Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Grčka suspenduje izgradnju kampova za migrante


Vlada Grčke suspendovaće hitan plan izgradnje prihvatnih centara za migrante na ostrvima u blizini turske obale.

Kao razlog se navodi to što će se otvoriti pregovori sa tamošnjim lokalnim vlastima koje se tome oštro protive.

Ministar za migracije Notis Mitarakis izjavio je da je plan koji je najavljen prošle nedelje odložen dok ne budu razmotreni zahtevi vlasti na ostrvima Lezbos, Kios, Samos, Leros i Kos.

Vlada navodi da želi da zameni postojeće prenaseljene kampove zatvorenim objektima i dodaje da je već izdala naloge za aproprijaciju.

Stanovnici Lezbosa su, međutim, organizovali proteste i blokirali puteve, strahujući da bi novi prihvatni centri mogli da budu dodatni teret za njihove male zajednice.

Prema sporazumu između Evropske unije i Turske iz 2016. godine, Lezbos i četiri druga ostrva koriste se kao prirodna granica za migrante koji pokušavaju da dođu do kopnenog dela Grčke, koja je članica Unije.

Rezultat takvom sporazuma je ozbiljna prenaseljenost u postojećim kampovima na tim ostrvima i, po rečima zvaničnika UN, užasni uslovi za život migranata.

izvor

[Dreadnought]

Traga se za 143 migranta


Španska pomorska služba spasavanja saopštila je da se traga za 143 migranta koji su plovili ka Kanarskim ostrvima u Atlantskom okeanu.

Avion civilne garde traga u blizini ostrva Lanzarote i Fuerteventura, kod severozapadne obale Afrike, za pet malih brodova u kojima se nalaze migranti.

Helena Maleno iz organizacije za zaštitu ljudskih prava "Voking borders" izjavila je za AP da među migrantima ima i žena i dece, kao i da su isplovili između petka i subotu.

Iako je broj prelazaka migranata u Španiju morskim putem opao za više od 50 odsto prošle godine, dolasci opasnom rutom preko Atalntika do Kanarskih ostrva su se udvostručili, napominje AP.

Prema podacima Međunarodne organizacije za migraciju, najmanje 210 ljudi je izgubilo život prošle godine na toj ruti.

izvor

[Dreadnought]

Neizvesna sudbina oko 6500 migranata u Srbiji
Izgurani i zaglavljeni u slepoj ulici


Sadašnje „jezero” migranata u našoj zemlji puni se ne samo prilivom iz Grčke i Turske, preko Severne Makedonije i Albanije, već i povratnim talasima iz Hrvatske, BiH i Mađarske, o čemu se u javnosti malo zna.

Od zatvaranja „balkanske rute” u martu 2016, broj migranata u Srbiji nikada nije bio veći nego ove zime. Procene Komesarijata za izbeglice su da ih je oko 6.500, UNHCR barata približno istom brojkom (6.600) dok u Centru za pomoć tražiocima azila za naš list kažu da ih je najmanje 7.000. Ponajviše ih je iz Avganistana i Pakistana, potom Irana i Iraka, država severne Afrike... Za njih su granice EU zatvorene, pa se često kaže kako su zaglavljeni u Srbiji, kao u slepoj ulici: nazad ne mogu, a napred nije dozvoljeno.

Kako precizira Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, od marta 2016. u našim prihvatnim centrima boravilo je između 2.500 i 3.500 migranata, a sada ih je oko 5.500. Prema njenim rečima, ukupni kapacitet 17 centara je oko 6.000 mesta, ali se može obezbediti i koja stotina više. Problem je što migranti izbegavaju smeštaj u centrima u Preševu, Beloj Palanci ili Pirotu jer žele da budu bliže granicama EU kroz koje očajnički traže prolaz. Procena je da duž državnih međa Mađarske, Hrvatske i BiH ima između 800 i 1.000 migranata koji vrebaju priliku za ilegalan prelazak. Sklonište nalaze u napuštenim halama ili provaljuju u nenastanjene kuće, zbog čega lokalno stanovništvo uporno negoduje, u strahu za ličnu bezbednost i sigurnost imovine. Iz Komesarijata poručuju da će njihova strategija i dalje biti da migrante preusmeravaju iz Beograda i Vojvodine ka kampovima na jugu, mada priznaju da će to biti težak posao.

Sadašnje „jezero” migranata u Srbiji puni se ne samo prilivom iz Grčke, preko Severne Makedonije ili Albanije, već i povratnim talasima iz Hrvatske, BiH i Mađarske, s čime je javnost nedovoljno upoznata. Reč je o takozvanom izgurivanju (push back), metodi koju primenjuju policijske i pogranične službe susednih država. Suprotno evropskim konvencijama, migrantima koji se nađu na njihovom tlu ne daje se mogućnost da zatraže azil, već ih, često i uz upotrebu sile, vraćaju u Srbiju. Tako se postupa ne samo s migrantima zatečenim u pokušaju ilegalnog prelaska granice, već i s onima koje otkriju u dubini teritorije. Međunarodne humanitarne organizacije dokumentovale su i slučajeve lančanog izgurivanja: iz Slovenije u Hrvatsku, iz Hrvatske u BiH a odatle u Srbiju. Prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, od januara do sredine septembra 2019. evidentirano je 1.256 „pušbekovanih” iz okolnih zemalja, najviše iz Hrvatske i Mađarske.

– Države imaju pravo na kontrolu i upravljanje sopstvenim granicama, ali imaju i obavezu, po međunarodnom izbegličkom pravu, da ljudima koji beže od ratova i progona obezbede pristup svojoj teritoriji i pravičnim i efikasnim azilnim procedurama. U konkretnoj situaciji, problem je što nije sasvim jasno koja je država odgovorna za njihovu zaštitu – ističu u Agenciji UN za izbeglice (UNHCR), uz poziv državama u regionu da budu solidarne i ponovo uspostave vladavinu prava.

U međuvremenu, UNHCR nastavlja akcije pomoći migrantima, za koje Srbija u ovom trenutku nije zemlja proputovanja. Vrednost programa koje je ova agencija Ujedinjenih nacija sprovela u našoj zemlji od 2015. do 2019. iznosi 58,5 miliona dolara.

– Posebno važan ovogodišnji program tiče se obuke i zapošljavanja staratelja za nepraćenu decu i decu odvojenu na putu, koja su najranjivija grupa u migrantskoj i izbegličkoj populaciji. Staratelji održavaju svakodnevni kontakt s decom, obezbeđuju da ih policija registruje i omogućavaju im da podnesu zahtev za azil, bezbedan smeštaj, pristup obrazovanju, zdravstvu i drugim uslugama – kažu za naš list u UNHCR-u, precizirajući da je lane starateljstvom obuhvaćeno 1.296 dece.

Kao ni u Komesarijatu za izbeglice, ni u UNHCR-u ne očekuju da će s proleća Srbiju zapljusnuti veći migrantski talas. Takva procena je, objašnjavaju, utemeljena na svakodnevnim kontaktima sa srodnim institucijama u regionu, ponajpre u Grčkoj i Turskoj. Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović pak kaže da je teško proceniti šta će se događati tokom 2020. i da država mora da ima razrađene scenarije za različite situacije.

– Migracije će biti dugoročan problem duž granice s EU. Biće više izgurivanja, incidenata, krijumčarenja i podozrenja s obe strane, trebaće sve više novca da bi se situacija držala pod kontrolom. Srbija je postala neka vrsta čistilišta, pa je nužno da se status migranata sistemski uredi, da ti ljudi budu u regulisanom pravnom položaju. Čak i oni koji su u prihvatnim centrima samo su popisani, ali im status nije definisan, nemaju ni prava ni obaveze. To ugrožava i naše građane, ali i migrante – postaju žrtve trgovine ljudima, mogu da budu izloženi nasilju i pljački – ističe Đurović, navodeći porazni podatak da je od početka migrantske krize 2015. samo trideset troje izbeglica dobilo azil u našoj zemlji, a da je samo u toku 2019. nameru za traženje azila izrazilo njih 12.000.

– Najpogrešnija strategija je ona koja počiva na pretpostavci da će svi oni otići dalje, na ovaj ili onaj način. A sve ukazuje da neće biti tako – zaključuje Radoš Đurović.


Bauk readmisije

U spekulacijama oko mogućeg budućeg toka migrantske krize, često se poteže Sporazum o readmisiji, koji je naša država s EU sklopila 2007. godine. Taj dokument predviđa vraćanje svih tražilaca azila čiji je zahtev odbijen u državama članicama Unije.

U Komesarijatu za izbeglice objašnjavaju da se readmisija odnosi samo na naše državljane, te da nijedan migrant s Bliskog istoka, iz Azije ili Afrike nije deportovan u Srbiju po slovu pomenutog sporazuma. Kako preciziraju, u našu zemlju, najviše iz Nemačke, tokom 2019. vraćeno je 870 ljudi, od čega su njih 650 pripadnici romske nacionalnosti.

izvor

[Dreadnought]

Spaseno 14 migranata, strahuje se da se isto toliko utopilo


Marokanska mornarica spasila je 14 migranata sa čamca u kojem je bilo 28 ljudi, koji se prevrnuo kod obale Zapadne Sahare.

Strahuje se da su se ostali utopili, saopštila je danas španska pomorska spasilačka služba.

Saopštenje je izdato nakon što su na telelefonskoj liniji za probleme migranata preživeli prijavili da je 14 ljudi, među kojima dvoje dece, stradalo kada se njihov čamac prevrnuo juče nedaleko od grada Dakla u Zapadnoj Sahari.

Neki od 14 preživelih razgovarali su sa službenicima koji rade na telefonskoj liniji, kojima su rekli da im je pomogao ribarski brod, pre nego što ih je preuzela marokanska mornarica, prenosi AP. Španska spasilačka služba je navela da nastavlja potragu za 53 ljudi koji su bili na drugim brodovima sa migrantima između španskih Kanarskih ostrva i Zapadne Sahare, sporne obalske teritorije južno od Maroka, koju je ta zemlja anektirala 1975. godine.

Španske vlasti su ranije ove nedelje počele potragu za 140 nestalih osoba sa nekoliko migrantskih čamaca, nakon što su u ponedeljak dobili dojave o pomorskim nesrećama. Marokanske vlasti su u ponedeljak spasile 37 ljudi sa jednog čamca, a Španija je kasno sinoć spasila 14 muškaraca, devet žena i bebu sa drugog čamca.

Smrtonosna Atlantska ruta od severozapadne Afrike do Kanarskih ostrva veoma je popularna među migrantima, uprkos pojačanim kontrolama.

Prema podacima španskog ministarstva unutrašnjih poslova, više od hiljadu migranata stiglo je do Kanarskih ostrva od 1. januara do 15. februara, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo samo 66.

Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, tokom prošle godine, na toj ruti je nestalo najmanje 210 ljudi.

izvor

[Dreadnought]

Grčka ostrva neće izbeglice i migrante


Grčko ministarstvo za migracije saopštilo je da je otvoreno za razgovore s ostrvskim zajednicama o izgradnji novih kapaciteta za smeštaj izbeglica, saopšteno je danas agenciji ANA iz tog ministarstva.

Ostrvske vlasti, međutim, nisu dostavili ni jedan predlog lokacije za izgradnju prihvatnog objekta, a nisu ni preložile novi termin za sastanak sa ministrom.

Iz ministarstva su saopštili da čekaju na predloge, ali da „vreme ističe”.

Prethodno je ministar predložio sastanak s predstavnicima ostrva i regionalnim rukovodiocima na ostrvima koja su najviše pogođena izbegličkom krizom, ali su se meštani tih ostrva pobunili kada je vlada najavila propis kojim se dozvoljava rekviriranje parcela za izgradnju izbegličkih centara, prenosi Tanjug.

izvor

[Dreadnought]

Azilanti koštaju Austriju preko pet miliona evra godišnje


Ustanove za smeštaj tražioca azila prošle godine su koštale austrijsku državu 5,3 miliona evra.

Samo četiri od tih 18 objekata se stvarno i koristi za smeštaj izbeglica, proizilazi iz odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije na parlamentarni upit.

Smeštaji koji se aktivno koriste se nalaze u Koruškoj, Sstajerskoj, Salcburgu i Donjoj Austriji, a deset objekata, koje je država iznajmila se koristi kao preventivni kapaciteti, dok daljih četiri služi za skladište materijala.

Najskuplji objekat, koji je država za svrhe smeštaa izbeglica iznajmila je, prošle godine, bila kuća u Semeringu, koja se nije koristila, a koštala je ukupno 510.000 evra.

Slobodarska partija Austrije (FPO) ukazuje da su brojni smeštaji iznajmljeni još pre više od tri godine, da ugovori predviđaju duge rokove za otkazivanje, ogromne kirije, i predugo trajanje.

Slobodarci smatraju da revizorska ustanova treba da razmotri sve sporazume i analizira da li je u svakom od tih slučaja bilo moguće izbeći štetu po državnu kasu.

izvor

[Dreadnought]

Hrvatska podigla ogradu na svojoj granici


Hrvatska je jutros postavila ogradu u blizini Graničnog prelaza Izačić na severozapadu BiH.

To je uradila bi ojačala granicu zbog migrantske krize, potvrđeno je sarajevskom portalu Klix.ba iz hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Pomična barijera je postavljena na teritoriji Hrvatske u mestu Ličko Petrovo Selo, navodi portal i dodaje da će hrvatski graničari na taj način dodatno ojačati granicu i sprečiti eventualne pokušaje migranata da uđu u tu zemlju.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RH se pozivaju na šengenski katalog EU za nadzor spoljnih granica, povratak i ponovni prihvat, u kojem je navedeno "da granične prelaze i neposredno okolno područje treba tehnički nadgledati, a granične provere i nadzor trebada budu osvetljeni".

"Granični prelazi, u pravilu, treba da budu odvojeni ogradom, a izuzeci mogu da budu napravljeni u slučaju graničnih prelaza za lokalni granični promet", navodi se u odgovor ministarstva portalu Klix.ba.

Dodaje se da su temelji za postavljanje pomične fizičke barijere napravljeni i ranije na nekim graničnim prelazima u Hrvatskoj, kao na primer na graničnim prelazima Gejkovac, Pašin Potok, Erdut i Batina.

Iz ministarstva najavljuju da će biti postavljeno još ograda, ako se ukaže potreba u skladu s analizom rizika migrantske krize.

izvor

[Dreadnought]

"Neće biti dozvoljen dugotrajni boravak migrantima"


U objekatu koji će biti izgrađen na ostrvu Hios neće biti dozvoljen dugotrajni boravak migrantima.

Ovo je izjavio je danas grčki ministar za migracije i azil Notis Mitarači uoči sastanka opštinskog saveta Hiosa o tražiocima azila.

Ustanova će funkcionisati samo kao centar za identifikaciju, snimanje i odlučivanje o azilu, u kome će biti dozvoljen boravak do šest meseci, dodao je Mitarači, prenela je ANA.

Prema njegovim rečima, fabrika VIAL mora odmah biti zatvorena, a u novom objektu koji će je zameniti biće smesteno manje azilanata nego što ih je trenutno na Hiosu.

Ostatak će biti prebačen u kontinentalni deo Grčke ili nazad u Tursku, rekao je Mitarači i dodao da nijedan migrant neće biti smešten u kućama i selima.

Govoreći o obradi zahteva za azil, Mitarači je rekao da je vlada već uspela da smanji donošenje odluka o zahtevima na 24 dana za januarske dolaske i napomenuo da će biti doneti dodatni propisi na osnovu kojih će se odlučivati o prebacivanju iz Hiosa za manje od dva meseca, najviše šest, ako se upute žalbe na odbijene molbe za azil.

On je dodao i da će vlada u novim ustanovama nuditi primarnu zdravstvenu zaštitu i druge usluge, kako ne bi opterećivala gradsku bolnicu i gradske službe.

izvor

[Dreadnought]

Dvoje migranata poginulo u saobraćajnoj nesreći u Albaniji


Dva migranta su poginula, a sedam je povređeno kada je vozilo u kome su se nalazili sletelo sa litice na jugu Albanije, saopštila je danas albanska policija.

U vozilu se nalazilo devet ilegalnih migranata, najverovatnije Sirijaca, a do nesreće je došlo kada je vozač izgubio kontrolu i pao sa litice u Gramsu, 80 kilometara od Tirane.

Sedam povređenih migranata i vozač (28) prebačeni su u bolnicu, a vozač je naknadno uhapšen i optužen za ilegalno krijumčarenje ljudi i preti mu 15 godina zatvora.

Albanija je nedavno pojačala zakon o ilegalnom krijumčarenju migranata i po kome oibično deportuje migrante u zemlje iz kojih su ilegalno ušli u nju.

izvor

[Dreadnought]

Italian authorities have put 276 migrants from a rescue vessel under quarantine in the Sicilian city of Pozzallo on Sunday, amid the coronavirus outbreak in the country.

Footage shows migrants waiting to disembark, amid heavy presence of police and health officials wearing protective gears and masks.

Five migrants were hospitalised for respiratory problems, with two more treated for minor illnesses. The rest of the group will be quarantined for two weeks at Pozzallo's identification centre, while the ship's crew will spend the quarantine onboard.

The 'Ocean Viking' had been granted permission to disembark earlier in the day, after carrying two separate rescue missions in the Mediterranean on February 18 and 19.