Вести из Русије

[Dreadnought]

Putin pogrešio na času istorije Rusije, učenik ga ispravio


Kritičari Kremlja su pozdravili učenika, koji je ispravio ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je izneo pogrešnu činjenicu pred decom na času istorije.

"Petar Veliki (1675-1725) se nije borio u Sedmogodišnjem ratu, već u Velikom severnom ratu, koji je trajao 21 godinu", rekao je dečak Putinu.

Ruski čelnik se zahvalio dečaku, ali je direktor škole opomenuo učenika zbog "određene drskosti", prenose mediji.

Mediji koji kritikuju Kremlj i opozicioni političari pohvalili su učenikov žar. Kira Jarmuš, portparolka zatvorenog disidenta Alekseja Navaljnog, kritikovala je direktora koji, po njenim rečima, veruje da škola ne treba da podučava činjenice, već "pokornost i servilnost".

Ovaj događaj, prvog školskog dana nakon letnjih praznika u Rusiji, izazvao je odjek u zemlji i naveo portparola Kremlja Dmitrija Peskova da se oglasi.

"To nije bilo drsko. Nipošto se ne slažemo s direktorom škole", rekao je i dodao da se „nada da učenik naknadno neće biti kažnjen“

izvor

[Dreadnought]

Putin otkrio šta je apsolutni prioritet za Rusiju


Napredni razvoj Dalekog istoka predstavlja apsolutni dugoročni prioritet za zemlju, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

„Umesto da se koncentrišu oko velikih fabrika, velikih industrija, kako je to istorijski bilo, oni (gradovi Dalekog istoka) bi trebalo da postanu gradovi u kojima je fokus, naravno, na ljudima i njihovim potrebama, povoljni uslovi za život… Program razvoja i master planovi za svaki grad moraju biti pripremljeni u naredne dve godine... Razvoj Dalekog istoka je jedinstven zadatak po svojoj složenosti, obimu i značaju. Istovremeno, to je jedan od najvažnijih perspektivnih oblasti rada... Želim da ponovim, napredni razvoj Dalekog istoka je naš dugoročni i apsolutni prioritet“, naglasio je Putin.

Prema njegovim rečima, na razvoju Dalekog istoka treba da rade svi nivoi vlasti, kao i kompanije.

On je dodao da ekonomski život posle pandemije vraća u uobičajene tokove.

„Tako široka zastupljenost, interesovanje za razvoj ruskog Dalekog istoka pokazuju da se ekonomski život oporavlja i ulazi u uobičajene poslovne tokove“, konstatovao je on.

Šef države pozdravio je predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva i lidera Mongolije Uhnagijna Hurelsuhu i druge učesnicike foruma i istakao da nakon prinudne pauze zbog epidemije Vladivostok ponovo prima rukovodioce kompanija, preduzetnike, stručnjake iz desetina zemalja sveta.

„Veoma je prijatno što su se predsednici Kazahstana i Mongolije odazvali na naš poziv. Oni učestvuju u plenarnoj sednici putem video-veze. A forum su pozdravili i lideri Kine, Indije i Tajlanda“, rekao je ruski predsednik.

On je naveo da brodogradnja na Dalekom istoku, koja je propala nakon sovjetskog perioda, oživljava, a takođe se u makroregionu uspešno razvija civilno vazduhoplovstvo.

„Na Dalekom istoku Rusije, u subjektima kao što su Amurska oblast, Habarovski kraj i Primorje, pokrenuti su projekti od globalnog značaja u oblasti vazduhoplovstva i brodogradnje, hemijske industrije, prerade gasa i logistike.

Upravo ova raznolikost i diverzifikacija ekonomije regiona ne mogu a da nas ne inspirišu na nova dostignuća u svim ovim oblastima“, naglasio je Putin.

On je podsetio da je u toj oblasti postojala industrija za vojno vazduhoplovstvo, ali je počelo i „uspešno se razvija civilno vazduhoplovstvo“.

„Brodogradnja je posle sovjetskog perioda skoro potpuno propala. Sada oživljava, a novi proizvodi se stvaraju na novoj tehnološkoj bazi, izuzetne su porudžbine za novu perspektivu“, dodao je Putin.

Istočni ekonomski forum održava se od 2. do 4. septembra u kampusu Dalekoistočnog federalnog univerziteta u Vladivostoku. Njegova glavna tema ove godine su nove mogućnosti za Daleki istok u svetu koji se menja. Generalni medijski partner Foruma je informativna agencija RIA Novosti.


hizvor

[Dreadnought]

Britanski mediji: Rusija postala najveći izvoznik žita na svetu


Rusija je za dvadeset godina prešla dug put kako bi postala najveći izvoznik žita, piše „Fajnenšel tajms“.

List ističe da zemlja napreduje u Evroaziji, Africi i Latinskoj Americi kao lider u poljoprivrednom izvozu, postepeno smanjujući zavisnost od nafte, stvarajući nova tržišta i postižući nove međunarodne diplomatske uspehe.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2004. godine pokrenuo državni program razvoja poljoprivrede zajedno sa drugim nacionalnim projektima čiji je cilj bio stimulisanje finansiranja i stvaranje proizvodnje. Cilj je bio sledeći: garantovati 80-95 odsto samodovoljnosti u ključnim dobrima i žitu. Deceniju kasnije uveden je „žitni ustav“ radi poboljšanja transparentnosti tržišta.

„Glavni igrači i država su se dogovorili da učine tržište otvorenijim za opšte dobro. Rezultat je bio veoma pozitivan“, smatra analitičarka „Gasprombanke“ Darja Snitko. „To je mnogo pomoglo pri izvozu“, dodala je ona.
 
Sankcije kojima je Zapad pokušao da uguši rusku ekonomiju samo su podstakle proizvođače, konstatuje list. Ubrzo nakon uvođenja ograničenja, najveća zemlja po površini na svetu postala je najveći izvoznik pšenice, prvi put pretekavši Sjedinjene Američke Države i Kanadu 2017. godine.

Kako se navodi u članku, Rusija može da zadovolji rastuću potražnju za poljoprivrednim proizvodima, jer ima zemljište, vodu, luke i železnice.

Rusija je 2020. godine imala drugi po količini najveći prinos žita u svojoj istoriji: bruto žetva žitarica iznosila je 133.465 miliona tona, pšenice – 85.896 miliona tona. Rekordni rod ostvaren je 2017. godine, kada je požnjeveno 135.539 miliona tona žita, uključujući 86.003 miliona tona pšenice. Ministarstvo poljoprivrede Rusije očekuje prinos žitarica 2021. godine na nivou od 127,4 miliona tona, pšenice – 81 milion tona.


izvor

[MOTORISTA]

Ruski senator predviđa novu ekonomsku krizu u SAD
Novosti online 04. 09. 2021.

RUSKI senator Aleksej Puškov predviđa Sjedinjenim Američkim Državama novu ekonomsku krizu, sličnu događajima iz 2008-2009. godine.

- Ustvari, same Sjednjene Američke Države danas predstavljaju ogroman finansijski mehur. A mehuri neminovno pucaju - napisao je Puškov na Telegramu. Prema njegovim rečima, Amerika oživljava ekonomiju nakon pandemije prodajom hartija od vrednosti i povećanjem duga, što vodi ka finansijskom pregrevanju. Kako je dodao, Rusija se u proteklih nekoliko godina obazrivo povukla iz američkih državnih obveznica.

- Pad Sjedinjenih Američkih Država kao hegemona neće se ograničiti jednim padom u Avganistanu, a takođe se neće ograničiti na oblast geopolitike - konstatovao je senator.

Podsetimo, još u proleće 2018. godine Rusija je počela da naglo smanjuje ulaganje u američke državne obveznice. U maju je ulaganje smanjeno za oko 150 miliona dolara – do 3,8 milijardi dolara, pokazuju podaci Ministarstva finansija SAD. Početkom jula, Ministarstvo finansija Rusije je izvršilo operaciju, izbacivši u potpunosti dolar iz Fonda nacionalnog blagostanja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putina čeka problem?
IZVOR: DW SUBOTA, 4.09.2021.

"Ne možete priuštiti da ne pričate sa njim, ali dijalog jača Putinov režim. Time mu se daje legitimitet jer nema slobodnih izbora".

To je intervjuu za DW nekadašnji najmoćniji ruski oligarh Mihail Hodorkovski. Da bi ruski predsednik Vladimir Putin bio diktator, morao bi da ima neku ideologiju. Ali on je, srećom, nema "jer mogu da zamislim kako bi taj koncept izgledao", kaže u intervjuu za DW ruski biznismen i nekadašnji oligarh Mihail Hodorkovski.

"Interes su jahte, garderobe pune bundi, dvorci i tome slično. To se zbilja hoće. Ideja slavne Rusije tu je samo smokvin list", kaže on. Politika Rusije u Gruziji ili Ukrajini takođe služi jedino očuvanju lične vlasti, smatra Hodorkovski. "Aneksija Krima je povećala poverenje naroda u Putina, pre toga je bio omiljen kod samo 30 odsto ljudi. Onda su vrednosti naglo skočile, i tek su u poslednjih godinu dana ponovo pale na prethodni nivo. Uz pomoć Krima, Putin je osigurao pet do šest mirnih godina za sebe." "Nije postojala njegova strateška odluka da obnavlja rusku imperiju. Da je to bila strategija, oprostite, ali Ukrajina bi cela bila pripojena Rusiji", dodaje Hodorkovski.

"Dijalog jača režim"

Jedan od prvih ruskih oligarha i nekada najbogatiji Rus završio je u zatvoru 2003. godine, nakon što se prethodno pred kamerama žestoko sa Putinom svađao o borbi protiv korupcije. Presudom za utaju poreza, koju je Amnesti internešnal označio kao političku, Hodorkovski je završio deset godina u zatvoru. Tako je prekinuta njegova karijera naftnog magnata koji je ranije finansirao razne političke partije. Nedavno su u Rusiji zatvorene kancelarije organizacija civilnog društva koje je osnivao. Hodorkovski danas živi u inostranstvu.

Na pitanje da li zapadni lideri uopšte treba da vode dijalog sa Rusijom, on kaže da je to teško pitanje. "Ne možete priuštiti da ne pričate sa njim, ali ne treba se zavaravati: dijalog jača Putinov režim. Time mu se daje dodatni legitimitet jer nema slobodnih izbora."

Hodorskovski u tom pogledu kritikuje odluke Angele Merkel ili Džoa Bajdena da se sastaju sa Putinom. "Ako se radi o puštanju političkih zatvorenika, onda se bez sumnje mora pričati sa režimom, onako kako se s banditima pregovara o taocima. Ali, ako pokušavaš da pričaš o temi poput zelene privrede, onda ti mora biti jasno da ne može biti strateškog dogovora sa takvim ljudima. Oni lažu."

Putina čeka problem

Bivši oligarh je uveren da Putin sprema naslednika da preuzme mesto predsednika 2024. godine, ali da će se u poslednjem trenutku predomisliti i sam ostati na vlasti.

"Ali tu će se sresti sa ozbiljnim problemom koji se zove kriza podeljene lojalnosti. Prosečna starost ljudi u državnom aparatu je 40 do 45 godina. Kad imate 60 godina, svima možete da garantujete da će završiti karijeru pod vašim vođstvom. Zato će slušati vaša naređenja. Ali kad imate 70 godina, onda za 40-godišnjake u državnom aparatu niste više garancija, jer ti ljudi će završiti karijeru pod drugim vladarom", kaže Hodorkovski.

"Za njih onda počinje potraga za alternativama i tu nastupa kriza podeljene lojalnosti – podela političkih elita. Pretpostavljam da će za Putina 2024. biti početak krajnje teške faze", zaključuje on u razgovoru za DW.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Zaharova: Sve je potvrđeno
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 4.09.2021.

Moskva -- Informacije da ruskog blogera Alekseja Navaljnog finansiraju strane ambasade u Rusiji potvrđene su.

Najviše donacija je išlo preko diplomatskih predstavništava SAD i Nemačke, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

"Pročitala sam informacije o tome da je među onima koji su sponzorisali projekte Navaljnog na desetine službenika stranih ambasada u Rusiji. Odlučila sam da razjasnim da li su to lažne vesti. Ispostavilo se da nisu. Sve je potvrđeno. Šema je sledeća: strane ambasade u Rusiji zapošljavale su ruske državljane, isplaćivale im novac, a oni su zatim prebacivali ta sredstva odgovarajućim strukturama. Pogađajte preko čijih ambasada je išla većina tih donacija? Tačno, preko diplomatskih misija SAD i Nemačke", napisala je Zaharova. Istovremeno je precizirala da su u tome učestvovali i službenici ambasada u Kanadi, Francuskoj, Španiji i drugih zemalja NATO-a.

"Mene, iskreno, zanima nešto drugo. Zamislite kakva bi histerija obuzela zapadni informativni mejnstrim ako bi službenici ruskih diplomatskih misija u inostranstvu prebacivali novac, recimo, republikancima u SAD ili Kataloncima u Španiji? Kuknjavu bi čula cela planeta", konstatovala je portparolka. Takođe je podsetila da je na desetine ruskih diplomata proterano iz SAD nakon predsedničkih izbora u toj zemlji 2016. godine zbog nedokazanih optužbi za mešanje u izborni proces.

"Strašno je i zamisliti šta bi se dogodilo da su pronašli bar jedan dolar u korist jedne od političkih stranki od, na primer, atašea za kulturu, predstavnika 'Rossotrudničestva' ili dopisnika ruskog medija u SAD", zaključila je ona.

Portal "Odbor za zaštitu nacionalnih interesa" objavio je na svom sajtu istragu u kojoj se navodi da projekti Navaljnog dobijaju finansijsku podršku od službenika ambasada stranih država.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Ukrajina traži oslobađanje 50 Tatara sa Krima


Ruske snage bezbednosti su na Krimu privele više od 50 krimskih Tatara, nakon čega je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zatražio njihovo oslobađanje.

Ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava Ljudmila Denisova potvrdila je da je Savezna služba bezbednosti Rusije (FSB) privela pet tatarskih aktivista, među njima i Narimana Dželala, zamenika predsednika Medžlisa, Skupštine krimskih Tatara, i izvršila pretres njihovih domova, prenosi AP.

Kao odgovor, više od 50 krimskih Tatara okupilo se ispred ogranka FSB u gradu Simferopolju na Krimu, kako bi protestovalo zbog hapšenja.

"Nakon toga je usledilo hapšenje više od 50 krimskih Tatara. Silom su ih ugurali u autobuse i pretukli i odveli u različite policijske stanice na Krimu, gde ih ispituju bez prisustva advokata '''', napisala je Denisova na Fejsbuku danas.

Ona je dodala da su među uhapšenima i dva novinara i pozvala celu međunarodnu zajednicu da iskoristi sve moguće mehanizme kako bi prekinula represije protiv autohtonog stanovništva.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je danas na tviteru oslobađanje zatočenih krimskih Tatara.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova: Dobijala sam pretnje od pristalica Navaljnog


Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova otkrila je u jednoj TV emisiji da je svojevremeno dobijala pretnje pristalica opozicionara i blogera Alekseja Navaljnog.

Navaljni je prošle godine kritikovao Zaharovu, optužujući je da opravdava „kastinski sistem u društvu“, a Zaharova mu je predložila da o tome prodiskutuju u on-lajn formatu. Debata je bila predviđena za 1. maj prošle godine ali nije održana.

„Kada je objavljen materijal Navaljnog sa optužbama na moj račun… oni su, naravno, isekli citate, sve su ispremeštali, govorili su da mi je mama konzul, kritičar … počela sam da dobijam veliki broj pretnji od pristalica Navaljnog, od ljudi koji mu verno služe i veruju mu“, rekla je ona u emisiji „Solovjov lajv“ na Ju-tjubu.

izvor

[Dreadnought]

"Da je to hteo, pripojio bi celu Ukrajinu Rusiji"


„Ne možete priuštiti da ne pričate sa njim, ali dijalog jača Putinov režim. Time mu se daje legitimitet jer nema slobodnih izbora“, kaže u intervjuu za DW nekadašnji najmoćniji ruski oligarh Mihail Hodorkovski.

Da bi ruski predsednik Vladimir Putin bio diktator, morao bi da ima neku ideologiju. Ali on je, srećom, nema „jer mogu da zamislim kako bi taj koncept izgledao“, kaže u intervjuu za DW ruski biznismen i nekadašnji oligarh Mihail Hodorkovski.

„Interes su jahte, garderobe pune bundi, dvorci i tome slično. To se zbilja hoće. Ideja slavne Rusije tu je samo smokvin list“, kaže on.

Politika Rusije u Gruziji ili Ukrajini takođe služi jedino očuvanju lične vlasti, smatra Hodorkovski. „Aneksija Krima je povećala poverenje naroda u Putina, pre toga je bio omiljen kod samo 30 odsto ljudi. Onda su vrednosti naglo skočile, i tek su u poslednjih godinu dana ponovo pale na prethodni nivo. Uz pomoć Krima, Putin je osigurao pet do šest mirnih godina za sebe.“

„Nije postojala njegova strateška odluka da obnavlja rusku imperiju. Da je to bila strategija, oprostite, ali Ukrajina bi cela bila pripojena Rusiji“, dodaje Hodorkovski.i


„Dijalog jača režim“

Jedan od prvih ruskih oligarha i nekada najbogatiji Rus završio je u zatvoru 2003. godine, nakon što se prethodno pred kamerama žestoko sa Putinom svađao o borbi protiv korupcije. Presudom za utaju poreza, koju je Amnesti internešnal označio kao političku, Hodorkovski je završio deset godina u zatvoru.

Tako je prekinuta njegova karijera naftnog magnata koji je ranije finansirao razne političke partije. Nedavno su u Rusiji zatvorene kancelarije organizacija civilnog društva koje je osnivao. Hodorkovski danas živi u inostranstvu.

Na pitanje da li zapadni lideri uopšte treba da vode dijalog sa Rusijom, on kaže da je to teško pitanje. „Ne možete priuštiti da ne pričate sa njim, ali ne treba se zavaravati: dijalog jača Putinov režim. Time mu se daje dodatni legitimitet jer nema slobodnih izbora.“

Hodorskovski u tom pogledu kritikuje odluke Angele Merkel ili Džoa Bajdena da se sastaju sa Putinom. „Ako se radi o puštanju političkih zatvorenika, onda se bez sumnje mora pričati sa režimom, onako kako se s banditima pregovara o taocima. Ali, ako pokušavaš da pričaš o temi poput zelene privrede, onda ti mora biti jasno da ne može biti strateškog dogovora sa takvim ljudima. Oni lažu.“

Bivši oligarh je uveren da Putin sprema naslednika da preuzme mesto predsednika 2024. godine, ali da će se u poslednjem trenutku predomisliti i sam ostati na vlasti.

„Ali tu će se sresti sa ozbiljnim problemom koji se zove kriza podeljene lojalnosti. Prosečna starost ljudi u državnom aparatu je 40 do 45 godina. Kad imate 60 godina, svima možete da garantujete da će završiti karijeru pod vašim vođstvom. Zato će slušati vaša naređenja. Ali kad imate 70 godina, onda za 40-godišnjake u državnom aparatu niste više garancija, jer ti ljudi će završiti karijeru pod drugim vladarom“, kaže Hodorkovski.

„Za njih onda počinje potraga za alternativama i tu nastupa kriza podeljene lojalnosti – podela političkih elita. Pretpostavljam da će za Putina 2024. biti početak krajnje teške faze“, zaključuje on u razgovoru za DW.

izvor

[MOTORISTA]

Pridruživanje Ukrajine NATO-u i SAD je pretnja za Rusiju
Tanjug 05. 09. 2021.

UPORNA želja Ukrajine da se pridruži NATO-u i Sjedinjenim Američkim državama je "neposrednja pretnja" za Rusiju, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Peskov je u intervju za TV kanal Rosia 1 rekao da je "ovo potencijalno proširenje vojne infrastrukture NATO-a do naših granica", piše Tas s. Prema Peskovu, ishod sastanka ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i američkog predsednika DŽoa Bajdena "se ne sviđa Moskvi" jer je nastavak projekta za pretvaranje Ukrajine u anti-Rusiju.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Krim: Vođa Tatara ostaje u pritvoru


Sud na Krimu naložio je danas da vođa krimskih Tatara, Nariman Dželjalov, bude zadržan u pritvoru dva meseca zbog sumnje da je učestvovao u napadu na gasovod.

Dželjalov, bivši zamenik predsednika Medžlisa, zabranjenog predstavničkog tela krimskih Tatara na Krimu, uhapšen je tokom vikenda što je izazvalo osudu kod Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, piše Rojters.

Rusija je pripojila Krim Ukrajini 2014. godine, što je izazvalo sankcije Zapada, koji zajedno sa većinom sveta smatra da je Krim ukrajinska teritorija.

Više od 40 ljudi je privedeno tokom vikenda za vreme protesta zbog hapšenja Dželjalova i još četiri osobe ispred lokalne kancelarije Federalne službe bezbednosti Rusije.

Kriminalistička istraga protiv Dželjalova se odnosi na gasovod koji je oštećen 23. avgusta u selu u blizini Simferopolja, kako prenosi agencija Interfaks.

SAD, saveznica Ukrajine, pozvale su u nedelju u saopštenju da Rusija oslobodi sve pritvorenike, i optužile su Moskvu za politički motivisane racije i za ciljana pritvaranja članova Medžlisa i njegovog rukovodstva.

Rusija je Medžlis proglasila ekstremističkom organizacijom 2016. godine i zabranila ga. Mnogi krimski Tatari protivili su se aneksiji Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova objasnila kako zapadne ambasade vrbuju Ruse


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da su državljani Rusije koji su radili za strane ambasade u zemlji prilikom zapošljavanja bili podvrgnuti „mekom vrbovanju“, a njihov rad je bio povezan sa dobijanjem državljanstva ili boravišne dozvole zemlje za čije diplomatsko predstavništvo su radili.

„Radi se o tome da se prilikom zapošljavanja, na primer, u američkoj ambasadi, to (zapošljavanje) često povezuje sa dobijanjem državljanstva i dozvole za boravak. Tamo postoji čitav program. Mislim da bi bilo ispravno da se govori o tome kako se u mnogim ambasadama prilikom zapošljavanja ruski državljanin pretvara u ne-ruskog državljanina – u građanina zemlje čija ga ambasada prima na posao. O tome će bolje govoriti stručnjaci, uključujući da se dešavalo i takvo meko vrbovanje“, rekla je Zaharova za Jutjub kanal „Solovjov uživo“.

Prema rečima Zaharove, u Rusiji i u zapadnim zemljama se na različite načine formira diplomatsko osoblje i uopšte osoblje diplomatskih misija. Rusija šalje svoje diplomate na rad u inostranstvo, a zapadni partneri zapošljavaju građane zemlje-domaćina da rade u njihovim ambasadama.

„U našoj zemlji su zapošljavali ruske državljane. To je suština“, istakla je diplomata.

Kako je navela, državljani Rusije koje su angažovale strane ambasade bili su zaposleni u ovim diplomatskim misijama i radili su za vlade odgovarajućih zapadnih zemalja.

„Oni su bili radnici ambasade. Oni su radili za vlade Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Španije, Francuske i dalje po spisku. To je bio njihov posao. Oni su pod A – radili, to je rad za ambasadu, nije u pitanju poseta nekim svečanim prijemima, (izvršavanje) nekih manjih zadataka, to je ozbiljan posao za koji se plaća mnogo novaca. Pod B – ono o čemu smo pričali: u brojnim oblastima u čitavom nizu ambasada rad kao angažovano osoblje bio je direktno povezan sa dobijanjem boravišne dozvole ili državljanstva“, dodala je ona.

Ranije je Zaharova na svom kanalu na Telegramu, pozivajući se na informacije sa portala Komiteta za zaštitu nacionalnih interesa, navela da projekti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog dobijaju finansijsku podršku od zaposlenih u stranim ambasadama prema sledećoj šemi: strane ambasade u Rusiji angažovale su ruske državljane za rad, plaćale im novac, a oni su zatim sredstva prebacili odgovarajućim strukturama. Zaharova je dodala da je većina „donacija“ išla preko diplomatskih misija Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke.

Početkom avgusta Ministarstvo pravde Rusije je odlukom Gradskog suda u Moskvi uvrstilo Fond za borbu protiv korupcije i Štabove Navaljnog na listu zabranjenih ekstremističkih organizacija koje se smatraju stranim agentima. U septembru je Fond odlukom suda zvanično likvidiran.


izvorl

[MOTORISTA]

Jedinstveni snimci vežbi vojnika dok "oslobađaju" naftnu platformu
Novosti online 06. 09. 2021.

JEDINSTVENI snimci stižu iz Barencovog mora, gde su održane vojne vežbe ruske Severne flote. Marinci su se prvi put iskrcali na naftnu platformu „Prirazlomna“, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema scenariju vojnih vežbi, naftnu platformu su zauzeli teroristi. Posada se sakrila u specijalnim prostorijama, nakon čega je zatražila pomoć od brodova Severne flote koji su se nalazili u blizini. Mornare nije trebalo dugo čekati. Odred se podelio u grupe i detaljno pregledao sve prostorije. Antiteroristička grupa je delovala tiho kako ne bi privukla pažnju protivnika. Pucanje je zabranjeno, jer se radi o naftnoj platformi.

Uprkos tome što su ruski mornari prvi put na naftnoj platformi, delovali su koordinisano bez ijedne reči: svaki pokret je mnogo puta uvežbavan na treninzima u jedinicama, na poligonima i brodovima. Nakon što su zauzeli centar veze, teroristi su pokušali da pozovu u pomoć brod na kome su doplovili. Međutim, ruski vojnici su onesposobili sve protivnike pre nego što su ovi uspeli da shvate šta se događa.

U očajničkom pokušaju da ponovo zauzmu platformu, brod sa koga su se teroristi iskrcavali u čamcima, pokušao je da se probije do „Prirazlomne“. Veliki protivpodmornički brod Severne flote „Severomorsk“ krenuo je da ga presretne. Videći da su ruski vojnici ozbiljni, protivnički brod je usporio. Na kraju su „teroristi“ onesposobljeni, a ruski vojnici će ih izručiti vlastima, kao što pravila zahtevaju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako su se tri gotovo identična Borisa našla na glasačkim listićima u Rusiji
J.R. 07.09.2021.

Ruski opozicioni političari navikli su da se na glasačkim listićima pojavljuju ista prezimena kako bi se birači zbunili. Sada se čini da "imitatori" otišli korak dalje i pored imena počeli da menjaju svoja lica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

S tim se trenutno suočava Boris Višnjevski, istaknuti član liberalne stranke Jabloko, u svom okrugu u Sankt Peterburgu uoči opštinskih izbora. Višnjevski je već znao da su dvojica njegova protivkandidata promenila imena tako da se takođe zovu Boris Višnjevski, što je deo uobičajene taktike kandidovanja "dvojnika“ kako bi se glasovi podelili i kako bi pobedu odneo drugi kandidat. Ali, kada je u nedelju otkriven okružni glasački poster, pokazao je nešto mnogo šokantnije - tri skoro identična Borisa Višnjevska, proćelavih, sede kose sa bradom. Кao što je prijatelj Višnjevskog na Fejsbuku istakao, najjednostavniji način da se uoči pravi Višnjevski je to što je on jedini koji se potrudio da nosi kravatu.

- Ovo je sve učinjeno da bi se zbunili birači, tako da pomešaju lažne kandidate sa stvarnim i umesto pravog Višnjevskog, glasaju za jednu od "kopija" - rekao je pravi Višnjevski za "Gardijan". Višnjevski je rekao da su njegovi protivkandidati pustili bradu i brkove za fotografisanje, a možda su i fotošopirane slike predali izbornoj komisiji. Takođe se čini da je bar jedan od kandidata ili obrijao glavu ili je u fotošopu promenio liniju kose na fotografiji.

- Nikada nisam video ništa slično - rekao je Višnjevski. Ranije je taktiku "dvojnika“ nazvao "političkom prevarom“.

Veruje se da je barem jedan od protivnika Višnjevskog, koji se donedavno zvao Viktor Bikov, značajno promenio svoj izgled na fotografiji. Na zvaničnoj fotografiji koja se nalazi na veb stranici vlade Sankt Peterburga, Bikov je imao više kose i izgledao je godinama mlađe nego na fotografiji koja je dostavljena izbornoj komisiji. Bikovljev identitet prvi je otkrio ruski list "Novaja Gazeta", a list iz Sankt Peterburga je kasnije je objavio skrinšot dokumenta dokumenta koji pokazuje da je promenio ime 3. jula. Izborni plakat koji je objavio Višnjevski potvrđuje da se jedan od njegovih protivnika ranije zvao Viktor Bikov.

Manje se zna o drugom protivniku koji se ranije zvao Aleksej Šmelev, a prijavljeno je da je ranije bio menadžer prodaje u jednoj kompaniji iz Sankt Peterburga. Nijedan od protivnika Višnjevskog nije javno vodio kampanju niti se pojavljivao u javnosti. Do ove nedelje nije bilo poznato kako oni uopšte izgledaju. "Dupli“ kandidati redovno se pojavljuju tokom izbornih ciklusa u Rusiji. Opadanje podrške Jedinstvenoj Rusiji i sve veća podrška komunističkom КPRF -u očigledno su uplašili vladu, a nominovanje dvojnika može da "izvuče" dragocene glasove na predstojećim parlamentarnim i opštinskim izborima. Novinska kuća Meduza objavila je prošle nedelje da su se "dvojnici" kandidovali za gradsku Dumu u najmanje tri moskovska okruga, uglavnom protiv komunista koji imaju velike šanse na biralištima.

- Svaki put kada su izbori kažemo "ovo su najprljaviji izbori ikada". Siguran sam da ćemo isto reći i na sledećim izborima - rekao je Višnjevski na pitanje o tome kako se ova kampanja razlikuje od prošlih.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Чега се све не сете...