Вести из Русије

[MOTORISTA]

Moskva: Krim nikad neće biti predmet trgovine ni sa kim
Tanjug 27.07.2021.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je danas mogućnost da Rusija prizna nezavisnost severnog Kipra u zamenu za to da Turska prizna Krim kao ruski regionom.

"Ruski regioni nikad neće biti predmet bilo kakve trgovine", rekao je Peskov novinarima, nakon što je profesor turskog univerziteta Maltepe Hasan Unap u intervjuu ruskim medijima rekao da bi Rusija i Turska mogle da se dogovore po pitanju statusa Krima, ako Moskva prizna nezavisnu samoproglašenu Tursku republiku severni Kipar. Peskov je izrazio sumnju da "poštovani profesor iz Turske može da personifikuje zvanično mišljenje Ankare", prenosi Sputnjik.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ranije je saopštio da Ankara ne priznaje Krim za ruski region i da namerava zajedno sa Ukrajinom da podržava krimske tatare.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusko tužilaštvo traži kaznu za saradnicu Navaljnog
Tanjug 28.07.2021.

Rusko državno tužilaštvo zatražilo je danas od suda da blisku saradnicu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog LJubov Sobol proglasi krivom zbog kršenja bezbednosnih protkola o kovidu-19 i da joj odredi određena ograničenja u naredne dve godine, rekao je njen advokat.

Tužilaštvo je zatražilo da sud naloži kućni pritvo za Sobol od 22.00 do 6.00 ujutro u naredne dve godine, da joj se zabrani prisustvovanje velikim događajima ili političkim skupovima i da se obaveže da se četiri puta mesečno javlja u policijsku stanicu, otkrio je advokat Vladimir Voronjin na Tviteru.

Sobol, koja kaže da je optužba protiv nje politički motivisana besmislica, optužena je da je kršila anti-kovid mere na uličnim protestima tokom podrške Navaljnom ranije ove godine. Ona je prvobitno bila u kućnom pritvoru, a nekoliko bliskih saveznika Navaljnog, uključujući i njenog brata, na sudu su zbog istog prekršaja.

Navaljni služi zatvorsku kaznu od dve i po godine zbog kršenja uslovne kazne.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ruski sud kaznio „Gugl“ sa tri miliona rubalja


Prekršajni sud u Moskvi kaznio je kompaniju „Gugl“ sa tri miliona rubalja zbog odbijanja da lokalizuje podatke o Rusima na teritoriji Rusije.

„‘Gugl’ je proglašen krivim za administrativni prekršaj. Kompanija je kažnjena sa tri miliona rubalja (oko 34,5 hiljada evra)“, saopštila je portparolka suda.

Kompanija je kažnjena zbog neispunjavanja obaveza da obezbedi evidentiranje, sistematizaciju, akumulaciju, čuvanje, objašnjenja (ažuriranje, promena) ili pronalaženja ličnih podataka građana Rusije korišćenjem baze podataka na teritoriji zemlje.

Za sličan prekršaj su 2020. godine kažnjeni Fejsbuk i Tviter sa po četiri miliona rubalja (oko 46 hiljada evra).

izvor

[Dreadnought]

Rusija buši dno Azovskog mora zbog Krima


Ruski geološki holding „Rosgeologija“ namerava da buši dno Azovskog mora u dubinu do 500 metara kako bi utvrdili kvalitet i zapreminu vode za piće koja je otkrivena ispod Azovskog mora, saopštila je pres-služba kompanije.

„Prvi put se sprovodi geološka potraga za vodom u Azovskom moru i prvi rezultati bušenja potvrđuju hipoteze naučnika o postojanju rečnih paleo kanala ispod Azovskog mora i o tome da u njima postoje zalihe podzemnih voda“, izjavio je generalni direktor „Rosgeologije“ Sergej Gorkov.

Kako je precizirao, bušenja će se izvoditi nedaleko od obale.

Ranije je vicepremijer Rusije Marat Husnulin saopštio da su ispod Azovskog mora na dubini od oko 100 metara dobili prvu seriju pijaće vode čiji se kvalitet proverava u moskovskoj laboratoriji. Time je poluostrvo Krim obezbeđeno pijaćom vodom u naredne dve godine, rekao je Husnulin, istakavši da se potraga za vodom nastavlja.

Podsetimo, Ukrajina je nakon prisajedinjenja Krima Rusiji jednostrano obustavila snabdevanje vodom za piće iz Dnjepra kroz Severni krimski kanal odakle su se građani ranije snabdevali sa 85 odsto pijaće vode. Kako bi rešila problem, ruska vlada je izdvojila 50 milijardi rubalja (preko 576 miliona evra).

Kako je saopšteno, deficit vode na Krimu je eliminisan. Vlada Rusije u julu je izdvojila dodatna sredstva „Rosgeologiji“ za geološka istraživanja u Azovskom moru.

izvor

[Dreadnought]

Nariškin: Opozicionari koji u Beloj kući traže sankcije – izdajnici Rusije


Opozicionari koji iz Rusije stižu u SAD i u Beloj kući predlažu uvođenje novih sankcija protiv Rusije su izdajnici sopstvene zemlje i naroda, rekao je direktor ruske Spoljoobaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.

Služba prati njihove aktivnosti na teritoriji Amerike, dodao je on.

„To je izdaja. Izdaja sopstvene zemlje, naroda. Sve treba nazivati pravim imenom.. U svakom žitu ima kukolja“, rekao je Nariškin u intervjuu za emisiju na Jutjub kanalu „Solovjov lajv“.

Prema rečima direktora SVR, takvi ljudi su manjina.


izvor

[Dreadnought]

Nariškin: Zapad priprema provokacije za vreme izbora u Rusiji 2021. i 2024. godine


Zapad sprema provokacije u Rusiji tokom sledećih parlamentarnih i predsedničkih izbora, Spoljnoobaveštajna služba Rusije ima podatke o tome kako će se to tačno dogoditi, izjavio je direktor Službe Sergej Nariškin u intervjuu za televiziju „Rusija 1“.

Na pitanje da li treba očekivati nove provokacije iz inostranstva pre izbora, Nariškin je odgovorio: „Da, naravno. Naši protivnici se snažno pripremaju“.

„To će biti 2021. i 2024. (godine)“, dodao je on.

„Imamo informacije o tome na kojim mestima će delovati, koje tačke će biti pogođene. I naše odgovarajuće strukture su toga svesne, između ostalog i zahvaljujući našoj delatnosti“, dodao je Nariškin.

Izbori za donji dom savezne skupštine i drugim nivoima biće održani 17-19. septembra. Članovi Državne dume biraju se na pet godina po mešovitom sistemu: 225 poslanika biraju se prema stranačkim listama, a 225 po jednomandatnim biračkim jedinicama u jednom krugu.

izvor

[Dreadnought]

Putin mobiliše sve strukture: Formira se specijalna istorijska komisija


Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o formiranju međuresorne komisije za istorijsko prosvećivanje, objavljeno je na portalu pravnih informacija.

„U cilju osiguravanja planskog i proaktivnog pristupa pitanju odbrane nacionalnih interesa Rusije, povezanih sa očuvanjem istorijskog sećanja i razvoja prosvetne delatnosti u oblasti istorije, nalažem da se formira međuresorna komisija za istorijsko prosvećivanje“, navodi se u dokumentu.

Za predsednika komisije imenovan je pomoćnik predsednika Vladimir Medinski. U sastav komisije ući će predstavnici administracije predsednika Rusije, aparata Saveta bezbednosti, Generalnog tužilaštva, Istražnog komiteta, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, MUP-a, Ministarstva kulture, Ministarstva obrazovanja, Ministarstva pravde, Spoljnoobaveštajne službe, Federalne službe bezbednosti, RAN i drugih.

Osnovni zadaci komisije biće koordinacija delatnosti državnih organa, naučno-obrazovne i kulturne zajednice u formiranju jedinstvenog pristupa istorijskom prosvećivanju i sprečavanju falsifikovanja istorijskih činjenica. Osim toga, komisija će analizirati aktivnosti koje štete nacionalnim interesima Rusije i suprotstavljaće im se. Među zadacima novog organa biće i priprema predloga u okviru kontra propagandnih događaja i akcija povezanih sa značajnim istorijskim datumima u Rusiji.

izvor

[MOTORISTA]

Šta je sa sledbenicima Navaljnog?
IZVOR: DW PONEDELJAK, 2.08.2021.

Aleksej Navaljni je u avgustu 2020. otrovan nervnim gasom. Godinu dana kasnije strpan je u kazneni logor a veb-sajtovi su mu blokirani.

Navaljni je u Rusiji persona non grata. Ali šta je sa njegovim sledbenicima?

Bilo je šest sati ujutro kada se čulo lupanje na vratima njegovog stana. Sergej Rimski je odmah znao šta to znači: njegove bivše kolege stajale su pred vratima sa nalogom za pretres. Sergeju je 28 godina i u februaru je dao otkaz u policiji u ruskom industrijskom gradu Ivanovu zbog presude Alekseju Navaljnom i policijskog nasilja prema demonstrantima koji su protestovali i tražili da se Navaljni oslobodi. Sergej to više nije mogao da izdrži. Naveo je primer iz Sankt Peterburga, gde je policajac nogom udario ženu:

"Neće mu se suditi, niti će dobiti kaznu za to. Ne želim više da budem deo ovog sistema. Stidim se zbog nasilja koje mojih kolega bez obzira što nisam bio tamo."

Protiv Sergeja je u toku krivični postupak zbog klevete. On sada na svom blogu piše o brutalnosti policije. Jedan od policajaca ga je tužio. Sedam policajaca je došlo da pretrese jednosoban stan, kaže Sergejev prijatelj - s pištoljima, automatima, zaštitnim prslucima, kacigama, pa čak i sa policijskim štitovima.

"Jesu li mislili da ću se braniti oružjem? Želim da operem sve što su dotakli. To je tako neprijatno i neprimereno!"

Gđa Fadejeva

2.500 kilometara istočno od Ivanova, Ksenija Fadejeva gleda u retrovizor svog automobila u sibirskom gradu Tomsku. Primetila je, kaže, da je ljudi prate. "Prate me i ne znam hoće li me uskoro uhapsiti." "To je", dodaje, "veliki pritisak na mene". "I naravno da nije prijatno. Ali to za mene nije razlog da prestanem, još ne."

Ksenija je već godinu dana gradska odbornica u Tomsku. Vodila je lokalni štab Alekseja Navaljnog sve dok njegova mreža u zemlji nije proglašena ekstremističkom a potom zabranjena. Ona je jedna od poslednjih koja je videla Navaljnog pre nego što je otrovan novičokom tokom predizborne kampanje u Tomsku u avgustu 2020.

Njegov sistem pametnog glasanja ("Smart Votings") preporučivao je glasačima kandidate koji bi mogli da nanesu najveću štetu vladajućoj Putinovoj stranci "Jedinstvena Rusija". Za opoziciju je to bio i kontroverzan sistem jer je ponekad preporučivao komuniste ili desničarske populiste. Najvažnije je bilo da niko iz "Jedinstvene Rusije" ne dobije mandat. Navaljni je uspeo da dopre do miliona ljudi na društvenim mrežama, a njegove preporuke su bile moćan instrument.

Nisam sam

U Tomsku je Navaljni podržavao svoju koleginicu Fadejevu. Na povratku u avionu za Moskvu, Navaljni se srušio - ostalo je istorija. Usledilo je hitno sletanje u Omsk, dijagnoza da pati od bolesti metabolizma koju su postavili ruski lekari, i na kraju lečenje u nemačkoj bolnici Šarite. Tu je dokazano da je bio otrovan nervnim agensom iz grupe nervnih otrova "novičok". Skoro godinu dana posle toga, Fadejeva sedi u Gradskom odboru Tomska sa nalepnicom na laptop-računaru na kojoj piše "Navaljni". Ovde je "pametno glasanje" rezultiralo time da je vladajuća stranka izgubila apsolutnu većinu - ali i dalje drži većinu mandata. Sa Ksenijom se, kako kaže, usuđuje da sarađuje samo mali broj poslanika opozicije. Ponekad joj posle nekog govora šapnu "Bravo!" I to je to.

"Ne zavrću šrafove jer je sve super i svi vole Putina. A upravo je obrnuto", analizira ona. To možete videti u komentarima na političkim forumima: "Nije da ima mnogo fanova Navaljnog. Ali, o ruskom predsedniku Putinu ne može se pročitati nijedna dobra reč. Bez obzira što se to naizgled ne čini tako", Ksenija Fadajeva ima pravo kada kaže:„Nisam sama".

Na vrhuncu talasa protesta u januaru, kada su demonstracije za oslobađanje Navaljnog održane u više od 100 gradova, samo 19 odsto ispitanika reklo je da odobrava njegov rad. To je rezultat istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo nezavisni institut Levada. To je mnogo za ruske standarde, ali je daleko od većine. Ipak, demonstracije su brutalno ugušene u mnogim mestima a učesnici su kasnije kažnjeni.

Kažnjen za plakat

Jedan od njih je Nikita Tuškanov, nastavnik istorije u gradiću Mikunu u republici Komi. On se sam pobunio - stajao je na Centralnom trgu Mikuna sa plakatom koji je sam napravio i na kojem je pisalo: "Ćuti ili umri!" Još ga ima u kući. "Ako se usudiš da progovoriš, nadrljaćeš. Pod 'umreti' nisam bukvalno mislio na smrt već na socijalnu smrt."

Dva meseca nakon protesta Nikita je otpušten - zbog "nemoralnog ponašanja". Kao dokaz poslužila je fotografija iz studentskih dana na kojoj puši nargilu. Više mu nije dozvoljeno da uđe u školu, čak ni na ceremoniju proslave mature. Ali učenici iz celog razreda došli su u njegovu kuću da ga posete - nakon što su primili maturske diplome. U tim godinama imaju odličan osećaj za pravdu, kaže Nikita i izražava nadu da će ga i zadržati.

"Deca mogu da na internetu vide šta se dešava. Odrasli se hrane vestima na televiziji, gledaju u ovu kvadratnu kutiju i sve gutaju."

Osuđen, otpušten, zastrašen

Navaljni je osuđen na dve i po godine zatvora. U pripremi su dalja suđenja. Njegove internet-strane su blokirane. Nestao je iz javnosti.

Nastavnik istorije Nikita pokrenuo je tužbu zbog otkaza - i izgubio suđenje. Želi da ide na drugu instancu, iako sebi ne može da priušti advokata. Sergej, bivši policajac, sada želi da uđe u politiku. Opoziciona stranka Jabloko predložila ga je za izbore u Dumi. Međutim, ova stranka već godinama nije zastupljena u ruskom parlamentu.

Kseniji više nije dozvoljeno da se kandiduje na sledećim izborima – jer ona je zaposlena u organizaciji koja se sada smatra ekstremističkom. Mnogi iz tima Navaljnog su uhapšeni ili su napustili zemlju. Ksenija želi da ostane. Zasad će zadržati svoj mandat u Gradskom odboru Tomska.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Saradnica Navaljnog proglašena krivom
IZVOR: TANJUG UTORAK, 3.08.2021.

Ruski sud proglasio danas Ljubov Sobolj, blisku saradnicu kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, krivom za kršenje bezbednosnih propisa u vreme kovida 19.

Ova ustanova ograničila joj je kretanje na godinu i po dana, izjavio je danas njen advokat.

Ljubov Sobolj, koja tvrdi da su optužbe protiv nje politički motivisane gluposti, optužena je za kršenje bezbednosnih propisa u vezi sa kovidom na neovlašćenim uličnim protestima održanim u znak podrške Navaljnom ranije ove godine, prenosi agencija Rojters.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Атомный подводный крейсер «Омск» вернулся на Камчатку

[MOTORISTA]

Sud u Rusiji odbacio žalbu, fondacija opozicionara Navaljnog "Ekstremistička"
Tanjug 04.08.2021.

Sud u Rusiji odbacio je danas žalbu advokatskog tima opozicionog lidera Alekseja Navaljnog na prvostepenu sudsku odluku kojom je njegova Antikorupcijska Fondacija proglašena "ekstremističkom" grupom.

Prema rečima predstavnika advokatskog tima Navaljnog, "sudska odluka je na snazi, bez ikakvih promena", čime su Antikorupcijska Fondacija i druge slične organizacije de fakto stavljene van zakona, prenosi Rojters. Navaljni, koji služi dvoipogodišnju zatvorsku kaznu po optužbama koje ocenio kao "nameštene", odbacuje stav suda da je Antikorupcijska Fondacija ekstremnistička organizacija. On smatra da je reč o pokušaju da se neutrališe opozicija vladajućoj stranci Jedinstvena Rusija, uoči septembarskih parlamentarnih izbora.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

OEBS neće slati posmatrače na parlamentarne izbore u Rusiji


OEBS je odlučio da ne pošalje posmatrače na parlamentarne izbore u Rusiji.

U saopštenju organizacije se navodi da je odluka doneta zbog "ograničenja koje su uvele ruske vlasti".

"Mogućnost da samostalno odredimo broj posmatrača koji su nam potrebni za efikasno i pouzdano posmatranje je od suštinskog značaja za svako međunarodno posmatranje.

Insistiranje ruskih vlasti da ograniče broj posmatrača koji bi mogli biti poslati, bez bilo kakvih jasnih ograničenja vezanih za pandemiju, na žalost, učinili su današnji korak neizbežnim", rekao je direktor Biroa za demokratske institucije u ljudska prava OEBS-a Mateo Mekači.

On je dodao da su OEBS i Parlamentarna skupština OEBS-a dobile poziv za posmatranje, ali da je kasnije bio ograničen broj na 50, odnosno 10 osoba. Razlog za donošenje ovih odluka, prema podacima OEBS-a, ruske vlasti su nazvale epidemiološku situaciju u zemlji.

Podsetimo, izbori za Državnu dumu Rusije zakazani su za septembra.


izvor

[Dreadnought]

„Nećemo živeti po tuđim pravilima“: U Dumi začuđeni odlukom OEBS


Nije prvi put da OEBS odbije da njegovi posmatrači prisustvuju izborima u Rusiji, ali Rusiji nije potrebno odobravanje Zapada niti će trpeti pritisak, rekao je potpredsednik Dume Petar Tolstoj.

„Odavno nam nije potrebno odobrenje Zapada kada je reč o razvoju našeg političkog sistema. Svima je već jasno da Rusija ne živi niti će živeti po tuđim pravilima i kalupima.

Imamo svoje izbore, svoje zakone i svoj put. I to treba da se poštuje a ne pokušavati da nam ponovo nametnu kargo kult zapadnih vrednosti u vidu ultimatuma. A podelu na prave i neprave demokratije ne priznajemo i nikada nećemo priznati“, naveo je Tolstoj.

Podsetimo, OEBS je odlučio da ne pošalje posmatrače na parlamentarne izbore u Rusiji. U saopštenju organizacije se navodi da je odluka doneta zbog „ograničenja koja su uvele ruske vlasti“.

Izbori za Dumu zakazani su za 19. septembar.

Tolstoj je dodao i je broj posmatrača koji je OEBS želeo da pošalje neobjektivno veliki.

„U Americi i Kazahstanu su imali po 20 posmatrača, u Holandiji pet, a u Rusiju su hteli da pošalju njih 500. Uvek su svi dobrodošli, ali takve želje ne govore u prilog objektivnosti i nepristrasnosti misije, upravo obrnuto. Očigledno da su dobijene instrukcije iznad zdravog razuma“, zaključio je Tolstoj.

Predsednik Komisije Dume za istragu o stranom mešanju Vasilij Piskarjev smatra da je ta odluka deo preporuka o nepriznavanju predstojećih izbora u Rusiji.

On je podsetio da se misija međunarodnih posmatrača ogleda u tome da se osigura pravedan izborni proces i dodao odluka OEBS izaziva čuđenje.

„Rusija je članica OEBS i otvoreni smo za posmatrače. Nemamo šta da krijemo“, rekao je Piskarjev.

Podsetimo, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno je izjavio da Moskva beleži svakodnevne pokušaje zapadnih zemalja da se umešaju u unutrašnju i spoljnu politiku Rusije.

On je upozorio da Zapad može pokušati da destabilizuje situaciju u zemlji uoči izbora za Državnu dumu u septembru.

izvor

[Dreadnought]

Rusija blokirala sve sajtove povezane sa Mihailom Hodorkovskim


Ruske vlasti blokirale su pristup veb stranicama dva medija i jedne organizacije za zaštitu ljudskih prava povezane sa Mihailom Hodorkovskim, koji je bivši ruski naftni magnat i kritičar Kremlja.

"Nakon što su sve organizacije (opozicionara Alekseja) Navaljnog proglašene 'ekstremističkim', vlasti su blokirale MBKh Media, Open Media, kao i sajt organizaciju za pravnu pomoć", objavio je Hodorkovski na Tviteru.

Jutros je veb lokacijama medija moglo da se pristupi iz Rusije samo preko VPN mreže, a stranica organizacije za pravnu pomoć više nije postojala.

Ruski regulator za medije rekao je Interfaksu da je blokiranje izvršeno na zahtev javnog tužioca.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: OEBS se faktički sam povukao od posmatranja izbora za Dumu


Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava povukla se iz posmatranja predstojećih izbora za Državnu dumu; dalje procene organizacije u vezi sa septembarskim izborima teško da će zasluživati pažnju, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za informacije i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Bikantov.

Diplomata je podsetio da je direktor ove kancelarije OEBS-a u pismu upućenom predsednici Centralne izborne komisije Rusije Eli Pamfilovoj saopštio da Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava odbija da učestvuje u posmatranju izbora poslanika Državne dume.

„S obzirom na činjenicu da se Kancelarija OEBS-a zapravo povukla iz učešća u posmatranju parlamentarnih izbora za Državnu dumu Savezne skupštine Ruske Federacije u septembru ove godine, dalje izjave, ocene ili komentari biroa koji se tiču organizacije glasanja na ovim izborima i izbornog procesa u celini teško da će zasluživati pažnju i uzimati se u obzir. Uvereni smo da će kvotu OEBS-a spremno zauzeti drugi strani posmatrači“, rekao je on.


Bez diskriminacije

Diplomata je naglasio da je poziv ruske strane stranim partnerima da učestvuju u posmatranju poslat blagovremeno i potpuno u skladu sa obavezama Rusije u okviru OEBS-a. On je napomenuo da su osim OEBS-a, takve pozive dobile i druge međunarodne organizacije i strukture koje se bave praćenjem izbora.

Bikantov smatra da je odbijanje slanja svoje misije OEBS-a u Rusiju motivisano činjenicom da Kancelarija isključivo samostalno određuje parametre praćenja, kao što su trajanje posmatranja, broj posmatrača, postupak njihovog rada u skladu sa svojom metodologijom „koja nije odobrena od strane država-članica organizacije, de fakto isključujući mogućnost koordinacije ovih pitanja sa zemljom-domaćinom, u datom slučaju sa vlastima Rusije“.

On je dodao da je formalni razlog za žalbu Kancelarije OEBS-a odluka ruskih vlasti o potrebi da se ograniči ukupan broj stranih posmatrača, što je u skladu sa zadatkom borbe protiv infekcije virusom korona.

Prema njegovim rečima, očigledno je da je ova mera iznuđena i objektivno povezana sa razvojem epidemiološke situacije u Rusiji i svetu u celini.

„Naglašavamo da ova odluka ne diskriminiše Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a i tiče se apsolutno svih stranih posmatrača. Pri tome, od svih drugih međunarodnih struktura, upravo OEBS je dobio mogućnost da pošalje najbrojniju posmatračku misiju“, naglasio je on.


Sazrela potreba

Prema njegovim rečima, Rusija žali zbog odluke Kancelarije da ne pošalje posmatračku misiju na izbore.

„Iskreno je razočaravajuć defakto prezir Kancelarije prema našim naporima da se suprotstavimo širenju nove infekcije virusom korona. U svom nedavnom izveštaju o rezultatima svog rada u Rusiji, misija za procenu potreba odbila je da navede da treba razmotriti broj posmatrača misije ako je potrebno i u zavisnosti od situacije sa pandemijom virusa korona“, dodao je diplomata.

„Takođe ne možemo da se složimo sa argumentima direktora Kancelarije OEBS-a iz kojih proizlazi da je nezavisno i kredibilno posmatranje izbora povezano sa brojem posmatrača“.

Bikantov je naglasio da je ruska strana spremna da primi grupu posmatrača iz Kancelarije u broju koji nije manji od onog koji je poslala na posmatranje izbora, na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine.

„Sve gore navedeno ponovo ukazuje na davno iscrpljenu potrebu za prebacivanjem aktivnosti nadgledanja Kancelarije na čvrstu i nediskriminatornu osnovu usaglašenu sa svim državama-članicama OEBS-a. Rusija je više puta predlagala da se jasno propiše postupak za formiranje i rad posmatračkih misija“, podsetio je diplomata.

„Do danas je jedina dogovorena obaveza pozivanje stranih posmatrača na izbore, što Rusija strogo ispunjava“, zaključio je Bikantov.

OEBS je prethodno odlučio da ne pošalje posmatrače na parlamentarne izbore u Rusiji. U saopštenju organizacije se navodi da je odluka doneta zbog „ograničenja koja su uvele ruske vlasti“.

izvor