среда, 13.01.2021.
Душанка Станишић
Власти БиХ поклекле пред мигрантском кризом
Европска унија до сада за смештај избеглица дала 88 милиона евраСарајево – Надлежне институције у БиХ и даље немају адекватно решење за смештај неколико стотина миграната од којих многи, док чекају потпуно оспособљавање кампа „Липа” надомак Бихаћа који је страдао у недавном пожару, бораве на отвореном. Такав утисак стекли су и парламентарци након што им је у понедељак на седници Представничког дома парламента БиХ ресорни министар Селмо Цикотић предочио информацију о стању у области миграција у БиХ, и то за август прошле године.
Незадовољство појединих посланика изазвала је, пре свега, чињеница да информација која им је предочена садржи само
„већ познате статистичке податке” о мигрантској кризи у БиХ, а не и, бар у назнаци, могуће начине решавања тог проблема. Посланик СДА Јасмин Емрић поменуо је и финансијска средства, добијена на рачун миграната, која нису никада, како је рекао, транспарентно представљена у јавности. Он је израчунао да је за осам месеци потрошено око 18 милиона евра, што је 341 евро по мигранту у прихватним центрима. Уз позив министру Цикотићу да
„јавно предочи начине трошења и износе трошкова боравка миграната”, Емрић је апострофирао и потребу
„ефикаснијег институционалног управљања мигрантском кризом”. Посебно, када је реч о хуманом и безбедносном аспекту тог проблема који је
„нарочито изражен у Унско-санском кантону (УСК)”.
Након што су власти УСК-а и дефинитивно одбациле могућност поновног отварања објекта „Бира” за смештај миграната из оштећеног прихватног центра у „Липи” чија обнова још није потпуно завршена, из Сарајева су почели да стижу све гласнији захтеви да бригу о мигрантима
„мора преузети и Република Српска” и обезбедити им смештај на својој територији. То је стара прича на коју је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик безброј пута одговарао да у Српској
„ неће бити прихватних центара за мигранте”, нити њиховог задржавања на њеној територији.
Према
„равномерном распоређивању миграната широм БиХ”, као
„најбољем” решењу мигрантске кризе која траје више од три године и ескалира из дана у дан, наклоност исказују и поједини међународни званичници, попут високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Ђузепа Бореља и шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Сатлера.
Медији у БиХ извештавају да је Борељ телефоном разговарао са Додиком о мигрантској кризи и да је позвао власти у БиХ да раде на
„одрживим решењима за мигранте”, пре свега на отварању прихватних центара и
„равномернијем распоређивању у целој земљи”. У том разговору Борељ је, како се наводи, напоменуо да је
„ЕУ до сада БиХ, на конто смештаја миграната, дала 88 милиона евра и да би неуспех у проналажењу одрживих решења за потребе миграната могао да има озбиљне последице по углед БиХ”.
„ЕУ рачуна на оне који су на функцији у земљи да преузму пуну одговорност, спроведу хитне мере и да предузму све што је потребно за пружање непосредне помоћи и за рад на дугорочним решењима”, рекао је Борељ током разговора са Додиком. Шеф Делегације ЕУ у БиХ, сматра да се у БиХ
„дешава непотребна хуманитарна криза управе” и да
„мигранти непотребно трпе последице”. Он је за Н1 казао да се терет те кризе
„мора равномерно распоредити широм БиХ, укључујући Српску и Херцеговину”.
„До краја децембра није било могуће доћи до решења око поделе одговорности за затварање ’Бире’, али имамо позитивне помаке. Постављени су шатори на локацији „Липе”, али је још стотине миграната у шумама без смештаја. БиХ је потписница међународних конвенција, потписала је и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Није питање жели ли или не, већ треба преузети одговорност. Не могу само два кантона преузети терет”, рекао је Сатлер и похвалио Србију која је, како је казао,
„успела у две, три године изградити систем управљања миграцијама” и која на својој територији има од 20 до 30 прихватних центара за мигранте.
Izvor:
www.politika.rs