Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Prva grupa Avganistanaca stigla u Albaniju


Prva grupa Avganistanaca evakuisanih iz njihove zemlje stigla rano jutros u Tiranu. Portparol albanske vlade potvrdio njihov dolazak, ali nije naveo više detalja, prenosi agencija AP.

Civilni avion egipatske avio-kompanije “Almasria Universal” je viđen kako sleće na međunarodni aerodrom u Tirani i kako iz njega izlaze muškarci, žene, deca i stariji ljudi. Portparol albanske vlade je pre dolaska aviona rekao da se očekuje 171 Avganistanac.


izvor

[Dreadnought]

Pakistan priprema hotele za evakuisane iz Avganistana


Pakistanske vlasti traže od hotela u glavnom gradu Islamabadu da obustave rezervacije kako bi se napravio prostor za strance koji prolaze kroz tu zemlju nakon evakuacije iz Avganistana.

Od hotela je zatraženo da obustave nove rezervacije na 21 dan, dajući prednost stranim gostima sa letova koji idu preko Islamabada, prenosi agencija AP.


izvor

[Dreadnought]

Kurc: Mi greške ponoviti nećemo


Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ostaje pri čvrstom stavu da Austrija neće primiti nove izbeglice iz Avganistana.

"Situacija u Avganistanu je dramatična, ali Austrija će pojačati pružanje pomoći na licu mesta i neće ponavljati greške iz 2015. godine"; rekao je Kurc za televiziju "Oe24".

On je ukazao da ne vidi „veliku svađu“ unutar vladajuće koalicije u vezi s tim i pitanjem borbe protiv klimatskih promena.

Kurc je odbio da odgovori na kritike funkcionera koalicionog partnera, stranke Zelenih, u vezi s politikom prema izbeglicama, poručivši da, ako ima nešto da im kaže, to ne čini preko medija, već direktno.

Jedino je prokomentarisao izjavu lidera Zelenih i vicekancelara Vernera Koglera koji ga je optužio za neljudsko ponašanje, rekavši da je za žaljenje što neko sudi o drugom.

Upitan za proterivanje Avganistanaca koji su prekršili zakon u Austriji, Kurc je kazao da će i dalje biti proterivanja, podsećajući da je ionako većina „Dablinskih slučaja“, to jest u Austriju je došlo preko drugih zemalja EU, pa se mogu tamo i vraćati.

Na pitanje o svom privatnom životu Kurc je bio uzdržan, kao i uvek, ali je saopštio da je veoma privlačno da uzme jedan mesec slobodno na osnovu rođenja deteta, ali da to nije moguće zbog funkcije koju obavlja.

On i njegova partnerka Suzane Tir očekuju rođenje deteta krajem novembra, početkom decembra.

Kako je preneo, njegova partnerka će, po rođenju, uzeti godinu dana porodiljskog odsustva, i potom se vratiti na posao.

izvor

[Dreadnought]

Supreme Court deals blow to Biden by reinstating 'Remain in Mexico' Policy

Texas Attorney General Ken Paxton blasts Biden, says he is not following the law

[MOTORISTA]

Петак, 27.08.2021.

УНХЦР процењује да би пола милона људи могло на напусти Авганистан

ЖЕНЕВА - Близу пола милиона Авганистанаца би могло да напусти земљу услед кризе, саопштила је данас Агенција за избеглице Уједињених нација, УНХЦР, апелујући на све државе око Авганистана оставе отворене границе за Авганистанце који траже безбедност.

„Када причамо о бројкама, спремамо се за око 500.000 нових избеглица у региону. Тако изгледа у најгорем случају”, изјавила је Кели Клеменс, заменица високог комисионара УН за избеглице. Она је додала да, иако није виђен велики одлив људи из Авганистана у овом тренутку, ситуација у земљи се развила „много брже него што је ико очекивао.„

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Avganistanac dobio kaznu zatvora - tužilac nije razumeo zabranu!
G. Čvorović 27. 08. 2021.

NEVOLJE sa Avganistancima već počinju. Evakuacija iz Kabula još nije završena, a neki od izbeglica kreću da prave probleme. Jedan od njih, izvesni Ahmad, u Parizu je upravo osuđen na deset meseci uslovnog zatvora jer je prekršio pravila gostoprimstva.

Avganistanac je prethodno bio pod prismotrom, zbog provere, imajući u vidu da je jedna njemu bliska osoba osumnjičena za veze s talibanima. NJemu je zato bila propisana administrativna mera zabrane napuštanja mesta Noazi le Gran u neposrednoj blizini prestonice, gde se nalazi izbeglički hotel u kome je smešten. Uz to, nije smeo da napusti ni hotel, zbog karantina koji važi za pridošlice usled pandemije. Ahmad je, međutim, u ponedeljak prekršio ovu meru i uz pomoć jednog od stanovnika ovog prihvatnog centra, koji bolje poznaje Pariz, prigradskom železnicom došao do glavnog grada. Praćen je, a policija ga je uhapsila sat kasnije na ulicama 18. arondismana. Odmah je odveden u pritovor i ekspresno u sredu izveden pred sudiju.

Izbeglica se branio činjenicom da ga je u ponedeljak bolela glava i da je hteo da kupi lekove. Čovek koji mu je služio kao vodič, međutim, ističe da je imao nameru da nabavi kartice za mobilni telefon.

Mladić star 30 godina, uredne kratke brade i s maskom na licu, koji je izjavio da je u Avganistanu radio kao tužilac, istakao je da nije najbolje razumeo sadržaj administrativne zabrane. Francuski tužilac je tražio godinu dana zatvora, od čega šest meseci uslovno.

Ahmad je, uz pomoć prevodioca jer ne zna reč francuskog, na suđenju naglasio da njegov otac radi kao policajac već 35 godina i da su im životi u Avganistanu bili u opasnosti. Negirao je da ima bilo kakve veze s talibanima i poručio da nikada ne bi uradio ništa protiv Francuske. Želja mu je, kaže, da sada samo dobije azil za svoje najbliže, zajedno sa suprugom i tromesečnom kćerkom. Ovako oštra i brza kazna odgovara vlastima, jer je javnost veoma osetljiva na novi talas izbeglica. U tome naročito prednjači opoziciona desnica.

- Nikada nećemo da biramo između naše humanitarne obaveze i bezbednosti – poručio je portparol vlade Gabrijel Atal.

U Francusku je do sada evakuisano oko 2.500 ljudi iz Avganistana, a operacija bi trebalo da bude završena večeras.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Bodljikava žica "solidarnosti"


Evropska unija je na novčanicu evra stavila mostove kao simbol evropskog duha, saradnje i otvorenosti, dok je u stvarnosti Stari kontinent prošaran zidovima.

Pored postojećih barijera postavljenih da se migranti zadrže sa druge strane, u poslednje vreme niču nove kao odgovor na talas izbeglica koji će uskoro krenuti iz Avganistana.

Desetine hiljada Avganistanaca pokušava da pobegne iz zemlje nakon što su talibani povratili kontrolu, skoro dve decenije od kada ih je svrgnula zapadna koalicija predvođena Amerikom.

Avganistanci već čine 42 odsto migranata koji žive u bednim uslovima u kampovima na grčkim ostrvima, što je možda čak i veći udeo nego u 2015. kada je Evropa, kao posledica sirijske krize, preplavljena migrantima.

Ali Evropa 2021. nije Evropa 2015. godine. Lideri danas nemaju želju za reprizom političkih previranja koja su usledila nakon eksperimenta nemačke kancelarke Angele Merkel sa otvorenim granicama. Oštar stav prema migracijama, zbog kojeg je liberalna struja žestoko kritikovala mađarskog premijera Viktora Orbana, sada se može čuti širom kontinenta.

Primer Grčke najbolje oslikava, ne samo promenu stava država prema spoljnim granicama, već i promenu u samom Briselu. Кada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prošlog proleća otvorio kopnene granice sa Grčkom i uputio migrante na drugu stranu, sukob se gotovo približio ratu, a militarizovani odgovor Grčke neočekivano je pobrao aplauz, a ne osudu hijerarhije EU.

Iz Brisela su brzo stigla i sredstva za izgradnju dodatnog graničnog zida, koji je ovih dana završen. U jeku haosa u Avganistanu, najavljeno je da će novi zid dug 40 kilometara biti pojačan nadzornim cepelinima i dronovima.

"Ne možemo pasivno da čekamo potencijalni talas", rekao je ministar za civilnu zaštitu Mihalis Krisohoidis i dodao da će granice Grčke ostati "nepovredive".

Njegov komentar je došao nakon što je Turska pozvala zemlje EU da preuzmu odgovornost za izbeglice iz Avganistana. U telefonskom razgovoru sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, Erdogan je rekao da je porast u dolascima ljudi iz Avganistana može da predstavlja "ozbiljan izazov za sve".

U međuvremenu, u Turskoj, gde čak i sekularna opozicija traži deportaciju tri miliona sirijskih izbeglica u naredne dve godine i upozorava na priliv iz Avganistana, režim podiže betonske zidove na granici sa Iranom, preko kojeg najveći broj Avganistanaca stiže u zemlju. Zid će biti nalik onom koji je Turska već postavila duž granice sa Sirijom i Irakom. Prema rečima turskog predsednika, pet kilometara zida je već u izgradnji, a plan Turske je da podigne bedem dug 295 kilometara.

Ankara je već uputila vojna pojačanja na granicu prema Iranu. To područje se stalno nadzire iz vazduha, kao i preko elektronskih kamera. Pored pojačanih vojnih patrola i žandarmerije, u mobilnom stanju su i seoski čuvari, koji inače nadziru kretanja u regionu.

Turska je na neki način postala arhetip novih evropskih graničnih država, model za, kako se čini, budući prsten autoritarnih zemalja na južnom i istočnom rubu kontinenta čijim će liderima, baš kao i turskom, biti plaćeno da zadrže migrante na svojim teritorijama.

Poput Erdogana, koji je brzo naučio da izbeglice koristi kao oružje protiv Evrope kad god je pod pritiskom, i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je shvatio vrednost želje Brisela da migrante drži podalje.

Kada je Lukašenko pre nekoliko nedelja počeo da usmerava migrante na granicu sa Litvanijom kako bi, kako se tvrdi, izvršio pritisak na Brisel da ukine sankcije, Fronteks je odmah odgovorio raspoređivanjem graničara i podrškom za podizanje žičanog zida, a Estonija je čak donirala 100 kilometara bodljikave žice svom susedu. Isti projekat za koji je Orban osuđen 2015. godine, sada je predstavljen kao simbol EU solidarnosti.

Litvanija je u ponedeljak rekla da će do septembra sledeće godine završiti postavljane zaštitne ograde dugačke 508 kilometara duž svoje granice sa Belorusijom kako bi zaustavila ilegalni ulazak izbeglica.

Podižanje fizičke barijere je od vitalnog značaja za nas kako bismo odbili ovaj hibridni napad koji beloruski režim preduzima protiv Litvanije i EU - rekla je premijerka Litvanije Ingrida Simonite.

Samo nekoliko sati kasnije, isti potez je najavila i Poljska. Nova čvrsta ograda visoka 2,5 metra biće izgrađena na granici sa Belorusijom, na njena najava usledila je nakon što je Varšava naišla na oštru kritiku zagovornika ljudskih prava zbog teškog stanja grupe migranata zarobljenih dve nedelje na otvorenom prostoru između poljske i beloruske granice.

Grčka je još 2012. godine podigla 10,5 kilometara dug zid na granici sa Turskom. Kopnena granica između između dve zemlje je duga više od 200 kilometara i uglavnom je određena rečnim tokovima. Bodljikava žica je trebalo da se smanji pritisak migranata na Grčku, ali je njen jedini efekat bio njihovo preusmeravanje na vodene puteve, gde se veliki broj njih davi u pokušaju da se domogne grčkih obala.

I Bugarska je 2013. godine iz istog razloga ojačala svoju granicu sa Turskom. Ta zemlja je 2016. podigla žičanu ogradu na granici sa Grčkom dužine 160 kilometara, a godinu dana kasnije 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Tuskom. Izgradnju su kritikovali i EU i UN, ali ona nije zaustavljena. Nisu zaustavljene ni izbeglice, koje su samo promenile rutu.

Zbog velikog priliva migranata i stvaranje "balkanske rute", svoje granice ogradama obezbedila je i Severna Makedonija, na granici sa Grčkom. Mađarska je takođe na granicama sa Srbijom i Hrvatskom postavila ograde. Duž granice sa Srbijom, Mađarska je podigla ogradu koja je duga 175 kilometara i visok četiri metra, a na vrh je postavljena bodljikava žica.

Ova zemlja stalno je pojačavala bezbednost na granici, pa je osim represije policije, ogradu ojačala i uvođenjem struje od 900 volti u žice. Na taj način, tvrde vlasti te zemlje, neće doći do ozbiljnijih povreda, ali će se tako detektovati pokušaj prelaska granice. Takođe, Mađarska je obezbedila i granicu sa Hrvatskom.

I Slovenija i Austrija, koje su na ruti migranata u sličnoj poziciji kao Mađarska, takođe su podigle žičane ograde, kako bi sprečile dalji prodor migranata u EU. Tokom krize 2015. godine, Slovenija je na granici sa Hrvatskom, koja još uvek nije deo Šengen zone, podigla ogradu dugu 196 kilometara. Nakon toga je više puta dodatno produžavana barijera, te je sada duža od 200 kilometara.

Slični zidovi postoje i između Danske i Nemačke, a Španija, koja se prva suočila sa prilivom migranata iz severne Afrike, postavila je fizičke barijere još devedesetih godina.

izvor

[Dreadnought]

Amerika odobrila prijem Avganistanaca, ali tek nakon svih bezbednosnih provera


Američki predsednik Džo Bajden naložio je ministarstvu unutrašnjih poslova da preuzme vođstvo u prijemu Avganistanaca koji beže iz svoje zemlje i dolaze u SAD, saopštila je danas Bela kuća.

- Ministarstvo unutrašnjih poslova već blisko sarađuje sa više agencija i ministarstava vlade, uključujući vojsku, diplomatiju, obaveštajnu zajednicu i službe za sprovođenje zakona, i mnogim drugim, kako bi se obezbedilo da svi Avganistanci prođu potrebne bezbednosne provere pre nego što im se dozvoli ulazak u SAD - saopštila je portparolka Bele kuće Džen Psaki, prenosi Rojters.

Više od 14.500 evakuisanih ljudi iz Avganistana je do četvrtka sletelo u američku bazu Ramštajn u Nemačkoj, navodi Rojters.

Najveća američka vojna baza izvan SAD saopštila je da je oko 55 aviona američke vojske sletelo u tu bazu.

Od prošlog petka Ramštajn je postao ključna baza preko koje se iz Avganistana izbavljaju lica koja su zatražila evakuaciju.

Više od 3.500 evakuisanih je nastavilo putovanje na preko 16 letova u SAD.


izvor

[Dreadnought]

Hrvatski policajac prijavljen da je pucao migrantima iznad glava


Unutrašnja kontrola hrvatskog MUP-a istražuje navode iz anonimne prijave koja tereti jednog od pripadnika Interventne policije zbog ponašanja na području Topuskog, gde ta jedinica štiti državnu granicu od nelegalnog ulaska migranata u Hrvatsku, prenosi portal Telegram.

Prema navodima iz prijave, taj pripadnik Interventne policije je 11. avgusta ove godine u blizini Topuskog upotrebio posebno automatsko oružje - pušku M-70 i pucao iznad glava grupe migranata.

Telegram navodi da je iz dobro upućenih izvora potvrđeno da se taj incident zaista dogodio.

Iz izvora bliskog policiji rečeno je da nije bilo nikakvog povoda za upotrebu vatrenog oružja prema migrantima i da taj incident može samo da naškodi ugledu hrvatske policije, na čiji je račun, kako navodi portal, u stranim, ali i domaćim medijima bilo dosta primedbi kada je reč o postupanju prema migrantima.

U policiji je rečeno da se i dalje proveravaju navodi iz prijave.

izvor

[MOTORISTA]

Hrvatska primila 19 avganistanskih državljana: Stigle tri porodice sa decom i jedan samac
Tanjug 29.08.2021.

Avganistanci koji su bili ispomoć delegaciji Evropske unije u Kabulu, njih 19, stigli su večeras na zagrebacki aerodrom, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Grupu od 19 avganistanskih državljana čine tri porodice s decom i jedan samac.

- Svi su izrazili nameru za podnošenjem zahteva za međunarodnom zaštitom u Republici Hrvatskoj - navodi MUP. Dodaje se da je reč o osobama i članovima njihovih porodica koji su pomagali delegaciji EU u Kabulu, a prethodno su prošli sve potrebne sigurnosne provere.

Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) pozvala je članice Unije da prihvate osoblje EU iz Avganistana, oko 500 ljudi, a reč je uglavnom o prevodiocima, logističarima i njihovim porodicama. Hrvatska se odazvala pozivu EEAS i u znak evropske solidarnosti odlučila je da prihvati 20 osoba čiji su životi i sigurnost ugroženi dolaskom talibanskog režima, prenela je Hina. Brigu o avganistanskoj grupi preuzeli su službenici Uprave za imigraciju pri hrvatskom MUP-u.

S obzirom na to da je među njima 10 maloletnih osoba, grupa će odsesti u smeštajnom objektu MUP-a za ranjive grupe, gde su im obezbeđeni svi potrebni uslovi, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.blic.rs