Imigrantska kriza

[Milan (longtrip)]

Bugarska uputila oklopna vozila na granicu sa Makedonijom

Bugarska je uputila oklopna vozila na četiri granična prelaza da bi ojača granicu sa Makedonijom, zbog velikog priliva izbeglica, saopšteno je danas iz bugarskog Ministarstva odbrane.


"U ovoj etapi, ojačavamo, iz preventivnih razloga, granični prelaz", izjavio je zvaničnik Ministarstva odbrane Nikolaj Karaivanov za bugarski državni radio BNR, preneo je Radio Slobodna Evropa. Karaivanov navodi da su oklopna vozila poslata na granične prelaze sa Makedonijom da bi se pružila podršku graničnoj policiji i da je, za sada, upućeno 25 vojnika uz oklopna vozila, a da će taj broj biti povećan "ukoliko situacija to bude zahtevala", navodi agencija AFP. "Procenjujemo da je rizik od priliva imigranata relativno ograničen, jer Bugarska poštuje procedure registrovanja, što nije slučaj sa Grčkom, Makedonijom i Srbijom", navela je danas ministarka unutrašnjih poslova Rumijana Bačvarova za televiziju "Nova", preneo je Radio Slobodna Evropa.
Izvor: Tanjug.rs

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx


Slovenija se boji migrantskog vala, Austrija mobilizira 500 vojnika, a u BiH strahuju od terorista

Slovenija se boji da bi se migrantska kriza u jugoistočnoj Europi uskoro mogla pokazati i na njenim granicama ako se migranti iz Srbije usmjere prema Hrvatskoj.

"Trenutno Slovenija još nije po pritiskom migranata, ali se pripremamo na takav scenarij", izjavio je u utorak za Slovensku televiziju drugi čovjek ministarstva unutarnjih poslova Boštjan Šefic.

Dodao je da bi se migranti iz Sirije, Iraka i drugih država koji su trenutno u Srbiji mogli okrenuti prema Hrvatskoj i Sloveniji zbog ograde na granici i oštrijih mjera koje se od nedavno primjenjuju u Madžarskoj.

"Ovo tretiramo kao humanitarnu krizu i ne kriminaliziramo izbjeglice koji bježe s ugroženih područja, ali moramo biti pozorni i na moguće zloporabe međunarodnih kriminalnih udruga koji tu krizu koriste", kazao je državni tajnik Boštjan Šefic.

Stručnjak za pitanja sigurnosti i nekadašnji državni tajnik u ministarstvu vanjskih poslova Klemen Grošelj upozorio je da su očekivanja kako će manji migrantski val Sloveniju možda zahvatiti tek krajem godine, kako računa jedna studija slovenske vlade, možda pogrešni i da bi na granice Slovenije već za tjedan dana moglo doći "više tisuća" migranata, sada smještenih u Srbiji i Makedoniji.

Iako njihov krajnji cilj nije Slovenija koju vide kao tranzitnu zemlju na putu prema zapadnoj i sjevernoj Europi, slovenska bi vlada morala već sada razmišljati o konkretnim mjerama, osobito o tome gdje ih smjestiti, pa i o postavljanju posebnog logora sa šatorima za izbjeglice, kazao je Grošelj.

Austrija mobilizira 500 vojnika zbog izbjegličke krize

Austrijska vojska će rasporediti više od 500 vojnika koji će pomoći vladi u vođenju velikog priljeva izbjeglica iz Mađarske i Italije, rekao je u utorak austrijski ministar obrane Gerald Klug.

"Na raspolaganje ćemo staviti toliko pripadnika koliko bude potrebno", rekao je Klug prije ministarskog sastanka o nizu mjera suočavanja s izbjegličkom krizom.

Vojnici će pomagati u praćenju osoba i opreme, gradnji skloništa i organiziranju opskrbe.

"Oni za sada neće biti raspoređeni na granicama Austrije, što će biti među posljednjim potezima", objasnila je ministrica unutrašnjih poslova Johanna Mikl-Leitner.

Vlada je također imenovala koordinatora migracija i na tu funkciju postavila bivšeg bankara Christiana Konrada.

Glavni centar za izbjeglice Traiskirchen, južno od Beča je prepun i stotine ljudi spavaju vani.

 Posljednjih mjeseci je jako porastao broj molbi azila u Austriji, s više od 28.00 zabilježenih između siječnja i lipnja, koliko je ukupno primljeno u cijeloj 2014. a vlasti računaju na ukupno 80.000 molbi u 2015.

BiH ne očekuje veliki priljev izbjeglica, strahuje od terorista

Vlasti u Bosni i Hercegovini pripremaju se za moguću krizu ako izbjeglički val s prostora Srbije bude preusmjeren ka toj zemlji, izjavio je u utorak u Sarajevu predsjedatelj Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić, i priprema se za eventualni dolazak prikrivenih terorista.

"Ako se to dogodi, mi ćemo djelovati sukladno zakonima i načelima međunarodnog prava i postupiti humano prema tim ljudima", kazao je Zvizdić dodajući kako je uvjeren da se to ipak neće dogoditi jer je cilj izbjeglica s Bliskog istoka i iz Afrike domoći se zapadnoeuropskih država.

Objasnio je kako se trenutačno provode konzultacije s vlastima Srbije i Makedonije radi suočavanja s mogućom krizom.

U Sarajevu je zbog rastuće izbjegličke krize u regiji u utorak zasjedala i stalna međuvladina radna skupina za borbu protiv terorizma.

Kako je priopćeno nakon tog sastanka iza zatvorenih vrata, "razmatrane su mjere pripravnosti i zaštite BiH od eventualnog dolaska osoba povezanih s terorističkim skupinama i koje bi mogle zlorabiti proces migracija izbjeglica za kretanje prema zemljama Europske unije".

Zamjenik ravnatelja Službe za poslove sa strancima, Izet Nizam izvijestio je kako BiH ima kapacitete za smještaj najviše 500 osoba pa se moraju razmotriti mogućnosti dodatnog smještaja i kontrole eventualnog ulaska izbjeglica u BiH.

I članovi radne skupine za borbu protiv terorizma ocjenjuju kako trenutno ne postoji opasnost od priljeva velikog broja migranata u BiH no suglasni su da se mora djelovati preventivno kako se ne bi narušila sigurnost u BiH.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Krah EU ideje o kvotama za izbjegle

Europa nas je napustila. Ovaj vapaj čuo se u Makedoniji, odakle je u nedjelju prema Srbiji otputovalo 7000, a u ponedjeljak ujutro još tisuću migranata - izvijestili su dopisnici.
Dok se rijeke migranata slijevaju balkanskom rutom i drugim rutama tražeći “bolji život” u Europi, njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski čelnik Francois Hollande u Berlinu su najavili “novi poticaj europskom odgovoru na izbjegličku krizu”.

Nitko nije bio spreman

 Nije, doduše, najavljen neki novi dokument o pitanjima migracije, no čelnici dviju zemalja zauzimaju se, između ostaloga, za usklađivanje politika azila, primjerice, normi i procedure prihvata radi uspostavljanja opće europske politike.

 Stručnjaci ističu kako dosadašnje mjere EU-a nisu odgovor na golemi val migranata jer nisu ni brze ni operativne ni dovoljne.

 Dr. Silva Mežnarić, stručnjakinja za migracije, ističe kako je ovaj novi sastanak Angele Merkel i Francoisa Hollandea znak panike.

- Čak je i njemački ministar unutarnjih poslova Thomas de Maizière jasno kazao kako je ovo sramota za Europu. Oni znaju da je sada naprosto iluzorno ono što se predlagalo prije nekoliko mjeseci s kvotama.

 Ovo je potpuno nova situacija, odnosno najveći imigrantski val u Europi nakon Drugog svjetskog rata. Nitko na to nije bio pripremljen. Svi su počeli primijenjivati obranaške strategije prijema i selekcije stranaca, ukazala je dr. Mežnarić, koja podsjeća:

- Kada je 2008. godine počela kriza sa zapošljavanjem, što je iniciralo postupno zatvaranje ulaza migrantima još uvijek unutar EU-a i klasičnih kanala, tada su stručnjaci komentirali kako se Europska unija vraća na zatvorena tržišta za imigrante, a to se postupno i dogodilo.

 To što danas mudruju lideri klasičnih imigrantskih zemalja kao što su Francuska, Njemačka, moćne skandinavske zemlje ili Švicarska proširena je politika već postojećeg zatvaranja granica tržišta rada i imigrantima.

 Propali pokušaj propisivanja kvota bio je, dakle, širenje već postojeće politike zatvaranja granica imigrantima i model kako ih održati ubuduće. Nitko nije mogao predvidjeti da će Unija početi pucati po svim šavovima masovnim ulascima imigranata izvan Europe.

 Naša sugovornica kaže kako Europska unija uopće nema načina na koji bi se suočila s ovim valom imigranata.
- Do sada smo vidjeli samo produžetak starijih polazišta, a ovo je, dakle, nova situacija. Dužnost je civiliziranih društava prihvatiti ljude koji bježe od znamo već čega.

 Tu treba naprosto potpuno promijeniti tzv. imigracijsku politiku segmentiranu po zemljama. Treba pogledati te ljude koji dolaze, njihova lica, kako govore...

 Trebalo bi među njima koordiniranim mjerama regrutirati prevoditelje, socijalne radnike, sigurno ima i sociologa, nastavnika, novinara, informacijski obučenih ljudi, medicinskog osoblja...

 Ova prebogata Europa koja ne zna što bi sa sobom od drskosti i dobrog života, treba migrante prestati gledati kao mizeriju koja traži zaklon pošto poto. Tu ima obrazovanih ljudi, treba pogledati papire, uzeti podatke i dati im šansu da se sami održe u sredinama u koje dolaze - kazala je stručnjakinja.

 Ona upozorava da to neće to biti isti problem za Njemačku ili, primjerice, Francusku koja je početkom godine doživjela pokolj, pa će u toj zemlji, vjerojatno, policijska represija eskalirati.

- Treba se otvoriti i to je, vjerujem, svakom stručnjaku jasno. Srbija se brzo postavila i dobro organizirala, premda je to lakše kad vlakovi uglavnom prolaze od južne do sjeverne granice.

Nije sve u dekama i madracima

I Hrvatska je imala iskustvo prijema i odašiljanja imigranata, što joj može pomoći u slučaju da se nađe u poziciji tranzitne zemlje. Vlada bi zato trebala hitno dati scenarij za “što ako” se dogodi - istaknula je dr. Silva Mežnarić, koja dodaje kako “našem, i ne samo našem ministru unutarnjih poslova treba poručiti kako prijem imigranata nisu samo zgrade, madraci i deke; prijem znači imati i stručnjake za to”.

Julija Kranjec iz Centra za mirovne studije kaže kako veliki broj izbjeglica na granicama EU-a nije novost, a suočena s velikim brojem poginulih na Mediteranu Europska komisija je na proljeće imala vrlo dinamične pregovore o tome na koji način reagirati.

- Scene kojima svjedočimo s makedonskih granica, grčkih otoka i iz Srbije pokazuju nam kako su politike EU-a neadekvatne i neučinkovite u pružanju zaštite i sigurnosti za izbjeglice.

 Mnogo toga se još može učiniti kako bi ljudima koji bježe od rata, sukoba i siromaštva omogućili siguran dolazak i dostojanstvene uvjete života.

 Tako su međunarodne organizacije izradile velik broj preporuka te operacionalizirale modele otvorenijih granica i legalnih ulazaka te time ukazale kako dugoročna i značajno manje smrtonosna rješenja za migriranje postoje.
 Razrađeni modeli posebno se odnose na izbjeglice, primjerice, njihovo premještanje, humanitarni pristup, dodjela vize na temelju humanitarnih razloga, privremena zaštita i slično, kao i na migrante s opcijama spajanja obitelji, radnih migracija, mobilnosti studenata, medicinske evakuacije i drugo.

 Upravo nedostatak takvih i sličnih opcija dovodi do traženja nelegalnih, rizičnih i opasnih načina bijega, a u konačnici i do pogibija - zaključila je Julija Kranjec.

lola wright

[torpedo011]

NASELITI MIGRANTE ŠIROM SRBIJE: Ovo je plan Poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Povernica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je gostujući u Kažiprstu televizije B92 da izbeglicama ``u narednoj fazi`` treba ponuditi da ostanu u pustim delovima Srbije

Poverenica je prethodnih dana boravila u Preševu, gde se nalazi prihvatni centar za izbeglice sa Bliskog istoka koje preko Grčke i Makedonije stižu u Srbiju.

“Odnos građana je nepromenjen, tolerantan i oni razumeju patnju ljudi. Trude se da im poognu koliko mogu. Odnos države je dosta bolji, svi su jako dobro organizovani, od Komesarijata za izbeglice, preko Crvenog krsta do vojske i policije. Svi rade svoj posao i svaka karika dobro funkcioniše“, kaže Jankovićeva.

Prema njenim rečima, izbeglice su uplašene, ali nemaju primedbe.

“Oni nemaju primedbe, osim što su uplašeni za svoju budućnost i generalno su uplašeni oko svega što im se dešava. To izaziva određene probleme, nerazumevanja i nejasnoće kod procedure izdavanja potvrda. Postoji jezička barijera, uprkos pričama da je većina izbeglica visoko obrazovana, veći deo njih ne govori englesku, postoje prevodioci, ali to nije dovoljno“, napominje Jankovićeva.

Poverenica dodaje i da ne treba čekati instrukcije iz Evropske unije.

“Sistem zdravstva je dosta dobro organizovan, ali država treba da bude spremna za predstojeće dane. Najhitnije je izgraditi prihvatni centar u Beogradu, a iako evropski zvaničnici navode da je potreban jedinstven sistem EU, ne treba da čekamo EU. Potrebno je kvalitetnije upravljanje migracijama u Srbiji“, ističe Jankovićeva.

Takođe, ona kaže da postoji još jedna mogućnost za rešavanje problema izbeglica.

“Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ustanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi“, predložila je Jankovićeva.

Gošća Kažiprsta je apostrofirala ulogu medija i državnih službenika.

“Posle apela koji smo uputili pre desetak dana, reagovali su mediji i izveštavali u skladu sa novinarskim kodeksom. Funkcioneri naročito ne treba da izazivaju uznemirenje svojim izjavama, treba da znaju koliko su njihove reči značajne“, dodala je Jankovićeva.

Kada se radi o najavama desničarskih organizacija koje planiraju protestne skupove protiv izbeglica, Jankovićeva navodi da nadležni treba da reaguju u skladu sa zakonom i da procene da li su vrednosti koje bi bile promovisane na tim skupovima u skladu sa zakonima i Ustavom.

http://www.kurir.rs/vesti/politika/naseliti-migrante-sirom-srbije-ovo-je-plan-poverenice-za-zastitu-ravnopravnosti-clanak-1906687

Све би то било у реду када би Србија била као Кина, али у земљи где ради 1.500.000 од 8.000.000 становника и где још није решен проблем избеглица из Хрватске, БиХ и интерно расељених са КиМ ово није на месту.

[torpedo011]

Влада Мађарске разматра да ангажује војску на граници



БУДИМПЕШТА – Мађарска влада разматра могућност како би војска могла да буде ангажована и помогне да се обезбеди јужна граница, где велики талас избеглица улази у Европску унију (ЕУ), рекао је данас портпарол владе Золтан Ковач.

„Мађарска влада и кабинет за националну безбедност размотрили су питање како војска може бити ангажована да помогне у заштити мађарске границе и границе ЕУ”, рекао је Ковач, пренела је агенција Ројтерс.

Ковач је рекао да свака одлука о ангажовању војске мора бити заснована на одлуци парламента који ће разматрати то питање следеће недеље.

Талас миграната, многи од њих избеглице из Сирије, прешло је јуче мађарску јужну границу, пролазећи кроз празнине у недовршеној огради и хрлећи ка Европи у најгорој избегличкој кризи од Другог светског рата.
Танјуг
објављено: 26.08.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vlada-Madjarske-razmatra-da-angazuje-vojsku-na-granici.sr.html

[torpedo011]

Чешки вицепремијер тражи да Нато штити границе ЕУ

ПРАГ – Чешки вицепремијер и министар финансија, Андреј Бабиш затражио је данас да Европска унија хитно пред избеглицама затвори шенгенски простор и да за одбрану шенгенских граница евентуално ангажује НАТО, а да на Блиском истоку и у Африци направи огромне избегличке логоре у којима би правила селекцију.

„Спољну границу шенгенског простора треба хитно затворити како би се та територија већине чланица Европске уније бранила од прилива избеглица, а у одбрану би требало укључити и НАТО”, изјавио је данас у Прагу вицепремијер и лидер АНО, другог највећег партнера у влади премијера Бохуслава Соботке.

„Када погледате мапу, шенгенски простор има посебан облик. Ту је усамљена Грчка, а следећа граница је Мађарска. Питање је да ли би македонској или бугарској армији била потребна помоћ НАТО. Ако земље на периферији шенгенског простора нису у стању да га одбране, требало би одбрану договорити на вишем нивоу”, рекао је чешким медијима Бабиш.

Вицепремијер је поновио своју идеју да ЕУ на северу Африке и на Блиском истоку изгради огромне избегличке логоре, у којима би вршила селекцију и одвојила оне којима је ; заиста помоћ потребна, пре свега мајке са децом, од економских имиграната.

„Европа мора да каже у земљама из којих долазе избеглице, да не може да прими 10 милиона избеглица из целог света. Мора да каже: Не можете да долазите да будете незапослени и да одмах примате социјалну помоћ”, рекао је Бабиш.

Да би ЕУ требало да уз помоћ армије брани границе од избеглица, најбоље уз ангажовање заједничке војске ЕУ, изјавио је данас и председник Чешке Милош Земан.

Чешка се, као и Пољска, Словачка и балтичке републике нашла поново на удару критике Брисела и европских званичника као себичан савезник, пошто категорично одбијају предлог квота за прихватање избеглица, а понудиле су да прихвате мање избеглица него што се од њих очекивало.

Посебну критику заслужила је Словачка чији званичници су изјавили да ће примити само 200 хришћана зато што у Словачкој нема џамија па муслимани не би могли да се интегришу.

Бета

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Ceski-vicepremijer-trazi-da-Nato-stiti-granice-EU.sr.html

[dark-bullet]

I nadalje:

[torpedo011]

@ dark bullet

Зашто дивљају?

Srbija u Evropu i preko azilanata

Spremljen plan za hitnu pomoć migrantima, koji će biti usvojen na narednoj sednici Vlade Srbije. Od toga kako se staramo o izbeglicama zavisi otvaranje poglavlja 24. Ugroženi i dalje stižu

SRBIJA je završila plan za migrante koji bi trebalo da bude usvojen na prvoj narednoj sednici Vlade, već u petak, ili najkasnije sledeće nedelje. Kako "Novosti" saznaju, ovaj dokument detaljno predviđa svaku okolnost koja bi mogla da se dogodi usled prolaska velikog broja migranata kroz našu zemlju. Kako će reagovati zdravstvo u slučaju epidemije, šta će raditi policija ako se broj izbeglica poveća, gde će biti smešteni ako zbog mađarskog zida počnu duže da ostaju u Srbiji, ko će se o njima brinuti, koliko će to koštati i ko će platiti - plan daje odgovore na sva ova pitanja.

Poslat je na mišljenje ministarstvima, a Vlada ga drži u tajnosti do usvajanja. Plan migracija jedan je od uslova za početak pregovora o poglavlju 24, tako da su i oči Evrope uprte u ovaj dokument.

- Srbija pokazuje kapacite za suočavanje sa izazovom koji potresa najveći deo evropskog kontinenta - kaže za "Novosti" ministarska bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović:

- Politika migracija i azila nalazi se u poglavlju 24. Merilo za otvaranje ovog poglavlja je akcioni plan, što smo i učinili. U međuvremenu je eskalirao problem sa migracijama, pa nas je EK zamolila da pripremimo operativni plan za migracije, koji sadrži urgentne potrebe za suočavanje sa ovim problemom. Taj plan priprema Komesarijat za izbeglice i migracije i biće gotov do kraja nedelje, kada će biti prosleđen EK.

Kako ministarka kaže, pitanje migracija je ipak vrlo kompleksno da bi se tretiralo kao pitanje tehničke ili proceduralne prirode.

- Rešavanje problema zahteva humanitarno i političko delovanje u kome svi zajedno treba da pokažemo jedinstvo, zajednički pristup i odgovornost. To je bila i jedna od tema mog sastanka sa ambasadorom Devenportom, na kom smo razgovarali o modalitetima pomoći EU i razmatrali načine za apliciranje za sredstva za migrante. Već smo pokazali odgovornost za rešavanje ovog problema, što je i ambasador Devenport potvrdio, iznevši stav da je EU impresionirana organizacijom prihvata ilegalnih imigranata od strane Vlade i nadležnih službi naše zemlje. Očekujem još konkretniju pomoć EU, posebno u finsijskom pogledu.

To što smo na obodu EU i šengenskog prostora, smatra Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila, stavlja nas u posebno osetljiv položaj, a upravljanje migrantima veliki je izazov za Srbiju:

- Kritike Evrope dobićemo ako otvorimo granice i ne kontrolišemo ilegalne migracije, kao što ih je dobila Grčka. A neće biti zadovoljni ni ako u bilo kom segmetnu povredimo ljudska prava i ne postupimo humano prema izbeglicama, kao što je to radila Makedonija. To je politički veoma nezgodna pozicija i najmanja greška mogla bi da nam bude zamerena. Ali Srbija je izabrala najbolji mogući, humani pristup, koji je iznenadio celu Evropu.

Šef skupštinskog odbora za EU integracije Aleksandar Senić ipak ima primedbe:

- Za poglavlja 23 i 24 urađena su po tri akciona plana, poslata su na uvid Briselu i nijedan nije "prošao". Srbija je do sada imala sreću što nije bilo ozbiljnije krize sa izbeglicama.

Migrantska kriza, inače, ne jenjava, kolone ka Preševu se ne prekidaju, a već danas očekuje se novi talas. U Grčku je trajektom stiglo 2.489 migranata iz Sirije i uputilo se ka Đevđeliji i Preševu. Kroz Preševo dnevno prođe više od 2.000 izbeglica. Svi dobiju topli obrok, vodu i sredstva za higijenu.

- Komesarijat je obezbedio još 700 dodatnih obroka koje delimo i u Miratovačkom polju. Svi koji dolaze biće zbrinuti, bez obzira na broj - kaže Ahmet Alimi, sekretar Crvenog krsta u Preševu.

Juče su se čule spekulacije na temu premeštaja kampa iz Miratovačkog polja, ali niko nije želeo da zvanično potvrdi ovu informaciju.

UNHCR očekuje da će narednih meseci svakodnevno u Makedoniju ulaziti do 3.000 ljudi, koji će svi proći i kroz Srbiju.

Poslednji podaci MUP kažu da je do 23. avgusta u Srbiju došlo čak 4.338 dece bez pratnje odraslih. Od početka godine, više od 93.000 osoba izrazilo je nameru za traženje azila u Srbiji, među kojima 21.596 maloletnika.

MAĐARIMA NI ZID NE POMAŽE

U protekla dva dana u Suboticu i Kanjižu stiglo je više od 2.000 migranata, a samo u ponedeljak u Suboticu je prispelo 19 prepunih autobusa iz Beograda. Čim stigne autobus, "najrečitiji" migranti kupuju karte za Kanjižu.

- Fifti tikets for Kadžiza - čuje se ispred šaltera. "Kadžiza" je njihov naziv za Kanjižu, poslednju stanicu pred ulazak u Mađarsku.

- Da li smo čuli za zid u Mađarskoj? Nema tog zida koji bi nas zaustavio - odlučno će grupa sirijskih mladića.

A mađarski zid, iako je svih 175 kilometara trebalo da bude gotovo do kraja avgusta, još se nije primakao ni stotom. I tamo gde je žica nadvisila ljude, migranti su pronašli "pukotine" - preko pruge, uz obalu reke ili ispod ograde.

Pošto je ograda "porozna", Mađarska priprema strože kazne za krijumčare ljudi i brže odlučivanje o azilantskim zahtevima. Tamošnja policija privela je u ponedeljak 2.093 migranta, što je najveći broj ove godine. (J. L.)

POLICIJA U KANjIŽI RASVETLILA NAPADE

KAZNE ZA RAZBOJNIKE

Policija u Kanjiži rasvetlila je dva razbojništva u Horgošu, čije su žrtve imigranti, i procesuirala osobe osumnjičene da su počinioci. Dvadesetsedmogodišnjeg državljanina Bangladeša preksinoć su, na ulici, napala trojica maloletnih meštana, koji su žrtvu tukli, a zatim onesposobili elektrošokerom, pa na kraju opljačkali. Viši javni tužilac u Subotici preduzeće odgovarajuće mere protiv ovih maloletnih razbojnika. Policija je odredila meru 48-časovnog zadržavanja za M. K. (30) i R. K. (23), takođe iz Horgoša, koji se sumnjiče da su sa još dvojicom maloletnika nedaleko od svog sela napali 23-godišnjeg državljanina Sirije, kojeg su istukli i lakše povredili, pa od njega oteli 475 evra, mobilni telefon i lična dokumenta. (M. I.)

* * * * * * * * * * * * * * * *

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:564261-Srbija-u-Evropu-i-preko-azilanata

[Jester]

Na Balkanu ionako više ljudi umire nego ih se rađa, ovaj val emigranata je dobrodošao da popravi krvnu sliku, već sam se pobojao da će ova divna zemlja opustjeti, možda pojeftini janjetina...

[torpedo011]

Na Balkanu ionako više ljudi umire nego ih se rađa, ovaj val emigranata je dobrodošao da popravi krvnu sliku, već sam se pobojao da će ova divna zemlja opustjeti, možda pojeftini janjetina...

Јестере тачно је то да у Србији влада бела куга и да се све више младих исељава и одлази на запад у потрази за послом, али није решење да се уместо Срба доселе Арапи или неки други народ потпуно другачије културе. Решење би било да се створе услови за останак младих и перспективних, вољних за радом и просперитетом, да се улаже у производњу и инфраструктуру, да се поштује и примењује закон. Ово не може да изађе на добро ни у Србији, ни у Македонији, а неће ваљати ни у Хрватској.

Ко ће да лечи, запосли, нахрани и смести 400.000 људи колико планирају да населе овде? Ко? Ми не можемо да решимо сопствене проблеме из више области, а камоли да решавамо туђе. Мени је јасно да ти људи не могу да остану у својој држави због рата и разарања те да због тога беже у Европу, али тај проблем треба да реши онај који га је направио. Онај ко је започео рат, ко је створио ИД и ко продаје наоружање. Србија ту нема шта да тражи. То није наш проблем. Ми имамо довољно својих брига и несреће и не можемо да финансирамо решавање туђих проблема.