Imigrantska kriza

[MOTORISTA]

Od 2008. godine samo oko 200 osoba dobilo azil u Srbiji
VESTI Autor: Beta 22. feb. 2022

Osobama u potrebi za međunarodnom zaštitom neretko je onemogućeno blagovremeno podnošenje zahteva za azil u Srbiji, a "pragovi" Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) često su postavljeni veoma visoko, rekao je pravni zastupnik Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) Vuk Raičević. "Prilikom odlučivanja o osnovanosti zahteva, Kancelarija za azil često (ne)namerno pogrešno tumači dostupne dokaze i tendenciozno zanemaruje činjenice i dokaze koje ističu tražioci azila i njihovi punomoćnici", rekao je Raičević u intervjuu za agenciju Beta.

Raičević je, povodom izveštaja „Pravo na azil u Republici Srbiji 2021“ koje je pripremio BCLJP, rekao da je od 2008. tek nešto više od 200 osoba dobilo utočište u Srbiji, ali da su njihovi problemi višestruki i da počinju već prilikom samog dolaska u Srbiju.

„Te poteškoće postoje praktično od samog uspostavljanja sistema azila u Srbiji i još uvek nisu otklonjene. Primera radi, jedan od problema se ogleda u činjenici da MUP i dalje izdaje strancima potvrdu o registraciji isključivo na srpskom jeziku ćiriličkim pismom“, kazao je Raičević. Naglasio je da se ne može očekivati da tražioci azila shvate sadržinu te potvrde, s obzirom da najveći deo njih ne razume srpski jezik.

"Upitno je i u kojoj meri su strancima koji žele da podnesu zahtev za azil dostupne informacije o pravima i obavezama tokom postupka azila u Srbiji prilikom registracije. Pored toga, ne postoje posebno izrađene procedure kada je reč o osetljivim kategorijama, kao što su žrtve rodno zasnovanog i seksualnog nasilja ili nepraćena i razdvojena deca", rekao je on. Prema njegovim rečima, tražioci azila osnovne informacije, na jezicima koje razumeju, dobijaju prvenstveno od pružalaca besplatne pravne pomoći i predstavnika međunarodnih i organizacija civilnog društva prisutnih na terenu, kao i od Komesarijata za izbeglice i migracije.

"Službenice i službenici Kancelarije za azil tek prilikom održavanja procesnih radnji podnošenja zahteva za azil i usmene rasprave po podnetom zahtevu, informišu tražioce azila o pravima i obavezama tokom trajanja postupka azila, u prisustvu prevodioca za jezik koji oni razumeju", objasnio je Raičević. Istakao je da ozbiljni problemi postoje kod osoba koje zatraže azil na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla" i da se pravnom timu Beogradskog centra za ljudska prava tokom 2021. godine javio veliki broj državljana razičitih nacionalnosti sa molbom da im se pruži besplatna pravna pomoć, koju taj centar nudi od 2012. godine.

"Do naših intervencija najčešće dolazi kada strancima, koji tvrde da su tražili azil pred policijskim službenikom, nije odobren ulazak u zemlju. Što se tiče samog postupka azila, on u praksi traje dosta dugo, obično oko godinu dana, a često i po dve-tri godine", istakao je Raičević.

U 2021. usvojeno samo 14 zahteva za azil

Takva praksa, kako je objasnio, kao i činjenica da mnogi tražioci azila napuštaju Srbiju pre okončanja postupka, imala je za rezultat da je usvojeno samo 14 zahteva za azil, od ukupno 174 zahteva podnetih tokom 2021. godine, što je duplo manje u odnosu na prethodne godine. Istakao je da je prag koji su tražioci azila morali da dosegnu, kako bi dokazali da im preti opasnost od progona ili neke druge nepravde, često bio vrlo visoko postavljen od strane Kancelarije za azil. To je kao posledicu, kako je rekao Raičević agenciji Beta, imalo njihovo odbijanje velikog broja zahteva za azil, nakon kog tražioci azila imaju pravo na žalbu, ali je istakao da je u periodu od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine odbijeno je više od 86 odsto tih žalbi.

"Taj podatak dovoljno govori o šansama tražilaca azila u drugostepenom postupku", naglasio je Raičević. Istakao je da je pravo na utočište garantovano Ustavom Srbije i pozitivnim zakonskim propisima, ali i Konvencijom UN o statusu izbeglica, čiji je Srbija članica.

"Srbija je, dakle, dužna da omogući pristup postupku azila strancima koji osnovano strahuju od progona u svojoj zemlji porekla ili onima za koje postoji realan rizik da će biti mučeni u slučaju vraćanja u zemlju porekla ili treću zemlju", objasnio je Raičević. Kada su u pitanju osobe koje su uspele da dobiju azil u Srbiji, Raičević je naglasio da prema Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, integracija predstavlja uključivanje tih osoba u društveni, kulturni i privredni život, kao i rešavanje pitanja njihove naturalizacije, odnosno pristup državljanstvu.

"Integracija izbeglica se može posmatrati kao izrazito dinamičan i dvosmeran proces. Da bi bio uspešan, potrebno je da se obe strane, kako izbeglice tako i društvo, prilagode jedni drugima, ali i da postoji spremnost kako lokalne zajednice tako i države da prihvate izbeglice", kazao je Raičević.

Odsustvo sistemske podrške države

Ključna pravna prepreka i jedan od glavnih razloga za napuštanje Srbije je, kako je istakao, neizdavanje putnih isprava za osobe sa dodeljenim azilom, kao i nemogućnost potpune naturalizacije.

"Odsustvo sistemske podrške države u pomoći pri integraciji takođe predstavlja ključni razlog nedostatka motivacije da se u Srbiji trajno ostane. Uspešna integracija osoba koje su dobile azil u Srbiji moguća je samo ostvarivanjem svih zagarantovanih prava, uskladjenih s medjunarodnim konvencijama i drugim ratifikovanim dokumentima", naglasio je on. Dodao je da je u Srbiji još uvek neophodno da država unapredi rešenja i obezbedi puno poštovanje prava u oblastima poput biometrijskih ličnih dokumenata za izbeglice, slobodnom pristupu tržištu rada kroz sistemsku podršku državnih organa, unapređenja zdravstvene zaštite i drugih rešenja. Raičević je objasnio da neki od njih zatraže azil jer su nakon višemesečnih putovanja kroz veliki broj država konačno dobili odgovarajući tretman i osetili humanost i dobrodošlicu naroda u Srbiji.

"Neki su se od takvih putovanja umorili i ne žele više da lutaju po svetu u potrebi za zaštitom koja im je neophodna. Drugi su iz svoje zemlje porekla mogli najlakše da dodju do Srbije, kao zemlje u kojoj se osećaju sigurno, pa su iz tih razloga od Srbije i zatražili medjunarodnu zaštitu", naveo je Raičević. Rekao je da su neki, pored sigurnosti, pronašli prilike koje mogu da im osiguraju miran i pristojan život, poput odgovarajućeg posla ili životne sredine u kojoj neće biti proganjani zato što su drugačije seksualne orijentacije ili veroispovesti.

"Ima i onih koji su u Srbiji ostali zbog ljubavi. Svakako, sve njih vezuje mišljenje da će im Srbija pružiti neophodnu zaštitu ili im je u Srbiji već priznat status i takva zaštita im je pružena", kazao je Raičević.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Среда, 23.02.2022.

Припадници МУП-а пронашли 83 илегална мигранта у Београду

Припадници Министарства унутрашњих послова у Београду током редовне акције која је спроведена на територији главног града пронашли су 83 илегална мигранта и изместили их у прихватни центар.

Ова акција је спроведена на територији општина Стари град, Савски венац и Нови Београд, саопштено је из МУП-а. Полицијски службеници ће и у наредном периоду спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната, наводи се у саопштењу.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Karambol na granici: Sukob migranata i policije

Migranti se sukobili s policijom u gradu Tapačula na jugu Meksika, nezadovoljni zbog toga što mesecima čekaju vlasti da im odobre prolaz do granice sa SAD.

IZVOR: TANJUG SREDA, 23.02.2022.

Migranti, uglavnom sa Haitija i iz Afrike, protestuju u Tapačuli, blizu meksičke granice sa Gvatemalom, već mesec dana, a u utorak su ovi protesti prerasli u nasilje, kada su demonstranti počeli da bacaju kamenje i fizički se sukobljavaju sa pripadnicima Nacionalne garde i policije, prenosi Rojters. Nacionalni institut za migracije izdao je saopštenje u kojem osudjuje "nasilne demonstracije" ispred svojih objekata u Tapačuli.

https://twitter.com/RT_com/status/1496454796982816768

Ova vladina agencija je saopštila da je oko 100 migranata sa Kube, Haitija i Afrike protestovalo u nastojanju da im se obezbede raniji termini za njihovu imigracionu proceduru. Svake godine stotine hiljada migranata, uglavnom iz Centralne Amerike, beže od nasilja i siromaštva u svojim zemljama i prelaze Meksiko u nastojanju da stignu do SAD, navodi Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Grčka zaustavila pet čamaca sa više od 120 migranata

Grčka obalska straža saopštila je danas da je sprečila pokušaj više od 120 ljudi da ilegalno uđu iz Turske u grčke teritorijalne vode u Egejskom moru.

Piše: Tanjug
04.03.2022.

U saopštnju obalske straže navedeno je da su patrolni čamci Fronteksa, agencije EU za granicu, pomogli u operaciji i da nijednom od pet čamaca koji je prevozio migrante nije bilo dozvoljeno da uplovi u grčke vode, preneo je Rojters. Navedeno je i da su čamci turske obalske straže na kraju došli na mesto gde su migranti locirani, nadomak ostrva Kos, kao i da su ih odveli nazad ka Turskoj.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 06.03.2022.

Више од 1,5 милиона избеглица напустило Украјину за 10 дана

ЖЕНЕВА – Број људи који су побегли од сукоба у Украјини прешао је 1,5 милиона, што представља најбрже развијајућу избегличку кризу од Другог светског рата, саопштиле су данас Уједињене нације.

„Више од 1,5 милиона избеглица из Украјине прешло је у суседне земље за десет дана. Ради се о избегличкој кризи која најбрже расте у Европи од Другог светског рата”, написао је у твитер поруци високи комесар УН за избеглице Филипо Гранди, преноси Бета.

Русија је 24. фебруара започела војни напад на суседну Украјину. Међународна организација за миграције (ИОМ), агенција УН, саопштила је јуче да је број људи који су Украјину напустили због рата порастао на 1,45 милиона.

У Русију из Украјине стигло више од 181.000 избеглица

МОСКВА – Више од 181.000 избеглица стигло је у Русију из Украјине, укључујући више од 162.000 становника самопроглашених Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) чија је евакуација почела 18. фебруара, саопштио је данас за агенцију ТАС С неименовани руски званичник.

„До 6. марта руску границу прешло је 181.500 људи, 162.500 је стигло из ДНР и ЛНР од 18. фебруара. Још 20.000 људи је евакуисано из Украјине преко контролних пунктова Белгородске, Брјанске, Курске области и Крима”, прецизирао је тај званичник, јавља Танјуг. Према његовим речима, међу тим избеглицама је скоро 48.000 деце, као и преко 12.000 странаца са држављанством трећих земаља.

Како је прецизирао руски званичник, више од 18.300 људи евакуисаних из ДНР и ЛНР, од чега половина деце, налази се у објектима за привремени смештај у 25 руских региона.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 07.03.2022.

Број избеглица које су из Украјине ушле у Пољску премашио милион

ВАРШАВА- Више од милион избеглица ушло је из Украјине у Пољску од почетка руског напада 24. фебруара, саопштила је пољска погранична служба.

„Број избеглица које су прешле из Украјине у Пољску премашио је милион. То је милион људских трагедија”, објавила је та служба на Твитеру, преноси Би-Би-Си.

Прем подацима Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), од почетка рата из Украјине је побегло више од 1,5 милиона људи, пренео је Танјуг. Bисоки комесар Филипо Гранди рекао је да је то најбржа избегличка криза од Другог светског рата.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Britanija odbacila pozive da ljude iz Ukrajine pusti u zemlju bez uslova

Premijer Boris Džonson odbacio je u ponedeljak pozive Britaniji da ublaži zahteve za vize za ukrajinske izbeglice koje beže od sukoba, rekavši da je Britanija velikodušna zemlja, ali da mora da nastavi da proverava ko ulazi u nju.

Piše: I.Z.K.
07.03.2022.

Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 1,5 miliona ljudi pobeglo iz Ukrajine otkako je Rusija počela da bombarduje svog suseda, sa stotinama hiljada koje su ušle u Poljsku, Rumuniju, Slovačku i druga mesta, javlja Rojters. Odgovarajući na kritike da Britanija ne čini dovoljno i da je daleko iza svojih evropskih suseda u pomaganju u rešavanju najveće humanitarne krize na kontinentu od Drugog svetskog rata, Džonson je rekao:

„Mi smo veoma, veoma velikodušna zemlja. Ono što želimo jeste kontrola i želimo da možemo da proveravamo.“ rekao je novinarima. „Mislim da je razumno s obzirom na ono što se dešava u Ukrajini da se uverimo da imamo neku osnovnu sposobnost da proverimo ko dolazi".

Britansku vladu osudile su dobrotvorne organizacije, opozicioni zakonodavci i Francuska nakon što je njeno insistiranje da izbeglice prvo dobiju vizu značilo da su neki Ukrajinci zaglavljeni u francuskom gradu Kaleu, nemoćni da uđu u Britaniju, što je izazvalo diplomatski sukob.

Evropska unija pristala je da odobri privremeni boravak Ukrajincima koji beže od invazije i omogući im pristup zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i stanovanju do tri godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Gde su se sve uputile ukrajinske izbeglice:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Петак, 11.03.2022.

Око 2.000 избеглица из Украјине у Србији

Директор центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да су упутили апел Влади Србије да донесе одлуку о пружању привремене заштите на годину дана за избеглице које долазе из Украјине.

Ђуровић је агенцији Бета рекао да је, према њиховим проценама, у Србију код пријатеља, родбине, или у неки приватни смештај већ дошло око 2.000 људи из Украјине, а да је у земљу ушло око 7.000.

„Већ су то бројке за које је јасно да не могу да прођу кроз редовну азилну процедуру”, казао је Ђуровић. Нагласио је да избеглице тренутно имају право боравка у Србији од 90 дана, али да сем боравка немају право на смештај, здравствену заштиту, образовање и друга права.

„Зато је битно да се то законски уреди. Тај механизам постоји, то је механизам привремене заштите и он се активира онда када долази до масовног прилива људи у земљу због околности које су непредвиђене и које се односе на овакву ситуацију”, казао је Ђуровић, преноси Бета. Према његовим речима, привремена заштита би била сасвим довољна док се ситуација у Украјини не смири и док се институције у Србији уиграју.

„То је прави механизам за овакво стање. Када имате 2.000 људи, већ не можете да игноришете њихово присуство. То су људи који имају нешто новца, подршку родбине, али питање је времена када ће они да остану без могућности да финансирају свој боравак овде”, рекао је он. Директор центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила је нагласио да они по истеку 90 дана немају никакав основ боравка у Србији, након чега би или морали да затраже азил, или да помоћ потраже у некој другој земљи.

„Тражење азила код нас не функционише. Прошле године је свега 14 азила додељено. Немогуће је да Канцеларија за азил обради 2.000 захтева избеглица које су код нас, то је технички немогуће”, истакао је Ђуровић. Он је нагласио да је директива о привременој заштити већ покренута на нивоу Европске уније и да се сада од појединачних чланица очекује да донесу одговарајуће акте.

„Неке су већ донеле које су у нашем суседству, као што су Мађарска и Хрватска. Ми морамо да реагујемо, иако нисмо у ЕУ, да људи који дођу код нас имају сет права који ће им помоћи да превазиђу овакву околност”, казао је Ђуровић. Објаснио је да тај сет права обухвата право на здравствену заштиту, право на смештај, право на личну исправу, радну дозволу, образовање и низ сличних права које би избеглице из Украјине добиле на период од једне године. Предложио је и да се размотри опција да они не буду смештени у камповима, већ негде ближе урбаним срединама.

„Ово су ипак људи који имају блиске везе са нама и лакше се много интегришу у систем”, истакао је Ђуровић.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Петак, 11.03.2022.

УН: 2,5 милиона избеглих из Украјине

ЖЕНЕВА- Међународна организација за миграције саопштила је да је 2,5 милиона људи избегло из Украјине откако је Русија почела инвазију пре више од две недеље.

Број избеглих ажуран је јутрос, а према тим подацима више од 1,5 милиона избегло је у суседну Пољску, док око 116.000 њих нису Украјинци, већ су у ту земљу дошли раније из држава „трећег света”, преноси Бета-АП. Високи комесар УН за избеглице Филипо Гранди такође је дао податак о укупно 2,5 милиона избеглица и рекао да агенција процењује да је око два милиона људи расељено и унутар Украјине.

Izvor: www.politika.rs