenika.

Radni sastanak sa predsjedavajućim Savjeta ministara održan je u sjedištu Terenske kancelarije Granične policije u Bijeljini.


Međunarodna zajednica najmanje pomogla BiH u migrantskoj krizi

Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija izjavio je danas da je međunarodna zajednica najmanje pomogla BiH u rješavanju migrantske krize.

- Naša očekivanja su od svih predstavnika međunarodne zajednice da se značajnije uključe u pitanje rješavanje migrantske krize u BiH - rekao je Tegeltija novinarima tokom posjete Bijeljini.

On smatra da Međunarodna organizacija za migracije neće prestati da finansira podršku Graničnoj policiji i nekim humanitarnim pitanjima u BiH, te ističe da za to nema ni osnova, niti razloga.

- Ne da neće prestati, nego očekujem da će pojačati svoje aktivnosti i podršku u cijelom ovom procesu, a BiH će uraditi ono što treba sa svoje strane, mislim prije svega na policijska tijela - rekao je Tegeltija.

izvor

[Dreadnought]

Zašto je Švedska sigurno utočište za ratne zločince i teroriste?


Osumnjičenim teroristima i ratnim zločincima, koje Švedska ne može da deportuje, daju su dozvole za posao i pasoši, upozorava švedska agencija za migracije.

Najviši zvaničnik agencije zadužene za politiku migracije Mikael Ribenvik upozorio je da je njegova zemlja "sigurno utočište za ratne zločince i potencijalne teroriste", jer daje pasoše i beneficije sumnjivim i opasnim zločincima, koji su zaštićeni od deportacije švedskim zakonodavstvom.

Kako piše "Raša tudej", Švedska može da odbije zahtev za boravak iz bezbednosnih razloga, međutim, ova severnoevropska država u velikom stilu dočekuje strance koji traže utočište i retko im, iako predstavljaju bezbednost, kupuje kartu u jednom smeru.

Švedska služba bezbednosti (SAPO) ima ovlašćenje da deportuje osobu za koju smatra da predstavlja pretnju zbog sumnje u povezanost sa terorizmom ili ukoliko postoji sumnja da je podnosilac zahteva za boravak počinio druga teška krivična dela.

Međutim, narediti deportaciju takve osobe i stvarno je izvršiti - to su dve različite stvari.

Švedska ne šalje ljude nazad u zemlje gde se mogu suočiti sa progonom, mučenjem ili smrtnom kaznom. Dakle, nekim ljudima je naređeno da Švedsku napuste, ali na to se ne mogu prisiliti.

I dok su zaglavljeni u pravnom "čistilištu", izdaju im se privremene dozvole boravka sa svim pogodnostima. Oni mogu da rade u Švedskoj, primaju velikodušna socijalna davanja, a ponekad čak dobiju i pasoše koji im omogućavaju putovanja u druge članice EU.

Direktor Švedske agencije za migracije Mikael Ribenvik, koji želi da se situacija promeni, veruje da su trenutna pravila "nerazumna" i da se zbog toga Švedska smatra "sigurnim utočištem za ratne zločince i potencijalne teroriste".

Njegova agencija želi novi zakonski okvir koji bi pooštrio mere za dobijanje privremenog boravka osobama koje potencijalno ugrožavaju opštu bezbednost.

Pre nekoliko godina, agencija je pokušala da zaustavi izdavanje dozvola za privremeni boravak osobama koje se nalaze na rasporedu deportacije uz pomoć posebnog postupka koji bi bio restriktivniji, ali je tu praksu ukinuo sud.

Bezbednosna provera načina na koji Švedska postupa sa azilantima trenutno je u toku, a potencijalne izmene bi trebalo da budu objavljene krajem marta.

Ribenvik smatra da u nove bezbednosne okvire treba uvrstiti i "situacije sa takozvanim deportacijama".

Kako ističe, samo prošle godine ostvaren je rekord, kada su 122 osobe dobile dozvolu za privremeni boravak u Švedskoj, a predstavljale su bezbednosni rizik.

Švedska se trenutno bori da uskladi svoj tradicionalno liberalni odnos prema migrantima sa porastom kriminala, koji se vezuje, između ostalog i za bande migranata.

Kritičari kažu da bi švedska vlada radije prikrila takve probleme nego što bi dozvolila da je doživljavali kao ksenofobičnu.

izvor