Imigrantska kriza

[MOTORISTA]

Italija dopustila pristajanje broda s 800 migranata
Tanjug 06.11.2021.

Italija je danas dopustila humanitarnom brodu sa oko 800 migranata spasenih iz mora, među kojima ima oko 200 maloletnika i pet trudnca, da pristane u Trapaniju na Siciliji, saopštila je nemačka nevladina organizacija Si Aj.

Ovo odobrenje je izdato samo nekoliko sati nakon što je jedna humanitarna organizacija isporučila brodu hitnu pomoć u hrani i pokrivačima. Brod ''Si-Aj 4'' u četvrtak se sa 400 migranata uputio ka južnom italijanskom ostrvu Lampeduza, kada je pokupio još 400 osoba, iz drvenog čamca koji je u toku noći počeo da tone u Sredozemnom moru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden o mališanima odvojenim od roditelja na američko-meksičkoj granici: "Porodice dece odvojene od roditelja treba obeštetiti"
Tanjug 07.11.2021.

Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da bi porodice dece odvojene od roditelja na američko-meksičkoj granici tokom administracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trmpa trebalo da budu obeštećene.

Bajden je rekao da, bez obzira na okolnosti, ljudi kojima su oduzeta deca u skladu sa politikom razdvajanja porodice Trampove administracije, koja je imala za cilj da odvrati porodice od ilegalnog prelaska u SAD, treba da budu isplaćeni, preneo je AP.

- Ako ste, u stvari, zbog nečuvenog ponašanja prošle administracije, prešli granicu, bilo to legalno ili ilegalno i izgubili svoje dete. Izgubili ste svoje dete. Nestalo je, zaslužujete neku vrstu kompenzacije, bez obzira na okolnosti - rekao je Bajden - Šta će to biti, nemam pojma. Nemam pojma - istakao je on.

Ubrzo nakon što je preuzeo dužnost Bajden je stvorio radnu grupu u pokušaju da ponovo ujedini stotine dece i roditelja pogođenih ovom politikom, koja je bila na snazi nekoliko meseci tokom 2018. i izazvala je domaće i međunarodno negodovanje. Vlada je razmatrala isplatu od oko 450.000 dolara svakoj pogođenoj osobi, ali je od tada promenila cifru, iako ne dramatično, rekla je za AP osoba upoznata sa razgovorima koja je insistirala da ne bude imenovana. Razgovori se nastavljaju i nema garancija da će dve strane postići sporazum.

Oko 5.500 dece odvojeno je od roditelja u skladu sa politikom "nulte tolerancije" bivšeg predsednika Donalda Trampa, prema kojoj su roditelji odvojeni od svoje dece kako bi bili krivično gonjeni zbog ilegalnog prelaska granice.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 05.11.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Генетска регистрација миграната у Русији

Због великог повећања броја тешких кривичних дела која чине мигранти, али и избегличког притиска из централне Азије, тражи се увођење ДНК анализе за особе из окружења које добију радну дозволу

Страни држављани са простора Заједнице независних држава (ЗНД) који буду желели да уђу у Руску Федерацију како би тамо радили ускоро ће морати да се подвргну генетској регистрацији, односно узимаће им се генетски материјал преко којег ће моћи да буду идентификовани. Идеја је образложена намером да се поједностави откривање злочина које почине мигранти у Русији, чији је број енормно порастао током прошле и ове године. Други разлог је спречавање уласка у земљу особа којима је претходно забрањен улазак у државу.

Ове мере ће бити предузете и због страха од преливања хаотичне ситуације из Авганистана у државе у суседству Русије после повлачења САД и њихових савезника и великог броја миграната који се налазе на овом простору. Руски званичници су већ говорили о томе да међу њима лако може бити екстремиста који су спремни да дестабилизују ситуацију у Русији, па се ово може сматрати и превентивном мером за сузбијање тероризма.

Шеф Истражног комитета Александар Бастрикин, који је пре неколико дана најавио потребу увођења овакве процедуре, јуче је и званично наложио да се припреми законски предлог о генетској регистрацији имиграната који добију дозволу за рад у Русији. Циљ је, каже, да се повећа степен откривања злочина новопридошлица и спречи улазак криминалаца и терориста. Бастрикин је у понедељак најавио да је неопходно да се на тај начин региструју сви радни имигранти који улазе у Русију из држава у окружењу (ЗНД тренутно има девет чланица: Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Молдавија, Русија, Таџикистан и Узбекистан). За генетску регистрацију је довољно узети брис с унутрашње стране образа.

Оваква регистрација, која већини људи изгледа необично, па чак можда и противзаконито, пракса је у многим државама, у којима постоје генетске базе података о грађанима. У Русији је од 2008. године на снази закон према којем генетску регистрацију морају да прођу затвореници осуђени за тешка кривична дела, убиства, силовање и друге тешке злочине. Сад би ова процедура требало да се прошири и на имигранте. У САД и бројним западним државама процедура узимања ДНК узорка, односно генетска регистрација, редовна је код уласка имиграната у те државе и спајања породице.

Русија је суочена с фалсификовањем докумената и покушајима да се под лажним именом уђе у земљу. С друге стране, с појавом мигрантског таласа неретко тражиоци азила немају никаква документа. Образлажући потребу увођења нове процедуре, Бастрикин је навео да се вишеструко увећао број прекршаја у које су укључени мигранти. Само током шест месеци прошле године регистровано је 17.000 прекршаја и злочина које су починили странци. У првој половини ове године број таквих злочина је већ износио 19.000. У свом говору он је подсетио да мигранти учествују у грубом кршењу јавног реда и мира и да се веома често догађају масовне туче. Статистика показује да међу тешким кривичним делима која почине мигранти екстремизам чини 33 одсто тих недела, тероризам 26, убиства осам, а силовања пет одсто.

С друге стране, Бастрикинов захтев за измену закона наилази и на критике, јер заштитници људских права у самој Русији упозоравају да се овим потезом имплицира да су мигранти највећи носиоци криминала у Русији. Они постављају питање зар није довољно узимање отиска прста, провера знања руског језика и испуњавање осталих услова који су на снази. Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Русији се налази око седам милиона странаца.

Руски медији подсећају да је идеја о генетској регистрацији била на чекању 10 година. Управо је Бастрикин 2011. године, након именовања за шефа Истражног комитета, по истом основу предложио овакву процедуру. У Русији су се од распада СССР-а догодили бројни терористички напади, а најтрагичнији су у московском позоришту на Дубровки 2002. године и талачка криза у школи у Беслану 2004. године. Чеченски терористи су у време другог чеченског рата упали у позориште, држали скоро 1.000 људи као таоце, а биланс је био 130 убијених цивила и терориста. У школи у Беслану, коју су такође запосели чеченски терористи током приредбе на први дан школске године страдале су 344 особе, а међу њима и 186 деце.

Уз ове мере, градске власти у Москви припремају план за решавање проблема мањка радника на градилиштима без запошљавања миграната. Заменик градоначелника Москве Андреј Бочкарев недавно је навео да постоји велики мањак радне снаге изазван повећаном изградњом и реновирањима зграда, али и повратком у домовине великог броја странаца који су радили на тим пословима, а који су се повукли због пандемије. Међутим, он је навео да би на тим пословима требало да буде упослено три пута мање људи него сада, а да плате буду повећане и да технолошка решења у што већој мери замене раднике. Бочкарев је приметио и промену у националном саставу радника: док су раније преовладавали радници из Таџикистана, сада преовладавају Узбеци и Киргизи.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Nuris: Francuska pomaže Kipru da vrati migrante u njihove zemlje
SVET Autor: Beta 07. nov. 2021

Francuska je pristala da pomogne u pokretanju pregovora između Kipra i afričkih zemalja francuskog govornog područja o sporazumu o povratku njihovih državljana čiji su zahtevi za azil odbijeni, rekao je danas kiparski ministar unutrašnjih poslova Nikos Nuris.

On rekao je da je njegov francuski kolega Žerald Darmanen (Gerald Darmanin) to obećao tokom kratke posete Nikoziji u petak. Nuris je rekao da „ogromna većina“ migranata koji su prošle godine stigli na Kipar potiču iz podsaharskih afričkih zemalja sa kojima Evropska unija nema takve sporazume o vraćanju.

Kiparski ministar je rekao da će verovatno otputovati u Pariz sledećeg meseca gde će razgovarati o detaljima potencijalnih sporazuma i drugim pitanjima u vezi migracija. Kipar kaže da ima najveći broj zahteva za azil od svih 27 članica EU, u odnosu na populaciju od 1,1 milion stanovnika, a prihvatni centri su preopterećeni. Oko 80 odsto svih migranata ulazi na Kipar sa njegovog otcepljenog severa a zatim preko tampon zone koju nadgledaju mirovne snage UN, stižu na jug, u medjunarodno priznatu Republiku Kipar.

Nuris je rekao da 15.000 migranata kojima su odbijeni zahtevi za azil ne mogu biti deportovani sa Kipra zbog nepostojanja bilo kakvih sporazuma EU sa njihovim zemljama.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Nemački brod sa preko 800 migranata uplovio u italijansku luku, u njemu i 160 dece
Tanjug 07.11.2021.

Nemački humanitarni brod "Morsko oko 4" sa više od 800 spašenih migranata, uključujući 15 veoma male dece, uplovio je danas u sicilijansku luku Trapani, nakon što su mu italijanske vlasti dale dozvolu da pristane posle višednevnog čekanja u Sredozemnom moru.

Većina odraslih osoba biće prebačena na druge brodove radi preventivnog karantina protiv kovid-19, dok će oko 160 maloletnih lica, uključujući bebe i decu mlađu od četiri godine, biti prebačeno u skloništa na kopnu. Mnogi putnici došli su iz zemalja zapadne Afrike, Egipta ili Maroka, rekla je Đovana di Benedeto, zvaničnica organizacije "Sejv čildren" u Italiji. Otprilike polovina migranata spašena je iz drvenog broda koji je tonuo 4. novembra, dok su ostali putnici izvučeni na sigurno iz mora u odvojenim operacijama.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

„Misija preživljavanja“: Migrante hrvatska policija tuče, u BiH muče druge muke
SVET Autor: Ana Tašković 07. nov. 2021

Dok hrvatska policija tuče migrante i proteruje ih preko granice, u BiH migranti se suočavaju sa strahom od izolacije, zatvaranja i hladnoće, jer bliži se doba godine kada će temperature biti ispod nule. Otvaranje novog stambenog objekta za migrante nekoliko puta je odlagano, prenosi euractiv.com.

„U ovom trenutku kada vidite našu situaciju… nema struje, nema ničega“, rekla je tinejdžerka iz Beludžistana u Pakistanu, dok su se ona i njena sedmočlana porodica skupljali u napuštenoj zgradi u blizini hrvatske granice. Ona je jedan od stotina tražilaca azila koji su još uvek boravili van kampova sredinom oktobra kako se polako približava zima.

Novi objekat u Lipi, pola sada vožnje od Bihaća na severozapadu zemlje – jedne od žarišta na migrantskoj ruti ka Evropi koja ide preko Bosne – trebalo je da bude otvoren u ponedeljak (1. novembra) sa kapacitetom za smeštaj 1000 samaca muškaraca, 200 dece i 300 ljudi sa porodicama. Izgrađen je na mestu starog, privremenog istoimenog kampa koji je izgoreo prošlog januara, ostavljajući hiljade migranata da se smrznavaju tokom zime. Nadležni su počeli da grade objekat u aprilu, obećavajući da će završiti u roku od tri meseca. Međutim, kao što je često slučaj, došlo je do kašnjenja, toliko da je Međunarodna organizacija za migracije morala da preuzme na sebe pronalaženje izvođača električne energije kako bi se osiguralo da se novi objekat može otvoriti pre nego što nastupi oštra zima. To je samo najnoviji primer nedovoljnih resursa i kapaciteta bosanskih vlasti da prihvate migrante iz EU, uglavnom sa Bliskog istoka i Afrike. U međuvremenu, oko 700 ljudi boravilo je preko puta zemljanog puta u nečemu što liči na vojne kasarne.

„Oni ovo zovu kamp. To nije kamp, to je misija preživljavanja“, rekao je za Euractiv.com Belmin, novi upravnik kampa iz Službe za poslove za stranicima.

Grupe za ljudska prava brinu da bi lokacija novog kampa, nekih 20 kilomtara od granice mogla da destimuliše ostanak u kampu.

„Mislim da ova lokacija ima mnogo nedostataka“, rekla je za Laura Lungaroti, koordinatorka IOM-a za zapadni Balkan i šefica misije u Bosni, ukazujući na nedostatak urbanih centara i javnih usluga u blizini. Izolovana lokacija je međutim, bila teško postignut kompromis između različitih nivoa vlasti BiH, pri čemu su svi politički akteri pokušavali da objekte drže što dalje od lokalnog stanovništva. Problemi postojanja kampa u blizini grada postali su jasni na nekih 55 kilometara severno od Bihaća u Velikoj Kladuši, gde je prvobitno privremeni logor Miral prerastao u trajni deo pograničnog grada.

Nakon početne solidarnosti sa nadolazećim migrantima, Kladušani su se umorili i prošle godine su protestovali protiv kampa. U avgustu 2020. godine lokalni koordinacioni komitet je proglasio ograničenja kretanja migranata, postavljanje blokade na putevima i presretanja autobusa radi pregleda putnika. Pomaganje izbeglicama van kampova takođe je bilo zabranjeno.

Neizvesni kapaciteti

Većina institucionalnih aktera tvrdi da u kampovima u Bosni ima dovoljno kapaciteta za smeštaj onih koji su trenutno van kampova. Jelena Sesar, istraživačica Amnesti internešenala, izjavila je za Euractiv da je zabrinuta da „će čak i sa novim kampom Lipi, broj ljudi koji spavaju u Unsko-sanskom kantonu premašiti raspoloživi kapacitet“.

„Iako u drugim delovima zemlje ima kapaciteta, udaljenost takvih objekata od granice sa Hrvatskom i stroga ograničenja koja su na snazi usmerena na migrante, uključujući zabranu korišćenja javnog prevoza čine da putovanja kroz zemlju, posebno tokom zimskih meseci, bude izuzetno teško“, dodala je ona.

Direktor Danskog saveta za izbeglice Hektor Karpintero, koji se složio sa analizom IOM-a da ima dovoljno prostora za smeštaj svih, rekao je da su njegova glavna briga ljudi koji će izabrati da ostanu van kampova.

„Više sam zabrinut za ljude koji se nalaze izvan prihvatnih centara“, kaže on, dodajući da njegov tim radi na „planiranju zime kako bismo mogli da imamo dovoljno resursa da bismo mogli da podržimo stanovništvo“, koje ne ide u kampove. Prema njegovim rečima, mnogi se odlučuju da ostanu van kampa, zbog obaveznog karantina koji je nametnut svima koji uđu.

„Slobodni“ za odlazak

Iako su kampovi otvoreni i stanovnici mogu slobodno da odu, aktivsti na terenu su izrazili strah da bi vlaste mogle da ih nateraju da usele u kampove tokom zime. Početkom septembra su vlasti u Kladuši pokušle da raščiste šatore na polju zvanom Helikoptersko mesto. Upitan da li se plaši prinutnih iseljenja, Karpintero je rekao da nisu čuli za takve planove, ali da u razgovoru sa drugim organizacijama znaju kakav će biti njihov odgovor.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

U Severnoj Makedoniji otkrivena 42 migranta blizu granice sa Grčkom


Policija Severne Makedonije saopštila je danas da je otkrila 42 migranta u kamionu u jugoistočnom delu zemlje u blizini granice sa Grčkom.

Policijska patrola pratila je kamion u blizini grada Star Dojran, koji je 160 kilometara južno od prestonice Skoplja, sa namerom da ga zaustavi i pregleda, međutim, pre nego što su to uspeli, vozač kamiona i putnik su iskočili dok se vozilo kretalo, preneo je AP.

Kamion se zatim okrenuo i udario u policijsku patrolu, a prilikom udarca, policajci nisu povređeni.

Policija je u kamionu otkrila 41 migranta iz Sirije i jednog iz Bangladeša, a prilikom nesreće, niko od njih nije povređen.

Grupa migranata prebačena je u prihvatni centar za migrante u pograničnom gradu Đevđeliji i tamo čekaju deportaciju nazad u Grčku, odakle policija veruje da su došli.

U poslednjih šest meseci ovo je prva velika grupa migranata koja je otkrivena u Severnoj Makedoniji, navodi se u saopštenju policije.

Mala balkanska država bila je glavna ruta za migrante koji su želeli da odu u bogatije zemlje Evrope, ali od početka pandemije korona virusa i strože granične kontrole, Albanija je postala željeno mesto za migrante koji prelaze iz Grčke na putu ka centralnoj i severnoj Evropi, navodi AP.


izvor

[Dreadnought]

Isler: Presrećni smo što će ovi ljudi biti konačno na bezbednom u Italiji


Nemački brod "Si aj 4" sa više od 800 spasenih migranata posle nekoliko dana na Sredozemnom moru dobio je dozvolu iskrcavanja na Siciliji.

Italijanske vlasti dale su brodu dozvolu da uđe u luku gradu Trapani, na severu ostrva.

"Mi smo presrećni što će ovi ljudi konačno biti na bezbednom u Italiji", rekao je Gorden Isler, predsedavajući nemačke spasilačke organizacije "Si aj".

Ova organizacija, čije je sedište u bavarskom gradu Regensburgu, saopštila je da je spasila više od 800 ljudi tokom sedam misija u proteklih nekoliko dana, od toga više od 200 maloletnika i pet trudnica.

Isler je optužio Maltu jer im nije pružila pomoć i jednostavno nije odgovorila na poziv za pomoć. On je rekao da EU mora da apeluje da Malta mora da pomogne "bez obzira na boju kože ili poreklo ljudi koji su u nevolji na moru".

Migranti pokušavaju da pređu iz Libije ili Tunisa u pravcu Malte i Italije kako bi našli bolji život u EU, navodi DPA.


izvor

[MOTORISTA]

Sijarto: Ograda jedini način da se zaustave migracije
Tanjug 08.11.2021.

Jedini efikasan način da se zaustave ilegalne migracije je da se podignu ograde na granicama, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto tokom zajedničke konferencije za novinare sa letonskim kolegom Edgarsom Rinkevicom.

On je dodao da je apsurdno da Evropska unija i dalje ne pokazuje volju da finansira izgradnju granice u Mađarskoj, prenela je agencija MTI. Sijarto je izjavio da je pritisak na EU koji dolazi sa juga, jugoistoka i istoka "bez presedana".

- Sada se Letonija, Litvanija i Poljska suočavaju sa istim problemima kao Mađarska od 2015. godine - poručio je Sijarto. Bez ograda, smatra on, nema te policije ili vojne sile koja bi mogla da zaštiti stotine kilometara granice.

- Teško je razumeti zašto Evropska komisija finansira sve što pojačava migracije, umesto da pronađe načina da ih suzbije. Deluju kao da nisu sa ove planete, blokirajući podrsku državama koje hoće da podignu ogradu - naglasio je mađarski ministar.

Sijarto je pozvao EU da napusti napore usmerene ka menjanju sastava populacije Evrope.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Sukobi i represije razlog napuštanja domova
D. D. S. 08. 11. 2021.

REKORDNIH 32 miliona Afrikanaca je prisilno raseljeno zbog sukoba i represije. Prema podacima prikupljenim od Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), rekordan broj Afrikanaca je raseljen iz svojih domova.

Tri četvrtine od ukupnog broja su raseljeni unutar svojih zemalja, a ostatak se uglavnom nalazi u susednim zemljama. Samo u Demokratskoj Republici Kongo živi više od šest miliona raseljenih ljudi. Prema analizi Afričkog centra za strateške studije, 56 odsto svih autokratskih država na kontinentu je u sukobu. U Etiopiji, gde je nedavni napredak u demokratizaciji ozbiljno nazadovao zbog problematičnih izbora, sve veće represije i intenziviranja međuetničkog rata, sukobi i nestabilnost izazivaju glad.

Izvor: www.novosti.rs