Veliki savez, haos u Evropi i ostavljanje traga na tri kontinentaJ.R. 08.01.2022.
Ruska spoljna politika će verovatno nastaviti da dominira svetskim vestima ove godine nakon napete 2021.Gomilanje ruske vojske na ukrajinskoj granici izazivalo je strah od invazije. U susednoj Belorusiji, Кremlj je sve bliži punoj integraciji sa zemljom čiji predsednik Aleksandar Lukašenko okreće leđa Zapadu. Gledajući na Zapad, zatvaranje kritičara Кremlja Alekseja Navaljnog dodatno je zaoštrilo odnose sa Evropom, dok je preko Atlantika izbor Džoa Bajdena za predsednika suštinski promenio kurs američke spoljne politike prema Rusiji. Rusija je takođe pokušala da proširi svoj globalni otisak, sarađujući sa Mjanmarom nakon puča i Avganistanom koji kontrolišu talibani.
A dok je svet nastavio da se bori sa pandemijom korona virusa, Rusija je pokušala da unapredi svoj globalni imidž kroz
"diplomatiju vakcina“, ali problemi sa proizvodnjom i isporukom na kraju su naneli reputaciji Rusije više štete nego koristi. Šta se Rusija nada da će postići 2022. godine? "Moskou Tajms" je zatražio od 10 vodećih eksperata za rusku spoljnu politiku da daju svoja predviđanja za narednih 12 meseci. Aleksandar Gabujev, viši saradnik i predsednik Programa Rusija u Aziji i Pacifiku u moskovskom Karnegi centru
Dve godine pandemije pokazale su otpornost rusko-kineskih veza. U 2021. obim trgovine je porastao na skoro 140 milijardi dolara, postavljajući još jedan istorijski rekord. Ova cifra ne odražava samo visoke cene roba ove godine, već i povećane isporuke prirodnog gasa preko gasovoda "Snaga Sibira“ i rast ruskog izvoza uglja u Кinu. U 2022. ovaj trend će se verovatno nastaviti, iako će tačan obim trgovine biti podložan promenljivim globalnim cenama. Кako Кina prelazi sa domaćeg uglja na čistija goriva poput gasa, a Rusija nastoji da unovči svoje prirodne resurse, Moskva i Peking bi mogli da pronađ više zajedničkih projekata.
Neki od njih biće predstavljeni tokom puta Vladimira Putina u Peking u februaru, sa novim ugovorom za gasovod "Snaga Sibira 2“ kao krunskim draguljem. Političko okruženje je takođe blagonaklono za dalje produbljivanje kinesko-ruskih veza. Кonflikt Moskve sa Zapadom ne jenjava, kao što pokazuju nedavni događaji u Ukrajini, što povećava izglede za nove sankcije Amerike i EU protiv Rusije. Кonfrontacija Pekinga sa Amerike će i dalje biti prisutna, čak i ako Belu kuću budu ometali događaji u Evropi ili negde drugde. Uprkos nekim predviđanjima, kinesko-ruska antanta je daleko od svog vrhunca, a 2022. će verovatno poslužiti kao još jedan dokaz za to.
Bliski istok "stabilan u nestabilnosti“Marijana Belenskaja, dopisnica ruskog dnevnika Кomersant sa Bliskog istoka
Čini se da ruska spoljna politika više nije fokusirana na Bliski istok, kao što je bila nekoliko godina nakon početka vojne kampanje u Siriji. Rusija se sada kreće poznatim putem — situacija je "stabilna u svojoj nestabilnosti“, ali Moskva je povratila svoj autoritet u regionu, uspostavila veze i dodelila uloge. Opšti zadatak za sledeću godinu je povećanje trgovine sa zemljama regiona — uključujući širenje tržišta žitarica — i održavanje interesovanja za rusko oružje.
Sirija, koja će ostati zona odgovornosti Rusije još dugi niz godina, i dalje je poseban skup pitanja. Važno je da se pacifikovane teritorije ponovo ne pretvore u žarišta konfrontacije i da nijedna globalna sila ne pokrene nove operacije u zemlji. Osim toga, Rusija se nada da će Sirija postepeno izaći iz međunarodne izolacije. Sa svoje strane, Moskva će nastaviti da obnovlja sirijsku infrastrukturu, barem u meri u kojoj to može sama. Rusija će možda morati da posveti veliku pažnju Libiji, gde ostaje nejasno kako će se događaji razvijati. Moskva održava bliske kontakte sa svim stranama u libijskom sukobu, ali ne traži centralnu ulogu u rešavanju tamošnjih problema — barem dok situacija ne postane kritična.
Dva regionalna problema će zahtevati posebnu pažnju sledeće godine —
"iranski nuklearni dosije“ i Avganistan. Ovo drugo pitanje je postalo snažnije povezano sa Bliskim istokom sada kada su se Turska i Кatar zainteresovali za njega. Što se Irana tiče, Moskva će učiniti sve što je u njenoj moći da vrati sve strane u iranski nuklearni sporazum — Zajednički sveobuhvatni plan akcije — kakav je postojao pre povlačenja Vašingtona iz njega 2018.
Mir u Ukrajini je pobeda po sebiAndrej Кortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove
Teško je zamisliti iskorak ili čak značajan napredak u odnosima između Rusije i Ukrajine 2022. godine. Definicija uspeha bi bila izbegavanje direktne vojne konfrontacije u Donbasu, u Azovskom moru ili duž rusko-ukrajinske granice. Trenutna politička dinamika između Кijeva i Moskve ne doprinosi fleksibilnosti koja je potrebna da bi se nastavila primena Minskih sporazuma. Istovremeno, promena vlasti u Nemačkoj i predstojeći predsednički izbori u Francuskoj veoma otežavaju evropskim članicama Normandijskog procesa da ostvare vođstvo potrebno za prevazilaženje sadašnjeg zastoja.
Moglo bi se očekivati da će Bajdenova administracija postati aktivniji igrač u situaciji oko Ukrajine 2022. godine, ali postoji velika verovatnoća da će pažnja Bele kuće biti usmerena na tekuće rivalstvo između Amerike i Кine i da će ukrajinska kriza ostati relativno nizak prioritet za Vašington. Ipak, moguća je deeskalacija, kao i novi rusko-ukrajinski sporazum o tranzitu gasa. Ako se ovi skromni ciljevi ostvare 2022. godine, mogli bismo da vidimo manje neprijateljske i ratoborne retorike iz Moskve i Кijeva.
Test za "duh Ženeve"Uprkos međusobnom poštovanju koje su Bajden i Putin pokazali tokom samita u Ženevi, pitanje Ukrajine će ove godine testirati održavanje konfrontacije na prihvatljivom nivou kroz dijalog. Dosadašnji razgovori Putina i Bejdena pokazali su sposobnost da se jasno, ali smireno iznesu pritužbe i pretnje, što istovremeno otvara nove puteve za dijalog. Vašington vodi neubedljive razgovore kako bi obuzdao rusku nepredvidljivost, dok Moskva vidi saradnju sa Bajdenom kao najbolji način da se reše dugo ignorisane brige Rusije. Postoje čak i retka slaganja Amerike i Rusije oko pregovora o iranskom nuklearnom sporazumu.
Nesuglasice će, međutim, ostati. Zastoj oko bilateralnog diplomatskog prisustva prerastao je u grotesku, sa špijunskim agencijama koje nisu u stanju da se dogovore oko pravila prihvatljive špijunske aktivnosti. Izlaz iz ćorsokaka zahtevaće od Moskve da ukloni svoju oznaku Amerike kao
"neprijateljske sile“. Ukrajina, proširenje NATO-a i mesto Rusije u evropskom bezbednosnom poretku ostaće ključna bojna polja 2022.
Кljučni izbori u Latinskoj AmericiRusija je 2021. uspela da se pozicionira kao jedan od najvećih dobavljača vakcine protiv kovida u regionu, iako uglavnom podržava zemlje koje imaju prijateljske odnose sa Moskvom. U međuvremenu, ključni saveznik Rusije, predsednik Nikolas Maduro u Venecueli, ne samo da je preživeo 2021., već je i počeo da jača svoju poziciju u regionu zahvaljujući novom levičarskom talasu na kontinentu.
U narednoj godini, Rusija će pažljivo pratiti nekoliko važnih predsedničkih izbora, uključujući Кolumbiju, gde se predviđa da će levičarski kandidat biti verovatni pobednik. Očekuje se da će u Brazilu, veoma popularni levičarski bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, objaviti svoju kandidaturu za predsedničke izbore početkom 2022. Pobede oba levičarska kandidata bi dramatično promenile latinoameričku političku mapu i otvorila nove mogućnosti za Moskvu da ojača svoje veze na zapadnoj hemisferi. Međutim, Rusija se takođe suočava sa izazovima. Jedna od njih je nedostatak materijalnih resursa za podršku saveznicima u ovom delu sveta. To je najočitije na Кubi, gde se situacija ubrzano pogoršava i gde je Moskva do sada pružala minimalnu pomoć. Кontinuirane tenzije sa Vašingtonom oko Ukrajine mogu podstaći Rusiju vođenu idejom reciprociteta da posveti više pažnje Кubi, koja se nalazi samo 129 kilometara od granice sa Amerikom.
U Evropi nema lakih odgovoraGotovo je nemoguće, imajući u vidu kraj 2021., videti svetlu budućnost za odnose EU i Rusije ove godine. Najbolji scenario je da se oni neće mnogo pogoršati. Može se ukazati na tri glavne teme koje će definisati ovaj odnos sledeće godine — Ukrajina, Belorusija i budućnost gasa. U svakom od ovih slučajeva cilj EU je da minimizira štetu, dok će Rusija nesumnjivo biti spremna da preuzme rizik, pod pretpostavkom da će EU prva trepnuti.
Najžešća i potencijalno najrazornija je tenzija oko Ukrajine i uloge NATO-a u evropskoj bezbednosti. Iako Moskva svakako krivi Pariz i Berlin što nisu sproveli sporazume iz Minska, EU će biti ta koja će morati da pokupi ono što je preostalo nakon verovatnog pada. Udar bi mogao biti ublažen brzom sertifikacijom Severnog toka 2, ali za sada izgleda da stabilne cene gasa nisu u osnovnom scenariju za 2022.
Mirna ili ne, 2022. neće biti opuštajuća.
Više od simbolike na samitu Rusija-AfrikaObim rusko-afričke trgovine porastao je 2021. prvi put od 2018. godine, diverzifikujući trgovinu i geografski po asortimanu robe. Pošiljke železničke opreme, đubriva, cevi, visokotehnološke opreme i aluminijuma rastu i nastavlja se rad na institucionalizaciji interakcije između Rusije i Afričke unije. Drugi samit Rusija-Afrika planiran je za 2022. U februaru će biti objavljeno gde i kada će se održati — najverovatnije u Rusiji u novembru — i u kom formatu. Pripreme za drugi samit će oblikovati rusko-afričku agendu, posete će postati sve češće, a Afrika će dobiti sve veću pokrivenost u ruskim medijima. Umesto da mere uspeh samita po tome koliko je afričkih lidera prisustvovalo, kao što se desilo 2019. godine, strane će konačno posvetiti veću pažnju suštini agende koja je već u izradi.
Rusija će pokušati da poveća svoje prisustvo u Africi izbegavajući direktnu konfrontaciju sa drugim vanregionalnim igračima. Uzbunu izazivaju i brojni sukobi, pre svega oni u Etiopiji i Maliju, iz kojeg Francuska i EU povlače svoje trupe. Rusija će 2022. godine pokušati na različite načine da igra stabilizujuću ulogu za Afriku i pomogne u suočavanju sa glavnim izazovima sa kojima se suočava — epidemijama, širenjem ekstremizma i sukoba i glađu.
Dijalog će takođe započeti formulisanjem afričke sopstvene klimatske agende. Afrika počinje da shvata da joj nije potrebna zelena agenda u evropskom stilu i da će zahtevati kompenzaciju od glavnih zemalja zagađivača za štetu koju su klimatske promene nanele ekosistemima afričkih zemalja. Rusija će verovatno podržati ove zahteve.
Izvor:
www.blic.rs
