Islamizacija evropskog kontinenta

[Milan (longtrip)]

Islam osvaja Nemačku

Objavljeno: 13. Mart 2015
koreni.rs/


Kada je pre dve godine nemački predsednik Joahim Gauk javno rekao da „islam pripada Nemačkoj“, a iste reči nedavno ponovila i kancelarka Angela Merkel, mnogi to nisu shvatili ni previše ozbiljno ni kao neku opasnost po jednu većinski hrišćansku državu. Očigledno, nekadašnji pastor, a danas predsednik Gauk, kao i ćerka takođe jednog pastora, Angela Merkel, za razliku od naroda imali su tačna saznanja o nezadrživom širenju islama u Nemačkoj, pa su, da bi se približili islamistima, verovatno zato to i izgovorili! Danas pouzdano i pored skrivanja od javnosti znamo, da je Nemačka delimično već postala islamska država! Od oko 82 miliona stanovnika Nemačke, prema navodima vlasti, skoro četvrtinu stanovništva čine migranti i njihovi potomci, od kojih su mnogi već kao treća generacija rođeni u Nemačkoj!

Zvanična, nepouzdana ili namerno netačna statistika doduše kaže, jer novodoseljeni nisu u obavezi da kod prijave boravka saopšte i svoju veroispovest, da je u Nemačkoj najviše Turaka sa do 4 miliona ljudi, a da je svih muslimana samo oko 6-7 miliona! Po mišljenju upućenih, u ovim navodima se jasno vidi da nešto ne odgovara istini.

Ako u Nemačkoj četvrtinu današnjeg stanovništva čine migranti i ljudi migrantskog porekla, onda je bar polovina njih, ili oko 11 miliona, muslimanske veroispovesti, tim pre što muslimani imaju najveći natalitet. Tilo Saracin, bivši senator za finansije grada Berlina i nekada visoki funkcioner Socijalističke demokratske partije Nemačke SPD- legendarnog Vilija Branta, čija je knjiga „Nemačka satire sebe“ prodata u 2,5 miliona primeraka, tvrdi da je muslimana daleko više. On navodi da su oko 75 odsto svih migranata i ljudi migrantskog porekla muslimani, znači njih je verovatno već oko 15. miliona!

Dolaskom sve više azilanata iz Severne Afrike, Bliskog istoka, Kosova i sa drugih pretežno muslimanskih područja, ta brojka je u stalnom porastu. Nemačka je zbog velike novčane pomoći koje dobijaju azilanti postala „obećana zemlja“. U nekim nemačkim gradovima kao u Berlinu, Dortmundu ili Dizeldorfu su se pojavile, nazvane na „novom“ nemačkom jeziku „multikulturalne“, skraćeno „multikulti“ gradske četvrti u kojima živi i do 90 odsto muslimana! Tu su hrišćani odavno postali manjina. Za muslimanima su došli i brojni imami. Računa se da je danas stalno aktivno više od 4000 džamija i molitvenih mesta.

Zainteresovani sociolozi, novinari, pedagozi i drugi, odavno pitaju, a do danas još nisu dobili odgovor: Ko to i zašto u Nemačkoj krije tačan odgovor, koliko je zaista muslimana već naselilo Nemačku i druge EU države? Neki publicisti već nekoliko godina tvrde, da je i cela Evropska unija planirana i stvorena po ugledu na Sjedinjene američke države, i verovatno na njihov pritisak. Ta nimalo prirodna zajednica rasa i vera trebala je u ime SAD da posluži kao potencijalni uništivač Sovjetskog saveza, a danas Rusije. U tu svrhu je trebalo iskoristiti davnu, još od vremena Hitlera, želju vodeće nacije Nemaca- koja komanduje u EU, zvanu „Drang nach Osten“ – Prodor na istok! Ustvari, potreban je prodor ka prirodnim resursima bogatom Sibiru u korist SAD i njihovih kompanija. Nije li još pre desetak godina ondašnja ministarka spoljnih poslova SAD Madlen Olbrajt tvrdila da je neshvatljivo da bogati Sibir pripada samo SSSR-u?

Ipak, Amerikanci do danas nisu uspeli da stvore “Zejedničku evropsku državu”. I pored ogromnih pritisaka – pogotovo na tzv. “male članice” da se u potpunosti odreknu svojih nacionalnih odlika, osećanja i kulturnog nasleđa, ukratko svog kompletnog identiteta kako bi u mešavini naroda zvanom EU postale običan surogat – to im (još) nije pošlo za rukom! Kao privrženi sluga u ime Novog svetskog poretka i svog gazde SAD, Brisel uspešno vrši pritisak u pomenutom pravcu ne samo na već primljene članice nego i na kandidate za prijem u EU. Najbolji primer je ponašanje Brisela prema maloj Srbiji – iako su šanse za prijem u EU minimalne, svakodnevne stare i uvek nove ucene ne prestaju.

Ako neko, kao pre samo desetak meseci Ukrajina, pokuša da se odupre pritiscima iz Brisela, jer približavanje EU znači i stupnje u NATO, onda na scenu stupaju američko-evropske špijunske službe i njihovi plaćenici koji se stalnim protestima pa i oružanim napadima staraju da se sa vlasti uklone često demokratski izabrane vlade. Sve je to već viđeno i doživljeno prvo u Jugoslaviji, zatim Srbiji, Libiji, Egiptu, Iraku, Siriji, kao i sada u Ukrajini. Čeka li i Srbiju ponovo sličan scenario – ako neka dolazeća vlada, koja neće biti izdajnička nego će štititi nacionalne interese Srbije, pokuša da se odupre pritiscima koji će doći sa obe adrese iz Brisela – od EU i od NATO? Verovatno.

Postoji sumnja da američka administracija verovatno propisuje i podržava masovno doseljavanje muslimana, crnca, Pakistanaca, Kineza i drugih, baš u cilju stvaranja mulikulturalne Nemačke pa i cele Evrope. Što je najgore – nemačka država se ničim ne opire toj invaziji, naprotiv, gde god je moguće država se trudi, tobože u cilju integracije stranaca, da ne postoji nijedna javna institucija u kojoj nisu, često na ključnim mestima, postavljeni muslimani. U Saveznom parlamentu u Berlinu – Bundestagu, već sedi nekoliko poslanika –poreklom Turaka. Pokrajinske vlade po pravilu u svojim redovima imaju ministre – muslimane turskog porekla, oni su prisutni i u vodećim partijama, a jedan od šefova stranke „Zeleni“ Cem Ezdemir kaže, da bi, kada bi bili složni, nemački Turci koji već imaju pravo glasa, sa svojih oko 900.000 glasača, mogli da suodlučuju, ko će u Berlinu ući u koalicionu vladu. Pri tome on naravno misli na svoju stranku „Zelenih“ u čijim redovima je podosta Turaka i drugih muslimana! Tako danas mnoge programe na TV javnom servisu, pa i na nekim privatnim TV kanalima, vode u Nemačkoj rođeni muslimani. Izgleda da je poželjno da se u programima kao voditelji pojavljuju i crnci, ljudi žute rase itd. – sve po ugledu na SAD!

Poznati nemački publicista Udo Ulfkote je bio dugogodišnji novinar čuvenih novina „Frankfurter Algemeine“, poznatih srbomrzaca za vreme NATO agresije na Srbiju. On je, kako je rekao u jednom intevjuu – zgađen lažima tih novina, plasiranih od vladinih štabova koji pripremaju gotove članke – a oni bez ikakve korekture idu u štampu, pa je napustio svoj odlično plaćen posao. Kako je napisao u svojoj knjizi, „Kupljeni novinari“, oni su plaćeni od industrije, moćnih saveza i udruženja, vlade i njenih organizacija i slično, tako da u Nemačkoj odavno ne postoji nezavisno novinarstvo.

U svojim istraživanjima došao je do zaključka, da su muslimani u Nemačkoj postali toliko zaštićeni da im svi povlađuju! Mediji, kada izveštavaju o zločinima muslimana, često i o gnusnim zločinima nad članovima sopstvenih porodica, više ne pominju puna imena delikvenata, nego samo inicijale, kako se „ne bi i dalje širila loša slika o muslimanima u javnosti“. Muslimanima se čak i u pojedinim sudskim procesima, npr. ako je neko iz porodice, uglavnom otac ili brat ubio ćerku ili sestru zbog njenog odnosa sa nemuslimanom, presuđuje daleko blaže „zbog njihovih moralnih obaveza u zaštiti porodice“. Dozvoljava im se stvaranje mnogih getoiziranih gradskih četvrti gde se koristi samo njihov maternji jezik, oni mogu da javno pogrdno kude hrišćansku veru, bez da ih javnost osuđuje, jer to ne želi neko od moćnika iz nemačkih vlasti. Ulfkote tvrdi, da ako muslimani u javnosti čak i na najgrublji način vređaju hrišćanstvo, neće ih nijedan medij, očigledno na mig moćnika, za to osuđivati, ali će muslimani, često čak i smrću, pretiti onima koji kritikuju islam! Zabeleženo je više ubistava hrišćana, jer su se usudili da „omalovažavaju islamsku veru“. Njihova „armija u rezervi“ je uvek spremna da masovno izađe na organizovane proteste, pa čak i krene u prebijanje kritičara Alaha, ma koliko kritika bila blaga.

Svi muslimanski ispadi protiv hrišćanstva, poziva na džihad, pa čak i javni poziv njihovog premijera Erdogana na velikom mitingu Turaka u Dortmundu pre dve godine, da Turci nikako ne podlegnu integraciji u nemačko društvo, i vlast i mediji su tolerisali do maksimuma. Ulfkote navodi, da je već danas 56,1 odsto mladih ispod 18 godina u Nemačkoj migrantskog porekla, najviše je muslimana. Kako oni dosta mladi osnivaju porodice, i brzo dobijaju brojnu decu, to se već danas može izračunati, da će za tridesetak godina, ako se ne poveća natalitet Nemaca i drugih hrišćana što je malo verovatno, i do 40 odsto nemačkog stanovništva biti –muslimani!

Islam je u svakodnevnom životu sve prisutniji u Nemačkoj i dosta mladih Nemaca konvertira u islam. Takođe, sve više mladih, prosto opijeno islamskim učenjima, već je prisutno na mnogim ratištima gde ratuju u ime Alaha. U burke i feredže „maskirane“ žene su svakodnevnica u mnogim nemačkim gradovima. Zato nije čudo da se već mesecima sve češće demonstrira protiv očigledne i od vlasti tolerisane i verovatno željene sve jače islamizacije.

U istočnonemačkom Drezdenu, pre nekoliko meseci, započele su velike demonstracije svakog ponedeljka protiv islamizacije Nemačke, na kojima učestvuje i do 20.000 ljudi. Ima ih i u nekim drugim gradovima, ali je, kao po komandi vlasti, medijsko izveštavanje – posebno na državnima kanalima, svojom negativnošću i pohvalama islamu bilo ubitačno za dodatnu masovnost! Mesecima se na svim nivoima pruža podrška islamu, više nego ikada se vlast, plaćeni intelektualci, novinari, glumci i mnogi drugi javni radnici, pa čak i crkva, itekako zalažu da (još) neopredeljenim Nemcima prikažu islam kao nešto normalno, prirodno i poželjno i u srcu Evrope – u Nemačkoj! Jedan novinar kaže, da nedostaje samo još javni poziv da što više građana konvertira u islam! I niko, ama baš niko, ne može ili ne želi da javno odgovori, zašto je to tako i od koga i iz kog centra moći stižu očigledne naredbe o promocijama islama u najpozitivnijem svetlu, što je, sudeći po strašnim zlodelima, koja se čine u ime Alaha, svojevrsno gaženje evropske hrišćanske kulture!

P. Rakočević

[Milan (longtrip)]

Zapad pretvara Srbiju u logor

Objavljeno: 18. Septembar 2015.
koreni.rs


Novi, po svom karakteru veoma surovi, paket zakona koji Mađarska primenjuje od 15. septembra, donet zbog povećanog priliva izbeglica/migranata i predstavlja ključni događaj u Istočnoj Evropi. Primena novog paketa zakona izazvala je lokalno pogoršanje situacije na srpsko-mađarskoj granici.

Tačno se zna da je 2014. godine počeo novi talas migracione krize. Tada je u Evropu, samo preko Mediterana, došlo gotovo tri puta više izbeglica/migranata (oko 219 hiljada ljudi) nego za vreme «arapskog proleća» 2011. godine (70 hiljada ljudi). U 28 zemalja Evropske unije 2014. godine bilo je podneto 570 800 zahteva za azil, što je za 44 odsto više nego u 2013. godini.[1] Na osnovu podataka agencije Frontex, u periodu od januara do jula 2015. g. 340 hiljada izbeglica/migranata prešlo je granice EU. To je za 123 hiljade ljudi više nego za isti period u 2014., pri čemu je dinamika veoma ubedljiva – 70 hiljada u junu, i 107 500 ljudi u julu[2]. Ogromna većina njih je nelegalno prešla u Evropu preko Mediterana – više od 300 hiljada ljudi.[3] Većina se izjasnila kao izbeglice iz Sirije. Siriju je napustilo više od 4 miliona ljudi, od kojih se 1,9 miliona nalazi u Turskoj (koja ima ukupno 75 miliona stanovnika), 1,1 milion je u Libanu (4,4 miliona), 629 245 u Jordanu (zemlji koja ima 6. 459 miliona ljudi). Radi poređenja treba istaći da je u SAD otišlo svega 1.500 ljudi, dok u zemlje Persijskog zaliva (Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate) nije otišao ni jedan čovek.[4] Ovde je reč o zvaničnim ciframa obzirom da je nemoguće utvrditi stvarni broj nelegalnih izbeglica. Krajem avgusta 2015. godine u UNHCR-u su zvanično saopštili da se migracionoj krizi koja dolazi sa Bliskog Istoka ne nazire kraj, posebno onoj koja potiče iz Sirije[5]. U uslovima uzajamno neproduktivnih konsultacija, neke zemlje EU počinju da preduzimaju mere bez presedana. Prvo je Nemačka uvela graničnu kontrolu, a posle nje i Austrija, Češka, Slovačka i Danska. Dok su Španija, Bugarska i Mađarska postavile fizičke barijere.

Mađarska je na putu iz Mediterana u Evropu postala glavno tranzitno čvorište. Za poslednja tri meseca u Mađarskoj je azil zatražilo 171 hiljada ljudi[6]. U ovu zemlju je samo u avgustu došlo 50 hiljada izbeglica/migranata iz ukupno 74 zemlje, od kojih najveći broj iz Sirije, Iraka i Avganistana. Mađarska vlada je tokom nekoliko meseci uzaludno pozivala EU da obrati pažnju na dramatičnu situaciju sa izbeglicama/migrantima[7]. Od početka godine pa do 16. septembra broj nelegalnih migranata zvanično je registrovan na nivou od 200 778 ljudi.[8] Broj izbeglica/migranata, na srpsko-mađarskoj granici, samo je 14. septembra 2015. dostigao cifru od 8.850 ljudi[9].

Odmah upada u oči to što izbeglice/migranti imaju vojnički pristup dolasku do konačnog odredišta, a cilj im je Nemačka. To objašnjavaju krajnje jednostavno – «visokim životnim standardom i humanim pristupom». Međutim, nema samo Nemačka ovako dobre uslove – zašto bi, u principu, bilo «lošije» u Švajcarskoj, Holandiji, Francuskoj, Belgiji, Italiji ili Velikoj Britaniji, u zemljama gde je talas izbeglica znatno manji? Veoma je indikativno što je u poslednjih nedelju dana preko Austrije prešlo 30.000 izbeglica i gotovo svi su nastavili put Nemačke[10], iako se uslovi zbrinjavanja izbeglica, u ovoj zemlji, praktično ne razlikuju.

Ipak, Nemačka se, po jednoj geostrateškoj stvari, veoma razlikuje. Reč je o sporazumima koje su u leto 2015. godine potpisala sa Rusijom. To su sporazumi o izgradnji gasnovoda neposredno iz Rusije u Nemačku (tačka u kojoj treći i četvrti «cevovod» Severnog toka iz Rusije ulazi u Baltičko more je Kingisepski rejon Lenjingradske oblasti u rejonu Ust-Luga, a tačka u kojoj cevovodi izlaze u Nemačku nalazi se u rejonu Grajfsvalda). To je tzv. drugi krak Severnog toka čiji je godišnji kapacitet 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Ukoliko su SAD uspele da blokiraju Turski tok u Makedoniji preko lokalnog „Majdana“, u Grčkoj zakulisnim pritiscima, a u Turskoj iznenadnim unutrašnjim terorizmom, onda Vašington, za sada, nema sredstava da kontroliše Severni tok – 2. Ovde nije reč samo o prefinjenom zaobilaznom manevaru, koji isključuje Ukrajinu iz isporuka gasa, on umnogome obesmišljava napre SAD na ukrajinskom pravcu i dovodi do delimičnog gubitka kontrole nad Evropom[11].

Da bi Nemačka smestila više od 200 hiljada migranata, izvršena je iznenadna «mobilizacija izbeglica i plovnih sredstava». Samo je od 4. septembra na njenu teritoriju stiglo više od 50 hiljada migranata. U subotu, 12. septembra, Minhen je prihvatio 12 hiljada izbeglica[12]. Ovo nedmosmisleno govori da je reč o uvodu u ozbiljnu institucionalnu, socio-političku i konfesionalnu krizu, ne samo u Nemačkoj, već i u čitavoj Evropi. Izbeglice će biti «raspoređene» po čitavoj zemlji, dok će nezadovoljstvo stanovništva naglo rasti. Ne mogu da ne brinu prognoze o naglom porastu broja izbeglica u Nemačkoj na milion ljudi do kraja 2015. godine, kao i informacija o zaplenjenim kutijama, sa 10 hiljada falsifikovanih sirijskih pasoša, na putu iz Bugarske u Nemačku. Indikativno je da su falsifikovani pasoši izrađeni baš u Turskoj[13]. Ovde se postavlja logično pitanje – koliko se ekstremnih islamista i predstavnika raznih obaveštajnih službi uvuklo među prave izbeglice?

Pošto ni jedan problem, vezan za migrante, Brisel nije mogao da reši, mađarska vlada se odlučuje za mere bez presedana. Na granicu sa Srbijom izgrađena je ograda od bodljikave žice duga više od 170 km; 4. septembara mađarski parlament usvaja izmene i dopune Zakona o zaštiti granica i migraciji; 5. septembra 1000 policajaca koji patroliraju granicom dobija pojačanje sa 2106 ljudi; formirane su zajedničke austro-ugarsko-nemačke patrole za kontrolu vozova na pravcu Budimpešta-Beč-Minhen. Novi zakon, koji je 15. septembra stupio na snagu, omogućuje i armiji da kontroliše granicu i da sve koji nemaju Šengenske vize deportuje iz zemlje (u Srbiju); svi koji zatraže azil takođe će biti deportovani ozbirom da je trebalo da traže azil u zemlji iz koje su pokušali da uđu u Mađarsku (u Srbiji); za nelegalni prelazak granice i oštećenje ograde povešće se sudski postupak i to bez prevodioca, za ovo krivično delo predviđena je zatvorska kazna do pet godina.

Od 16. septembra Mađarska primenjuje represivne mere: proglašeno je vanredno stanje u dve oblasi na jugu Mađarske – u Čongradu i Bač-Kiškunu; prekinut je saobraćaj na graničnim prelazima Reske (Horgoš 2) i Ašothalom (Bački Vinogradi); vojni helikopteri i poliija kontrolišu svaki santimetar ograde, policija je naoružana automatskim oružjem; blokiran je i prelaz preko graničnog prelaza Horgoš 1, a 3.000 ljudi se nalaze na «ničijoj zemlji»; specijalni vozovi prevoze hiljade migranata iz sabirnog centra Reske na granici sa Srbijom u Austriju – bez evidentiranja i zvanične procedure. «Mirni migranti», 16. septembra, u poslednjem momentu, otpočinju organizovani juriš na ogradu, policija koristi suzavac i vodene topove, a nedugo zatim dolaze borbene jedinice na blindiranim «hamerima» i naoružani mitraljezima. Mađarska, na taj način, rešava opšteevropski problem. Međutim, očigldno je da se sa evropskom birokratijom jednostavno ne može ni razgovarati, a kamoli rešavati krizne situacije.

Viktor Orban je srpskom premijeru A. Vučićem preneo stav mađarske vlade: «da zemlje u regionu moraju biti spremne za sutuaciju u kojoj će migranti tražiti nove puteve i zaobilaziti Mađarsku», «zahtevi onih koji budu tražili azil u Mađarskoj, a da to prethodno nisu učinili u Srbiji, biće odbačeni», «u Mađarskoj se neće graditi nikakvi logori16]. Ali, ni Turska, ni Grčka, ni Makedonija neće izdavati izbeglicama/migrantima dokumente, na osnovu kojih bi mogli biti vraćeni na njihovu teritoriju. Takve dokumente, overene pečatom i potpisom, izdaje samo Srbija. Novi talas migranata preti da u Srbiji stvori niz klanovski povezanih enklava koje bi se rasno, konfesionalni i sistemom vrednosti razlikovale od lokalnog stanovništva. Duhovno-kulturni identitet i civilizacija srpskog naroda dugoročno su se suočili, u najširem smislu te reči, sa višeslojnim problemom. Srbija je ovim problemom institucionalno, politički i ekonomski stavljena pod kontrolu. Njoj je dodeljena uloga kordona koji treba da apsorbuje deo izbegličkog talasa. Međutim, u meri kako bude rasla zona ciljno usmerene destabilizacije i kontrolisanog haosa, koju je na Bliskom Istoku i Severu Afrike stvorila evroatlantska elita, ovaj talas će se samo pojačavati. Srpska vlada koja bezpogovorno izvršava vašingtonske direktive praktično nema manevarski prostor. Ostaje slaba nada da izbeglice neće poželeti da ostanu u Srbiji. U suprotnom, Srbija će se naći pred dinamičnim razvojem rizika koji neprofesionalni partijsko-birokratski aparat jednostavno neće biti sposoban da ispravno oceni i sa njima izađe na kraj.

U ovom momentu oko 3500 izbeglica ulazi u Hrvatsku na zvaničnom graničnom prelazu Srbije. EU i Srbija imaju potpisan sporazum o readmisiji koji pored državljana Srbije uključuje i građane trećih zemalja koji na teritoriju EU dolaze sa teritorije Srbije. Hrvatska ima obavezu da registruje izbeglice i razmotri njihov zahtev o davanju azila. Ukoliko izbeglice/migranti odbiju da se registruju i zatraže azil, dužni su da se vrate u svoju zemlju ili u treću državu iz koje su došli, ukoliko je reč o «pouzdanoj» državi – u konkretnom slučaju Srbiji. Ovde se postavlja pitanje: ko će i kako vršiti proceduru utvrđivanja ličnosti i državljanstva? Ovo je nemoguće uraditi, u uslovima kada pristiže na stotine hiljada ljudi. I ko će, nakon utvrđivanja ličnosti, ovim licima platiti povratak u njihovu zemlju, u slučaju da odluče da se vrate? Ako ne bude moguće utvrditi zemlju njihovog porekla ili ako odbiju da se u nju vrate, znači li to da će Srbija imati obavezu da ova lica zadrži kod sebe?

U novoj fazi sistemske krize vezane za migrante koja je upravo počela, umesno je primetiti da kosovski Albanci – koji su u jesen 2014. godine iznenada počeli masovno da beže sa „Kosova“ – imaju mnogo pitanja na koja nikada neće dobiti odgovore. Prvo, kako to da je na hiljade ljudi dobilo mogućnost da bez dokumenata i prepreka doputuje u Evropu iz najrazličitijih regiona Bliskog Istoka i Severne Afrike. Njihovo «putovanje» je finansijski veoma skupo. Informacije govore da ih plaćaju američki «humanitarni fondovi». Drugo, zašto nema organizovane kontrole državne granice? Nemačka je konačna odrednica izbegličkog pohoda na proizvoljno izbaranoj maršruti, na kojoj je stalno «uključeno zeleno svetlo». Zašto za vreme «arapskog proleća» 2011. godine nije bilo toliko aktivnih plovnih objekata (od luksuzih brodova pa do trošnih čamaca koji jedva plivaju) za masovni prevoz izbeglica u Evropu? Upada u oči i izmena maršrute: do «arapskog proleća» talas afričkih izbeglica ulavnom je išao preko Gibraltara, a nakon pada Libije, rata u Siriji, nastanka Islamske države, ova linija ide preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i Austrije pravo u Nemačku. Turska «potiskuje» izbeglice i time problem prebacuje na Evropljane. Za prvi sabirni punkt izabrana je Grčka koja, iako je dužna, ne registruje izbeglice i s lakoćom ih upućuje u Evropu.

Evropska unija ne zna šta da radi sa izbeglicama, nije spremna za izazove, nije svesna odgovornosti za ono što se događa i praktički ne pruža otpor haosu na svom prostoru. To nesumnjivo govori da se na nju vrši pritisak koji može da potiče samo iz SAD.

Moguće je da zvanični Beograd pokušava da dobije neke garancije upravo u Vašingtonu i NATO. Tako je ministar odbrane Srbije 16. septembra posetio Komandu združenih snaga NATO u Napulju i u razgovoru o vojnoj saradnji sa komandantom tih snaga Markom Fergusonom (u čiju zonu odgovornosti ulaze teritorije 105 zemalja) potvdio kurs na partnersku saradnju Srbije i NATO i to na višem nivou u okvir programa Partnerstvo za mir. Trenutno je u toku trodnevna poseta srpskog premijera SAD tokom koje su planirani susreti sa potpredsednikom SAD Dž. Bajdenom, državnim sekretarom SAD Dž. Kerijem, direktorom MMF-a K. Lagard, predsednikom Svetske banke Dž. Kimom, potpredsednikom Saveta Bezbednosti za Evropu i Centralnu Aziju K. Milerom, bivšim zamenikom američkog državnog sekretara i stručnjakom za Rusiju i zemlje postsovjetskog prostora i predsednikom Instituta Brukings Strobom Talbotom. Za sada je poznato da je Dž. Bajden posebno istakao da je zadovoljan zbog namere Aleksandara Vučića da diferencira izvore isporuka gasa[17]…

Dakle, koren problema nisu ni Islamska država, ni Al Kaida, već želja SAD i njihovih evropskih saveznika da likvidiraju prosperitetne države na Bliskom Istoku i Severu Afrike. Migraciona kriza će u Evropi biti dugoročna i trajaće sve dok SAD ne ostvare određene ciljeve vezane za Nemačku. Za sada se na maršrutama kojima se kreću izbeglice održava «nestabilna ravnoteža», dok izbeglička kriza neizbežno dobija obrise sociokulturnog problema. Odsustvo želje da se spozna nivo pretnji i izazova, odustajanje od namere da suvereni interesi zemlje budu formulisani i zaštićeni, preti da u skoroj budućnosti dođe do veoma dramatičnog razvoja situacije.

Anja Filimonova
fsksrb.ru

[Milan (longtrip)]

[Milan (longtrip)]

Ilustracija izbegličke krize koja treba da nas "animira" da oberučke prihvatimo izbeglice

[Milan (longtrip)]

Surovi eksperiment nad Evropom samo je početak


Piše: Jelena Ponomarjeva

Da bi se sačuvala kao civilizacija, Evropa mora da se bori ne samo sa posledicama nego i sa uzrocima migrantske krize.

Novosti koje dolaze iz evropskih zemalja sve više liče na izveštaje sa linije fronta. U Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Makedoniji i Srbiji policija ulazi u sukobe sa ilegalnim migrantima, kojih je stotine hiljada krenulo u Evropu. Niz vlada razmatra mogućnost upotrebe vojske, čak i snaga za brze intervencije NATO za zaštitu svojih granica. Bez sumnje, do toga će doći, ali i to, skupa sa mogućim raspadom Šengena i podizanjem zidova duž granica, države Evrope neće spasiti.

Shemu daljeg razvoja događaja u Evropi daju kadrovi iz filma Rat svetova. Nikakvi zidovi ne spasavaju od navale ogromne mase ljudi, koji nemaju šta da izgube, koji u svojim zemljama, zahvaćenim zlom voljom gospodara igre i stalnim ratovima nemaju ni sadašnjost ni budućnost. Koreni problema zalaze u prirodu globalnog kapitalizma kao sveta grabeža i profita, koji je isprovocirao u drugoj deceniji 21. veka novu veliku seobu naroda.

Specifičnost odlika devetog talasa migracije, koji se sada dešava u Evropi, jeste prisila. Ljudi beže iz svojih zemalja pod pretnjom životu i bezbednosti, beže od rata, siromaštva i poniženja. Eksperti međunarodne organizacije za izučavanje prinudne migracije (IASFM), određuju tu pojavu kao „kretanje izbeglica i unutrašnje premeštanje lica (lica premeštanih kao rezultat konflikta), a takođe i lica premeštanih zbog stihijskih i ekoloških katastrofa, hemijskih i atomskih katastrofa, gladi i projekata razvoja, i izdvajaju:

-Premeštanja izazvana konfliktom, kada su ljudi prinuđeni da ostavljaju svoje kuće zbog oružanog konflikta, uključujući građanski rat, masovno nasilje, proganjanje na nacionalnoj osnovi, rasnoj, religioznoj pripadnosti ili pripadnosti socijalnoj grupi, ili žrtve premeštanja zbog političkih ubeđenja;

-Premeštanja izazvana realizacijom prostornih infrastrukurnih projekata, kao što su gradnja luka, puteva, aerodroma, isušivanje, seča itd.;

-Premeštanja, izazvana prirodnim katastrofama (erupcija vulkana, zemljotres, poplava, suša itd.) i/ili katastrofama izazvanim delovanjem čoveka (havarije, radijacija itd.).

Glavni razlog migracije koja je zapljusnula Evropu jesu oružani konflikti i ratovi, u čijem započinjanju su na ovaj ili onaj način učestvovale SAD i/ili njeni saveznici. Reke izbeglica u Evropi su posledica političke destabilizacije velikih geopolitičkih prostora. Te reke izbeglica će teći sve dok neko ne prestane sa tom politikom.

Nastajanje velikog migracionog pritiska na Stari svet lako se moglo predvideti i uzeti u obzir da su dejstva – koja su vodila stvaranju snage što pred našim očima menja Evropu – bila povezana sa direktnom dobiti za one koji su ta dejstva provodili.

Glavni dobitnici organizacije masovnog bekstva ljudi Trećeg sveta u Evropu su transnacionalne kompanije i SAD kao njihov objedinitelj.
Budućnost kakvu pripremaju Evropi, koja se pretvara u melting pot Nº2, jasno je nagovestio predsednik SAD Barak Obama kada je u maju 2011. godine (krvavi unutrašnji nemiri u Siriji tek su počeli), istupajući u Londonu, nemarno izrekao mnogoznačnu frazu: „Ovaj vek će biti vek rađanja novih nacija“.

U svetu ne postoji bolji teren za „izvođenje“ novih nacija nego što je Evropa sa svojim multikulturalizmom, koji razlaže društvo, i opštepoznatom tolerancijom, koja ukida pojam greha. Ipak, surovi eksperiment nad Evropom samo je početak, samo prva etapa velike svetske promene plana reprogramiranja.


Pitanjima premeštanja velike mase ljudi već decenijama se na Zapadu bave ozbiljne ustanove – Brukinški institut, Bernski univerzitet za probleme unutrašnjeg premeštanja stanovništva, Londonska škola ekonomije, Norveški savet za pitanja izbeglica i drugi. Iste te 2011. godine, kada je Obama prorekao pojavu „novih nacija“, Londonska škola ekonomije i Brukinški institut (SAD) predstavili su Projekat unutrašnjeg premeštanja.

Glavna pažnja u tom veoma zanimljivom dokumentu bila je posvećena razradi mehanizama preseljenja velike mase ljudi iz raznih regiona sveta. Takvo interesovanje zasnovano je na mogućnosti globalne klimatske katastrofe – „novog ledenog doba“. U projektu su naročito obrađivana preseljavanja iz Severnog Atlantika u Severnu Evroaziju. Ipak, javnosti je poznat samo otvoreni deo tog dokumenta.

Ne isključujem mogućnost da se neke preporuke Projekta unutrašnjeg premeštanja provode danas na Evropi. Proces izgleda organizovano. Izbeglice su dobro odevene, imaju najnovije modele skupih mobilnih uređaja, raspolažu novcem za premeštanje sa kraja na kraj Evrope, imaju informacije o optimalnim maršrutama…

Trebalo bi pomenuti da je od 2004. godine predsednik Brukinškog instituta, koji se bavio razradom „projekta unutrašnjeg premeštanja“, Strob Talbot, bivši zamenik državnog sekretara SAD koji je za vrijeme Bila Klintona bio zadužen za odnose sa Rusijom.

Danas se u Evropu u beskonačnim redovima kreću izbeglice iz zona konflikata, stvorenih kao rezultat intervencionističkih politika SAD i njenih saveznika, Pritom sve troškove pomoći novim migrantima Evropska komisija stavlja na pleća urednih evropskih obveznika, zlobno nazivajući to solidarnom raspodelom odgovornosti za sudbinu izbeglica. Recimo još i to: neko mora tu atlantsku solidarnost platiti. Najbolje ako mogu Nemci.

Svojevremeno, izučavajući iskustvo Francuske revolucije, A. Tojnbi je pisao da će najstrašnije vreme za Evropu nastati onda kad se unutrašnji proleterijat spoji sa spoljnim. Izgleda da je došlo to „strašno vreme“, čiji je dolazak predskazivao predstavnik MI6 u londonskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose Arnold Tojnbi.

Radikalni elementi, pristigli sa migrantima u Evropu, lako će naći pristalice među isto tako nastrojenom omladinom Francuske, Italije, Španije. Iz takve gromovite smese pojaviće se bande, koje nemaju šta da izgube. To je s jedne strane. S druge strane će se pokušati pružiti pipci Islamske države na Evropu – uostalom, Islamska država i lavina izbeglica izgledaju kao pojave iste vrste prema osobini „neočekivanosti“ pretvaranja sebe u faktore globalne nestabilnosti. Upaljač za eksploziju Evrope već je spreman. Tako je nastala uz pomoć SAD i NATO i albansko-kosovska država bandit. Kao rezultat antinacionalne politike evrobirokratije, pothranjene duhom atlantizma, antiutopija Jelene Čudovine Džamija Pariske Bogorodice preti da postane strašna realnost Evrope.

Migrantska lavina 2015. godine, sa jedne strane, predstavlja bumerang sa usporenim delovanjem, odložena reakcija na desetogodišnju politiku Zapada prema Trećem svetu. Sa druge strane, to je vođeni proces, „projekat unutrašnjeg preseljavanja“ u hodu. Evropa se, kako se ne jednom dešavalo, našla pred epohalnom raskrsnicom. Znameniti ruski pesnik Jurij Kuznjecov, obuhvatajući pogledom sudbinu Evrope u 20. veku, pisao je:

„I šta je to vek tebi doneo?
Ludilo i eksperiment.
Biti ili ne biti – takvo pitanje
Uvek je tvoje, Evropo.“

Biti ili ne biti? Čini se da će se ovaj put od Evrope tražiti konačan odgovor na hamletovsko pitanje.

Što se tiče delimičnih mera kojima pribegava Evropska komisija (ponovno razmatranje državnog budžeta radi stvaranja povoljnih uslova za migrante, „shvatanje pomoći izbeglicama kao nacionalnog zadatka“ – ono o čemu je govorila A. Merkel u video-obraćanju federalne vlade, takođe i pooštravanje kontrole redova izbeglica), onda oni nisu u stanju da sačuvaju Evropu kao civilizaciju.

Prvo, povećanje nameta za nacionalne budžete u uslovima ekonomske krize biće teško, a u nizu slučajeva prekomerno breme i za države i za građane. Drugo, pojačanje kontrole i moguće ponovno razmatranje ili čak odustajanje od šengenskih dogovora jako će zaoštriti protivrečnosti unutar Evropske unije, prenoseći breme spasavanja migrantske horde na najslabije. Sve to, ponavljam, Evropu neće zaštititi i samo će dovesti do stvaranja pojasa „varvarske periferije“, slične onoj koja je u prvom veku posle Hrista stegla obruč i uništila Rimsku imperiju.

Da bi preživela i sačuvala se kao civilizacija, Evropa mora da se bori ne samo sa posledicama nego i sa uzrocima. Migraciona kriza će trajati sve dok transnacionalne kompanije i strukture nadnacionalne vlasti budu rasturale i pljačkale po čitavom svetu one koji nisu sposobni da im se suprotstave.

Kakav je tvoj izbor, Evropo? Jesi li za pljačku ili nisi?

(stanjestvari.com)

[kosmonaut]

Paranoja (mozda nerealna) od islamizacije moze biti gora po nas od pomaganja ljudima. Mnogo ljudi po vjeri muslimana su 90-ih otisli iz BiH, Somalije i Kosova u Skandinaviju, pa ne znam da su napravili disbalans. Ne treba zaboraviti da je ujedno Njemacka vratila sve izbjeglice sa Balkana nakon zavrsetka sukoba sto se moze desiti i Sirijcima. Tradicionalno i tada su UK  i Francuska primile najmanje izbjeglica ali ih nisu ni vracali u domicilne zemlje.
Ni Srbija nije postala vise srpska zbog izbjeglica iz RH i BiH .
olako zaborabljamo nas jad koji smo imali prije 20-24 godine.
zar nije tako ?

Ps ( istina ja bih te ljude najradije preusmjerio u SAD (onome koji je najvise zasro) i Saudi Arabiju (onome koji ima para i zasro je) ali ti ljudi ne zele tamo sto govori o njihovoj civilizacijskoj orjentaciji)!

[Milan (longtrip)]

Вероватно ниси живео на Западу до сада,ниси живео у тим четвртима где су ти они прве комшије, нису ти деца ишла у мешовита школска оделења или ти мислиш да је све то нечија параноја..
Нови талас избеглица је огроман да би се за неко кратко време "социјализовао". Живеће у неком гету, беспослени ....
Ови који су им дали новац за пут,очекују противуслуге. Видећемо шта ће то бити..

[Morskoprase]

Da, kosmonaute, tvoj je pogled na stvar sasvim i prije svega human. Ali da se vratimo malo unatrag, pa pogledamo malo takozvani multi-kulti Zapadne Evrope i Skandinavije.... Tvrdnja, da multi-kulti funkcioniše već je svima jasna laž. Jel tako??? Pa da... E nije! Radi se o obmani drugog reda, do koje je došlo zbog jednostavne političke korektnosti, čak i onih, koji su analizirali funkcioniranje multi-kulturalnog društva.  Čak ni oni nisu si usudili napisati, da ova koncepcija društva u suštini čak i rad. Samo ne sa većinom muslimana. Nekako je razjašnjena geneza ekstremnih islamista u Francuskoj, koji ne spadaju u prvu generaciju izseljenika iz muslimanskih država već su to druga i treća generacija, koja je odrasla u samonametnutim getima. I ta se geta šire i čak i radikalizuju u europskim državama, pošto država nema pravo na uspostavljanje zakona u tim delovima. Razlog je jednostavan, jer bi se intervencijom kršilo njihova ljudska prava (pravo na život skladno verskim ubeđenjima). I tako nastaju i šire se islamska geta/enklave. Za prava ostalih niti država (koja ne može/ne smije) niti ta zajednica ne mare (zašto i bih, ta sve je to Alahovo vlasništvo a ostali su nevernici).

[ML]

Čudi me da niko od moderatora ne odreagira na ove govore mržnje i rasizma. i na ovom forumu se tolerišu kojekavi internetni trolovi, koji prenose svoje paranoje i mržnju prema izbjeglicama.
Začudio me je odnos evrope, a i svake države koja je njen dio. Preko medija, spletnih foruma, twittera, facebook-a.... prenose se fašističke misli, treba izbjeglice na granici postreljat, treba izgraditi zidove, treba propustiti samo one koji imaju krštenicu, treba ih pokrstit. Sve primitivizam do primitivizma nigdje ljudske humanosti i osjećaja do sučovjeka. I na ovom forumu ima takvih koji su se oglasili sa sličnim idejama, što na ovom forumu, što na ostalim drušvenim mrežama.
Večina onih ljudi je živjela dobro pre donošenja demokratije od strane amerike i nato-alianse. Nije ovaj val došao iznenada, ovaj val je počeo dosta prije, kada je sva napredna evropa gledala kaoko se dave oni koji su prelazili Sredozemno more. Ovi ljude su zapadne demokratije lišile svega.
Nadam se da će bar evropi doći iz guzice u glavu da ljudima treba pomoći, ali ne samo prihvačanjem već i političkom i vojnom akcijom, obnovom zemalja, pa vračanjem ljudi u države iz kojih ih je širenje američke i nato demokratije otjeralo.
Nadam se da će Rusija koja se umješala ostati dosljedna sebi.
Moderatori bi morali bar na ovom forumu govore mržnje i netrpeljivosti sankcjonirat. Ko je doživjeo napuštanje svega i odlazak u nepoznato, samo da sačuva živu glavu sebe i porodice, može u potpunosti shvatiti ove ljude.

[wermez]

Fašizam je jedna od reči koja se najviše zloupotrebljava.

[Morskoprase]

Poštovani ML,
nadam se, da zapis nije namjenjen meni-u vezi mržnje i rasizma. Sa vašim pogledom, da su SAD, NATO i Zapadna Europa krive za takvo stanje, više-manje se slažem. No, ne znam kako protumaćiti želju izbeglica, da odu u Njemačku. Norvešku, Švedsku. Sa svim poštovanjem do onih (porodica-Šiitskih, Druzovskih, hrišćanskih, pa ajde i Sunitskih-mada je IS aždaja njihove vjeroispovesti), koji beže od pravog zla-večina je ostalih ekonomskih migranata. Želeči bolji, lepši, sigurniji sutra. No, to želimo svi, samo nema toga za sve nas. A o uzrocima... sve je već napisano.
Mada je ideja o pokrštavanju bolna, da ne kažem bolestna, ima izza toga teoretsko /ali samo teoretsko/ opravdanje. Musliman, koji se preokrene u drugu vjeru, nije dostojan života (pošto se odrekao jedinog pravog boga). Da se takva praksa (prihvatanje islama) izvodi i u IS, isto je tako i bolno i bolestno, no tamo je drugi mogući odabir smrt. Treba tu napomenuti još jednu, manje pozitivnu stranu, koja ide nauštrb europskoj civilizaciji (koja će po mom zbog toga na kraju i izginuti). Kada se sretnemo sa nekim ponašanjem, kojeg počinioci pa ćak i same žrtve ne osuđuju, a Europljani to osuđuju odnosno tvrde, kako mi to ne trebamo raditi, pošto smo humaniji... bolji od njih. Podvukao sam bolji zbog toga, jer se taj epitet bolji dodjeluje prema našim, vlastitim kriterijima ali ne i njihovim. Dali će i oni prihvatiti te kriterije ili ustrajati na svojim, koji su na kraju krajeva i doveli do ovakve situacije u kojoj jesu...bojim se da će ustrajati.

[Milan (longtrip)]

Poštovani ML,

Tema ima prvenstveno informativni karakter da pratimo i neka drugačija razmišljanja.U ovim redovima iznad neko će pronaći naučnu fantastiku ili realnost,šovinistički pamflet ili otrežnjnje od zvanično serviranih informacija. Nažalost mnogo puta je nečija nesreća iskotišćena  u službi više politike.Nevinih žrtava je toliko mnogo da su postale statistika.Oni koji odlučuju o životu i smrti svih nas imaju i dalje neke planove. Nisam vidovit ali mi je istorija učiteljica budućnosti.Ono što sam lično proživeo , kroz stečeno iskustvo samo meni može da bude od koristi. Drugima mogu da ukažem na razmišljanje kao i u bilo kojoj drugoj životnoj temi.Suživot sa azilantima, izbeglicama. ekonomskim migrantima (kojima i ja pripadam) i raznim drugim doseljenicima po Zapadnoj Evropi, meni je sastavni deo života poslednjih 20 godina.Trenutno sam u Moskvi pa imam priliku da vidim kako funkcioniše taj multi kulti u megalopolisu sa 2 miliona muslimana.Reći ću slobodno da je to hod po ivici noža.

Imam izgrađen lični stav da u ljudima kojima sam okružen  prvo tražim čoveka, bez ikakvih predrasuda o bilo kome i svakome dajem šansu.

[dzumba]

Чињеница је да је ислам више од религије. Он претендује да уређује и одређује начин живота појединца (и то не само добровољно, када се приклони исламу) али и уређује и вођење свих других па и државних послова. У исламу нема нација, већ постоје само муслимани. Како је то у пракси друго је питање. Колико је ислам толерантан према другим религијама је такође дискутабилно, али је чињеница, да тамо где је већински није претерано расположен према другим верским мањинама и да стално долази до сукоба и притиска прем немуслиманским заједницама. Негде је толерантнији, негде мање. Најбоље стање је било у Турској и секуларним арапским земљама као што су биле Алжир, Сирија, Ирак, Египат, донекле (до неког времена) и Либија.

Да ли се исламско становништво, које се стицајем околности нашло у хришћанском окружењу прилагодило том окружењу. Док се до пре тридесетак година за БиХ, па и Албанију, као земље са бројним исламском "аутохтоном" популацијом могло рећи да су се мање-више уклопили и постигли неки суживот, за исламско становништво које је придошло на европски континент у последњих 60-так година то се апсолутно није могло рећи. Они се ни тада ни сада нису уклопили нити већински прихватили све европске вредности. Углавном су се прихватили онога од чега имају користи (право), сматрајући да већина има и мора да  трпи и признаје њихову културу и вредности ("такве кави јесу") . Шта више да им омогући да се шире.

Појава радикалног ислама, подстакнута свесно или не свесно као оружје против СССР-а и његовог утицаја у арапском свету, дала је крила и клицу радикалног ислама међу муслиманима у тзв. секуларним арапским земљама (још давно пре "арапског пролећа"), али и у Европи. Чак и онима у Европи који су се на први погледа прилагодили и постали део европске културе. Они који никада раније нису клањали то су почели да чине. Неки из убеђења, неки из страха од радикала и сумњивих погледа околине,а неки и из ината (барем код нас). Секуларни ислам (ако се то тако може назвати) је постао редак звер и у политичком смислу а посебно у пракси.

Када је у питању ова мигрантска криза више него очигледно да се јад и беда људи, пре свега оних из Сирије, узрокована ратним разарањима и сејањем смрти злоупотребљена и то на најгори могући начин. Мигрантска криза, ако се ЕУ не постави добро и сложно врло лако може да пређе у сукобе, па и озбиљно крвопролиће. Без обзира на људску солидарност већине становника земаља кроз које пролазе мигранти, ипак је присутна велика доза неизвесности па и страха. Многи се питају шта ће то бити. Наравно у оваквим ситуацијама разне "тачне" и нетачне вести лако се шире, а одлуке понекад доносе под стресом и утицајем масе. Такође, велика је непознаница како ће та огромна маса реаговати кад се сутра пробуди у "жељеној" европској држави без посла, хране, перспективе и подзривим погледима домаћег становништва. Баш зато је лако могуће крвопролиће.  

Ко то чини и зашто то чини питање је за оне који управљају Светом. Ипак, по мом суду главни организатори се крију у Арапским државама персијског залива ("емирати" и "шеикати"), као и појединим круговима владајуће олигархије у Сауди Арабији. Нису ту невини и они који управљају и штите интересе великих петро и енергетских компанија. Наравно и политичари, пре свега у САД и ЕУ који не виде даље од свог носа и џепа. Дакле, шеици и они око њих имају новац а желе да сачувају власт. Да, баш тако, на овај начин чувају своју власт и подстичу (заправо мисле да то чине) своју моћ,а све у слави Алаха. Када би се та велика маса Арапа протераних ратом са својих огњишта сјурила у њихове богате краљевине, султанате, емирате, шеикате..., они би се распали као кула од карата. Да се то не би десило послали су их у Европу. Па ако страдају, шта се ту може, Алахова воља, а ако прођу моћи ће (и мораће јер се дугови, дате паре, морају вратити) да шире веру, култури и моћ емира, принчева, краљева и шта ти ја све знам кога. Можда је неко још, осим Ел Багдадија умислио да је калифа. Изногуда (лик из стрипова који хоће да постане "калиф уместо калифа") има пуно на Блиском истоку.

Одговор мора бити паметан, без крвопролића, али одлучан и релативно брз, тако да се притисак избеглица усмери мало ка овим шеикатима, да се потом рат заустави и значајно помогне обнова, а државе (будуће или обновљен старе) уреде на секуларном принципу.

[lovac]

Svima je jasno da je ovaj veliki izbeglički talas posledica događanja u zemljama odakle oni dolaze. U svim tim zemljama je haos, a haos su izazvale vodeće zemlje EU, pod patronatom USA.

Dakle, ako se EU želi zaštiti od velikog broja izbeglica treba učiniti nešto u onim zemljama odakle oni dolaze, a ne na granicama EU. Treba te zemlje ponovo vratiti u stanje koje je prihvatljivo za život običnog čoveka. To jeste mnogo veći i teži posao, nego izazivanje haosa, ali nije nemoguća misija.

Prvi korak u tome jeste da se EU oslobodi tutorstva USA.

I nadam se da ih je ova kriza naučila jednoj novoj lekciji: ne otvarati nove haose, jer se to može vratiti u dvorište i onima koji sede u svojim foteljama i izmišljaju nove ''demokratije''!