"Turska samo preti i plaši Zapad, ništa od toga"Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da Turska još uvek samo preti i pokušava da zaplaši Zapad kako bi ostvarila svoje interese.
Ali, kaže, stanje sa migrantima na tursko-grčkoj granici jeste napeto.
"To nije pun zamah ostvarivanje pretnje koje je izrekao turski predsednik Redzep Tajip Erdogan i vrlo je verovatno da Ankara sada pokušava da zaplaši Zapad i da traži nove rate novca, koje inače Evropa treba da joj isplati na račun čuvanja izbeglica u Turskoj", kaže Đurović za Tanjug.
Takođe, dodaje on, Turska traži podršku za svoje vojne operacije u Libiji i u Siriji, te da je reč o Erdoganu koji je vrlo iskusan političar.
"Turskoj sigurno nije u interesu da destabilizuje ni svoje zapadne susede, već da dobije što više moguće ucenama vezanim za izbeglice", upozorava Đurović.
On dodaje da to što Turska izbeglice koristi kao sredstvo za ostvarivanje političkih i drugih ciljeva je na neki način presedan, kada je reč o izbeglištvu u savremenom dobu i naglašava da su migranti, koji beže od nasilja i životne opasnosti, sada postali instrument u rukama jedne ozbiljne i jake države kao što je Turska.
S druge strane, objašnjava on, grčke vlasti su čvrste u tome da zaustave ilegalne prelaske.
Upravo to je razlika u odnosu na 2015. godinu i situaciju kada je mnogo ljudi u kratkom vremenskom period ušlo u Grčku i nastavilo dalje.
Đurović za Tanjug kaže da migranti veoma brzo stižu do granice i da je to nemoguće ostvariti bez turskog tolerisanja, a možda i organizovane podrške Turske.
On upozorava da se na terenu vodi mali rat informacijama i dezinformacija, te da turske vlasti poručuju migrantima da su im vrata za slobodan prolaz u Grčku otvorena, a Atina da će zaustaviti silom izbeglice.
Kada se govori o zaustavljanju migracija, čini se da je Evropa sada spremnija da na taj izazov odgovori već na turskim granicama i da će uložiti sve napore da zadrži migraciju na grčkim i bugarskim granicama da migranti i izbeglice ne bi nastavili dalje”, ocenjuje Đurović.
Kada je reč o Srbiji, Đurović kaže bi bilo veoma teško suočiti se sa ozbiljnim prilivom ljudi ukoliko Grčka i Bugarska odluče da propuste migrante kroz njihovu teritoriju.
U tom najgorem scenariju koji je malo verovatno da će se desiti Srbija bi imala veliki priliv ljudi sa juga, a vrlo verovatno na severu bi se suočila sa granicama, ogradom, Dunavom i Drinom kao rekama granicama, tako da bi u tom slučaju došlo do jednog većeg broja zadržavanja ljudi na teritoriji naše zemlje”, upozorava Đurović i kaže da u ovom trenutku Srbija nema kapacitete za takav scenario.
Ne možemo da čekamo da Mađari u nekom scenariju ili Hrvati guraju ljude ilegalno nazad i da nemaju nikakvu svest o solidarnosti. To je isto važi i za Rumune i za BiH", ističe Đurović.
U drugom slučaju koji je, kako kaže, više verovatan, jedan broj izbeglica usled pritisaka će uspevati da prođu ako se nastavi ovakva politika Turske i oni će polako i sukcesivno dolaziti u našu zemlju u nekom malo većem broju nego što je to danas.
Ali to je nešto s čime bi mi mogli da se suočimo samo ukoliko bi povečali trostruko, četvorostruko naše smeštajne kapacitete, ukoliko bi ubrzali naš sistem procene i odlučivanja o boravku u našoj zemlji, ukoliko bi povećali naše zdrastvene kapacitete i policijske kapacitete koje se bave migracijom i izbeglištvom”, objašnja Đurović.
On upozorava da Srbija već sada mora, bez obzira šta će da usledi, da pokreće inicijative i u regionu i EU kojima ukazuje da ukoliko ljudi budu zadržani u Srbiji, ne bi bila samo Srbija ugrožena nego neće biti zaštićene ni zemlje Zapada.
izvor
