Вести из Русије

[MOTORISTA]

Rusija zahteva od Gugla: Odblokirajte
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 18.07.2021.

Rusko radiodifuzno telo Roskomnadzor saopštilo je da zahteva od kompanije Gugl da odblokira video snimak na Jutjub kanalu ruskog senatora Alekseja Puškova.

Video je uklonjen i sada je dostupan na RuTjubu. Kako prenosi agencija TAS S, blokirani video je posvećen diskusiji o problemu seksualne edukacije dece, o branjenju porodičnih vrednosti i neprihvatljivosti kršenja ruskih zakona.

"U pismu Guglu, Roskomnadzor naglašava da ovakvi postupci krše osnovne principe slobode informisanja i mogu da se tumače kao čin cenzure. Takođe su protivne ruskom ustavu i zakonima", navelo je ovo telo.

Prema pres službi Roskomnadzora, Jutjub blokira materijal ruskih medija znatno češće nego kada je reč o drugim stranim servisima. Oko 30 takvih slučajeva blokade ruskih medija, među kojima su Raša tudej, Rosija-24, NTV, Vzgljad, su bili izloženi cenzuri, dodaje TAS S.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Članica čuvenog ruskog pank benda "Pusi rajot" napustila Rusiju odmah po izlasku iz zatvora
Tanjug 19.07.2021.

Članica ruskog pank benda ''Pusi rajot'' Veronika Nikulšina, napustila je danas Rusiju odmah po izlasku iz zatvora.

Nikulšina je u zatvoru odslužila dve kazne od po 15 dana zbog nepoštovanja policije, a odmah po izlasku na slobodu otišla je na aerodrom i napustila zemlju.

"Vlasti pokušavaju da nam nešto poruče", rekla je ona za ''Dožd'', nezavisni ruski TV kanal.

Nikulšina je napustila Rusiju u društvu svog dečka, a novinarima nije želela da kaže gde ide, prenela je Hina. Bend ''Pusi rajot'' je poznat po neobičnim nastupima i političkim performansima protiv vlasti.

Izvor: www.blic.rs

[kumbor]

Pussy riot - pi*kina pobuna, šta se drugo moglo očekivati.

[Dreadnought]

„Jutjub“ ignoriše zahteve Rusije, preti kazna


Administracija „Jutjuba“ ignoriše zahteve ruske Službe za nadzor u oblasti komunikacija, medija i informacionih tehnologija („Roskomnadzor“) da udalji materijale sa netačnim informacijama. Kako navode u toj službi, „Jutjubu“ zbog toga preti preti novčana kazna od tri do osam miliona rubalja (45.000 – 107.000 dolara).

Kako se navodi, „Jutjub“ nije blokirao devet klipova sa fejk vestima o virusu korona.

U „Roskomnadzoru“ ističu da je internet platforma, prema ruskim zakonima, dužna da dobije obaveštenje u roku od 24 sata ograniči pristup zabranjenim informacijama.

Ukoliko se slučaj ponovi sud može da traži i kaznu u rasponu od jedne dvadesetine do jedne petine prometa kompanije.

Pore toga, „Jutjub“ više nego ostali strani resursi ograničava pristup materijalima ruskih medija.

„Bilo je 30 slučajeva cenzure ruskih izdanja i informativnih servisa, kao što su Raša tudej, Rusija 24, NTV, TVC, Vzgljad i drugi“, navodi se u saopštenju.

„Jutjub“ takođe prednjači po broju nelegalnih sadržaja koji nisu udaljeni.

„Roskomnadzor“ je uputio kompaniji „Gugl“ više od 24.000 zahteva da se uklone takvi video-snimci.


Odblokirati video-klip sa kanala senatora Puškova

„Roskomnadzor“ je tražio od kompanije „Gugl“ i da odblokra snimak dela emisije „Post skriptum“ senatora Alekseja Puškova koji se nalazio na njegovom „Jutjub“ kanalu.

Podsetimo, Puškov je izjavio da je sa platforme „Jutjub“ prešao na rusku video-platformu „Rutjub“ jer je američka kompanija obrisala sa njegovog naloga video u kojem je govorio o nametanju deci transrodne kulture.

U „Roskomnadzoru“ ističu da se u tom video-klipu insistira na idejama zaštite tradicionalnih porodičnih vrednosti i naglašava nedopustivost kršenja ruskih zakona i da je odluka internet platforme - cenzura.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Rusija treba da bude lider globalnih promena


Rusija ne treba samo da odgovori na izazove, nego treba da stremi ka tome da bude lider globalnih promena, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Naša zemlja ne treba samo da odgovara na izazove već treba da stremi tome da bude lider globalnih promena. Imamo sve što je potrebno za to. I pri tome, potrebno je rešavati tekuća pitanja, ona se gomilaju svaki dan. Ali, ne sme se zaboraviti na sistemske zadatke, u jedinstvenoj logici dugoročnog razvoja potrebno je uzeti u obzir i jedno i drugo“, rekao je ruski predsednik na sastanku Saveta za strateški razvoju i projekte.

U tom kontekstu Putin je naveo da Rusija pored realnih dostignuća ima i dosta nerešenih problema, a među njima je i siromaštvo, niski prihodi porodica, zdravstvo i drugi.

Prema njegovim rečima, potrebno je stalno postavljati sve ambicioznije ciljeve.

„Potrebno je da stalno podižemo lestvicu, stalno postavljati sve ambicioznije ciljeve i zadatke i ne tražiti opravdanja za odlaganje obećanja datih ljudima“,rekao je Putin.

Pozvao je učesnike sastanka da razmotre dalje korake i planove za period do 2024. godine.

Na sastanku je učestvovao premijer Mihail Mišustin koji je rekao da će vlada danas predstaviti inicijative za socijalno-ekonomski razvoj.


izvor

[MOTORISTA]

Putinu ostao samo jedan saveznik: Poznato koliko ta ljubav košta Rusiju
IZVOR: JUTARNJI LIST ČETVRTAK, 22.07.2021.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, samo od 2005. do 2015. godine Belorusija je dobila od Moskve 106 milijardi američkih dolara.

Osim direktnih uplata u budžet Belorusije, postoji još nekoliko smerova finansiranja Lukašenka, i to na štetu ruskih poreskih obveznika.

Rusiji je jako stalo do Belorusije. Nakon što su joj prvo izmakle baltičke republike, pa potom Gruzija i Ukrajina, a tim putem ide i Moldavija, Kremlju ostaje samo Belorusija kao poslednji bastion potvrde njene veličine i uticaja, piše Jutarnji list.

"Jedini saveznik Rusije je Belorusija. Stalno govorim Putinu: Ti ne smeš izgubiti Belorusiju", izjavio je nedavno beloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko, koji time zapravo tera vodu na svoj mlin, jer je jasno da on i njegov režim opstaju samo zahvaljujući ruskoj podršci i neviđenoj finansijskoj pomoći.

Moskva podržava Lukašenkov autoritarni režim i na sve načine nastoji zadržati Belorusiju u svom zagrljaju kako ne bi ostala i bez tog poslednjeg saveznika na evropskim postsovjetskim prostorima. Režim Aleksandra Lukašenka, premda je ozbiljno nagrižen stalnim opozicionim demokratskim protestima te sve jačim ekonomskim i političkim sankcijama EU zbog kojih se zemlja nalazi u izolaciji, ipak uspeva da se održi na račun podrške i pomoći Moskve. Koliko Rusiju košta ta podrška i koliko sredstava, živaca i olakšica Rusija mora da izdvoji da bi Belorusija ostala na ruskom vezu i ne bi odletela iz njihove sve siromašnije orbite? To se pita i ruska javnost. Koliko košta Belorusija i vredi li to tolikih para?

Ruska vreća bez dna

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, samo u periodu od 2005. do 2015. godine Belorusija je dobila od Moskve 106 milijardi američkih dolara, nešto manje od deset milijardi dolara godišnje ili, kako kaže ruski portal znaki.com, to je više od 200 posto godišnjeg BDP-a Belorusije. Osim toga, Rusija u svojim rukama drži i nešto manje od 50 posto celokupnog spoljnog duga Belorusije, koji iznosi oko 20 milijardi dolara. Zemlja se praktično nalazi u dužničkom ropstvu Rusije, iako zbog toga pati i ruski budžet. Belorusija je sve više ruska vreća bez dna, ali da bi je mogla kontrolisati, Moskva više ni ne pita za cenu, ni za moralnost Lukašenkove održivosti na vlasti. Samo ove godine Moskva je Belorusiji odobrila milijardu dolara kredita koji su većinom otišli na to da se vrate dugovi koje Minsk ima prema ruskim firmama te za finansijsko podmazivanje i zadovoljavanje pohlepe i odanosti stubovima tamošnjeg režima koji nisu tako jeftini.

Osim direktnih uplata u budžet Belorusije, postoji još nekoliko smerova finansiranja Lukašenka, i to na štetu ruskih poreskih obveznika. Uz direktne kreditne tranše, Rusija po povlašćenim i povoljnim subvencionisanim cenama Belorusiji već godinama isporučuje naftu i gas. Na tome je Rusija, prema podacima koje navodi ruski Forbs, samo u poslednjih desetak godina izgubila oko 55 milijardi dolara - 35 milijardi na nafti i malo manje od 20 milijardi na gasu - a prema nekim podacima iz ruskih nezavisnih medija, verovatno i više. Naime, dok hiljadu kubnih metara gasa na svetskom tržištu Gasprom prodaje po ceni od oko 370 dolara, Belorusija je imala povlašteni politički tretman - 168, a potom i po 132 dolara za hiljadu kubnih metara. Neki ruski izvori tvrde da Belorusi ne plaćaju ni tu cenu, nego su sami sebi odredili onu od oko 75 dolara. Zanimljivo je da Rusija uredno plaća Belorusiji za naftu i gas koji tranzitom idu u Europu, i to oko 500 do 800 miliona dolara, dok Belorusija ne plaća nikakvu carinu za uvoz ruskih naftnih proizvoda. Čak kažu da po višim cenama preprodaju na svetskom tržištu rusku naftu i naftne proizvode, poput benzina, kerozina i motornih ulja, što donosi godišnje nekoliko milijardi dolara u Lukašenkov budžet, da se režim namiri. A Moskva u ime beloruske lojalnosti na to okreće glavu.

Osim svega toga, Rusija je odobrila kredit od deset milijardi dolara za gradnju nuklearke u Belorusiji, koju izvode ruske firme, a uslovi kredita su i više nego povoljni: mala kamata i dugi rokovi otplate. Belorusija je četvrta po uvozu ruske nafte, nakon Kine, Nemačke i Holandije. Pokriva oko sedam posto ruskog izvoza nafte i šesta je uvoznica ruskog gasa. Oko 7,5 posto ruskog izvoza gasa otpada na Belorusiju. Postoji još jedan način na koji Belorusija krpi svoje finansijske rupe na račun Rusije, a to je učestvovanje u državnom švercu cigareta, alkohola i proizvoda, uglavnom voća i povrća iz zemalja EU, na koje je Rusija uvela Briselu svoje protivsankcije. Tako je nelegalni uvoz beloruskih cigareta oštetio Rusiju za oko tri milijarde dolara, a uvoz "protivsankcijske" robe preko Belorusije oštetio je ruski budžet za oko pet milijardi dolara.

Doduše, Rusija je najveći investitor u Belorusiji. U poslednjih 20 godina direktnih je investicija, uglavnom Gaspromovih, oko 20 milijardi dolara, a Rusija pokriva više od 60 posto svih stranih ulaganja u tu zemlju. Dodatni je ustupak Belorusiji i uvoz, kako kažu ruski mediji, nepotrebnih beloruskih proizvoda na koje Rusi plaćaju carinu. Tako se prema najpovršnijim izračunima, kada se zbroje krediti, povoljne subvencionisane cene energenata, uvoz beloruske robe i legalni državni šverc, dođe do zaključka da je Rusiju bratski Lukašenko koštao više od 300 milijardi dolara.

Jutarnji podseća da su poslednjih meseci, osim toga, na ispomoć Lukašenkovom režimu iz Rusije stigle stotine obaveštajaca, vojnih i policijskih instruktora i savetnika, pa čak i novinara koji popunjavaju prolukašenkovsku medijsku prazninu, a svi su oni uglavnom i dalje na ruskim platama.

Da, skupo je održavanje jedinog saveznika u životu, ali valjda u Kremlju misle da vredi.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Четвртак, 22.07.2021.

Русија казнила Фејсбук и Телеграм

Руски суд новчано је казнио Фејсбук са шест милиона рубаља (око 69.000 евра) и апликацију за поруке Телеграм са 11 милиона рубаља (око 126.000 евра) јер нису уклонили незаконит садржај.

Московски суд у округу Тагански саопштио је да је Фејсбуку изрекао казну од шест милиона рубаља за два различита административна прекршаја на основу обавезе власника интернетских страница да бришу недозвољене информације. Телеграм је кажњен за три различита прекршаја, саопштено је из суда, јавио је Ројтерс преноси Танјуг.

Фејсбук и Телеграм за сада нису коментарисали пресуде. Очекује се да руски суд касније данас донесе пресуду по две сличне оптужбе и против Твитера, додаје Ројтрерс.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Pokušaji Zapada da utiču na izbore za Dumu


Zapad želi da uzdrma unutarpolitičku stabilnost u Rusiji uoči izbira za Dumu, iznoseći optužbe u vezi sa Aleksejem Navljnim bez dokaza i drugim pitanjima, rekao je Lavrov.

Oni otvoreno rade na tome da poremete unutarpolitičku stabilnost u Rusiji, ne birajući nepoštena sredstva i iznoseći optužbe bez dokaza, objašnjava on.

„I u vezi Navaljnog i malezijskog aviona koji je doživeo katastrofu iznad Ukrajine i u vezi sa Skripaljima i mnogim drugim pitanjima“, dodao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, nije isključeno da će biti pokušaja da se na parlamentarne izbore utiče preko međunarodnih posmatrača.


Šta rade strane službe

Neke strane specijalne službe su spremne da podrže one koji se bave ekstremističkim delovanjem u Rusiji, rekao je šef ruske diplomatije.

„Na razne načine će pokušavati i već pokušavaju da utiču na situaciju, da destabilizuju situaciju. Postoje specijalne metode rada – specijalne službe (stranih država) su spremne da podrže one koji su ovde u Rusiji zainteresovani za promovisanje ekstremističkih tendencija“, rekao je on.

Federalna služba bezbednosti i druge službe prate i otkrivaju takve pretnje, dodao je.

Izbori za rusku Dumu održaće se 19. septembra 2021. godine, kada će biti održani i regionalni i opštinski izbori.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije predložio da na vrhu liste kandidata „Jedinstvene Rusije“ budu ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, glavni lekar bolnice u Komunarki Denis Procenko, ombudsmanka za prava dece Ana Kuznjecova i kopredsedavajuća štaba „Sveruskog narodnog fronta“ Elena Šmeljeva.

izvor

[MOTORISTA]

On je jedan od šačice ljudi koji imaju hrabrosti da prkose Putinu: "Ili idem u zatvor ili u parlament"
S. B. 23.07.2021.

Roman Juneman, (26), pripadnik nemačke manjine iz Kazahstana, nezavisni je kandidat na izborima za Rusku Dumu. Visoko obrazovan, on planira da izađe na crtu kandidatima Putinove Jedinstvene Rusije u moskovskom predgrađu Čertanovo, gde je na prošlim gradskim izborima umalo pobedio.

Za sebe kaže da je "demokratski nacionalista" i da je spreman i da ide u zatvor ako je to potrebno, piše "Moskov Tajms". Roman je jedan od šačice preostalih nezavisnih kandidata na ruskoj političkoj sceni u trenutku kada vlasti, ohrabrene rasturanjem protesta opozicije, vrše pritisak na svakog koga vide kao pretnju.

Ili zatvorenik ili poslanik

Roman Juneman oseća mešavinu uzbuđenja i nelagodnosti tri meseca pred izbore za donji dom Ruskog parlamenta (Dume).

- Znao sam da će taj doći, samo što nisam verovao da će doći ovako brzo - kaže ovaj biznis konsultant. On je svestan da mnogo rizikuje, ali se svejedno upustio u ovu političku avanturu.

- Ili ću biti zatvorenik ili poslanik - kaže on.

Situacija na ruskom političkom nebu posle razbijanja masovnih protesta je složena. Uvukao se strah i ima svega šačica nezavisnih političkih kandidata koji su se usudili da se suprostave Putinovoj Jedinstvenoj Rusiji.

- Ponekad se pitam zašto sam se upustio u sve ovo - iskren je Juneman.

Od Kazahstana do Moskve

Juneman ima prilično interesantan životni put. Rođen je 1995. u Kazahstanu, u porodici Nemaca sa Volge. Ova etnička zajednica, naseljena za vreme ruskih careva u Rusiju, za vreme Staljina je preseljena u Kazahstan. Ipak, Juneman, koji je završio studije ekonomije u Moskvi i kojem je maternji ruski, sebe vidi kao ruskog patriotu.

- Moji politički pogledi su bazirani na dve stvari - mojoj ljubavi prema mojoj naciji i prema slobodi. Ipak on naglašava da njegov nacionalizam nije rigidan i da se zasniva na jeziku i kulturi koju različite etničke grupe dele u Rusiji.

- Dok sam odrastao u Kazahstanu, shvatio sam da su mi Kazahstanci koji su govorili ruski jezik hiljadu puta bliži od onih koji su govorili na kazahstanskom. Po mom mišljenju, svako ko neguje ruski jezik i kulturu je Rus ili će to postati sa vremenom.

Juneman je napustio Kazahstan sa 18 godina da bi studirao na prestižnom ekonomskom programu na Moskovskom univerzitetu. On se nastanio u Čertanovu, radničkom predgrađu na jugu ruske prestonice. Mesto stanovanja mu može biti prepreka u budućem političkom radu.

Opozicionar iz predgrađa

Udaljeno čitav sat vremena metroom od bogatog gradskog centra, Čertanovo sa 400.000 stanovnika, uglavnom radnika, poznato je kao tvrdo jezgro pristalica Vladimira Putina i njegove "Jedinstvene Rusije". Junemana to nije obeshrabrilo. Godinu dana pošto je radio kao konsultant u Bostonskoj konsultantskoj grupi, Juneman je odlučio da se prvi put kandiduje još 2019. kada je imao svega 24 godine.

- Želeo sam da dokažem da nisu svi ovde zadovoljni stanjem stvari.

On je tad dobio skoro 10. 000 glasova i jedino ga je razlika od 84 glasa koštala mesta poslanika. Glasanje je vršeno pomoću novog, elektronskog vida glasanja tako da je Juneman, sa pravom, posumnjao u pobedu protivkandidata. Ipak, poraz ga nije obeshrabrio. On je odlučio da ne cilja samo na mesto u gradskoj skupštini već da usmeri pažnju ka tome da postane poslanik u Ruskoj Dumi. Nije ništa prepustio slučaju. Posle kampanje u kojoj je skupio deset miliona rublji, Juneman je zaposlio čak 45 saradnika i krenuo u kampanju. Ubrzo su mu se pridružili i volonteri, naročito mladi, i ulice Čertanova su se ispunile njegovim aktivistima koji aktivno pozivaju građane da baš njemu poklone poverenje.

Kampanja je dala rezultate - 5 odsto intervjunisanih Moskovljana se slaže sa Junemanom, a broj njegovih pristalica u njegovom naselju samo raste.

Liberal sa nacionalističkom podlogom

Rusku opoziciju uglavnom čine ljudi koji su ili pristalice liberalnih ideja ili koji zagovaraju tvrd nacionalistički stav. Juneman je nova pojava na političkom nebu - on podržava ideje i jednih i drugih i gradi svoj politički izraz polako.

Iako na svojim skupovima njegove pristalice mašu Carskom zastavom i iako smatra Rusku imperijom uzorom, on je za bezvizni režim sa EU. Isto tako, iako je za ograničenje imigracije sa Kavkaza i Srednje Azije, on ima dobar odnos sa lokalnim muslimanima, od kojih neki učestvuju u njegovoj kampanji. Njegov fokus je ipak na lokalnim temama i problemima. Njegova ideja je da se izgradi preko potrebna nova stranica metroa, nova bolnica, i očuvaju parkovi koji su na meti nesavesnih investitora. Iz tog razloga, na anketi čak 20 odsto lokalaca reklo je da podržava Junemana i njegove ideje.

Međutim, da bi uopšte ušao u trku za mesto poslanika, Juneman mora da skupi 15.000 potpisa za 45 dana, što je ozbiljan problem za većinu nezavisnih kandidata. Juneman je uspeo da za kratko vreme skupi 3.000 potpisa, ali do potrebnog broja je još dug put.

Skok sa visine

Juneman mora da se bori ne samo sa nepoverenjem ljudi u politiku već i sa naraslim strahom među ljudima koji su obeshrabreni posle brutalnog razbijanja protesta koji su u znak podrške Navaljnom, održavani širom Rusije. Ono što mu ide u prilog je to što on je on, ipak lokalni političar, pa nije na Putinovom radaru.

- Moramo da budemo što diskretniji i postignemo uspeh ovde - kađe Juneman.

Pošto je po zvaničnoj statistici, Jedinstvena Rusija sa preko 60 pala na svega 30 posto podrške, meta napada medija su postali svi ozbiljni opozicioni kandidati. Junemanu, zasad, niko nije otvoreno pretio, ali je on bolno svestan da biti opozicionar u Rusiji nije isto što i biti opozicionar u EU.

- Izlazak na ove izbore je kao skok u bazen sa velike visine. Nećete poginuti, barem nisu velike šanse, ali svejedno ste uplašeni jer svašta može da krene naopako - zaključuje Juneman.

Da li će ovaj ekonomista uspeti u svojem naumu ostaje da se vidi. Izbori su svakako jako blizu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 23.07.2021.

Русија сврстала медијску кућу за истраживачко новинарство у стране агенте

МОСКВА - Руске власти одредиле су данас медијску кућу за истраживачко новинарство и неколико новинара као „стране агенте” и тиме подигле притисак на независне медије у земљи уочи септембарских парламентарних избора.

Министарство правде саопштило је да је додало информациони портал Инсајдер и пет новинара на списак „страних агената”, ознака која подразумева додатни владин надзор и носи јаку пејоративну конотацију која може да дискредитује оне на које се односи. Портал Инсајдер објавио је истраге о наводној корупцији и злоупотреби од стране руских званичника, наводне руске прикривене активности у Украјини и Сирији, и о тровању руског опозиционара Алексеја Наваљног.

Наваљни, најжустрији политички непријатељ руског председника Владимира Путина ухапшен је у јануару по повратку из Немачке где је провео пет месеци опорављајући се од тровања нервним агенсом за који је оптужио Кремљ. Руски званичници одбацили су ту оптужбу. Министарство правде деловало је према закону који је употребљен да одређује као „стране агенте” невладине организације и појединце који добијају страна средства или су ангажовани у активностима описаним као политичким.

Други закон се користи да се забране групе, оцењене као „непожељне” према коме се сматра кривичним делом чланство у тим групама. Тај закон је употребљен да се забрани око 40 група, укључујући опозиционе, стране невладине организације и најскорије издавача портала Проект, који се бави истраживачким новинарством, преноси Бета. Министарство правде данас је такође одредило два новинара Проекта и још три извештача као стране агенте.

Раније су два популарна независна медија Медуза и ВТимес названа страним агентима. ВТимес је убрзо после тога обуставио рад, док је Медуза покренула кампању за финансирање.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

To su neutemeljene tvrdnje
Tanjug 24. 07. 2021.

NEMAČKA bi trebalo da objavi video koji prikazuje kako su eksperti Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja (OPCV) uzeli uzorke za analizu od ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, izjavila je predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- U pitanju je provokacija koja je očigledno na brzinu osmišljena u evro-atlantskim zemljama. Svako ko bi ozbiljnije analizirao te nalaze imao bi brojna pitanja o tome šta se stvarno dogodilo Alekseju Navaljnom. U ovom trenutku bismo predložili našim kolegama iz Nemačke da međunarodnoj javnosti prikažu video snimak koji su stručnjaci OPCV morali da naprave tokom uzimanja bioloških uzoraka od Alekseja Navaljnog u bolnici Šarite. To uostalom propisuje Konvencija o hemijskom naoružanju i njen aneks koji se odnosi na verifikacije. Bez ovih dokaza, vrlo je teško poverovati da se trovanje Alekseja Navaljnog zaista dogodilo - rekla je Zaharova.

Nedoslednosti u izveštaju Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCV) o incidentu sa ruskim blogerom Aleksejem Navalnim potvrđuju da je ovaj incident zapravo bio orkestrirana provokacija, zaključila je predstavnica ministarstva spoljnih poslova Rusije. Predstavnik ministarstva spoljnih poslova Nemačke Rajner Brojl rekao je da su nepodudarnosti u nacrtu izveštaja OPCV u delu koji se odnosi na navodno trovanje Alekseja Navaljnog nastale zbog greške u datumu. On je potvrdio da je taj propust korigovan u drugoj verziji teksta.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Preduzeti mere za zaustavljanje progona hrišćana
Tanjug 24. 07. 2021.

SVETSKA zajednica treba da preduzme korake da zaustavi progon hrišćana na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov za rusku televiziju.

Prema Lavrovu, Ministarstvo spoljnih poslova i Ruska pravoslavna crkva imaju mnogo zajedničkih projekata, a jedan od njih je najaktuelniji - preduzimanje posebnih koraka u zaštiti hrišćana, posebno na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, preneo je Tas s. Poseban forum za podršku hrišćanima održava se zajedno uz učešće Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije na marginama dogadaja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Viskog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHRC).

- (Forum) okuplja partnere iz Vatikana, svetu stolicu, ministre spoljnih poslova Jermenije, Mađarske, Belorusije, Libana i drugih zemalja, koji vide rizik za dalje normalno, mirno i sigurno postojanje hrišćana na Bliskom Istoku - istakao je Lavrov.

- Stotine hiljada njih je pobeglo nakon što je tamo nametnuta demokratija. Prvo u Iraku, zatim u Libiji i Siriji. Hrišćansko stanovništvo uglavnom pati zbog sukoba u Siriji. Sirijska Arapska Republika je jedna od kolevki hrišćanstva. Neophodno da se podigne glas kako međunarodna zajednica ne bi samo obratila pažnju na ovaj problem, već preduzela posebne mere za suzbijanje progona hrišćana - dodao je Lavrov.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 25.07.2021.

Путин: Руска Морнарица може да открије сваког непријатеља

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – Русија непрестано и успешно усавршава оружје морнарице, способна је да открије било ког непријатеља и ако је потребно да му нанесе ударац који не може да избегне, изјавио је руски председник Владимир Путин у Санкт Петербургу пред почетак Главне поморске параде поводом Дана морнарице.

„Русија је брзо заузела своје место међу водећим поморским силама, прошла је колосални пут развоја од скромног чамца Петровског до моћних бродова океанске зоне и ракетних подморница на нуклеарни погон, стекавши ефикасну поморску авијацију дугог и кратког домета, поуздане обалске системе одбране, најновији хиперсонични високо прецизни системи наоружања, који још немају пандане у свету”, истакао је Путин. Нагласио је да данас руска морнарица има све што је потребно да би гарантовала заштиту своје земље и националних интереса, преноси Тас с. Путин је подсетио на прописе Петра Великог који су се огледали у поморској повељи: не спуштати заставу брода ни пред ким, не повлачити се и не предавати брод непријатељу.

У Санкт Петербургу данас се одржава главна парада у част 325. годишњице формирања Руске флоте, а Путин, који је врховни командант руске војске, обишао је бродове који учествују у паради и војницима честитао празник, преноси Танјуг. У петој по реду паради учествују 54 брода, 48 авиона и преко 4.000 војника. Предвиђена су два парадна строја - на Неви и у оближњем Кронштату.

На Неви ће поред осталих бродова бити приказана и најновија фрегата пројекта 22350 „Адмирал Касатонов”, ненуклеарни брод „Кронштат” и други бродови, док ће у Кронштату парадни строј чинити 16 бродова, међу њима ракетна крстарица „Маршал Устинов”, корвета „Гремјашчи” и други. На крају тог дела параде ловци Су-25 ће обојити небо бојама руске заставе. Парада је већ одржана у Владивостоку где се налази Тихоокеанска флота, а празник Ратне морнарице обележиће и Северна, Црноморска, Балтичка и Каспијска флота као и руске поморске снаге у Тартусу у Сирији.

Увече у 20 сати у Санкт Петербургу ће бити одржана и свечана артиљеријска почасна паљба. 3бог сложених епидемиолошких услова, парада ће се одржати без присуства публике.

Izvor: www.politika.rs

[Kubovac]

22. Jul - Dan zaštitnika grada Moskve

22. jula navršava se 80 godina od dana odbijanja prvog vazdušnog napada na Moskvu tokom Velikog otadžbinskog rata

Uoči praznika održane su taktičke vežbe u jedinici PVO koja je stacionirana u Moskovskoj oblasti. U vežbama su bile uključene jedinice protivvazduhoplovnih raketnih i radiotehničkih trupa, uključujući borbene posade protivvazdhuhoplovnih raketnih sistema S-400, protivvazduhoplovnih raketno- topovskih sistema Pancir-S, radarske stanice i komandna mesta.

Borbene posade su razradile zadatke odbijanja masovnog raketno-vazdušnog udara simuliranog neprijatelja.

Tokom manevara, radiotehničke trupe su u zoni odgovornosti pronašle više od stotinu vazdušnih ciljeva koji su leteli različitim brzinama, visinama i iz različitih pravaca, a takođe su prenele koordinate leta svih ciljeva na komandno mesto formacije.
Posade kompleksa S-400 i Pancir-S izvršile su uslovna lansiranja protivvazduhoplovnih vođenih projektila na kontrolne ciljeve, uvežbavajući manevrisanje na nove borbene položaje sa daljim razmeštanjem u borbenom rasporedu i uništavanjem novootkrivenih ciljeva.

Pre 80 godina, u noći 22. jula 1941. godine, nacistička vazduhoplovna grupa od dve stotine letelica izvela je prvi nalet na Moskvu. Dočekao ih je snažni gradski sistem PVO. Imajući do kraja 1941. nadmoć u vazduhu, Luftvafe nikada nije uspeo da uništi najvažnije objekte u Moskvi i da izazove paniku među stanovništvom.

Trenutno u vazduhoplovnim snagama zadatke protivvazduhoplovne odbrane izvodi 1. armija protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane – posebno označena kao Vojska PVO i PRO. Glavni zadatak Vojske je zaštita grada Moskve i centralnog industrijskog regiona zemlje, pokrivanje objekata najvišeg ešalona državne i vojne uprave, industrije i energetike, grupacija oružanih snaga i saobraćajnih veza od napada iz vazdušno-kosmičkog prostora.
Protivvazduhoplovne formacije vazduhoplovnih snaga, koje su u pripravnosti za PVO Moskve i Centralnog industrijskog regiona, naoružane su savremenim protivvazduhoplovnih raketnim sistemima S-400 Triumf, S-300PM Favorit, protivvazduhoplovnim raketno- topovskim sistemima Pancir-S. Sposobni su da izdrže napade bilo kojih savremenih vazduhoplovnih sredstava na svim visinama leta, uključujući krstareće rakete i bespilotne letelice.

Radiotehničke trupe su opremljene radarskim sistemima i radarskim stanicama „Nebo-M“, „Podlet-K1“, "VVO“ („Svevisinski detektori“), „Kasta“ i drugim savremenim radarskim sredstvima kontrole vazdušnog prostora kao što je savezni sistem izviđanja i kontrole vazdušnog prostora “Posmatrač”.

Najnoviji radari i borbeni i osmatrački radari sposobni su da otkriju vazdušne objekte na udaljenosti do 300 km i visini gornje granice većoj od 50 km.
Svakog dana više od 1.200 vojnog i civilnog osoblja vazduhoplovstva učestvuje u borbenom dežurstvu kao deo dežurnih snaga formacije. Tokom borbenog dežurstva, specijalci PVO redovno proveravaju dežurne snage letećim "kontrolnim" ciljevima. U 2020. godini bilo je oko 50 takvih uvežbavanja.

Više u prilogu, uz video i foto materijale:

https://function.mil.ru/news_page/country/more.htm?id=12373280%40egNews&fbclid=IwAR22-bU_nNBtUgRtLpfAZ0ztJonP61a3MQkll8MkH0jo-PW_-u6w3sWZDDU

[MOTORISTA]

Blokirani sajtovi povezani sa Navaljnim
Tanjug 26.07.2021.

Rusko telo zaduženo za nadzor interneta Roskomnadzor blokirao je sajt Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog lidera koji se nalazi u zatvoru, navalny.com, kao i 48 sajtova ljudi i organizacija povezanih sa njim, saopštio je danas tim Navaljnog.

Ruski sud je u junu odobrio zahtev tužilaca da se organizacije povezane sa Navaljnim proglase ekstremističkim, nakon čega su one zabranjene, preneo je Rojters. Bliski saveznik Navaljnog Leonid Volkov naveo je na društvenoj mreži Telegram da će tim uskoro objasniti kako planira da zaobiđe blokadu. Navaljni služi zatvorsku kaznu od dve i po godine zbog kršenja uslovne kazne.

Izvor: www.blic.rs