Imigrantska kriza

[dzumba]

Па, Турска је један од земаља исламистичког блока која "гура" мигранте ка Европи.

[duje]

Koliko se sjećam, u početku su HR političari govorili, da im novac iz EU ne treba, sada dolazi na vidjelo, da i registraciju nisu vršili po propisu (barem nisu trebali govorit o potpunoj registraciji....) Pomoć je u HR stigla od neke arapske zemlje (šatori, deke...)

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
05.11.2015

OSTOJIĆ POTVRDIO DA GROZNE PRIČE NISU MIT 'Istina je, bilo je slučajeva da izbjeglice otimaju tuđu djecu kako bi lakše prošli...'

Ministar unutarnjih poslova Ranko Ostojić dao je opširan intervju za Deutsche Welle gdje je objašnjavao kako hrvatska postupa za izbjeglicama, ali se požalio da Europska Unija financijski nije pomogla, a da cijela operacija zbrinjavanja i transporta koša milijune. Također, Ostojić je priznao da je zabiljženo nekoliko slučaja otmice tuđe djece kako bi što lakše prošli kontrolne točke.

Novinar Deutsche Welle je do te teme stigao nakon pitanja o izgubljenoj djevojčici koja je danima bila u parku u Velikoj Gorici.

- Zbrinuta je. Nađena je u Velikoj Gorici. Pretpostavljamo da je došla s prvim valom. Socijalni radnici su pokušali razgovarati s njom i nisu dobili nikakve podatke. Sad ćemo vjerojatno uspjeti razgovorima doći do nečega što će nam reći čije je to dijete. Nažalost, iskorištavala su se i tuđa djeca za prolaz, roditelji su slali samu djecu na rad u Njemačku. Imali smo slučajeve gdje su ljudi glumili da su stričevi te djece. Sprječavali smo to, a djecu su zbrinuli centri za socijalnu skrb - rekao je Ostojić koji se potužio da iz Bruxellesa Hrvatska još nije dobila ni eura:
 
- Prvih dana smo pokušali ispuniti ono što se tražilo od nas. Otvorili smo prihvatne centre i dodatne kapacitete na Velesajmu, ali je postalo jasno da registriranje prema europskim pravilima ne daje rezultat i da će se dogoditi nekontrolirani odlazak. Možemo govoriti samo o 48 sati situacije u kojoj smo prvoga dana dobili 1.370, a drugoga dana 10.700 izbjeglica. Popunjeni su kapaciteti i prešli smo na plan B – slanje u najbližu šengensku zemlju. Bez obzira na žicu i tenkove na mađarskoj granici, prolaz se morao otvoriti, i tako je otišlo 193.000 ljudi. Kada je Mađarska prestala raditi prihvat i tranzit, ruta je okrenuta prema Sloveniji. Do danas je kroz Hrvatsku prošlo više od 320.000 ljudi. Uz punu skrb koja Hrvatsku košta najmanje 2 milijuna kuna dnevno. Već 50 dana se oslanjamo na vlastite šatore, opremu, ljude. Do ovog trenutka nije dobiven niti jedan cent europske pomoći. Naše robne rezerve, volonteri, Crveni križ, sve je to na teret poreznih obveznika. Obećanje imamo i čekamo da bude potvrđeno. Ali za sve smo bili spremni, imali smo šatore, krevete, sve što je trebalo.

[duje]

M.Cerar ni je želio konkretno odgovorit dali je žica za ogradu već u Sloveniji. Nabodno je kupljeno 125km žice po 12 Eura za dužni metar....Izjavo je da ogrda ne znači zatvaranje granice prema HR, nego će služit (ako bude postavljena) samo za usmjeravanje migranata na službene prelaze...

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
05.11.2015

Cerar za prihodnje dni napovedal stopnjevanje ukrepov

Premier je poudaril, da intenziviranje ukrepov na meji ne pomeni zaprtja meje, pač pa usmerjanje toka beguncev.

Ljubljana - Vlada bo morala že v prihodnjih dneh, če se ne bo začel bistveno zmanjševati dotok migrantov, nekaj storiti glede intenziviranja ukrepov na meji, če bo treba tudi s tehničnimi ovirami, je v državnem zboru poudaril premier Miro Cerar.

Cerar je v izjavi novinarjem ob robu seje DZ poudaril, da intenziviranje ukrepov na meji ne pomeni zaprtja meje, pač pa usmerjanje toka beguncev oz. migrantov.

Konkretno pa ni želel odgovoriti na vprašanje, ali Slovenija že razpolaga z ograjo oz. žico, ki bi jo lahko postavila na južni meji. Zagotovil je le, da je vlada pri tem aktivna, a gre za področje, ki ga obravnavajo pod zaupno in o tem ne more govoriti. Po poročanju TV Slovenija je v državi že 125 kilometrov ograje, ki je stala 12 evrov na tekoči meter.

Spomnil je tudi na zaveze bruseljskega mini vrha. Po njegovem mnenju je pomembno, da Slovenija zdaj počaka toliko dni, da ugotovi, ali se zaveze lahko v praksi izpolnijo. Da torej vidijo, ali bo morda na grško-turški meji prišlo do zaustavljanja vala beguncev, ali bodo države od Grčije do nas začele bolj učinkovito upočasnjevati val beguncev in jih zadrževati v večjem številu, je pojasnil Cerar.

Ugotavlja pa, da so se nekatere zaveze uresničile, nekatere ne. »To se delno uresničuje, a za zdaj v bistveno premajhni meri,« ocenjuje predsednik vlade.

Odzval se je tudi na mnenje predsednika republike Boruta Pahorja, ki ga je predstavil na današnji seji v DZ. Cerar ugotavlja, da v ključnih zadevah ni razhajanj v mnenju in delovanju vlade. Ob pozivu oz. opozorilu Pahorja pa se tudi Cerar strinja, da je treba v državi okrepiti vlogo vojske in policije oz. jima dati večjo pozornost. Ob tem je sicer predsednik vlade pritrdil ugotovitvam, da so se sredstva za vojsko najbolj zmanjšala ravno v času vlade Boruta Pahorja.

Po Cerarjevih besedah je bila posebej policija že od osamosvojitve naprej stalno v upadanju in so vse vlade dopustile, da se je razkrajala, odhajal je najboljši kader, sredstva so se zmanjševala. »Zdaj ravno naša vlada začenja to popravljati,« je dodal in spomnil, da so tudi v prihodnjih dveh proračunih policiji namenili več sredstev.

Janša: Meja v Sloveniji je propustna kot švicarski sir

Večji del opozicije opozarja na potrebo po učinkovitejšem zavarovanju južne meje in po spremembi azilne zakonodaje. V koaliciji priznavajo, da so razmere zahtevne, a zagotavljajo, da jih vlada obvladuje ter pozivajo k izdatnejšemu medsebojnemu sodelovanju.

V SMC ocenjujejo, da se je Slovenija na razmere, povezane z begunsko krizo, odzvala dobro. Po besedah vodje poslanske skupine SMC Simone Kustec Lipicer je vlada že več mesecev pred prihodom prvih migrantov pripravila ukrepe, ki jih je nato tudi izvajala. Razmere so zahtevne, a nikoli doslej niso ogrozile normalnega življenja državljank in državljanov, je izpostavila Kustec Lipicerjeva in se zavzela za konstruktivno sodelovanje tudi v prihodnje.

Po besedah predsednika SDS Janeza Janše je evropska schengenska meja padla tako v Grčiji kot v Sloveniji. »Meja v Sloveniji je propustna kot švicarski sir,« je dejal. Posvaril je, da je Avstrija bistveno prej sposobna zapreti mejo kot Slovenija, ter izrazil bojazen, da bi bili ponovno nepripravljeni na to in da bi se v le nekaj dneh znašli v neobvladljivem kaosu. Pozval je tudi k spremembi azilne zakonodaje, obenem pa opozoril, da se razmere ne bi smele izkoriščati »za pripravo na tretjo bančno luknjo«.

[duje]

Kod rada sa migrantima, dnevno je ongažirano imeđu 600 i 670 pripadnika SV: vojnik nesmije radit više od 56 sati tjedno - max 12 sati dnevno, sat preko vremeno se plača 80centi (noću i noćni dodatak). Prekovremene sate može se iskoristit kao "slobodni dani" (u roku od 6 mjeseci), što ministarstvo i želi te ih potiče na to.

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
06.11.2015

»Dobro plačana nadura« vredna borih 80 centov

Delovni čas vojakov začasno prerazporejen tako, da delovna obveznost ne presega 12 ur na dan.
 
Ljubljana – Od 600 do 670 pripadnikov Slovenske vojske na dvanajst ur rotira v sklopu vojaške pomoči policiji in civilni zaščiti pri obvladovanju razmer zaradi beguncev. Kljub obljubi države, da bodo dobili dobro plačane nadure, jim obrambno ministrstvo namenja zgolj 80 centov na uro. K temu, naj se vojski namenjena sredstva zvišajo, poziva tudi vrhovni poveljnik obrambnih sil Borut Pahor.

»To ni pošteno, sploh glede na plačilo drugih javnih uslužbencev,« obrambni ministrici Andreji Katič piše Gvido Novak, predsednik Sindikata vojakov Slovenije (SVS). »Pripadnikom SV se ne zdi pošteno niti to, da jim je bilo obljubljeno plačilo nadur za delo čez polni delovni čas, in ne ure za kompenzacije,« nadaljuje Novak in ministrico opozarja, da drugi javni uslužbenci dobijo približno 80 centov za pripravljenost doma, »vojaki pa so v stalni pripravljenosti na delovnem mestu, na terenu«. Ob tem je Novak ob robu pisma ministrico še podučil, da je bolje uporabljati izraz begunci, in ne migranti, kot je prebežnike v dopisu o obračunavanju dela za opravljanje nalog pri reševanju migrantske problematike poimenovala ministrica Katičeva: »Mi izraz begunci uporabljamo namensko, saj naši pripadniki pomagajo beguncem, ki bežijo pred vojnimi grozotami zaradi strahu za življenje. Med begunci so zagotovo tudi imigranti, a mi za njih ne vemo zagotovo, vemo pa, da otroci nikakor niso migranti.«

Nadure lahko izkoristijo kot proste ure

Katičeva je v svojem dopisu, ki ga je načelniku generalštaba generalmajorju Andreju Ostermanu poslala v torek, med drugim pojasnila, da se delovni čas pripadnikov SV začasno prerazporeja na način, da dnevna delovna obveznost ne presega dvanajst ur oziroma 56 ur na teden. Ure, ki se zaradi začasno prerazporejenega delovnega časa nakopičijo na koncu meseca, pa lahko pripadniki SV kot proste ure izkoristijo v najkasneje šestih mesecih. V času učinkovitega dela dobi vojak, ki pomaga policiji v sklopu begunske krize, nočni dodatek v višini 30 odstotkov, nedeljski dodatek znaša tako kot drugi dodatki po kolektivni pogodbi za javni sektor 75 odstotkov, dodatek za delo ob prazniku pa 90 odstotkov.

[dzumba]

Ово је изван теме.

Prekovremene sate može se iskoristit kao "slobodni dani" (u roku od 6 mjeseci), što ministarstvo i želi te ih potiče na to.

"Све је исто само њега нема". И у Србији је слично.

[borovnica]

Kao neko ko je bio angažovan na radu sa migrantima u Opatovačkom kampu (ja sam iz Vukovara) preko mesec dana, osećam se dužnim izneti svoja zapažanja. Nadam se da mi nećete zameriti generalizaciju, stereotipe i predrasude kojih će svakako biti usled prirode posla koji sam radio, nedovoljnog poznavanja drugih kultura i istorije, jezika, religije...

Opatovački kamp smešten je otprilike 1 km izvan sela Opatovac prema Iloku sa leve strane, u nekadašnjem skladištu goriva Ine. Kapacitet kampa je oko 5 000 mesta. Podeljen je na 4 sektora koji nose nazive po bojama: crveni, žuti, zeleni (najveći), plavi (najmanji). U svakom sektoru pored šatora za smeštaj migranata nalaze se i šatori u kojima se deli hrana i roba (odeća i obuća), kao i vatrogasni kamioni ili cisterne sa pitkom vodom. Između plavog i zelenog sektora bili su smešteni šatori za lekare i službu traženja (spajanje porodica, odvođenje migranata do doktora).
Ono što ste viđali po dnevnicima TV kuća predstavlja samo mali deo kampa, nazvao bih to prednjim delom, u kome se nalaze šatori za registraciju migranata, šatori za smeštaj vojske, šatori prehranu volontera, radnika javnih radova i policije, kao i "bungalovi" u kojima su smeštene humanitarne organizacije. U prednjem delu postojalo je još skladište sa robom i hranom, kao i šator u kojem su deljene deke i nešto hrane (najčešće jabuke). Pored toga novinari su posećivali zeleni sektor, u kome postoji jedan čvrsti objekat (omanja zgrada) koja služi za podelu hrane i istovremeno predstavlja skladište prehrambenih artikala. Niko od novinara i glavonja iz državnog rukovodstva, dok sam ja bio tamo, nije se spuštao u sektore/šatorska naselja.
U samom kampu bilo je angažovano mnogo humanitarnih organizacija i različitih udruženja (UNHCR, UNICEF, CARITAS, baptisti, jezuiti, REMAR...), ali je krovna organizacija (odlukom Vlade  RH) zadužena za koordinaciju svih aktivnosti sa aspekta humanitrane pomoći bio Crveni krst.

Što se tiče moga posla, najviše sam bio angažovan na dodeli hrane i robe. Od hrane delili smo sardine, riblju paštetu, čaj, tost/dvopek/hleb, jabuke i čaj, a za decu su se našle i neke grickalice i čokoladice.
Rad na robi je bio najteži deo posla i zbog težine zvali smo ga robija. Problem je u tome što su se ispred šatora sa robom stvarale ogromne kolone usled velikog modiranja migranata i zbog toga se stvarala velike nervoza kako kod samih migranata tako i radnika u šatorima. Često su nam upadali u šatore pokušavajući ukrasti sve i svašta, nakon čega smo bili prisiljeni zvati policiju ili sami isterivati kako znamo i umemo. Najviše su uzimane jakne i obuća (pretežno patike). Kada sam spomenuo modiranje, navešću jedan primer. Dolazi mi jedan stariji migrant (rekao bih Afganistanac) i nakon što mi je saopštio veličinu patika, ja mu dajem nove Adidas patike (donacija iz Nemačke), na šta je on odmahnuo glavom i na dlanu mi pokazao znak Nike! Jednoj ženi (pretpostavljam Sirija ili Irak) davao sam pet zimskih kaputa i niti sa jednim nije bila zadovoljna.
Po mom mišljenju najveći teret je podnelo medicinsko osoblje koje je bilo zatrpano pružanjem pomoći. Najveći deo pacijenata simulirao je bolest želeći na taj način što pre ući u autobuse. To su reči samih lekara. Kada sam se već dotakao medicinskog osoblja, moram reći kako Afganistanka koja je preminula u Opatovcu, nije jedina žrtva kao što je navedeno u sredstvima informisanja. Znam za slučaj četvorogodišnje devojčice koja je umrla u kampu. Pored toga, od prijatelja iz vukovarske bolnice čuo sam da je mrtvih bilo i kod njih na poslu.

Pretpostavljam da će Vas sve najviše zanimati ponašanje migranata, trikovi kojima se služe, nacionalna struktura... Evo ponešto i o tome.

Najpozitivniji utisak na sve proizveli su Sirijci (tu ubrajam i Iračane i Libanonce - jednostavno nismo ih uspevali razlikovati dok nam sami ne kažu odakle dolaze). U pitanju su pristojni i kulturni ljudi, međusobno solidarni, vredni, šarmantni, disciplinovani i često su nama samima pomagali kada negde zapne. Iz aviona je vidljivo da dolaze iz zemlje koja je nekada imala visok standard. Mnogi govore strane jezike i to jako dobro. Dominiraju oni sa poznavanjem engleskog, ali bilo je dosta ljudi koji znaju francuski (za ove su nam prevodioci rekli da je najčešće reč o Iračanima) i ruski. Laički, mislim da će se snaći u Evropi!
Bilo je mnogo Kurda, Albanaca, Pakistanaca, pripadnika crnačkih naroda vrlo vrlo malo (prema rečima policije najčešće iz Eritreje i Somalije, ali sam čuo da ima i onih iz Sijera Leone - da li je istina, ne znam). Sreo sam čak i jednu rusku porodicu, kao i neke Rome iz Srbije i Makedonije.
Najgori su Afganistanci i Mongoli (sve kosooke smo tako zvali), a njih je bilo veoma, veoma mnogo. Ti ljudi predstavljaju potpunu suprotnost Sirijcima. Mnogi od njih su nepismeni, često su pokušavali upadati u šatore sa hranom i robom, svoju decu tretiraju kao stvari, a ne ljudska bića... Ne bih više o njima!
U toj šarolikosti nacija, stekao sam utisak da Arapa ima jako malo. U kampu je bilo mnogo prevodilaca i mnogi od njih su rekli da Sirijaca u svoj toj masi ima vrlo malo. Pričajući sa arapskim migrantima, oni su mi to sami rekli.
Netrpeljivost Arapa i Afganistanaca je jako izražena i to sam video svojim očima. Često nisu želeli stajati jedni pored drugih u linijama koje se formiraju pri davanju hrane ili pri punjenju sektora (sektori se pune tako što ih policija propušta po 50 svakih 5 do 10 minuta), a o zajedničkom spavanju u šatorima da se ne priča. Znam za slučaj kada je grupa Afganistanaca zapalila vatru pokušavajući dimom isterati Sirijce iz šatora, ali je brzom intervencijom policije sprečen teži incident. Pitao sam Arape za razloge mržnje prema Afganistancima, na šta su mi odgovorili kako su Afganistanci divljaci i ciganija (iskreno, slažem se sa ovim).
 
 







     





 

[dzumba]

Врло занимљиво сведочанство из прве руке.

Неоспорно је да су Сиријци, као и Ирачани имали сасвим солидан стандард живота. Такође спадају, као и Палестинци у образованије Арапе. Уосталом, опште запажање свих је да у овој маси сиријских миграната доминирају "писменији" људи и богатији слој. Они сиромашнији немају новца да плате пут и нису им доступни фондови из којих се плаћа путовање, а неко мора и да ратује,а и на нашим искуствима знамо ко су обично ти.

Ти "Монголи" су највероватније становници Авганистана јер тамо не живе само Паштуну и Таџаци, који спадају у индо-европске народе, већ у Узбеци, Туркмени па и Киргизи који су генерално говорећи монголски народи (косооки). Вероватно је било и људи из Индије (монголског порекла, јер има релативно доста) као и других источних народа.

Арапи, као и Израелци држе себе "високо". И Арапи и Израелци спадају у семитске народе и верују да су "изабрани" народ, што и религија сугерише. Дакле, са висине гледају на остале, посебно на неке тамо, скоро неписмене Паштуне, Таџаке и косоке "Монголе". Тога ће још више бити кад стигну на одредишта где су се запутили.

[borovnica]

U prethodnom postu rekao sam kako ću pisati o "metodama" koje koriste da bi probudili empatiju kod domicilnog stanovništva ili jednostavno došli do hrane, odeće i obuće, pa da i to spomenem.
Policijaci, angažovani na malograničnom prelazu Bapska, pričali su kako pri pokušajima proboja policijskog kordona migranti napred isturaju decu koja "juriša" u prvom talasu, a za njima kreću stariji. Inače, svojim očima sam video kako pri stvaranju velikih gužvi kod podele hrane i robe migranti počinju tući svoju decu ili im otimaju igračke ne bi li zaplakali i time naterali radnike u šatorima da im što pre daju ono što žele. Dakle, igraju na kartu naše osetljivosti prema deci!
Deke, kabanice, odeću i obuću koju dobiju u Hrvatskoj bacaju na slovenačkoj granici.
Kod podele hrane, svi tvrde da imaju porodicu i nastoje uzeti što više (većina kaže family i rukom pokaže broj članova).
Simuliranje bolesti sam već spomenuo!

Eto, to su u najkraćim crtama moji utisci. Svestan sam da je post sirov i nepovezan, ali ni emocije se još nisu slegle. Slobodno pitajte, verovatno nisam sve uspeo prikazati što Vas zanima!  

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx
06.11.2015

Europska komisija Hrvatskoj odobrila 16,4 millijuna eura iz kriznih fondova

Europska komisija izvijestila je u petak navečer da je Republici Hrvatskoj odobreno 16,4 milijuna eura iz kriznih fondova za nastale troškove upravljanja izbjegličkom krizom, objavilo je Ministarstvo unutarnjih poslova RH.

Republika Hrvatske je od početka izbjegličke i migranstke krize u našoj zemlji zatražila od Europske komisije financijsku pomoć vezano uz troškove nastale upravljanjem krizom, naveo je večeras MUP RH na svojim internetskim stranicama.

Također je izvijestio da je danas do 21 sat u Hrvatsku ušao 2.151 migrant. Trenutno je u prihvatnom zimskom tranzitnom centru u Slavonskom Brodu 26 osoba. I dalje se očekuje veliki pritisak izbjegličkog vala iz Republike Srbije.

Od početka migracijske krize, 16. rujna, u Hrvatsku je ušlo 332.472 migranta.

(H)

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx
06.11.2015

Njemačka u Albaniju vraća 50 tisuća migranata po ubrzanom postupku

Njemačka, destinacija nekoliko stotina tisuća migranata u 2015., vratit će u domovinu po ubrzanom postupku sve albanske tražitelje azila, oko 50 tisuća ljudi, objavio je u petak u Tirani njemački ministar unutarnjih poslova Thomas de Maziere.

"Svi tražitelji azila, najmanje 50.000 koji su stigli iz Albanije ili imaju albanske osobne dokumente, bit će vraćeni", rekao je de Maziere u izjavi novinarima kakon sastanka s albanskim kolegom Samirom Tahirijem.

"Budući da je Albanija na popisu 'sigurnih' zemalja (u kojima se poštuju demokratski standardi), svi zahtjevi za azilom bit će odbijeni", naglasio je, dodavši kako će njemačke vlasti "ubrzati broj povratnika idućih dana i tjedana".

Iako je broj albanskih tražitelja azila u Njemačkoj u padu, brojke su i dalje "zabrinjavajuće" s više od 4000 novih zahtjeva u listopadu, kazao je njemački ministar.

Nakon Sirijaca, koji bježe od rata u svojoj zemlji, u posljednja tri mjeseca su upravo Albanci najbrojniji tražitelji azila u Njemačkoj - od kolovoza do listopada bilo ih je gotovo 20 tisuća - stoji u službenom dokumentu na koji se poziva AFP.

"Izgledi da Albanci uspiju dobiti gospodarski ili politički azil ravni su nuli", ustvrdio je albanski ministar Samir Tahiri.

(H)