Imigrantska kriza

[MOTORISTA]

Najmanje 42 migranta, među kojima i 16 dece, poginulo u brodolomu kod Džibutija
SVET Autor: Beta 13. apr. 2021

Najmanje 42 migranta stradala su kada im se brod prevrnuo kod Džibutija, na istoku Afrike, saopštila je Svetska organizacija za migracije (IOM) novi bilans nesreće. Među poginulima je šesnaestoro dece, rekla je portparolka IOM Ivon Ndege.

Ona je dodala da je 14 osoba preživelo brodolom i da krijumčari, koji su prebacivali migrante, nisu pronađeni. U istom moreuzu Bab-el-Mandeb 4. marta je poginulo 20 ljudi.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Uhapšen vozač kombija zbog šverca 33 migranata
IZVOR: TANJUG UTORAK, 13.04.2021.

Slovenački državljanin (22) uhapšen je nakon što je uhvaćen u kombiju kako prevozi 33 pakistanska migranta, saopštila je danas Policijska uprava Ljubljane.

Policija je u ponedeljak popodne zaustavila kombi na autoputu A1 kod Vrhnike, jugozapadno od Ljubljane, dok se vozio u pravcu Kopra. Pregledom vozila su otkrivena 33 državljana Pakistana, a migranti su ilegalno prešli granicu. Vozač, koji je dolazio iz područja Kranja, uhapšen je, dok procedure koje uključuju migrante još traju, saopšteno je iz policije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Uhapšen Pakistanac osumnjičen za ubistvo Avganistanca u Banji Koviljači
VESTI Autor: Beta 13. apr. 2021

Policija u Loznici uhapsila je К.S.A. (30), državljanina Pakistana, osumnjičenog da je ubio jednog Avganistanca, saopštila je Policijska uprava u Šapcu.

Sumnja se da je on, u noći između ponedeljka i utorka, na autobuskoj stanici u Banji Кoviljači, nakon kraće verbalne raspravke i fizičkog obračuna, oštrim predmetom zadao više uboda Avganistancu (23). Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Šapcu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

среда, 14.04.2021.

Данска ускратила боравишне дозволе сиријским избеглицама

Данска је постала прва европска земља која је ускратила боравишне дозволе сиријским избеглицама, преноси Спутњик. Са одлуком данских власти не слажу се УН и Амнести интернешенал.

Последњих недеља 94. Сиријца је обавештено да ће им у Данској бити одузета боравишна дозвола. Очекује се да ће многи други добити исту поруку у будућности.

„У многим местима у Сирији још увек постоји грађански рат, али постоје делови земље у којима је ситуација другачија“, рекао је дански министар спољних послова за лист „Политикен”. Данске власти сматрају да су та подручја, укључујући и градско подручје око Дамаска, безбедна. Кофод је објаснио да ће избеглице које се добровољно врате добити новчану подршку и на тај начин избећи присилну депортацију. Износ који су избеглице до сада примиле добровољним одласком кретао се између 16.000 и 32.000 долара.

Према речима Кофода, идеја је да ће Сиријци који се врате у своју домовину помоћи у обнови земље. Његово лично уверење је да би то на крају могло да резултира „одустајањем“ председника Сирије Башара ал Асада. Међутим, планови за одузимање дозвола за привремени боравак сиријским избеглицама наишли су на противљење и критике Високог комесаријата УН-а за избеглице (УНХЦР), који инсистира на томе да подручја повратка нису довољно безбедна:

„Повратак претпоставља да су услови стално стабилни. То не можемо видети нигде у Сирији”, рекла је портпаролка УНХЦР-а у Данској Елизабет Хаслунд за лист „Информатион” наводи Спутњик. Хаслунд је изразила забринутост због, како је казала, јасне промене у данској мигрантској политици када власти теже да преиспитују основу за дозволу привременог боравка чешће него раније.

Потез Данске изазвао је сличне примедбе Амнести интернешенала, који је нагласио да Сиријци који се враћају могу бити у опасности од озбиљних кршења људских права. Међутим, претња присилном депортацијом још није спроведена у дело, јер Данска тренутно нема никакав споразум са сиријским властима. Данска је тренутно, како наводи Спутњик, дом за 35.000 Сиријаца, од којих је већина стигла у протеклој деценији током сукоба у Сирији, који је према подацима УН-а довео до 6,6 милиона расељених.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Utopio se najmanje 21 migrant iz Afrike
IZVOR: TANJUG PETAK, 16.04.2021.

Najmanje 21 migrant iz Afrike poginuo je kada je njihov čamac potonuo kod obale Tunisa

Oni su pokušavali da preko Sredozemnog mora stignu do italijanskog ostrva Lampeduza, saopštio je danas tuniski zvaničnik. Direktor Službe za civilnu zaštitu Muard Mekri rekao je da je čamac sa migrantima potonuo kasno sinoć nakon što je krenuo na put iz grada Sfaks, prenosi Rojters. Prema njegovim rečima, obalska straža je do sada izvukla 21 telo i nastavlja potragu za preživelima.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Utopilo se najmanje 40 migranata, među njima i deca
Srna 17.04.2021.

Najmanje 40 migranata utopilo se u petak kada je potonuo njihov brod u Sredozemnom moru na putu ka Italiji, a tri osobe su spasene, rekli su zvaničnici UN i Tunisa.

Obalska straža Tunisa do sada je pronašla 21 telo. Među nastradalima je najmanje jedno dete. Sve žrtve su afrički migranti.

- Brod je potonuo tokom putovanja koje je počelo sinoć iz mesta Sfaks. Obalska straža izvukla je za sada 21 telo, a potraga se nastavlja - rekao je Muard Mehri, direktor civilne zaštite Tunisa.

Međunarodna agencija za migracije i UNHCR saopštila je da ovakva tragedija ukazuje na potrebu jačanja operacija potrage i spasavanja u centralnom Sredozemlju. Isti izvori navode da je oko 290 ljudi nastradalo u takvim brodolomima ove godine. Obala nedaleko od Sfaksa postala je glavno mjesto isplovljavanja za migrante koji beže od siromaštva i sukoba u Africi i na Bliskom istoku i traže bolji život u Evropi. Prošlog meseca utopilo se 39 migranata.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Utopio se migrant u Uni


Ronioci specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona danas su iz reke Une izvukli telo migranta.

Portparol kantonalnog MUP-a Ale Šiljdedić, kako prenosi RTRS, potvrdio je federalnim medijima da je reč o migrantu iz Avganistana, čiji je identitet nepoznat.

Policija u Bihaću juče je oko 18 časova dobila poziv da je u blizini Gradske otoke nestala jedna osoba.

Na lice mesta odmah je upućena patrola, a potraga se nastavila i jutros od ranih jutarnjih časova.


izvor

[MOTORISTA]

Bez traga – kako izbeglička deca nestaju u Evropi
SVET Autor: DW 18. apr. 2021

U poslednje tri godine nestalo je više od osamnaest hiljada izbegličke dece koja su se domogla Evrope, pokazuje novo istraživanje. Državne institucije nemaju pojma gde su deca, ali su verovatno u velikoj opasnosti.

Policijska kontrola na granici Nemačke i Poljske. Zaustavljen je automobil – vozač je Poljak, četvoro putnika su Vijetnamci bez isprava. Među njima je i devojčica od petnaest godina. Kako je maloletna, a niko od saputnika joj nije rod, devojčica završava u jednom državnom smeštaju za decu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, piše Dojče vele (DW). Za taj slučaj su reporteri javnog servisa rbb doznali iz dokumentacije berlinskog Državnog tužilaštva. Jer devojčica je nestala nedugo pošto je smeštena u dom. Jedan od zaposlenih u domu prijavio je nestanak, i to je bilo to. Vijetnamska devojčica je postala broj u statistici.

Koliko ima dece sa sličnom sudbinom? To sada otkriva analiza novinarske grupe „Lost in Europe“ („Izgubljeni u Evropi“) u kojoj sarađuju reporteri londonskog Gardijana, holandskog servisa VPRO, nemačkog rbb i drugi. Prema istraživanju, od 2018. do 2020. su u Evropi nestala 18.292 deteta koja su stigla kao „maloletne izbeglice bez pratnje“ i za koju su bile nadležne institucije evropskih država. Ali, moguće je da je i više dece nestalo jer pojedine države vode manjkavu statistiku. Recimo, Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju ove podatke. Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dođu sa starateljima i onih koji dođu sami.

Evropska komisija zna za ove probleme. Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove, kaže da je Brisel već pozivao članice EU da „moraju da preduzmu više protiv nestanaka izbegle dece, između ostalog boljim prikupljanjem podataka“.

Prinuđena da trguje drogom

Verena Kek iz međunarodne organizacije za dečija prava ECPAT veruje da je pravi broj dece kojima se u Evropi gubi trag zapravo mnogo viši. Kritikuje što se EU ne bavi ovim problemom zajednički, niti postoji centralni registar nestalih. „Za decu i omladinu ovo može da ima fatalne posledice jer mogu dopasti u situaciju u kojoj su izrabljivani. A ako niko ne zna da su nestali, niko ih i ne traži.“

Vijetnamska devojčica sa početka priče nađena je posle nekoliko meseci – slučajno. Policija ju je pronašla tokom racije u jednom stanu u Berlinu. Dete je živelo sa vijetnamskim parom koji je ilegalno prodavao drogu i cigarete. Ispostavilo se da je devojčica bila primorana da radi u studiju za manikir za trista evra mesečno, da prodaje cigarete i isporučuje narkotike. U Nemačkoj je u poslednje tri godine prijavljeno 7.806 ovakvih nestanaka, ali se deca uglavnom ponovo pronađu. Međutim, 724 njih nikada nije otkriveno. Najčešće nestaju deca poreklom iz Avganistana, zatim iz Maroka i Alžira.

Pa i ovde je statistika upitna. Savezni ured za kriminalistiku (BKA) koji je zadužen za registar nestalih priznaje da je to kod izbegličke dece veoma teško jer nemaju papire. Neki bivaju registrovani više puta kao nestali, neki budu sasvim izostavljeni. To je skandal, grmi Holger Hofman iz organizacije Nemačka pomoć deci. „Koliko znamo, nema pouzdanih podataka, čak ni približno. Takve rupe u znanju širom otvaraju vrata kriminalnim mrežama.“

Evropski problem

Europol je još 2016. upozoravao na kriminalne mreže koje iskorišćavaju decu koja sama izbegnu u Evropu. U januaru ove godine je i BKA saopštio da se zna za vijetnamske bande koje trguju ljudima. Koliko je problem evropski, tragično je dokazao primer iz oktobra 2019. godine. Tada je u kamionu-hladnjači nadomak Londona nađeno 39 mrtvih Vijetnamaca. Kamion je doputovao iz Belgije. Među žrtvama su bila dva dečaka koji su desetak dana ranije pobegli iz jednog doma u Holandiji. Tamo ih je prethodno dovela holandska policija koja ih je pronašla u jednom drugom kamionu – koji je krenuo iz Kelna.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Stanari zgrada migrante nalaze i na svojim balkonima
Tanjug 18. 04. 2021.

STANARI zgrada u Bihaću, koji žive u neposrednoj blizini nedovršenog objekta Doma penzionera u tom gradu, izrazili su okupljanjem nezadovoljstvo zbog problema sa velikim brojem migranata koji godinama borave u toj građevini.

Stanari su u subotu rekli da su u svakodnevnom strahu za ličnu bezbednost i da su često svedoci fizičkih obračuna migranata, ali da su učestale i krađe i provale u njihovu imovinu, prenose Nezavisne novine. Oni ističu da migranti obilaze i stanove u zgradama i okolne kuće i proveravaju da li neko boravi u njima.

"Čovek je četiri puta izbacivao migrante sa svoga balkona i na kraju je bio primoran da ga zazida. Bezbroj puta smo upozoravali nadležne institucije, ali uzalud. Sada ih preko tri stotine boravi u Domu penzionera", rekao je jedan od stanara.

Iako su pripadnici policije USK u proteklom periodu nekoliko puta prisilno iseljavali migrante iz Doma penzionera, oni su se ponovo vraćali. Ta zgrada je, uz još nekoliko napuštenih i devastiranih objekata u Bihaću, u poslednje četiri godine postala privremeni dom za migrante koji pokušavaju da se dokopaju hrvatske teritorije. U policiji kažu da je u ovom trenutku najveći problem njihov smeštaj, pošto su kapaciteti svih prihvatnih centara u kojima oni borave prebukirani. Trenutno u tim centrima boravi oko 2.500 migranata, a procene su da ih isto toliko nema rešeno pitanje smeštaja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

понедељак, 19.04.2021.
Катарина Ђорђевић

Наши људи подржавају право избеглица да побегну од рата

Када је реч о шанси за бољи живот трећина грађана Србије радије би видела мигранте како одлазе другде из наше земље, показују подаци нове студије Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика

Иако је Србија земља транзита за највећи број миграната са Блиског истока, не држава у којој они желе да се трајно населе, више од трећине наших суграђана верује да постоји тајни план за насељавање миграната, па не чуди податак и да 32 одсто њих подржава њихово протеривање из наше земље. Подаци изведени из најновије студије Лабораторије за истраживање индивидуалних разлика (ЛИРА) Филозофског факултета у Београду о ставовима грађана Србије према мигрантима и избеглицама са Блиског истока такође показују да сваки дванаести грађанин Србије сматра да ће око 100.000 миграната добити азил и трајно остати овде, а највећи број наших суграђана сматра да избеглицама из ратног вихора треба дозволити само краткотрајно задржавање у нашој земљи.

Готово петина становника Србије залаже се за потпуно затварање граница, а тек 12 одсто сматра да избеглице треба да имају иста права као и грађани Србије.  Ова студија представља део пројекта под називом „Ка унапређењу заштите менталног здравља миграната у Србији” коју спроводе Мрежа психосоцијалних иновација и Фондација за отворено друштво.

– Главни циљ ове студије био је да се испитају ставови наших суграђана према избеглицама и мигрантима са Блиског истока, потом анализира ефекат позитивног и негативног контакта са њима и утврди веза између антимигрантских теорија завере и става према избеглицама. Студија је урађена на национално репрезентативном узорку од 1.006 испитаника, а у узорак је ушло и 30 одсто испитаника који живе близу мигрантских центара у Србији како бисмо установили да ли физичка близина миграната утиче на однос према овој популацији – истакла је Милица Нинковић, истраживач у Лабораторији за истраживање индивидуалних разлика и докторанд социјалне психологије на Филозофском факултету на промоцији ове студије.

– Иако би главни закључак ове студије могао да гласи да велики број грађана Србије подржава право избеглица да побегну од рата и дају себи и својој породици шансу за бољи живот, забрињава податак да се петина наших суграђана уопште не слаже са овом тврдњом, што значи да је њихов став у супротности са Универзалном декларацијом УН о људским правима. Обесхрабрује и чињеница да се сваки седми испитаник противи идеји да људи имају право да емигрирају у друге земље из економских разлога, имајући на уму чињеницу да се велики број људи из наше земље исељава у земље западне Европе управо из материјалних разлога – додаје наша саговорница.

Она подсећа и да је први велики талас избеглица са Блиског истока „запљуснуо” Србију 2015. године – подаци УНХЦР-а говоре да је на врхунцу избегличке кризе у нашој земљи било 577.995 миграната са поменутог подручја. Годину дана касније њихов број је смањен на 96.117, док је 2017. године регистровано 6.199 миграната. У 2016. у Србији је боравило 8.436 избеглица, 2019. године регистровано је 12.937, прошле године њихов број пада на 2.830,  да би у фебруару ове године било евидентирано 5.675 миграната. У овом тренутку, у мигрантским центрима у Србији налази се 4.473 људи који су били приморани да напусте свој дом.

Подаци о националној структури говоре да највећи број миграната (45 одсто) који су затражили азил у нашој земљи потиче из Авганистана, а сваки четврти мигрант стиже из Сирије. Статистика УНХЦР-а такође сведочи да по три одсто миграната долази из Ирака, Ирана и Бангладеша, док из Пакистана стиже пет одсто миграната. Иако мушкарци чине убедљиву већину миграната (73 одсто), у избегличким колонама налази се десет одсто деце и 17 процената жена.

– Када су почели оружани сукоби на Блиском истоку и у Северној Африци а избеглице почеле масовно да долазе у Србију, извештавање медија углавном је било позитивно, па су и наши људи имали пуно емпатије и били гостољубиви према овој популацији. У Београду је отворено „Миксалиште” где су они могли да добију основну хигијенску негу и храну, а у јавном дискурсу није било говора о томе да су они претња по нас и тај „медени месец” трајао је до 2017. године – подсећа Нинковићева. Тада се, тврди истрaживач, државна политика мења у правцу интеграција избеглица у образовни систем, да би две године касније био склопљен споразум МУП-а о враћању тражиоца азила у Србију, који је био прилично нетранспарентан за јавност. Тако су почеле да колају гласине о тајним плановима масовног насељавања избеглица и миграната у Србију, што су десничарске политичке партије искористиле за своју промоцију и тај антимигрантски дискурс ескалирао је у претходној години, када почињу да се формирају и паравојне формације са циљем заштите локалног становништва.

–У таблоидима почињу да се појављују текстови у којима се мигранти приказују као највећи виновници нереда и хаоса, иако подаци говоре да они не чине више кривичних дела у односу на локално становништво. Зато не би требало да нас чуди податак да фејсбук страница „Стоп насељавању мигрантима у Србији” прати чак 15.000 људи – закључује Милица Нинковић.

Izvor: www.politika.rs