Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Flames erupted in the Vathy migrant reception center on the Greek island of Samos. The disaster comes 10 days after two large fires ravaged Moria, the largest refugee camp in Europe, infamous for its overpopulation, which also happens to be on a Greek island, Lesbos. Currently, not much is known about the cause of the blaze on Samos, but last week, local officials arrested several people whom they suspected of setting a similar fire at the same camp. The blaze was successfully brought under control, and no injuries have been reported.

[Dreadnought]

A boat with 18 migrants including three children could be seen docking in Lampedusa on Monday, a day after the Italian island registered a record number of around 400 migrants arriving in 26 migrant boats within 24 hours.

The Italian coast guard towed the boat to the shore, before a van took the migrants away. On Sunday evening, 11 boats with about 300 people on board were rescued off the coast of Italy.

According to the governor of Sicily, 1,256 people are currently living in Lampedusa's migrant “hotspot,” which has a maximum capacity of 192.

[Dreadnought]

Vehicles with first migrants were seen arriving at former army barracks in Folkestone, south-east England, Monday. The barracks are set to house hundreds of asylum seekers following this summer's surge in Channel crossings in small boats.

Staff were also seen preparing Napier barracks for over 400 migrants to be houses there while their asylum claims are being processed.

Bridget Chapman, member of Kent Refugee Action Network said that what needed to be clarified was how the hundreds of people would be able to socially distance and if there's enough facilities for all of them. She also added, that locals need more information about the procedures.

[Dreadnought]

Migranti krenuli put Francuske


Grupa od 169 migranata krenula je iz Grčke u Francusku, saopštilo je danas grčko ministarstvo za migracije i tražioce azila.

U saopštenju se precizira da je za Francusku krenulo 169 od 400 ljudi koji su aplicirali za međunarodnu zaštitu. Ministartvo navodi da je bliska saradnja dve zemlje izražena akcijom u oblasti migracione politike i da se zajednički napori nastavljaju, prenosi ANA.

Agencija podseća da je Francuska početkom godine izrazila spremnost da primi do 400 tražilaca azila.


izvor

[Dreadnought]

Deset nastradalih migranata, gotovo 500 privedenih kod obale Alžira


Alžirska obalska straža je između 15. i 19. septembra pronašla 10 nastradalih migranata i presrela ukupno njih 485 koji su se nalazili na nekoliko čamaca u blizini alžirske obale, saopštilo je ministarstvo odbrane.

U izveštaju se navodi da je alžirska obalska straža privela ilegalne migrante tokom 42 odvojene operacije.

I pored opasnosti od brodoloma i davljenja tokom prelaska Sredozemnog mora, sve više alžirskih migranata kreće put mora, a prethodno spaljuju dokumenta kako bi sprečili da budu vraćeni u zemlju, prenosi Beta.

Prema podacima Evropske agencije za kontrolu granica Fronteks, u prvih osam meseci ove godine 5.225 Alžiraca zaputilo se zapadnim delom, a 865 centralnim delom Sredozemlja.

Tokom nedavne posete italijanske ministrake unutrašnjih poslova Lučane Lamorgeze, alžirske vlasti su potvrdile da zemlja „preuzima odgovornost i donosi neophodne odluke po tom pitanju”.

Alžir je 2009. usvojio zakon usmeren na „borbu protiv ilegalne emigracije” koji predviđa kazne do šest meseci zatvora za ilegalne migrante, ali to nije smanjilo odlaske.

Prema španskoj štampi, samo tokom poslednjeg vikenda u julu više od 800 Alžiraca iskrcalo se na špansku obalu.

izvor

[Dreadnought]

Prihvatni centri u BiH, zbog ograničenih kapaciteta i epidemioloških mjera, sve teže primaju nove migrante.

Brojne porodice s malom djecom koje su nedavno stigle s grčkog otoka Lezbosa, zbog toga su cijeli vikend spavale na otvorenom pred ulazom u kamp Ušivak nedaleko od Sarajeva.

 

[Dreadnought]

DW: Jedno je jasno


Evropska komisija je digla ruke od ideje da se potražioci azila raspoređuju u sve članice EU, piše Dojče vele.

Zato je pitanje ne samo kako bi mogla da izgleda evropska izbeglička politika, nego da li će je uopšte i biti.

Evropska komisija ove srede (23. septembar) iznosi predloge za reformu azilnog prava i raspodelu izbeglica u okviru Evropske unije. Da li je to deža vi? Jer Komisije je već uzaludno predlagala rešenja 2015. i 2016. godine u jeku izbegličke krize. Dogovora do danas nema.

U briselskim hodnicima kažu da je požar koji je progutao grozomorni izbeglički kamp Morija na Lezbosu, te ostavio hiljade migranata u još većem očaju, dao novi zamajac debati oko zajedničke evropske politike.

Jedno je jasno, i to je potvrdila i šefica Komisije Ursula fon der Lajen: Dablinski sistem treba zameniti nečim novim. Dablinska pravila su ionako faktički godinama van snage. Ona kažu da potražilac azila mora tražiti azil isključivo u onoj državi EU u koju je prvo stupio. Takve su po pravilu mediteranske države Grčka, Italija, Malta, Španija, nešto manje Bugarska i Rumunija. Ali niti su one bile spremne za milione došljaka, niti su ovi hteli tu da traže azil.

Veruje se da predlog Brisela za novo rešenje neće uključivati odredbu prema kojoj bi sve članice EU bile obavezne da prihvate određeni broj izbeglica ili potražilaca azila. Jer, zbog takve odredbe bi neke zemlje, poput Mađarske ili Poljske, sigurno blokirale ceo dogovor.


Beč predvodi protivnike

Koliko je ovo mučno pitanje u okviru EU pokazuje rasprava o 12.000 migranata na Lezbosu. Nemačka će primiti deo, ukupno 1.500 ljudi, ali ne samo sa Lezbosa nego sa svih grčkih ostrva i to uglavnom porodice kojima Grci već priznaju da imaju pravo na zaštitu. Uz to će Nemačka primiti još 150 maloletnika koji putuju bez pratnje.

Francuska će primiti do 150 maloletnika, a Holandija sto maloletnika ili članova porodica. Ali Vlada u Hagu te brojke želi da sravni sa kontigentom koji previđaju UN pa, osim njih, ne želi dodatne potražioce azila. Finska će odobriti ulazak u zemlju za tačno dvanaest maloletnika.

Svi ostali ćute. Austrijski konzervartivni ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer kao da je govorio u ime većine država EU kada je rekao da je prijem ljudi iz Morije „potpuno pogrešan signal“ i da se „ne sme popustiti pred nasilnim migrantima“.

Misli se na indicije da su sami migranti zapalili kamp kako ne bi ostali u lošim uslovima već bili prebačeni na grčko kopno i, dalje, ka zapadnoj Evropi. Požara je bilo i u drugim kampovima. U pokušaju da osujeti te navodne namere, Austrija je poslala 55 tona pomoći za izgradnju novog kampa na Lezbosu.


Ni građani nisu previše raspoloženi

Retko se uopšte širom EU raspravlja o ovom problemu. To se još najviše čini u Nemačkoj, gde opozicione stranke uglavnom traže prijem više izbeglica, a tokom vikenda je bilo i demonstracija gde se isto tražilo od zvaničnog Berlina. U Švedskoj je grupa naučnika pozvala Vladu da primi jedan broj ljudi, što Stokholm odbija.

Drugde se o ovome i ne raspravlja. Mađarska, Poljska i Češka načelno odbijaju prijem ijedne izbeglice iz Grčke ili Italije, uprkos presudama Evropskog suda.

Jedna studija Evropske komisije u februaru je pokazala da, na osnovu anketa i ishoda izbora, veliki broj građana EU bira stranke koje se protive ovakvom doseljavanju. Najviše ih je procentualno u Mađarskoj i Italiji (60 odsto), a najmanje u Portugaliji i Rumuniji (oko 20 odsto). Nemačka je sa 40 odsto negde u sredini.


Potražioci azila stižu i kao „turisti“

Prema podacima evropske granične službe Fronteks, prošle godine je širom EU podneto 720.000 zahteva za azil, što je daleko više od 142.000 „iregularnih“ ulazaka u EU, koliko su graničari izbrojali. Razlika u brojkama znači da mnogi potražioci azila ulaze neprimećeno. Ili pak sa regularnom turističkom vizom. Jedna anketa je recimo pokazala da čak 40 odsto potražilaca azila u Nemačkoj stiže avionom.

Najviše je zahteva za azil prošle godine podneto upravo u Nemačkoj (165.000), slede Španija, Francuska i Grčka. Na ove četiri zemlje otpadaju dve trećine svih zahteva za azil mada su, prema broju stanovnika, najviše opterećene male ostrvske države Kipar i Malta. Nasuprot tome, u Mađarskoj je prošle godine podneto tek 500 zahteva za azil.

To kojim rutama migranti mahom dolaze i to gde zapravo traže azil dobro pokazuje da se Dablinska pravila ne primenjuju. Na to je ukazao i nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. Taj se bavarski konzervativac protivio prijemu ljudi sa grčkih ostrva, ali je morao da popusti pred kancelarkom Angelom Merkel i većinom u Vladi.


Koalicija voljnih?

Evropski komesar za pitanje migracija Margaritis Šinas već je natuknuo u kojem pravcu bi mogla da ide nova konstrukcija evropske izbegličke politike. Prvo, da se motivišu tranzitne zemlje poput Turske, Libije, Tunisa i Maroka da zadrže više migranata. Drugo, da se spoljne granice EU zatvore na moru i da se provera da li neko ima pravo na azil obavlja na granicama. Treće, da se među članicama EU uvede „obavezna solidarnost“ u izbegličkoj politici.

Nejasno je šta bi bila ta „obavezna solidarnost“, ali to svakako neće biti čvrste kvote za raspodelu tražilaca azila. „Naučili smo lekciju da određene članice EU ne veruju u sistem azila. Ne žele da ponude zaštitu izbeglicama“, kaže Ketrin Vulard, generalna sekretarka „Evropskog izbegličkog saveta“ koji okuplja više od stotinu nevladinih organizacija iz čitave Evrope.

„To znači da mehanizam raspodele (tražilaca azila) najpre mora da se zasniva na koaliciji voljnih“, dodaje Vulard.

„Koalicija voljnih“ – to znači da zemlje koje načelno hoće da prime potražioce azila, zbrinu ih i razmotre njihove slučajeve, moraju da se dogovore između sebe. Pitanje je, međutim, koliko će se takvih zemalja uopšte naći i da li će i ovaj pokušaj Evropske komisije propasti.

izvor

[Dreadnought]

"Sve je propalo. EU nisu samo Nemačka i Francuska"


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjavio je da je raspodela izbeglica po zemljama EU propala, te poručio da EU nisu samo Nemačka i Francuska.

Prema njegovim rečima i manje članice moraju imati pravo da iznose svoje stavove i za to traže većinu.

"Raspodelu odbija mnogo država i to neće funkcionisati", naglasio je Kurc u izjavi agenciji AFP, koju prenose austrijski mediji, uoči najavljenog predstavljanja predloga reforme politike azila Evropske komisije.

On smatra da bi bilo dobro ako bi se Evropska komisija posvetila temi azila i migracije, jer se ona može rešiti samo evropskim odgovorom. Kurc odbija korišćenje pojmova kao što je "solidarnost" u debati oko migracije.

"Evropa je trebalo da izvuče pouku iz 2015. godine i zajednički se bori protiv ilegalne migracije", podvukao je on.

Austrija je, prema njegovim rečima, po pitanju izbeglica dala ogroman doprinos. Podsetio je da je Austrija, posle Švedske i Nemačke, treća najpogođenija zemlja u EU kada je reč o prijemu izbeglica. U poslednjih pet godina, dodao je, Austrija je primila 200.000 ljudi.

Kurc je istakao da i male države treba da imaju mogućnost u EU da zastupaju svoje interese.

"EU je više od Nemačke i Francuske", poručio je on dodajući da te dve velike zemlje imaju određeno pravo na vodstvo, ali i da druge države članice moraju imati mogućnost da iznesu svoje ideje i za to traže većinu.

izvor

[Dreadnought]

Novi pakt o migracijama: Stari sistem ne radi


Evropska komisija predložila je danas novi pristup za politiku prema migracijama i azilu u Evropi.

Cilj novog "Pakta o migracijama i azilu" je uspostavljanje nove ravnoteže između odgovornosti i solidarnosti, kao i koordinisane granične porcedure, navode u Briselu.

"Stari sistem više ne radi. Paket o migracijama i azilu koji Komisija predstavlja je novi početak. Mnogi legitimini interesi se moraju izbalansirati. Moramo se držati naših vrednosti i tako se suočiti sa izazovima. Evropa mora da krene od ad hok rešenja ka predvidivom i postojanom sistemu upravljanja migracijama", kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

U Evropskoj komisiji naglašavaju da njihov predlog novog pakta pokriva sve elemenate potrebne za sveobuhvatan evropski pristup migracijama uključujući i brže postupanje, poboljšanu saradnju sa zemljama porekla i tranzita, obezbeđivanje efikasnih procedura, uspešnu integraciju izbeglica i povratak onih koji nemaju pravo na boravak.

Komisija predlaže uvođenje integrisanog postupka na granicama koji prvi put uključuje predulazni skrining, odnosno identifikaciju svih ljudi koji prelaze spoljne granice EU bez dozvole ili nakon spasilačke operacije. To će podrazumevati zdravstvenu i bezbednosnu proveru, otiske prstiju i registraciju u bazu podataka EU, kažu u Komisiji.

Kao deo novih mera predlažu se brže odluke o azilu ili povratku i jače praćenje i operativna podrška agencija EU.

"Drugi stub" nove evropske politike migracija i azila predstavlja pravednu podelu odgovornosti i solidarnosti, što znači da će sve države članice biti obavezne da ”bez ikakvog izuzetka daju svoj doprinos u stresnim situacijama kako bi pomogle stabilizovanju ukupnog stanja, podržle one države članice koje su pod pritiskom i osigurale da EU ispuni svoje humanitarne obaveze”.

Komisija je predložila sistem ”prilagodljivih doprinosa” država članica, koji može biti od preseljenja azilanata iz zemlje prvog ulaska do preuzimanja odgovornosti za vraćanje pojedinaca bez prava na boravak ili raznih oblika operativne podrške.

Kada je reč o saradnji sa trećim državama, EU će nastojati da promoviše ”prilagođena i obostrano korisna” rešenja za zajedničke probleme kao što su nelegalni trasport migranata ili primena sporazuma o readmisiji.

izvor

[Dreadnought]

Migranti napravili improvizovani kamp  kod Velike Kladuše


Nekoliko stotina migranata u šumama iznad Velike Kladuše napravilo je novi kamp.

Iznad privremenog prihvatnog centra Miral, koji je pod kontrolom Međunarodne organizacije za migracije, nalazi se mnogo migranata. Ljudi su bez struje, vode, i hrane te dane provode u nadi da će uspjeti u gameu (naziv koji migranti koriste za pokušaje prelaska granice).

Kako opisuje fotoreporter Piksela Armin Durgut, česte su sukobi i svađe i tenzije rastu dok lokalna vlast traži zatvaranje centra Miral, što bi značilo još nekoliko stotina migranata na ulici.

Reporter navodi da stanovnici obližnjih sela uglavnom kažu da nemaju problema s migrantima, a mnogi ih puštaju da natoče vodu na njihovim česmama.

izvor



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

DW: Morija ne sme da opstane


Beda u kampovima na grčkim ostrvima i u Sredozemlju nikoga u Evropi ne bi smela da ostavi ravnodušnim.

Poštovanje ljudskih prava je teži put i njime moramo da idemo. I kad su u pitanju izbeglice, smatra Dimitra Kiranoudi.

Kako piše Dojče vele, izbeglički kamp Morija više ne postoji.

Kamp koji su izbeglice, humanitarne organizacije, aktivisti i mediji iz čitave Evrope zvali „Pakao na zemlji“ pre dve sedmice uništen je u požaru.

I da je s požarom istovremeno pronađeno i rešenje za izbegličke probleme, onda bi kraj Morije bio dobra vest, kraj mračnog poglavlja u grčkoj i evropskoj istoriji.


Novi kamp je već gotov

Ali u roku od samo nekoliko dana na Lezbosu je već podignut novi kamp Karatepe i u njemu je već sada više od 10.000 ljudi. Da se podsetimo: dosadašnji kamp Morija bio je predviđen za oko 3.000 ljudi. Novi će verovatno uskoro biti isti kao stari. Požar u kampu Morija i njegovo potpuno uništenje nije dakle promenio izbegličku politiku. Kao što je nije promenila ni odluka Nemačke da prihvati 1.553 izbeglice sa grčkih ostrva.

Posle novog kampa Karatepe – koji je podignut uz pomoć UNHCR-a i to izričito kao „prelazno rešenje“ – u ne tako dalekoj budućnosti će biti podignut dugoročni kamp – možda čak ponovo u Moriji. A ako ne tamo, onda verovatno na nekom drugom ostrvu u Grčkoj ili negde drugde na evropskom tlu.

Problem tzv. izbegličke politike ostaje dobro poznat: pokušaj da se nešto što je pitanje ljudskih prava tehnički reguliše administracijom. Upravo ta birokratizacija izbegličke krize na Lezbosu i drugim grčkim ostrvima katastrofalne posledice po uslove života i time po ljudska prava izbeglica koje tamo dolaze.


Izbeglice će i dalje da dolaze

Istovremeno, znamo da će ratovi, kao i žestoke, hronične krize na Bliskom istoku, i u delovima Azije i Afrike i dalje da izazivaju ogromna izbeglička i migrantska kretanja. Ljudi u potrazi za boljim životnim uslovima sedaće u gumene čamce ili olupine brodova kako bi prešli Sredozemlje. A zatim će biti nasukani na spoljnim granicama EU, i to u neljudskim uslovima. To je neizbežno – uvek će biti očajnih ljudi spremni da urade sve za bolju budućnost. Mi to i previše dobro znamo iz istorije Evrope.

Evropska unija zahteva da se, što je pre moguće, pronađe „evropsko rešenje“ za izbegličku bedu. Ali te nekakve zajedničke niti nema ni u obrisima i niko od političara u to ozbiljno i ne veruje. Pojmovi kao što su „solidarnost“ ili „ljudska prava“ za političku klasu Evropske unije postali su prazne fraze, kao da više nemaju nikakvo značenje. Građani – a naročito mladi ljudi – to osećaju. I teško da po tom pitanju mogu biti prevareni.

Evropska unija je, svesno ili nesvesno, krenula putem izolacije, zastrašivanja, straha od „drugih“. Ona tako gubi svoju suštinu i zaboravlja svoju sopstvenu istoriju, svoje istorijsko nasleđe – svoje tamne strane, ali i prosvetiteljstvo, revolucije, dugu borbu za slobodu, ljudska prava i pravnu državu.

Mi, mlađe generacije, rođeni smo u vremenima u kojima se sve to podrazumeva. Ali ipak se ne podrazumeva. Poštovanje slobode, ljudskih prava i pravne države je teži put i njime moramo da krenemo i u slučaju izbeglica. Svako od nas. I ne smemo da zaboravimo da svako skretanje s tog teškog puta brzo može da dovede do neke nove „sramote Evrope“.

izvor

[MOTORISTA]

Rusi osuđeni zbog krijumčarenja migranata
Tanjug 24.09.2020.

Dvojica Rusa osuđeni su u Grčkoj na po 300 godina zatvora zbog ilegalnog transporta migranta, saopštio je potpredsednik Komiteta UN za ljudska prava za Rusiju Ivan Melkov.

“Alekseju Igumnovu i Nikiti Šeptalovu izrečena je zatvorska kazna u trajanju od 300 godina, za svakog od njih, zbog navodnog organizovanja krijumčarenja migranata u Grčkoj. Ta kazna jednaka je onoj od 20 godina zatvora u ruskom kaznenom sistemu,” rekao je Melkov. On je objasnio da ovako oštra kazna proizilazi iz toga što je sud ruskim državljanima za svakog migranta koga su navodno prošvercovali, izrekao kaznu od sedam do 12 godina zatvora. Rusi su se na sudu izjasnili da nisu krivi.

Prema njihovim navodima, oni su pronašli posao u Turskoj onlajn, a za posao mornara na jahti obećana im je plata od 1.100 evra i hrana. Nakon što su završili obuku, isplovili su zajedno sa ostalom posadom. Oni, rekao je Melkov, nisu upravljali brodom, već su bili zaduženi za tehničke poslove, kao što su kuvanje i čišćenje.

“Kada je brod stigao u neutralne vode, prišao im je drugi sa 60 migranata koji su se ukrcali na njihovu jahtu. I naši državljani su odlučili da ne mogu da ostave ove ljude na otvorenom moru i prepuste sigurnoj smrti, pa su ostali na brodu,” rekao je Melkov.

Nešto kasnije presrela ih je grčka oblaska straža, uhapsila Igumnova i Šeptalova, ne želeći da sasluša dokaze o njihovoj nevinosti. Njihov branilac ih je video tek u sudnici, naglasio je Melkov i dodao da se oko 26 Rusa nalazi u sličnoj situaciji u Grčkoj.

“Vrlo često se dešava da se građani Turske ili EU oslobađaju sličnih optužbi, jer prema Konvenciji o trgovini ljudima, osoba koju je poslodavac obmanuo ili primorao nije kriva,” rekao je Melkov.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Zaustaviti migrante - poslati ih nazad"


Migrante koji ulaze u EU treba zaustaviti i vratiti u njihove matične zemlje, kaže češki premijer Andrej Babiš.

Babiš je to izjavio u Briselu uoči pregovora o novom migracionom planu EU, planiranih za narednu sedmicu.

Sastanak šefova vlada E,U na kojem je trebalo da se razgovara o novom planu migracije, Belorusiji i koronavirusu, odložen je za četvrtak sledeće sedmice, jer se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji inače predsedava takvim okupljanjima, nalazi u karantinu, preneo je Rojters.

"Moramo da promenimo sistem grantova i sistem kvota, to je za nas neprihvatljivo. Zato bi trebalo da nastavimo da pregovaramo... Strategija bi trebalo da izgleda ovako - ljudi koji dolaze iz ovih zemalja, treba ih zaustaviti i poslati nazad u njihove zemlje, gde će im biti pružena pomoć", rekao je Babiš tokom konferencije za novinare.

izvor

[MOTORISTA]

Napali devojku na ulici jer je nosila suknju: "Dvojica su me držala, a treći me je udario pesnicom u lice"
Tanjug 24.09.2020.

Policija u francuskom gradu Strazburu pokrenula je istragu povodom prijave jedne devojke da su je, usred dana, na ulici napala tri muškarca zbog toga što je nosila suknju.

Kako navodi BBC, 22-godišnja studentkinja je, pošto su joj muškarci prigovorili zbog nošenja suknje, od jednog od njih dobila udarac u lice, a jedan joj je prethodno uputio uvredu. Ona je rekla da, dok su je dvojica muškaraca držala, treći udario pesnicom u lice, a da su potom sva trojica pobegla, kao i da se incident dogodio pred više od desetak ljudi, ali da niko nije reagovao.

U jednom francuskom listu pojavio se i izveštaj da su juče u gradu Miluzu dve žene napadnute pošto je jedna od njih prekorena zbog toga što nosi "prekratku suknju".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Napali devojku na ulici jer je nosila suknju: "Dvojica su me držala, a treći me je udario pesnicom u lice"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]