Humanitarna katastrofa u srcu Evrope: Hoće li umirati po šumama i livadama?IZVOR: KLIX.BA UTORAK, 29.12.2020.
Sarajevo -- Požar u kampu Lipa kod Bihaća, koji je izbio 23. decembra, uništio je šatore koji su bili jedini krov nad glavom za više od 1.300 migranata koji žele u EU.Međutim, kada se dim slegao, na videlo je izašao problem koji se u BiH ignoriše od proleća 2018. godine - gde smestiti hiljade ljudi, piše portal Klix.ba. Evropska unija ih ne želi, BiH ih ne želi, a nazad u svoje matične zemlje ne žele oni.
Od početka 2018. godine najveći teret migrantske krize podnosi Unsko-sanski kanton, koji se većim delom nalazi na granici sa susednom Hrvatskom i odakle migranti vide mogućnost da se dokopaju neke od zemalja Evropske unije. Tokom čitave 2019. godine trajali su pregovori o tome gde će biti smešteni novi prihvatni centri, jer su postojeći već odavno popunjeni i prepunjeni, a nijedna lokalna zajednica ne želi migrante na svojoj teritoriji. Vlasti Republike Srpske su više puta ponovile da za ove ljude nema mesta na teritoriji tog entiteta, a ne žele ih ni na prostorima koje većinom naseljavaju Hrvati.
Veće ministara BiH donijelo je 21. decembra odluku da kamp Lipa postane trajni prihvatni centar, što je značilo da će migranti morati da napuste kamp dok se svi radovi ne završe. Važno je pritom napomenuti da je donošenje konačne odluke o definiasanju statusa ovog kampa kao trajnog nekoliko puta odlagano, iako je novac za to već odavno osiguran, navodi dalje sarajevski portal. Krivicu za ovo svi vide u Ministarstvu sigurnosti BiH, s ministrom Selmom Cikotićem na čelu. On je tražio alternativno rešenje s obzirom na to da nije imao podršku u Veću ministara za dodelu trajnog statusa kampu Lipa, najviše zbog protivljenja srpskih ministara, jer se kamp nalazi u selu koje je pre rata bilo naseljeno većinski srpskim stanovništvom i gde se neposredno uz kamp nalazi pravoslavna crkva.
Odluka je na kraju ipak donesena, a šef IOM-a za BiH, Peter van der Auverert rekao je da je ona nedorečena, s obzirom na to da se ne zna šta su čije nadležnosti niti ko će plaćati celi projekt, osim da će sredstva biti osigurana iz donacija. Uprkos svemu, projekat prenamene Lipe u trajni centar trebalo je početi, a za početak, migrante iz tog kampa, njih oko 1.300, trebalo je privremeno izmestiti kako bi mogli započeti radovi.
Međutim, odmah nakon odluke Veća ministara pokazali su se različiti stavovi između onih koji bi trebalo da sprovedu ovaj dogovor. Kao rešenje privremenog smeštaja za migrante ministar Cikotić predložio je kamp Bira koji se nalazi u samom centru Bihaća, što je građanima ovog grada, ali i gradskim vlastima bilo u potpunosti neprihvatljivo. Vlasti Unsko-sanskog kantona stale su uz građane, potcrtavajući da ne žele da se migranti prebace u Biru do završetka radova u Lipi.
Migranti su tako po ko zna koji put ostavljeni na cedilu. Zima je već uveliko nastupila i boravak na otvorenom je nemoguć. Veliki broj njih će, usprkos protivljenju građana, završiti u Sarajevu, na čijem području već sada boravi više od šest hiljada migranata.
Meštani Blažuja, gde se nalazi kasarna u kojoj je smešteno oko tri hiljade migranata, pre nekoliko dana održali su protest pokazujući nezadovoljstvo smeštanjem migranata na području ovog naselja, a izrazili su sumnju i da se tu formiraju novi smeštajni kapaciteti. I oni su poručili, nakon nedavnih događaja i ubistva Sarajlije koje je počinio migrant, da ih ne žele na svojoj teritoriji.
Sve su prilike da se sprema prava humanitarna katastrofa. Migranti su već danima pod vedrim nebom, a hladnoća, glad i nedostatak ikakve zdravstvene zaštite nesumnjivo će uskoro početi uzimati danak. Očigledno je da će se migranti, oni koji ostanu u Krajini, kao najpovoljnoj lokaciji za prelazak granice prema EU, ovu zimu snalaziti sami, pronalazeći koliko-toliko zaštićene enklave u kojima će dočekati proleće.
Skoro isti scenario bio je u zimu prošle godine kada su se migranti u tadašnjem kampu Vučjak kod Bihaća mučili u blatu i hladnoći. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u BiH tada je brzo reagovala, Vučjak je zatvoren i životi su spaseni.
Hoće li migranti umirati po livadama i šumama zavisi ipak najviše od Evropske unije i od toga hoće li njihova reakcija biti pravovremena kao lani.
Izvor:
www.b92.net
