Imigrantska kriza

[MOTORISTA]

IOM: Oko 281 milion ljudi u statusu migranata tokom 2020.
Tanjug 18.12.2021.

Sutra se obeležava Međunarodni dan migranata, a više od 280 miliona osoba sa statusom međunarodnog migranta bilo je 2020. godine, što predstavlja 3,6 odsto svetske populacije, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM).

Međunarodni dan migranata obeležava se 18. decembra odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 2000. godine i posledica je velikog i rastućeg broja migranata u svetu. Povodom Međunarodnog dana migranata Komesar za izbeglice i migrante u Srbiji Vladimir Cucić predstavio je najnovije podatke Komesarijata, prema kojima u 13 prihvatnih i centara za azil boravi blizu 4.600 migranata, od kojih 322 dece. Među migrantima sa Bliskog Istoka koji su u tranzitu u Srbiji ima sve manje porodica i žena sa decom, a više od polovine migranata u našu zemlju je došlo iz Avganistana i Sirije, dok je svaki deseti iz Bangladeša ili Pakistana, izjavio je danas Cucić.

Predsedavajući ad hok komiteta za migracije i potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS Kristian Vigenin pozvao je danas na unapređenje međunarodne saradnje u oblasti migracija, kao i na uspostavljanje ravnoteže između suverenog prava država da štite svoje nacionalne granice i poštovanja ljudskog života.

„U mnogim oblastima u regionu OEBS-a, deca, žene i muškarci se sele napred-nazad preko granica, uz potpuno nepoštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava", poručio je Vigenin u saopštenju uoči Međunarodnog dana migranata koji se sutra obeležava.

Međunarodni dan migranata ove godine se obeležava 70 godina nakon briselske konferencije koja je dovela do osnivanja organizacije koja je od 1989. godine preimenovana Međunarodnu organizaciju za migracije. Osnovana 1951. godine, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je vodeća međuvladina organizacija u oblasti migracija. IOM trenutno ima 162 države članice i 9 sa statusom posmatrača, kao i kancelarije u preko 100 zemalja.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Spaseno više od 130 migranata u Lamanšu


Više od 130 ljudi je spaseno nakon što su se njihovi improvizovani brodovi zaglavili u Lamanšu dok su pokušavali da stignu do Britanije iz Francuske.

Dva mornarička broda i dva čamca za spasavanje vratili su 138 izbeglica na obalu, nakon što su vlasti u četvrtak obaveštene da su "brojni čamci koji pokušavaju da pređu kanal u nevolji", prenosi britanski list "Gardijan".

Policija i lokalne vlasti na severu Francuske primile su putnike nakon akcije spasavanja.

Od početka ove godine do 20. novembra, 31.500 migranata napustilo je francusku obalu i uputilo se u Britaniju, a rekordnih 1.185 iskrcalo se na englesku obalu 11. novembra.


izvor

[Dreadnought]

Više od 4.500 migranata u 13 prihvatnih centara u Srbiji

Prema podacima Komisije za izbjeglice i migracije u Srbiji kroz centre za azil je od početka godine evidentirano više od 64.000 migranata. Međunarodni dan migranata u centrima će dočekati njih 4.578 - među kojima je 322 djece. Najviše je ih iz Afganistana, Sirije, Bangladeša i Pakistana.

[Dreadnought]

'An endless tragedy': World marks International Migrants Day

'Harnessing the potential of human mobility' is the theme for this year's International Migrants Day, celebrated this Saturday almost exactly 70 years after the Brussels conference that led to the establishment of the International Organisation for Migration. FRANCE 24 talks to François Thomas, President of SOS Mediterranée France about the scale of the migrant crisis.

[MOTORISTA]

Tela četvorice migranata poginulih u Meksiku vraćena u Gvatemalu
Tanjug 19.12.2021.

Tela četvorice migranata koji su poginuli u nesreći 9. decembra u južnom Meksiku vraćena su u njihovu domovinu Gvatemalu.

Tela su stigla čarter letom iz Meksika u subotu i odvezena su mrtvačkim kolima u njihove rodne gradove, prenosi AP. Ukupno 56 osoba, uglavnom građana Centralne Amerike, poginulo je 9. decembra kada se u južnom Meksiku prevrnuo kamion sa prikolicom u kojem su se prevozili. Većina žrtava je iz Gvatemale, Hondurasa i Dominikanske Republike.

Pomoćnik ministra inostranih poslova Eduardo Ernandez rekao je da su šestoro mrtvih identifikovani kao državljani Gvatemale, a da postoji razlog da se veruje da je njih još 14 takođe iz Gvatemale. U nesreći je povređeno više od 100 migranata, a neki od njih su ostali u bolnici u Meksiku. Kako navodi AP, u kamionu je bilo čak 250 migranata, a preživeli su rekli da su brzina i težina ljudskog tereta možda odigrale ulogu u nesreći.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Potera za kombijem sa migrantima u Ljubljani koji je vozio muškarac sa Kosova i Metohije
Tanjug 20.12.2021.

Automobilska potera u centru Ljubljane završila se tragično, nakon što je kombi, za koji se veruje da je prevozio šest migranata, udario u saobraćajno svetlo, a jedan od putnika je poginuo, prenela je agencija STA.

Lokalna policija saopštila je da je pokušala da zaustavi kombi na autoputu istočno od glavnog grada. Vozač je odbio da se zaustavi i krenula je potraga po Ljubljani, nakon čega se sve završilo udesom u centru. Preliminarne informacije ukazuju da je vozač poreklom sa Kosova i Metohije, i da je ilegalno prevozio migrante. On je zadržan u pritvoru.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Francuski vojnici izvodili akrobacije ispred izbegličkog kampa

 
Rodeo na četiri točka koji je vojnim džipom izvođen ispred izbegličkog kampa u francuskom gradu Kaleu na Atlantskoj obali, izazvao je opštu indignaciju u zemlji, dok su vojne vlasti istovremeno pokrenule istragu.

Na snimku, koji je zabeležio jedan foto-reporter, vidi se džip iz anititerorističke akcije "Vižipirat" kako u nedelju po blatnjavom terenu izvodi akrobacije, ubrzanjem, kočenjem i vožnjom u krug, dok zapanjeni migranti, po hladnoći, gledaju ovu predstavu.

Snimak je odmah dospeo na društvene mreže i izazvao mnogobrojne reakcije. Oglasili su se predstavnici organizacija koje brane izbeglička prava, ističući da su šokirani ovakvom vrstom zabavljanja pred ljudima koji pate i doživljavaju teške ljudske drame. Dodaju i da vojska treba da radi ono za šta je zadužena, a ne da se bavi takvim zabavljačkim i deplasiranim aktivnostima.

Vojne vlasti su odmah reagovale, ističući da se radi o nedopustivoj sceni. Hitno je otvorena istraga i obećane su odgovarajuće kazne. Vozač koji je izvodilo rodeo se, inače, zaigrao, pa je ostao zaglavljen u blatu. Posle ga je izvlačio vojni kamion, a u pomoć su pritekli i - migranti!

Sve to se događa u trenutku kada su, noć pre toga, francuski spasioci iz ledenih voda Lamanša izvukli 57 migranata, koji su zapali u probleme u pretrpanom gumenom čamcu. Krajem prošlog meseca, u velikoj tragediji u ovim vodama udavilo se 27 izbeglica.

Svakodnevni prelasci migranata iz Francuske u Veliku Britaniju, pod izuzetno teškim uslovima, koji na bolje sutra čekaju upravo u ovakvim kampovima poput onog u Kaleu gde je izvođena predstava, trenutno su predmet velikog spora između Pariza i Londona.


izvor/url]

[Dreadnought]

France, UK authorities face manslaughter lawsuit over deaths of migrants in Channel

The French and British authorities failed to protect individuals in danger, according to a manslaughter lawsuit filed by a French NGO over deaths of 27 migrants who attempted to cross the Channel by boat. 

[Dreadnought]

Dovučena artiljerija na granicu sa Srbijom, kao da je hladni rat; raspoređeni i policajci iz Turske


Mađarska je organizovala veliku vojnu vežbu na granici sa Srbijom i ugovorila sa Turskom razmeštanje policijskih snaga te zemlje.

Reč je o naporima mađarske vlade da se suzbije dalji priliv migranata sa Bliskog istoka, piše danas portal Balkanska bezbednosna mreža.

Kako se navodi, Turska će poslati 50 policajaca u Mađarsku sa zadatkom pomoći domaćim kolegama u poslovima kontrole granice sa Srbijom i Rumunijom i sprečavanju pokušaja migranata da probiju šengensku granicu EU.

Ugovor koji predviđa angažovanje turskih policajaca u Mađarskoj potpisali su ministri unutrašnjih poslova dve zemlje Šandor Pinter i Sulejman Sojlu, a dogovoreno je da oni budu raspoređeni u rejonu graničnih prelaza Reske (Horgoš) sa Srbijom i Nađilak sa Rumunijom.

Potpisivanje ugovora dešava se u senci velike vojno-policijske vežbe "Odlučna akcija 2021" koju je prošle nedelje organizovala Mađarska, tik uz granični prelaz Reske (Horgoš) sa Srbijom.

Ideja vežbe je bila da se proveri sposobnost tih struktura da obezbede državnu granicu od migranata. Razmere tog događaja ukazuju da je cilj bio i da se zastraše izbeglice koje pokušavaju da se sa juga prebace ka razvijenim državama EU.

"Iako je osnovna ideja bila da se prikaže reagovanje na 'tipične incidente' sa izbeglicama, na fotografijama sa vežbe primećeno je da je Mađarska angažovala značajna borbena sredstva, kao da je reč o hladnoratovskom oružanom sukobu a ne o zaustavljanju manjih grupa migranata. Osim žive sile, prikazana je i upotreba patrolnih vozila, teško naoružanih oklopnih vozila, bespilotnih letelica, dok su za tipičnu demonstraciju sile korišćeni i borbeni helikopteri Mi-24, Mi-17 i H-145M koji su nisko nadletali ogradu na granici", navodi se.

Portal podseća da je mađarska vojska angažovana na poslovima zaštite državne granice, u većem ili manjem obimu, još od 2015. kada je sredinom septembra došlo do ozbiljnih sukoba na granici kod Horgoša. Tada su snage severnog suseda prvi put koristile suzavac, gumene metke, pa čak i pucnje bojevom municijom u vazduh kada su migranti pokušali da probiju tek podignutu ogradu.

Prvi čovek Operativne komande oružanih snaga Mađarske Ferenc Markus ukazao je da je na južnim granicama trenutno angažovano oko 500 pripadnika vojske i naveo da se migratorni pritisak znatno povećao tokom 2021. godine, u kojoj je sprečen pokušaj više od 62.000 migranata da uđu u tu zemlju, što je dvostruko više nego u istom periodu lane.

Njegove navode potvrđuju i pojedine nevladine organizacije iz Srbije koje su registrovale porast broja nasilnih vraćanja migranata preko granice (pushbacks), uz povećanje stepena fizičke sile i psihičkog nasilja koje Mađari i ostali susedi Srbije iz EU primenjuju prema izbeglicama.

Centar za pružanje pomoći tražiocima azila iz Beograda navodi da se dnevno dešava i do 200 slučajeva nasilnog vraćanja migranata sa teritorije Mađarske, Hrvatske i Rumunije na teritoriju Srbije i da se u tim situacijama izbeglice žale na primenu fizičke sile, kao i na ponižavajuće postupke tamošnjih policija.

Čitava situacija iz mađarskog ugla sagledava se drugačije, odnosno kao pitanje bezbednosti nacije. Tekstovi o vežbi na granici u tamošnjim medijima objavljuju se pod naslovom poput "Granična kontrola u sigurnim rukama – mađarske porodice mogu mirno da slave Božić".

Državni sekretar Mađarske Silard Nemet navodi da policija te zemlje samo pokušava da ispuni zahteve koji proizlaze iz Šengenskog sporazuma.

Da mađarska vlada na čitavu migrantsku problematiku ne gleda samo iz ugla bezbednosti, već da tu postoji i određena politička pa i verska dimenzija, najbolje svedoči izjava ministra odbrane Tibora Benka, koji je rekao da je Mađarska jednom već odbranila Evropu u vreme otomanskih osvajanja i da isto čini i danas.


izvor

[Dreadnought]

"Angela Merkel je sprečila rat na Balkanu"


"Da Angela Merkel 2015. godine nije primila milion migranata, na područlu Balkana bi gotovo sigurno izbio novi rat", tvrdi poznati nemački politikolog

Herfrid Minkler je u intervjuu za Dojče vele istakao da je Merkelova pametno prepoznala da je Balkan "bure baruta evropskog poretka" i da o njemu treba pametno brinuti.

"U poslednje dve godine, i to uz relativno male brojke izbeglica, uz sve te izbegličke kampove u Moriji i drugde, videli smo kako je dovoljno samo nekoliko hiljada izbeglica da to te zemlje dovede na ivicu njihovih mogućnosti. Zamislimo samo da je Merkel zatvorila nemačke granice, da je Austrija zatvorila svoje granice, a onda i Mađari", zapitao se ovaj politikolog.

"To znači da bi se na jugoistoku, od Mađarske, Hrvatske, od BiH, pa sve tamo do Egejskog mora odjednom našlo pola miliona, možda i više ljudi. U toj situaciji bi se komplikovana etničko-konfesionalna ravnoteža koja postoji u tim krajevima, a radi se o prostorima na kojima su se ranije vodili ratovi povezani s raspadom Jugoslavije, u toj meri raspala da bi se moralo računati s opcijom da opet dođe do velikih sukoba i nasilja. Ko zna kako bi se u tom slučaju razvijala spirala nasilja", rekao je Minkler.

On dodaje da je Merkelova tada povukla pravi potez.

"I kad se stavimo u kožu jednog racionalnog političara, ili kako je to Merkel rekla da se stvari moraju posmatrati od njihovog kraja, u toj je situaciji bilo sasvim razumljivo da kaže kako je bolje te ljude pustiti u Nemačku, gde su oni i hteli. Odnosno da se nije insistiralo na bezuslovnoj primeni Dablinskog sporazuma, kako bi se sprečilo da Balkan, koji je već i ranije, bio bačva baruta evropskog poretka, ne završi opet u neredu", objasnio je Minkler.

Prema njegovim rečima, posebna pažnja posvećena Balkanu ostaće nešto što je do kraja pratilo politiku Anglele Merkel.

"Balkan kao šupljikavi jugoistočni bok Evrope, kao faktor koji ugrožava stabilnost Evrope, kao regija oko koje se Evropljani moraju brinuti, ali na pametan način, to je ono što je pratilo politiku Angele Merkel sve do samog kraja. I zato sam mišljenja da je to sigurno igralo važnu ulogu u donošenju odluke o tome da se teritorija Nemačke iskoristi takoreći kao bazen za alociranje problema koji bi na Balkanu mogao imati opasne posledice", zaključio je on.


izvor