Imigrantska kriza

[MOTORISTA]

3. 7. 2021.

Nekadašnji vranjski motel odlukom Vlade postaje prvi Centar za azil na jugu Srbije
Autor:M. D.Izvor:Južne vesti

Nekadašnji motel “Vranje”, a sada prihvatni centar za migrante, koji je krajem aprila postao vlasništvo Komesarijata za izbeglice, odlukom Vlade Srbije postaće Centar za azil. Slobodan Savović, koordinator Komesarijata za jug Srbije, kaže za Južne vesti da će Centar za azil suštinski raditi isto, ali se menja to što će korisnici imati lakši pristup institucijama.

Pored postojećih pet na severu zemlje, Vlada Srbije odlučila je da otvori još dva Centra za azil u Vranju i Obrenovcu, kaže Savović.

- Pošto je Država kupila zemljište, a na jugu Srbije ne postoji nijedan Centar za azil, sada možemo da otvorimo. Krenuli smo sa rekonstrukcijom nekadašnjeg motela, dotrajale su instalacije, kao i sve ostalo i sada to sređujemo po standardima kakvi treba da budu u centrima - kaže Savović. Nije planirano proširenje kapaciteta ali će, kako je rekao, biti komfornije.

- U suštini radiće kao i do sada, menja se to što ćemo sada više sarađivati sa MUP-om, sa UHCR-om, zato što tražioci azila imaju veća prava nego migranti u tranzitu. Tamo ćemo smeštati ljude koji izraze želju za azilom i samim tim će moći da krenu u proceduru i imaju lakši pristup institucijama - kaže Savović.

Prihvatni centar je trenutno raseljen zbog rekonstrukcije, a porodice koje su tamo živele prebačene su u Prihvatni centar u Bosilegradu, koji je takođe porodični. Savović očekuje da će renoviranje biti završeno do zime i da će Centar za azil u Vranju tada primiti prve korisnike. Nekadašnji motel “Vranje” prodat je iz trećeg pokušaja krajem aprila, a za 74 miliona dinara vlasnik je postao Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Motel "Vranje" ustupljen je na korišćenje Komesarijatu 2017. godine i od tada služi kao Prihvatni centar za migrante sa kapacitetom od 240 kreveta.

Izvor: www.juznevesti.rs

[MOTORISTA]

Kod Tunisa se utopila 43 migranta; Čamac potonuo nakon što se motor pokvario
IZVOR: KLIX.BA NEDELJA, 4.07.2021.

Tunis -- Crveni krst saopštio je da su se 43 migranta utopila nakon što je čamac potonuo pored obale Tunisa.

Krenuli su iz libijske luke Zuvara želeći da preko Mediterana dođu u Evropu. Lider tuniskog Crvenog krsta Mongi Slim rekao je da je mornarica spasila 84 osobe. Reč je o migrantima iz Egipta, Sudana, Eritreje i Bangladeša. Čamac je počeo da tone nakon što mu se pokvario motor. Prema podacima Ministarstva odbrane Tunisa, među spašenima su i ljudi starosti od tri do 40 godina.

Crveni krst im je dao vodu i hranu, a sada traže mesto gde će biti u karantinu zbog pandemije koronavirusa, izveštava lokalni radio. Libija je jedna od ključnih tranzitnih zemalja za afričke migrante. U međuvremenu je to postao Tunis, koji je pozvao Evropsku uniju da se bori protiv migracija boreći se protiv siromaštva u Africi. Tokom letnjih meseci, broj migranata koji pokušavaju da dođu u Evropu preko Mediterana znatno se povećava, piše BBC.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

недеља, 04.07.2021.

Код Српског Крстура откривен илегални мигрантски камп

Припадници полиције су рано јутрос на подручју Српског Крстура у општини Нови Кнежевац, у акцији „Плажа”, открили камп илегалних миграната међу којима су пронађена безбедносно интересантна лица, као и предмети, саопштено је из МУП-а.

У саопштењу се наводи да су акцији, која је била усмерена на откривање илегалних миграната и идентификацију међу њима особа за које постоје индиције да се баве кријумчарењем људи, крађама, изнудама над ирегуларним мигрантима и другим кривичним делима, присуствовали и министар унутрашњих послова Александар Вулин и директор Полиције Владимир Ребић. Вулин је рекао да су ухапшени припадници кријумчарске банде вршили „различита кривична дела и били разлог да се наши грађани у овом делу Србије осете небезбедним”, као и да се то „неће дозволити и неће се толерисати”.

Према његовим речима, „мигрантска криза није нешто што је изазвала Србија”, она је „неће ни решити, али на нашој територији мигранти ће морати да се понашају у складу са законом и закон важи за све”, преноси Бета.

„Као што важи за наше грађане, важи и за мигранте. Нећемо дозволити да мигранти врше кривична дела према нашим грађанима, али нећемо ни дозволити ни да се иживљавају и врше кривична дела према припадницима мигрантске популације. Закон важи за све”, казао је Вулин.

Комесар Комесаријата Србије за избеглице и миграције Владимир Цуцић истакао је да Србија озбиљно приступа миграционом проблему и да Европа нема пуно министара унутрашњих послова који у раним јутарњим сатима са својим припадницима учествују у акцијама, лично им пружајући подршку и помоћ. Затечени мигранти у илегалном кампу на обали Тисе биће дислоцирани из Српског Крстура у Прихватни центар Прешево, док ће рад са безбедносно интересантним лицима преузети припадници Полицијске управе Кикинда и Служба за борбу против тероризма.

Izvor. www.politika.rs

[Dreadnought]

Utopio se 21 migrant u vodama Tunisa


Obalska straža Tunisa izvukla je danas tela 21 utopljenika, kada je brod sa migrantima potonuo kod obala te zemlje, rekao je bezbednosni zvaničnik za Rojters.

To je druga ovakva tragedija na moru u poslednja dva dana, javlja Tanjug.

Najmanje 43 migranta utopila su se takođe u vodama Tunisa u subotu dok su plovili Sredozemnim morem nastojeći da od Libije stignu do Italije. Tada su spasena 84 migranta.


izvor

[MOTORISTA]

Više od 60 migranata se utopilo u poslednja tri dana kod obale Tunisa
SVET Autor: Beta, AFP 05. jul. 2021

Više od 60 migranata poreklom uglavnom iz podsaharske Afrike stradalo je u poslednja tri dana kod obala Tunisa u pokušaju da predju Sredozemlje i stignu do Evrope na nesigurnim gumenim čamcima.

Tuniska pomorska garda danas je izvukla 21 telo migranata i spasla 50 putnika jednog plovila koje je krenulo iz Sfaksa u središtu zemlje. Migranti poreklom iz podsaharske Afrike pokušali su da stignu do Evrope, rekao je za Frans pres portparol garde i dodao da je njihov brod potonuo 4. jula. Pored toga, 3. jula, 43 migranta nestala su kada je njihov brod koji je krenuo iz Libije potonuo kod Zarzisa na jugu Tunisa. Medju 127 putnika na tom brodu 84 migranta su spasena, a 43 su nestala, saopštio je u subotu Tuniski polumesec. Spaseni migranti stari od tri do 40 godina bili su različitih nacionalnosti, rekao je tuniski ministar odbrane u saopštenju navodeći da su oni bili iz Bangladeša, Sudana, Eritreje, Egipta i Čada.

Od 26. juna potonula su četiri broda koja su krenula iz Sfaksa, a spaseno je 78 migranata dok je 49 tela izvučeno iz mora, prema portparolu nacionalne garde. Broj polazaka brodova s migrantima raste sa dolaskom lepog vremena, pa je tako u noći od nedelje na ponedeljak brod Oušen Vajking, spasilački brod nevladine organizacije SOS Mediterane, pokupio 369 migranata posle šeste operacije spasavanja u nekoliko dana. Na tom brodu se sada nalaze 572 spasena migranta, navela je ta organizacija na svom Tviter nalogu. Tunis je od januara spasao i prihvatio više od hiljadu migranata koji su krenuli iz Libije, a doživeli brodolom kod tuniske obale, prenela je Medjunarodna organizacija za migracije (IOM).

Od početka 2021. najmanje 866 migranata je stradalo ili nestalo u pokušaju da predje Mediteran, prema najovijim podacima IOM-a.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Najveći priliv očekuje se iz Afrike
D. D. S. 05. 07. 2021.

TALAS migracije prema Evropi će rasti do 2030.godine, prognozira studija bečkog Instituta za uporđivanje međunarodnih privreda. Čak i u slučaju pozitivnog ekonomskog razvoja u Africi i na Bliskom istoku očekuje da će u narednih 10 godina oko 2,9 miliona ljudi iz tih regiona krenuti ka Evropi, ali uz blažu politiku prema migracijama taj broj bi mogao da dosegne i 4,7 miliona ljudi.

Posle pada broja migranata zbog pandemije korona virusa, kada se broj molbi za dobijanje azila u EU smanjio za trećinu, ponovo rastu brojevi i to pre svega iz Afrike. Razlozi zbog kojih se upućuju na put ka Evropi, su velike imovinske razlike, ali i zbog ratova i posledica klimatskih promena. Klimatske promene, smatraju u studiji, biće u budućnosti sve važniji faktor, posebno za Afrikance. Stanovništvo Evrope stari i nedostatak radne snage u mnogim državama narednih godina će se intenzivirati, pa se procenjuje da kontrolisana migracija ne bi preopteretila stanovništvo Starig kontinenta. U studiji se navodi i da bi EU trebalo da uloži više novca u uslove života izbeglica nadomak konfliktnim regionima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Cucić: U prihvatnim centrima oko 4.036 migranata, van centara 852 osobe
VESTI Autor: Beta 06. jul. 2021

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da je u Srbiji danas u prihvatnim centrima smešteno 4.036 migranata, a da je prema evidencijama u zemlji ukupno njih 5.058.

Cucić je rekao agenciji Beta da je van prihvatnih centara 852 ljudi i da se tu radi o migrantima koji se ne nalaze u Beogradu dok je, kako je naveo, u Beogradu evidentirano njih još 170. On je napomenuo da je taj broj migranata „praktično nepromenjen“ od ranog proleća i da od tada varira „do 100 dole – gore u toku dana“.

„Vreme njihovog boravka u Srbiji je sve kraće i sada je prosečno 23 dana“, rekao je Cucić. On je rekao da sa migrantima „nekakvih većih problema nema“, te ukazao da su i „tenzije koje su bile medju njima, a i sa domaćim stanovništvom, prestale ili su bitno smanjene“.

„Pokušavamo da što je moguće više te ljude usmerimo ka prihvatnim centrima, jer se pokazalo za sve ove godine, od izbijanja migrantske krize, da je to jedini pravi način“, rekao je Cucić. Prema njegovim rečima, u skladu s tim, česte su „a sada već i redovne aktivnosti“ policije na različitim tačkama na kojima borave migranti. Cucić je rekao da te akcije daju rezultate, a da i domicilno stanovništvo vidi da su sve državne institucije spremne da reaguju.

„To daje rezulate i među migrantima, jer vide da je ponašanje, kakvo Srbija od njih očekuje, jedino što njima ide u prilog“, rekao je on.

Kad je reč o problemima s migrantima, Cucić je rekao da se radi uglavnom o sitnim krađama među njima, te ukazao da postoje pojedine grupe koje na različite načine pokušavaju da maltretiraju ostale migrante. Prema njegovim rečima, u policijskim akcijama, akcenat je stavljen upravo na te grupe jer se tome, kako kaže, mora stati na kraj. Cucić je rekao i da je Komesarijat sada fokusiran na pripeme za predstojeću zimu jer se tada broj ljudi po prihvatnim centrima povećava.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Alleged attack by Libyan coastguard ship on migrant boat in Mediterranean

Footage purportedly showing a Libyan coastguard vessel firing warning shots at a migrant boat in the Mediterranean Sea prompted Sicilian prosecutors to investigate the incident. The migrants eventually managed to escape and landed on the Italian island of Lampedusa.

[MOTORISTA]

Britanska vlada traži nova ovlašćenja da bi zaustavila dolaske migranata
SVET Autor: Beta 06. jul. 2021

Britanska vlada namerava da proširi svoja ovlašćenja da može da vraća tražioce azila koji stižu preko mora nazad ili da ih šalje u inostranstvo dok se procesuiraju njihove aplikacije za zaštitu, u nameri da odvrati migrante od kretanja na opasan put preko Lamanša u malim čamcima.

Zakon podnet danas u parlamentu bi mogao da otvori put da se migranti drže van Velike Britanije dok čekaju odgovor, što je sporna ideja koja je poređena sa  australijskim centrima za pritvor migranata na ostrvima. Ako se usvoji Zakon o nacionalnosti i granicama to bi dozvolilo Velikoj Britaniji da vrati tražioce azila u „bezbednu treću zemlju“ dok se njihovi zahtevi razmatraju. Međutim ni jedna zemlja nije još prihvatila da primi migrante koji su se uputili ka Britaniji. Prema zakonu takođe bi bilo krivično delo ako neko „znajući“ dolazi u Britaniju bez dozvole, za koje može da se dobije četiri godine zatvora, a bila bi data prednost u razmatranju aplikacija ljudima koji dolaze odobrenim rutama. Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel rekla je da će „fer ali čvrsti zakoni“ pomoći da se sredi neefikasan sistem azila.

Britanska konzervativna vlada pokušava da nađe načine da odvrati sve veći broj ljudi. Do sada je u Veliku Britaniju 6.000 došlo brodom, ponekad uz pomoć krijumčara ljudima. Aktivisti koji rade u ime izbeglica kažu da bi predloženi zakon kaznio ljude koji beže od nasilja i progona. Vlada je navela da je Britanija dala status izbeglice ili drugu vrstu humanitarne zaštite za 20.000 ljudi u godini do marta 2020. godiine. Velika Britanija dobija manje aplikacija za odobrenje azila nego zemlje kontinentalne Evrope kao što su Nemačka, Španija i Francuska.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

уторак, 06.07.2021.
Александар Бојовић

Мигранти под скенером безбедносних служби

Неколико избеглица ухапшених код Српског Крстура испитано у Служби за борбу против тероризма, незванично сазнајемо. – Превентивна акција, нема места паници, кажу упућени у истрагу

Полиција је у недељу ујутро на обали Тисе код Српског Крстура спровела акцију откривања ирегуларних миграната под називом – „Плажа”. Већина избеглица затечених у овом илегалном кампу премештена је из Српског Крстура у Прихватни центар Прешево, саопштено је из МУП-а Србије. На крају овог полицијског навода као да се незапажено провукла информација да је међу тим мигрантима било и неколико безбедносно интересантних особа које су преузели припадници Полицијске управе у Кикинди и Служба за борбу против тероризма. Како незванично сазнајемо, они су само испитани и проверени. Наш саговорник из МУП-а упућен у истрагу овог случаја каже да нема места паници.

„Када је реч о борби против тероризма, акција показује да систем реагује превентивно чак и када постоје било какве индиције и сумње”, додаје он.

Служба за борбу против тероризма прати све безбедносно интересантне појаве и догађаје на територији Србије и прикупља оперативна сазнања у вези са особама, групама, организацијама и покретима чије је деловање повезано или се може довести у везу са тероризмом и екстремизмом. Задатак службе је да спречи извођење ових кривичних дела у Србији или коришћења територије наше земље за припрему или извођење оваквих акција у другим државама. Наш саговорник додаје да српске службе интензивно прате проблематику тероризма, па и кроз миграције и превентивно реагују и на најмању сумњу.

„Ситуација са мигрантима у нашој земљи тренутно је стабилна”, закључује он.

Владимир Цуцић, комесар Србије за избеглице и миграције, наглашава да је операција „Плажа” само једна у низу акција које полиција често изводи на много локација широм земље. Како каже Цуцић, мигранти у Србији не праве велике проблеме.

„Код Српског Крстура је склоњен илегални пункт на којем су се окупљали. Осујећена је једна група која је пре свега малтретирала друге мигранте”, рекао је Цуцић за „Политику”.

У центрима је тренутно око 4.030 избеглица, а укупно их је у Србији 4.800, додаје наш саговорник.

„Не очекујемо неко драстично померање. Ови бројеви ће обележити лето, а пред зиму ће порасти јер тада мигранти спорије излазе из земље. Задржавање избеглица у летњем периоду у Србији у просеку траје 22-23 дана, а зими око три месеца”, наводи Цуцић.

Александар Вулин, министар унутрашњих послова, након акције „Плажа” на обали Тисе у недељу изјавио је да је ова кријумчарска банда вршила различита кривична дела и била је разлог да се наши грађани у овом делу Србије осете небезбедним. Постоје индиције да су се бавили кријумчарењем људи, крађама, изнудама над ирегуларним мигрантима и другим кривичним делима.

„На нашој територији они ће морати да се понашају у складу са законом и закон важи за све. Као што важи за наше грађане, тако важи и за мигранте. Нећемо дозволити да они чине кривична дела према нашим грађанима, али нећемо дозволити ни да се иживљавају и врше кривична дела према припадницима мигрантске популације”, поручио је министар унутрашњих послова.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, са друге стране сматра да ова полицијска операција нема одржив епилог.

„Не видим смисао акције јер нема одговора шта ће даље бити са тим људима. Они нису овде случајно. Вероватно су гурнути назад из суседних земаља па поново покушавају да пређу границу”, напомиње Ђуровић. Додаје да ако се на прави начин боримо против ирегуларне миграције, све те људе треба убацити у систем – да се утврди ко је избеглица, а ко није.

„Они који су неосновано у Србији и нису избеглице, требало би да се удаље из земље. Али, да ли ми имамо такве механизме или их само пребацујемо у кампове Секретаријата за избеглице и миграције из којих они могу одмах да изађу. Само се троше ресурси, а нема финалног решења”, наглашава Ђуровић. Наш саговорник сматра да би униформисана полиција требало стално да буде присутна у малим местима у Србији где има миграната, а не само да изводи појединачне акције.

„Грађани би се тада осећали безбедније и то би им улило поверење у систем”, закључује Радош Ђуровић.

Izvor: www.politika.rs