Imigrantska kriza

[Dreadnought]

Ubijeno pet migranata u pritvorskom centru u Tripoliju


Najmanje pet migranata ubijeno je u pritvorskom centru u Tripoliju, izjavio je generalni direktor Agencije za migracije UN Antonio Vitorino.

Libijske snage bezbednosti uhapsile su više od 5.000 migranata, izbeglica i tražilaca azila tokom protekle nedelje i smestile su ih u pritvorske centre, saopštila je Agencija UN za izbeglice (UNHCR), preneo je Rojters.

Mnogi od uhapšenih godinama su ilegalno živeli u Libiji, naveli su libijski zvaničnici.


izvor

[Dreadnought]

Pucnjava u Libiji; ubijeno najmanje šest migranata


Stražari u libijskom pritvorskom centru za migrante ubili su najmanje šest ljudi usred haosa u prepunom centru, rekli su danas zvaničnici UN-a.

Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije (IOM) pucnjava se dogodila u pritvorskom centru Mabani, zapadno od glavnog grada Tripolija, gde su vlasti ranije ovog meseca poslale 4.187 novih zatvorenika, od kojih su 511 žene i 60 dece, navodi AP.

Ranije ove nedelje, grupa migranata pokušala je da pobegne iz centra Mabani, ali ih je dočekalo "krajnje nasilje", saopštila je Međunarodna humanitarna oprganizacija (MSF) kojoj je dozvoljena poseta centru.

Prema saopštenju MSF-a, "dva puta se cula jaka pucnjava u neposrednoj blizni i doktori su bili svedoci neselektivnog premlaćivanja grupe muškaraca, koji su kasnije prisiljeni da uđu u vozila i odveženi su na nepoznato odredište".

Od više od 5.000 migranata koje je uhapsila libijska vlast ranije ovog meseca, prema IOM-u, bilo je 215 dece, više od 540 žena, od kojih je najmanje 30 bilo trudno.

Libjske vlasti opisale su suzbijanje migranata kao bezbednonsnu operaciju protiv ilegalnih migracila i trgovine drogom.


izvor

[Dreadnought]

Six migrants shot dead in Tripoli, Libya, during failed escape attempt

Six migrants were killed and dozens recaptured by the Libyan security forces following an escape attempt from the Al-Mabani detention center, which holds some 3,000 people – three times its intended capacity.

[MOTORISTA]

Francuska podsetila Britaniju da ispuni finansijska obećanja u borbi protiv ilegalnih migracija: Mi vam čuvamo granice
Tanjug 10.10.2021.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen pozvao je danas na veću koordinaciju Evropske unije o migrantskim pitanjima i podsetio London da održi obećanje u vezi sa finasiranjem borbe protiv ilegalnih migracija.

“Vlada Britanije nije za sada uplatila nijedan evro. Pozivamo Britance da drže svoja finansijska obećanja jer im mi čuvamo granicu“, rekao je francuski ministar, prenosi AP.

Tokom današnje posete Dankerku, Darmanen je primetio da se pritisak migaranata vratio nakon kovida i da je Francuska nedavno u velikoj meri povećala napore da se to zaustavi.

Ministar je rekao da francuske pomorske vlasti sada zaustavljaju 75 odsto brodova sa migrantima koji pokušavaju da pređu Lamanš, ali da bi mogli da postignu 100 odsto, ako Britanija obezbedi 63 miliona evra obećanih na sastanku sa britanskom ministarkom unutrašnjih poslova Priti Patel u julu. London se krajem jula obavezao da će Francuskoj dati blizu 63 miliona evra za period 2021-2022. za jačanje borbe protiv ilegalne imigracije na obalama Francuske, a ministarka Patel sugerisala je da bi Britanija mogla da zadrži novac ako Pariz ne učini više kako bi sprečio odlazak brodova za krijumčarenje ljudi.

Darmanen je takođe pozvao na veću koordinaciju sa drugim zemljama Evropske unije radi zaustavljanja ilegalnh migracija, pošto, kako je naveo, polovina onih koji pokušavaju da pređu iz Francuske u Britaniju stižu tu iz Belgije, i najavio da će se Pariz baviti tim pitanjem od 1. januara, kada preuzima mesto šetomesečnog predsedavanja EU. Istovremeno organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) je ove nedelje objavila izveštaj u kojem se osuđuje postupanje francuske policije prema migrantima u oblasti Kalea, navodeći svakodnevno uznemiravanje i ponižavanje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 08.10.2021.

ЕУ нема механизам да се штити од илегалних миграција

ЗАГРЕБ – Словеначки премијер Јанез Јанша сматра да Европска унија нема механизам да од илегалних миграција заштити не само Шенгенску границу, него и своје спољне границе.

Јанша и хрватски премијер Андреј Пленковић су данас у термама Тухељ разговарали о билатералним и европским темама, а словеначки премијер се заложио за проширење Шенгена, као и заштиту спољних граница ЕУ од илегалних миграција, преноси Хина. Он је на конференцији за штампу коментарисао недавно објављене снимке који сугеришу учествовање припадника хрватске полиције у присилном враћању миграната из Хрватске у БиХ и како се на то гледа у Словенији и у телима ЕУ, и поручио да би циљ Уније требало да буде спречавање таквих ситуација.

„ЕУ нажалост нема механизам да од илегалних миграција заштити не само Шенгенску границу него и спољну границу Европске уније”, нагласио је Јанша, јавља Танјуг.

Он је додао да је словеначко-хрватска граница још увек граница Шенгена, и да би бољој контроли граница и илегалних миграција допринело и раније проширење Шенгена, за шта се сада још увек чека политичка одлука. Што се тиче инцидента с мигрантима и њиховим насилним истеривањем, које су снимили европски истраживацки новинари, Јанша је казао да није детаљније упознат с тиме. По његовим речима је неопходно да се у будућем пакету о миграцијској политици направи разлика између категорије избеглица и илегалних миграната.

Словеначки премијер сматра да је један од проблема илегалних миграција то што понекад нема јасне разлике у деловању између невладиних организација, које треба да се баве хуманитарним питањима, и деловању оних који се баве кријумчарењем људи. Јанша је рекао да се ту понекад ради о прилично усклађеној активности и навео да је словеначка полиција ове године разбила 150 таквих мрежа у којима су кријумчари били непосредно повезани с невладиним организацијама.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Субота, 09.10.2021.

Словенија подржава да се постављање ограда на границама финансира из ЕУ

ЛУКСЕМБУРГ- Словеначки министар унутрашњих послова Алеш Хојс подржао је позив 12 чланица ЕУ да се европским средствима финансира постављање ограда и жица на спољним границама Уније, иако Словенија није међу потписницама њиховог писма упућеног Европској комисији.

Словенија у овом семестру председава Савету, а од председавајуће чланице се очекује да се не придружује појединим иницијативама за време свог мандата него да делује у правцу постизања компромисног решења, јавља Хина. Словеначки министар на састанку у петак у Луксембургу казао је, међутим, да Словенија подржава то писмо.

„Предлог потписаних 12 чланица Словенија подржава”, казао је Хојс на конференцији за новинаре након састанка министара унутрашњих послова. Додао је да Љубљана подржава захтев 12 држава да се ограде финансирају европским средствима, премда Словенија ту нема финансијског интереса јер нема спољне границе ЕУ него је њена граница према Хрватској спољна граница Шенгена, преноси Танјуг.

Министри унутрашњих послова Литваније, Аустрије, Бугарске, Кипра, Чешке Републике, Данске, Естоније, Грчке, Мађарске, Летоније, Пољске и Словачке упутили су писмо Европској комисији у којем кажу да је „подизање физичких баријера ефикасна мера заштите граница која служи интересима читаве ЕУ, не само земаља на првој линији”. Они као легитимну меру заштите границе такође предлажу да се подизање противмигрантских препрека „додатно и адекватно” финансира из европског буџета.

Европска повереница за унутрашње послове Илва Јохансон казала је да може да разуме да неке државе на границама постављају ограде, али се противи томе да би се то чинило уз помоћ заједничких европских средстава, док проблем миграција треба решавати у пакету о азилу и миграцијској политици ЕУ. Хојс је рекао да се не слаже са оценама европске поверенице за унутрашње послове. Он је такође подсетио да је Словенија 2015. и 2016. године већину своје границе према Хрватској заштитила противмигрантским баријерама и додао да ће се с градњом ограде наставити.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

U Gvatemali u kontejneru pronađeno 126 migranata
SVET Autor: Beta 09. okt. 2021

Policija Gvatemale saopštila je da je spasila 126 migranata, uglavnom Haićana, koji su ostavljeni u jednom kontejneru na jugu zemlje u čekanju da pređu u Meksiko i odatle u SAD.

Migranti su pronadjeni posle dojave „o napuštenoj prikolici“ na jugu zemlje, navela je lokalna policija i dodala da se iz kontejnera čulo vikanje i lupanje. Bilo je 126 migranata – 106 iz Haitija, 11 iz Nepala i devet iz Gane. Migranti su odvedeni u prihvatne centre, dodala je policija.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Od Evrope bez granica do Evrope sa bodljikavim žicama


Intervencionistička zapadna politika izrodila je migrantske krize, a NATO i EU sada žanju ono što su posejali. Otuda se od Evrope bez granica došlo do Evrope sa bodljikavim žicama, ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić povodom zahteva dvanaest članica EU da se podigne zid ili bodljikava žica na granicama Unije kako bi se sprečio ulazak migranata.

Naime, ministri spoljnih poslova Poljske, Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske, Litvanije, Letonije i Slovačke naveli su u pismu Evropskoj komisiji da „postoje pokušaji da se ilegalne migracije politički instrumentalizuju“, a da su se „fizičke barijere pokazale kao efikasna zaštita granice koja služi interesima cele EU, a ne samo članicama koje su zemlje ulaska“, te da bi na granicama trebalo podići zidove i ograde koje bi EU trebalo prioritetno da finansira, navodi EU obzerver.


Bodljikave žice

Prema Pavićevim rečima, interesantno je da potpisnice ovog zahteva ni približno ne predstavljaju celu Evropsku uniju i da je reč o, uslovno rečeno, manje značajnim državama-članicama.
 
„Zna se ko su najznačajniji članovi EU – Francuska, Nemačka , Holandija, bogate zemlje Zapadne Evrope, a one nisu među državama koje stoje iza ovog pisma. Možda samo Austrija, ali ona je opet deo centralne Evrope. Tako da je ovde reč o zemljama centralne Evrope, novijim članicama plus Grčka, koje su više pogođene migrantskom krizom. Međutim, radi se o tome da one smatraju da za tu krizu nisu odgovorne, jer nisu oni bili ti koji su 2015. godine pozvali migrante da dođu, već je to učinila nemačka kancelarka Angela Merkel“, objašnjava Pavić.

Interesantno je i to, dodaje naš sagovornik, što bi sve države-članice EU koje su uputile zahtev za podizanjem ograda na granicama, ipak volele da uđu u krug bogatih i moćnih u Evropskoj uniji, jer misle da tu teče med i mleko.

„Međutim, ovo što se dešava je posledica postupaka tih bogatih klubova u EU, a još više u NATO-u kojima su oni rešili da pripadnu. NATO intervencije su najodgovornije za talase svih ovih migranatskih kriza koji zapljuskuju Evropu. To su posledice ljudske patnje i destrukcije koje je NATO naneo u Siriji, Libiji i Avganistanu, pa iako među ovih 12 državica ima zemalja koje su prema Srbiji prijateljski nastrojene, mora se primetiti da u njima nije bilo nekih velikih protesta protiv intervencija Alijanse. Ali, oni sada protestuju protiv posledica te pogubne intervencionističke zapadne politike, smatrajući da ne treba da plate cenu te politike“, ukazuje Pavić.


„Liberalni talibani“ u Briselu

Ovakav zahtev, primećuje naš sagovornik, je sasvim očekivano naišao na protivljenje drugih članica EU.

„Zanimljivo je da se tome protivi Hrvatska, a mislim da razlog najviše leži u tome što oni neće da žicom ili zidom odvoje Hrvate u Bosni i Hercegovini od Hrvatske. Dakle, svako tu gleda neki svoj interes, kako zemlje koje stoje iza ovog zahteva, tako i one koje su protiv ograda na granicama. U tom smislu Mađarska i može da se razume jer Orban ima neka ideološka opredeljenja i protivi se migracijama i tim kvaziliberalnim vrednostima, ali Mađarska je članica i EU i NATO pakta, pa iako je i ona bila deo problema, sada vidimo da protestuje zbog posledica koje su nastale. Tako da i tu ima malo licemerja, jer oni sada zapravo odbijaju da žanju ono što su sami posejali“, kategoričan je Pavić.

Sagovornik Sputnjika je mišljenja da ovaj zahtev neće biti usvojen na nivou EU.

„Mislim da „liberalni talibani“ u Briselu to neće dozvoliti jer to ruši ceo njihov koncept otvorenih granica. Hrvatska je, na primer, dobila „ukor“ za tretman migranata na svojoj granici, a slično je prošla i Grčka. Jednostavno, Brisel je toliko daleko otišao u svojoj „probuđenosti“ u smislu da multi-kulti granice moraju da budu otvorene, protok ljudi slobodan, a svi koji su u nevolji moraju biti prihvaćeni, pa bi ukoliko izađe ovim zemljama u susret i dozvoli podizanje bodljikave žice na granicama EU išao protiv sopstvene ideološke matrice“, navodi Pavić.


Pritisak neće stati

Sa druge strane, ističe politikolog, Brisel ima problem jer ovaj pritisak nezadovoljnih zemalja neće stati.

„Javno mnjenje u ovim državama - članicama, ali i u bogatijim zemljama koje su podsticale migraciju, sve je više protiv prihvatanja migranata. Tako da je ovo samo još jedan kamen spoticanja unutar EU, još jedan povod za neke nove razdore i to ne može da se „ispegla“, jer su pogledi na svet dijametralno suprotni, a „liberalni talibani“ u Briselu sasvim sigurno nemaju iste ciljeve i viziju Evrope kakvu ima, recimo, Viktor Orban. Ovi prvi imaju viziju Evrope koja za 50 godina više neće ni biti evropska, biće neka nova Evropa pomešanih, međusobno sukobljenih kultura kojima bi ovi u Briselu da upravljaju, dok su Orban, zemlje Višegradske grupe i Austrija više za povratak nekim evropskim vrednostima, da Evropa ipak ostane kontinent Evropljana koji tu imaju hiljadugodišnje korene“, zaključuje Aleksandar Pavić.


izvor

[MOTORISTA]

Pariz želi sporazum o migrantskim pitanjima između EU i Velike Britanije
SVET Autor: Beta 10. okt. 2021

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen pozvao je na pregovore o sporazumu o migrantskim pitanjima Evropske unije (EU) i Velike Britanije.

„Treba da održimo pregovore o sporazumu, pošto pregovarač EU Mišel Barnije to nije učinio u sklopu pregovora o izlasku Velike Britanije iz članstva u EU (Bregzit)“, rekao je Darmanen i dodao da će se Francuska baviti tim pitanjem od 1. januara kada preuzima mesto šetomesečnog predsedavanja EU. Darmanen je pozvao britanske vlasti da drže obećanja o finansiranju borbe protiv ilegalne imigracije na francuskim obalama.

„Vlada (Velike Britanije) nije za sada finansijski učestvovala kao što je obećala. Pozivamo Britance da drže svoja finansijska obećanja“, rekao je francuski ministar.

Velika Britanija se krajem jula obavezala da će Francuskoj dati 62,7 miliona evra za period 2021.- 2022. za jačanje borbe protiv ilegalne imigracije na obalama Francuske. Britanski mediji su preneli da je britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel zapretila početkom septembra da neće biti isplate zbog dolaska migranata koji prelaze Lamanš.

„Francuska obezbedjuje granicu za naše britanske prijatelje više od 20 godina“, rekao je Darmanen i podsetio da je Francuska dodatno angažovala žandarme i nabavila tehnološka sredstva za čuvanje granice. Francuski ministar je rekao da Velika Britanija treba da pomogne u čuvanje zajedničke, pomorske granice.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Sindikat hrvatske policije zatražio ostavke nadležnih zbog batinanja migranata
REGION Autor: N1 Zagreb 09. okt. 2021

Ne prestaju reakcije na slučaj premlaćivanja migranata koji su počinili pripadnici hrvatske policije. Oni su udaljeni iz službe i protiv njih je pokrenut krivični postupak.

Iz sindikata policije misle da će odgovarati najmanje odgovorni i misle da bi ostavku trebao dati najviši nosioci funkcija u policiji jer su, tvrde, zakazali svi mehanizmi kontrole. Predsednik države kaže da je jasno da su policajci prekoračili svoja ovlašćenja i da je dobro da su preduzete mere, ali veruje da je reč o izolovanom slučaju. Nakon izjave direktora hrvatske policije nema novih reakcija. Za sada se postupak vodi protiv policajaca koji su nasilje počinili. Predsednik Hrvatske veruje da je reč o izolovanom slučaju.

„Tako ne smeju da se ponašaju. To je očito prekoračenje ovlašćenja. I dobro je da se preduzimaju mere. Ne verujem da je iko dao naredbu, slučaj je očito izolovan“, ocenio je Zoran Milanović.

Istraga je pokazala da su trojica pripadnika interventne policije bez potpunih službenih obeležja proterivali migrante na minski sumnjivom području. Sindikat policije na društvenim mrežama traži odgovornost i direktora hrvatske policije.

„Uz policajce našli su i ‘Pedra’ koji će odgovarati za dobrobit viših interesa (čitaj šefova), a to će biti po svemu sudeći, načelnik granične policije Cetingrad, kao najniži u lancu hijerarhije. Da živimo u normalnoj državi ostavku bi zbog ovog incidenta, ako zbog ničega drugoga, onda zbog moralnih razloga, trebao ponuditi  i sam direktor policije“, smatraju iz sindikata. Inače, protiv policajaca je pokrenut postupak, ali postavlja se pitanje odgovornost i jesu li mogli da prekorače silu za koju se sumnjiče, bez naredbe.

„Oni su tamo bili definitivno po nalogu, i obavljali poslove zaštite državne granice. To je sigurno bilo po naredbi, a da li je naredba podrazumevala da plemlaćuju migrante, to bi trebalo da se utvrdi“, rekao je Željko Cvrtila, analitičar i bivši policijski inspektor.

U Centru za mirovne studije se ne slažu da je reč o izolovanom slučaju. U poslednjih nekoliko godina podneli su 10 krivičnih prijava za kršenje ljudskih prava, sa brojnim svedočanstvima, a samo u poslednje tri prijave navodi se identičan opis policajaca kao na video snimku koji je šokirao javnost.

„Svedočanstva policijskih službenika govore da je reč o naredbama koje doalze sa vrha Ministarstva policije i jedan deo odgovornosti treba da preuzmu najviši funkcioneri, kao i sam ministar“, ocenila je Ana Ćuća.

Potpredsednik vlade ne dovodi u pitanje odgovornost resornog ministra.

„Što se tiče same odgovornosti, mislim da će istraga odgovoriti na sva pitanja. Vezano za sam slučaj, ne vidim odgovornost potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova“, rekao je Tomo Medved. Reč je o teškim povredama ljudskih prava i odgovornost je puno veća, smatra Tena Šimonović Ajnvolter, javni pravobranilac, koja je takođe pokrenula istragu.

„Imamo pitanje odgovornosti države, države za postupanje svojih policijskih sluzbenika, i imamo odgovornost države, kako bi sproveli efikasnu istragu“, rekla je Šimonović Ajnvolter.

Situacija na hrvatskoj granici postala je međunarodni incident u kome se sumnja na kršenje niza evropskih konvencija.

„Nije lako štititi državnu granicu, ali ništa ne može da opravda onakve snimke. Trebalo bi da se ispita postupanje svih, kao i da ubuduće ne dolazi do ovakvih situacija“, ocenio je potpredsednik Vlade Hrvatske za ljudska prava Boris Milošević.

Slučaj sada istražuje i državno tužilaštvo Hrvatske.

Izvor: www.n1info.com