Imigrantska kriza

[Dreadnought]

DW: Morija ne sme da opstane


Beda u kampovima na grčkim ostrvima i u Sredozemlju nikoga u Evropi ne bi smela da ostavi ravnodušnim.

Poštovanje ljudskih prava je teži put i njime moramo da idemo. I kad su u pitanju izbeglice, smatra Dimitra Kiranoudi.

Kako piše Dojče vele, izbeglički kamp Morija više ne postoji.

Kamp koji su izbeglice, humanitarne organizacije, aktivisti i mediji iz čitave Evrope zvali „Pakao na zemlji“ pre dve sedmice uništen je u požaru.

I da je s požarom istovremeno pronađeno i rešenje za izbegličke probleme, onda bi kraj Morije bio dobra vest, kraj mračnog poglavlja u grčkoj i evropskoj istoriji.


Novi kamp je već gotov

Ali u roku od samo nekoliko dana na Lezbosu je već podignut novi kamp Karatepe i u njemu je već sada više od 10.000 ljudi. Da se podsetimo: dosadašnji kamp Morija bio je predviđen za oko 3.000 ljudi. Novi će verovatno uskoro biti isti kao stari. Požar u kampu Morija i njegovo potpuno uništenje nije dakle promenio izbegličku politiku. Kao što je nije promenila ni odluka Nemačke da prihvati 1.553 izbeglice sa grčkih ostrva.

Posle novog kampa Karatepe – koji je podignut uz pomoć UNHCR-a i to izričito kao „prelazno rešenje“ – u ne tako dalekoj budućnosti će biti podignut dugoročni kamp – možda čak ponovo u Moriji. A ako ne tamo, onda verovatno na nekom drugom ostrvu u Grčkoj ili negde drugde na evropskom tlu.

Problem tzv. izbegličke politike ostaje dobro poznat: pokušaj da se nešto što je pitanje ljudskih prava tehnički reguliše administracijom. Upravo ta birokratizacija izbegličke krize na Lezbosu i drugim grčkim ostrvima katastrofalne posledice po uslove života i time po ljudska prava izbeglica koje tamo dolaze.


Izbeglice će i dalje da dolaze

Istovremeno, znamo da će ratovi, kao i žestoke, hronične krize na Bliskom istoku, i u delovima Azije i Afrike i dalje da izazivaju ogromna izbeglička i migrantska kretanja. Ljudi u potrazi za boljim životnim uslovima sedaće u gumene čamce ili olupine brodova kako bi prešli Sredozemlje. A zatim će biti nasukani na spoljnim granicama EU, i to u neljudskim uslovima. To je neizbežno – uvek će biti očajnih ljudi spremni da urade sve za bolju budućnost. Mi to i previše dobro znamo iz istorije Evrope.

Evropska unija zahteva da se, što je pre moguće, pronađe „evropsko rešenje“ za izbegličku bedu. Ali te nekakve zajedničke niti nema ni u obrisima i niko od političara u to ozbiljno i ne veruje. Pojmovi kao što su „solidarnost“ ili „ljudska prava“ za političku klasu Evropske unije postali su prazne fraze, kao da više nemaju nikakvo značenje. Građani – a naročito mladi ljudi – to osećaju. I teško da po tom pitanju mogu biti prevareni.

Evropska unija je, svesno ili nesvesno, krenula putem izolacije, zastrašivanja, straha od „drugih“. Ona tako gubi svoju suštinu i zaboravlja svoju sopstvenu istoriju, svoje istorijsko nasleđe – svoje tamne strane, ali i prosvetiteljstvo, revolucije, dugu borbu za slobodu, ljudska prava i pravnu državu.

Mi, mlađe generacije, rođeni smo u vremenima u kojima se sve to podrazumeva. Ali ipak se ne podrazumeva. Poštovanje slobode, ljudskih prava i pravne države je teži put i njime moramo da krenemo i u slučaju izbeglica. Svako od nas. I ne smemo da zaboravimo da svako skretanje s tog teškog puta brzo može da dovede do neke nove „sramote Evrope“.

izvor

[MOTORISTA]

Rusi osuđeni zbog krijumčarenja migranata
Tanjug 24.09.2020.

Dvojica Rusa osuđeni su u Grčkoj na po 300 godina zatvora zbog ilegalnog transporta migranta, saopštio je potpredsednik Komiteta UN za ljudska prava za Rusiju Ivan Melkov.

“Alekseju Igumnovu i Nikiti Šeptalovu izrečena je zatvorska kazna u trajanju od 300 godina, za svakog od njih, zbog navodnog organizovanja krijumčarenja migranata u Grčkoj. Ta kazna jednaka je onoj od 20 godina zatvora u ruskom kaznenom sistemu,” rekao je Melkov. On je objasnio da ovako oštra kazna proizilazi iz toga što je sud ruskim državljanima za svakog migranta koga su navodno prošvercovali, izrekao kaznu od sedam do 12 godina zatvora. Rusi su se na sudu izjasnili da nisu krivi.

Prema njihovim navodima, oni su pronašli posao u Turskoj onlajn, a za posao mornara na jahti obećana im je plata od 1.100 evra i hrana. Nakon što su završili obuku, isplovili su zajedno sa ostalom posadom. Oni, rekao je Melkov, nisu upravljali brodom, već su bili zaduženi za tehničke poslove, kao što su kuvanje i čišćenje.

“Kada je brod stigao u neutralne vode, prišao im je drugi sa 60 migranata koji su se ukrcali na njihovu jahtu. I naši državljani su odlučili da ne mogu da ostave ove ljude na otvorenom moru i prepuste sigurnoj smrti, pa su ostali na brodu,” rekao je Melkov.

Nešto kasnije presrela ih je grčka oblaska straža, uhapsila Igumnova i Šeptalova, ne želeći da sasluša dokaze o njihovoj nevinosti. Njihov branilac ih je video tek u sudnici, naglasio je Melkov i dodao da se oko 26 Rusa nalazi u sličnoj situaciji u Grčkoj.

“Vrlo često se dešava da se građani Turske ili EU oslobađaju sličnih optužbi, jer prema Konvenciji o trgovini ljudima, osoba koju je poslodavac obmanuo ili primorao nije kriva,” rekao je Melkov.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Zaustaviti migrante - poslati ih nazad"


Migrante koji ulaze u EU treba zaustaviti i vratiti u njihove matične zemlje, kaže češki premijer Andrej Babiš.

Babiš je to izjavio u Briselu uoči pregovora o novom migracionom planu EU, planiranih za narednu sedmicu.

Sastanak šefova vlada E,U na kojem je trebalo da se razgovara o novom planu migracije, Belorusiji i koronavirusu, odložen je za četvrtak sledeće sedmice, jer se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji inače predsedava takvim okupljanjima, nalazi u karantinu, preneo je Rojters.

"Moramo da promenimo sistem grantova i sistem kvota, to je za nas neprihvatljivo. Zato bi trebalo da nastavimo da pregovaramo... Strategija bi trebalo da izgleda ovako - ljudi koji dolaze iz ovih zemalja, treba ih zaustaviti i poslati nazad u njihove zemlje, gde će im biti pružena pomoć", rekao je Babiš tokom konferencije za novinare.

izvor

[MOTORISTA]

Napali devojku na ulici jer je nosila suknju: "Dvojica su me držala, a treći me je udario pesnicom u lice"
Tanjug 24.09.2020.

Policija u francuskom gradu Strazburu pokrenula je istragu povodom prijave jedne devojke da su je, usred dana, na ulici napala tri muškarca zbog toga što je nosila suknju.

Kako navodi BBC, 22-godišnja studentkinja je, pošto su joj muškarci prigovorili zbog nošenja suknje, od jednog od njih dobila udarac u lice, a jedan joj je prethodno uputio uvredu. Ona je rekla da, dok su je dvojica muškaraca držala, treći udario pesnicom u lice, a da su potom sva trojica pobegla, kao i da se incident dogodio pred više od desetak ljudi, ali da niko nije reagovao.

U jednom francuskom listu pojavio se i izveštaj da su juče u gradu Miluzu dve žene napadnute pošto je jedna od njih prekorena zbog toga što nosi "prekratku suknju".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Napali devojku na ulici jer je nosila suknju: "Dvojica su me držala, a treći me je udario pesnicom u lice"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

MUP Srpske: Džaferović plasiranjem neistina zloupotrebljava ozbiljnost migrantske krize


Izjava predsjedavajućeg Predsjedništva BiH i potpredsjednika SDA Šefika Džaferovića za BHRT "da se Policija Republike Srpske i pojedine firme, koje organizovano prebacuju migrante od istočne granice BiH prema Unsko-sanskom kantonu, izlažu krivičnoj odgovornosti", govori o njegovoj spremnosti da neistinama zloupotrijebi ozbiljnost migrantske krize u zemlji u dnevno-političke svrhe, pri tome ne nudeći nijedno kvalitetno rješenje, saopšteno je iz MUP-a Srpske.

U saopštenju se naglašava da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske ne vrše, niti su ikada vršili prevoz migranata, ali nemaju pravo ni da ograničavaju kretanje migrantima.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno je da postupa po zaljučcima Vlade Republike Srpske s ciljem održavanja povoljnog stanja bezbjednosti na teritoriji Republike Srpske, pri tome ne ugrožavajući prava migranata, a poštujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama - ističe se u saopštenju.

Iz MUP-a Srpske podsjećaju da autobusi puni migranata dolaze u Banjaluku iz Sarajeva i Tuzle, kao i drugih gradova Federacije BiH, a koje prevoze prevoznici iz tog entiteta, sa uredno plaćenim kartama.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske razmotriće mogućnost krivične prijave protiv Šefika Džaferovića zbog plasiranja ovakvih neistina i manipulacija - navodi se u saopštenju.

izvor

[Dreadnought]

Italija dozvolila humanitarom brodu da se usidri na Sardinij


Italija je danas dopustila humanitarnom brodu sa 125 migranata da se usidri na Sardiniji da bi izbegli uzburkano more i rekla da migranti mogu na kraju da se iskrcaju u Italiji pre nego što budu poslati u druge evropske zemlje.

Ministarka unutrašnjih poslova talije Lučiana Lamorgese izjavila je u parlamentarnom odboru da je Italija već pronašla evropske zemlje koje su se složile da prime 100 migranata, dok će Italija primiti 25, javlja AP preneo je Tanjug.

Ona je rekla da su, u slučaju da je loše vreme i uzburkano more potrajalo nekoliko dana, migranti mogli da budu u 14-dnevnom karantinu zbog korona virusa na italijanskom brodu, a zatim odmah budu poslati u druge evropske zemlje.

Lamorgese je istakla da Italija nije imala luku sa potrebnim karantinskim prostorom kada je brod Alan Kurdi prvi put zatražio sigurnu luku 19. septembra, ali je rekla da se Italija složila da Alanu Kurdiju pruži sigurnu luku rano jutros jer je poštovanje ljudskog života primarna stvar za njih.

izvor

[Dreadnought]

Ujedinjene nacije upozoravaju na humanitarnu krizu u BiH


Koordinator UN za migraciju Peter van der Auverart izjavio je danas da lokalne vlasti u Bosni i Hercegovini izlažu migrante i izbeglice nepotrebnim patnjama.

Prema njegovim rečima, to se dešava uprkos tome što imaju pristup sredstvima da im obezbede odgovarajući smeštaj i pomoć.

On je upozorio da se bliži loše vreme, a da raste broj migranata u Bosni i Hercegovini koji borave na otvorenom zbog stalnog odbijanja vlasti na različitim nivoima da koordinišu svoj rad i pronađu jedinstveno rešenje na državnom nivou.

Predstavnik Međunarodne organizacije za migracije u Bosni rekao je za AP da neke lokalne vlasti, umesto da pomognu agenciji UN da proširi smeštajne kapacitete za migrante, čak ograničavaju pristup smeštaju koji već postoji.

Od oko 8.500 migranata zaglavljenih u Bosni, 2.500 je primorano da spava napolju "u šumama, napuštenim zgradama i na ulicama", uglavnom u regionu Krajine, koja deli krajnje poroznu granicu sa Hrvatskom, članicom EU u dužini od 1.000 kilometara, navodi AP.

"Žalosno je što je to apsolutno nepotrebno u smislu da imamo finansijske resurse, obezbeđene mahom od EU, da se zbrinu svi ovi ljudi", rekao je on.

Kako je objasnio, jedan centar u Krajini predviđen je za 1.500 ljudi, a lokalne vlasti dopuštaju smeštaj samo 500.

"Sutra bih mogao sa ulice da dovedem 1.000 ljudi u centar, ali nije mi dozvoljeno", dodao je on.

AP dodaje da bosanske vlasti nisu bile dostupne za komentar.

Van der Auverart kaže da Bosna ima "nekoliko nedelja da se okupi" da odluči na državni način da se pozabavi aktuelnom migrantskom situacijom.

"Ako to ne uradimo, imaćemo humanitarnu krizu za mesec dana, imaćemo ljude koji spavaju na snegu, uključujući porodice i decu", rekao je Van der Auverart.

izvor

[Dreadnought]

Europe's border agency says last year there were 90 percent fewer people arriving than at the height of the refugee crisis, back in 2015. 
 
About 140,000 irregular migrant arrivals were recorded in 2019.  The most arrivals, around 83,000 of them, were made through Greek islands. That is followed by arrivals in Spain and Italy.

Germany accepted the largest amount of people - more than 116,000. France and Spain come in second and third respectively.

But 720,000 asylum applications were filed last year - a far larger number than the arrivals.

[Dreadnought]

Five years after more than a million refugees arrived in Europe, the European Commission chief Ursula von der Leyen has admitted its asylum policy is not working.

She told the EU’s members they must all share the responsibility for refugees - and take the pressure off Mediterranean nations like Malta, Italy and Greece. The UN says the EU's efforts so far have often led to devastating human consequences.

Even for migrants who have been granted asylum, the journey remains incredibly difficult.