Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Boro Prodanic]

Кина одбила посету америчког државног секретара Блинкена

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
ПЕКИНГ– Кина је одбила да дозволи америчком државном секретару Ентонију Блинкену да посети Пекинг, уз образложење да званични Пекинг није спреман да поново организује долазак Блинкена након што је шеф америчке дипломатије у фебруару нагло отказао посету Кини, пише Фајненшал тајмс.

Блинкен је раније ове недеље изјавио да ће посета Кини бити уприличена „када се за то буду стекли услови” и додао да циљ није није ни обуздавање Кине ни укључивање у нови хладни рат.

У извештају Фајненшал Тајмса се тврди да су кинески званичници забринути да би Бајденова администрација могла да објави извештај Еф-Би-Аја о обореном кинеском балону, са физичким доказима, и да би налази могли да буду објављени током Блинкенове посете Кини, преноси Ројтерс.

Еф-Би-Ај и Савет за националну безбедност одбили су да саопште да ли ће резултати истраге бити објављени.

Кинески министар спољних послова Ћин Ганг покренуо је то питање пред Американцима који су прошлог месеца присуствовали Кинеском развојном форуму у Пекингу, потврдиле су три особе упознате са догађајем, навео је Танјуг.

Ћин је описао истрагу Еф-Би-Аја као још један проблем који отежава стабилизацију америчко-кинеских односа.

То питање изазвало је поделе унутар Бајденове администрације, при чему се неки званичници залажу да буде скинута ознака тајности са доказа и омогућено њихово јавно објављивање, како би се доказало да је балон вршио извиђање, наводи Фајненшал тајмс.

Амерички Конгрес ће вероватно затражити да буду објављени резултати истраге коју је спровео Еф-Би-Ај.

Међутим, друга струја у америчкој администрацији тврди да би објављивање информација пореметило напоре да се поново покрене преко потребан ангажман на високом нивоу између Вашингтона и Пекинга у тренутку када су односи две земље на најнижем нивоу од успостављања дипломатских односа 1979. године.

Izvor

[Boro Prodanic]

Шта је Америка научила у Украјини

Рат у Украјини дао је Америци смернице шта треба да учини ако дође до сукоба са Кином око Тајвана.  Као прво, Америка мора да Тајван наоружа пре почетка сукоба. Достављање помоћи након отпочињања борби, највероватније неће бити могуће. Јер, Тајван је острво и нема копнене везе са савезницима као што је то случај са Украјином. А, за очекивати је да ће Кина настојати да изолује Тајван и да отежа, ако не и потпуно прекине, доставу помоћи из Америке, Јапана или Аустралије.

У циљу спречавања могуће кинеске инвазије на Тајван, Америци требају далекометне против-бродске ракете. У великим количинама. Наиме, због  концентрације поморских и ваздухопловних снага Кине у Тајванском мореузу, америчка морнарица ће морати да дејствује са безбедне даљине. Пентагону је због тога неопходно далекометно против-бродско оружје, попут ракета „харпун” са којима је потопљена руска крстарица „Москва”.

Битка за струју

Стратези у Вашингтону су на примеру Украјине закључили и да би Кина највероватније пробала да онеспособи енергетски систем Тајвана. Велика је вероватноћа да би у томе и успела због чега војне јединице и државне институције Тајвана морају да имају приступ алтернативним напајањима електричном енергијом.  За то су потребни генератори, залихе горива, и наравно одговарајућа ПВО одбрана која ће онеспособити макар део дронова камиказа који би циљали електране и систем за дистрибуцију струје. 

Нестанак струје највише ће погодити привреду, што ће се одмах осетити и на глобалном нивоу. Сукоб око Тајвана изазвао би незапамћену економску кризу са стотинама милијарди долара у директним губицима.

Руска освета за „Москву”

Америка очекује да тајванска војска издржи први удар који би Кина нанела морнарици и ваздухопловству под командом Тајпеја. Одлучујуће битке водиле би се северно и јужно од острва, где би Кина послала поморске ударне групе у циљу блокаде Тајвана. За Америку је од кључног значаја да ван удара задржи носаче авиона, који су највећи и најрањивији циљеви. Ипак, Вашингтон брине могућност да Русија Кини испоручи хиперсонично оружје са којим би она могла да неутралише америчке  носаче авиона. Од тог оружја тренутно не постоји одбрана, а Руси су током сукоба у Украјини у више наврата успешно тестирали хиперсоничне ракете типа „кинџал”. Оне лете брзином од пет хиљада километара на час и могу да маневришу што значи да могу да избегну и најсавременију ПВО одбрану.

Амерички војни стратези за сада искључују могућност да кинески напад на Тајван успе. Али, како се истиче, Кина убрзано повећава капацитете своје морнарице. Проблем са недостатком десантних капацитета она настоји да премости са преуређењем цивилних бродова. Кину у Тајван дели 160 километара мора које кинеска морнарица може без већих проблема да савлада. Ипак, одсудни фактор тог сукоба била би контрола неба изнад мореуза. Онај ко победи у ваздуху биће победник и на мору. Ако Кина успе у томе, она може несметано да пребаци трупе. снабдевање и појачања. Ако превагу однесе Америка, кинески инвазиони талас би морао да се врати у безбедност својих лука.

Izvor

[fazan]

Ноћна мора је могућност да се руско хиперсонично оружје почне производити у Кини. Русија нема индустријске капацитете за масовну производњу, Кина их има.

Са друге стране, то је мање зло од могућности да хиперсонично оружје дође до Ирана.

[Boro Prodanic]

Кисинџер: Америка и Кина су главне претње свету и човечанству

Сједињене Државе и Кина су главне претње свету и човечанству, јер су се усмериле на међусобан конфликт и морају да признају ту чињеницу, изјавио је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер у интервјуу листу „Економист“.

„У случају да се лидери Сједињених Држава и Кине састану, надам се, да ће уместо да наводе све жалбе које су им познате, амерички председник рећи: „Господине, председниче Кине, две главне претње свету смо сада нас двојица. И то у том смислу што имамо прилику да уништимо човечанство. Мислим да би требало да се договоримо и да покушамо да избегнемо такву ситуацију“, рекао је он.

Према његовим речима, тренутна ситуација односа између две земље је веома опасна и подсећа на стање пре Првог светског рата, када „ниједна страна нема значајних могућности како би направила политичке уступке, а свако нарушавање равнотеже може имати катастрофалне последице“.

Кисинџер сматра да ће услед хипотетичког војног сукоба око Тајвана бити уништено како острво тако и светска економија, која ће изгубити изворе за испоруке микропроцесора.

„Ми се налазимо на путу супротстављања међу великим државама. Још већи повод за бригу је да је свака земља убедила себе да је друга стратешка претња“, уверен је он.

Према Кисинџеровим речима, обе стране би требало да покушају да ублаже тензије око Тајвана опрезнијом реториком и да формирају групе саветника који би разговарали о начинима за смањење тензија у односима и створили терен за редовне састанке кинеских и америчких лидера.

Подвукао је да не зна одговор на питање о томе да ли је тренутно руководство Кине радикалније него претходно и додао да је обавеза САД да провере и наставе да одржавају равнотежу у свету.

Навео је и да је од почетка 1980-их година демократска америчка администрација покушала да реши стратешке несугласице између САД и Кине, мада је у време председника Доналда Трампа признато да постоје међу њима конфротације. Тренутни шеф Беле куће Џозеф Бајден наставља спољну политику Трампа према Кини, али са либералном реториком.

Дипломата сматра да би Бела кућа требало да изгради дијалог са Пекингом, али признаје да овај приступ можда неће успети. Закључио је да у том случају САД морају бити довољно војно јаке да се носе са последицама неуспеха, преноси Спутњик.

Izvor