Avganistanac u Beogradu – život u miru iskusio tek po dolasku u SrbijuVESTI Autor: Dimitrije Đurić 19. avg. 2021
Avganistanci čine trećinu izbeglica u Srbiji, trenutno ih je 1.200, a od početka godine kroz našu zemlju prošlo je 8.500.Iz Komesarijata za migracije kažu da je rano govoriti o masovnim prilivu izbeglica iz Avganistana u Srbiju, ali i da to bude slučaj, stručnjaci iz Beogradskog centra za ljudska prava podsećaju na obećanu humanitarnu pomoć iz EU, dok predsednik Vučić poručuje da protiv izbeglica nema ništa.
"Strašno je i neizvesno", tako Kočaji Arjubi, Avganistanac sa azilom u Beogradu, za N1 opisuje talibansko preuzimanje zemlje iz koje je izbegao 2016. godine. Život u miru, iskusio je tek po dolasku u Srbiju.
„Plakali smo“Tako je Kočaji Arjubi, Avganistanac iz Kabula, gledao vesti prošle nedelje. Ulice Kabula kakve danas gleda na televiziji nisu onakve kakvim je koračao, poslednji put 2016. godine, kada je izbegao u Beograd.
„Nisu to te ulice, kad sam bio tamo. Sad su tamo drugi ljudi, druga situacija. Ljudi su tužni, bez osmeha na licu, u strahu su. Danas, jutros, prvo sam ja zvao, da pitam kakva je situacija, šta je… Brat mi je rekao situacija je stvarno… Ne znamo… Nema ništa, mirno je, ali se ljudi plaše. U jednom trenutku može da se dešava svašta. Deca kad idu u školu, ti nisi siguran, da li će se vratiti kući ili ne. Kidnapovanje, bombe, svašta“, kaže Arjubi. Osim straha, Kočaji sa najbližima deli i neizvesnost.
„Ko je vlast? Nemamo vlast sad, ovo je četiri dana. Došli u Kabul, nemamo državu, nemamo vlast. Nema tamo uniformi, znači, ne znamo ko je Taliban, ko je soldat, ne znamo ko je ko. Strašno, katastrofa“, navodi Arjubi. Kočaji do svoje 40. godine nije poznavao život u miru. Iskusio ga je po dolasku u Srbiju, Beograd, gde je dobio azil, a prošle godine pridružili su mu se supruga i deca.
„Ovde radim, otvorio sam 2018. godine agenciju za prevođenje, radim sa izbeglicama, govorim osam jezika. Ovde, hvala bogu, imam dosta prijatelja, imam super platu ovde, znači petoro dece, ja sam radim“, kaže.
Oni su među 1.200 Avganistanaca koji žive u Srbiji, a od početka godine njih 8.500 prošlo je kroz našu zemlju. Iz Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da je još uvek preuranjeno govoriti o novom talasu izbeglica iz Avganistana koje bi mogle da dođu na Balkan.
„Ono što do sada dolazi kao informacija i što je kontroverzno to je da je preko Pakistana jedan broj izbeglica pokušao da krene i da ode ka Indiji, a ono što je za nas bitno i što mi pomno pratimo to je ruta koja je inače bila stalno aktuelna preko Irana, Turske, Grčke i Bugarske, pa balkanskom rutom dalje ka zapadnoj Evropi. Šta god da bude bilo vezano za pokretanje migranata iz Avganistana to je nešto o čemu će morati da se razgovara na nivou svih ovih zemalja kroz koje oni prolaze“, ističe Svetlana Palić. A Evropa, kako kažu iz Beogradskog centra za ljudska prava, sada je drugačija nego što je bila 2015. i tokom velike migrantske krize.
„Ovog puta, Angela Merkel je jasno rekla da je cilj da se da humanitarna pomoć i podrška zemljama u regionu i Turskoj koje već primaju određeni broj izbeglica iz Pakistana“, ističe Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava. A u slučaju da dođe do većeg priliva izbeglica iz Avganistana u Srbiju, Aleksandar Vučić je rekao da nema ništa protiv bilo kakvih izbeglica.
„Hoćete da kažete nekom detetu od tri godine da nećete da ga primite?“, zapitao je Vučić.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, državljani Avganistana najbrojnija su grupa u državnim kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata, a u poslednjih 12 godina odobreno je 194 zahteva za azil.
Izvor:
www.n1info.com
