Vesti iz Rusije

[Dreadnought]

U Rusiji do 15 godina zatvora za lažne vesti o ruskim državnim organima u inostranstvu


Ruska Državna Duma usvojila je danas zakon kojim će se ubuduće za lažne vesti (fejk) o radu ruskih državnih organa u inostranstvu kažnjavati zatvorom do 15 godina. Duma je jednoglasno, u sva tri čitanja, usvojila taj zakon o krivičnoj odgovornosti, a kazna je analogna onoj za širenje lažnih informacija o ruskoj armiji.

"Javno širenje očigledno lažnih informacija kao istinitih o vršenju ovlašćenja državnih organa Ruske federacije u inostranstvu u cilju zaštite interesa Rusije i njenih građana, podržavanja međunarodnog mira i bezbednosti, preti novčana kazna ili zatvor do tri godine", navodi se u zakonu.

Ista dejstva, uz korišćenje službenog položaja, ili grupe lica, iz koristi ili po "motivima političke, ideološke rasne, nacionalne ili religiozne mržnje" biće kažnjavane novčanom kaznom ili zatvorom do deset godina zatvora. U slučaju teških posledica, kazna će iznositi od 10 do 15 godina zatvora, predviđeno je zakonom. U Srbiji pored Ambasade Ruske Federacije, radi i državno Rossotrudničestvo, kao i državna ruska medijska kompanija Sputnik.


izvor

[Dreadnought]

Тулски падобранци у знак подршке војсци формирали су фигуре З и В у ваздуху!

[MOTORISTA]

Peskov objasnio u kom slučaju će Rusija baciti atomsku bombu

Koncept nacionalne bezbednosti Rusije predviđa upotrebu nuklearnog oružja samo u slučaju pretnje po njeno postojanje - kazao je danas je pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov u intervjuu za CNN.

Piše: N.N.G.
22.03.2022.

Na pitanje novinarke CNN o tome da li Putin želi da uplaši ostatak sveta i Ukrajinu pominjanjem nuklerne bombe, Peskov je rekao da se ne slaže da Putin prekršio sporazum u Minsku, te da je to uradila ukrajinska strana.

- Ukrajinska strana je nakon raspada Sovjetskog saveza dala nuklearno oružje Rusiji, ali je pre nekoliko meseci na konfeneciji u Minhenu predsednik Zelenski je pomenuo generisanje nuklearnog oružja na teritoriji Ukrajine - kazao je on. Novinarka mu je ponovo uputila isto pitanje, na šta je on odgovorio:

- Predsednik Putin želi da svet čuje za njegovu zabrinutost Evropskoj uniji, Americi u poslednjim decenijama, , ali niko nije slušao. Ukrajina je želela da uđe u Rusiju - kazao je on.

Nakon što je novinarka podsetila da je Ukrajina suverena država, ona je još jednom upitala da li će Putin iskoristiti nuklearnu opciju.

- Imamo koncept državne sigunosti i on je javan i u njemu možete pročitati sve razloge za upotrebu nuklearnog oružja. Ako postoji egistencijalna pretnja za našu zemlju, onda može biti upotrebljena kako je napisano u našem konceptu - kazao je Peskov.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ракета космического назначения «Союз-2.1а» присоединилась к акции поддержки российских военнослужащих #ZаНаших!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Anatolij Čubajs napustio Rusiju


Čubajs je podneo ostavku na mesto specijalnog izaslanika Rusije za održivi razvoj i napustio zemlju, piše Blumberg, pozivajući se na svoje izvore.

On je bio izvršni direktor ruskog preduzeća Ujedinjeni energetski sistem i važio je za Putinovog bliskog saradnika.

On je tu odluku obrazložio protivljenjem ratu u Ukrajini, rekla su dva neimenovana izvora.

Blumberg primećuje da je Čubajs (66) najviše rangirani zvaničnik koji se razišao sa Kremljom zbog ruskog napada na Ukrajinu.

Čubajs je jedan od retkih reformatora ruske ekonomije iz devedestih godina koji je ostao u Putinovoj vladi i istovremeno zadržao bliske veze sa zapadnim zvaničnicima, navodi Blumberg.

Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je bivšeg direktora korporacije Rusnano Anatolija Čubajsa za svog specijalnog izaslanika za odnose sa međunarodnim organizacijama radi postizanja ciljeva održivog razvoja u decembru 2020. godine.


izvor

[MOTORISTA]

Rusko regulatorno telo za komunikacije blokiralo Gugl vesti

Rusko regulatorno telo za komunikacije blokiralo je "Gugl vesti" (Google News), optužujući tu platformu da je dozvolila pristup lažnom materijalu o vojnoj operaciji zemlje u Ukrajini, javila je novinska agencija Interfaks.

Piše: Tanjug
23.03.2022.

Kako prenosi Rojters, agencija Interfaks nije navela detalje ove odluke. Ruski poslanici usvojili su zakon kojim se kriminalizuje distribucija "namerno lažnih informacija" o operacijama državnih subjekata.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

U jeku invazije danima ga nema u javnosti, a jedan snimak unosi dodatnu konfuziju

General armije i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nije viđen sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom otkako je 27. februara prisustvovao sastanku sa ruskim predsednikom i šefom kabineta Valerijem Gerasimovim u Moskvi.

Piše: Mondo
23.03.2022.

Pojavile su se nedoumice o tome gde se nalazi ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nakon izveštaja da on nije viđen u javnosti skoro dve nedelje, uprkos tome što je bio "zadužen" za napad Moskve na Ukrajinu. Navodno, jedan od najbližih saveznika Vladimira Putina poslednji put se pojavio na državnoj televiziji 11. marta. Spekuliše se da je Šojgu možda bolestan i da pati od srčanih problema.

Istraživački ruski medij Agentstvo (nekadašnji Project) detaljno je sagledao medijsko prisustvo ruskog ministra odbrane otkako je Rusija izvršila napad na Ukrajinu 24. februara. Poslednje ažurirane vesti na profilu Ministarstva odbrane su od 11. marta. Tog dana Šojgu je telefonom razgovarao sa svojim turskim kolegom Hulusijem Akarom, a zatim otišao u Centralnu vojnu kliničku bolnicu Mandrika u Moskvi, gde je uručio nagrade ruskim vojnicima koji su se “istakli u specijalnoj vojnoj operaciji“.

Sledeća zvanična vest o Šojguu je 18. marta. Kako se navodi na sajtu Kremlja, ministar odbrane je učestvovao na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i stalnim članovima Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je održan putem video linka.

Kremlj nije objavio nijednu fotografiju ili video sa ovog sastanka. Istog dana, državni Kanal 1 emitovao je snimke na kojima Šojgu uručuje nagrade vojnicima koji su učestvovali u “specijalnoj vojnoj operaciji“. Kanal 1 je tvrdio da se nagrade dodeljuju “danas“, ali su novinari primetili da se snimak poklapa sa snimkom koji je Ministarstvo odbrane objavilo 11. marta. Kako primećuje Agenstvo, od početka invazije do 11. marta, svakih nekoliko dana stizali su izveštaji da Šojgu lično učestvuje u raznim događajima. Šojgu nije viđen sa Putinom otkako je 27. februara prisustvovao sastanku sa ruskim predsednikom i šefom kabineta Valerijem Gerasimovim u Moskvi, samo nekoliko dana nakon što je počela invazija na Ukrajinu. Šojguov profil na sajtu Ministarstva odbrane takođe nije ažuriran od 11. marta.

Kako napominje Agenstvo, Šojgu je dosta prisutan u javnosti u pogledu medijskih nastupa za Kremlj i pomogao je u pokretanju kampanje za poboljšanje javnog imidža Ministarstva odbrane kada je postavljen na čelo odeljenja 2012. godine. Dmitrij Treščanin, ruski novinar nezavisnog medija Medija zona, takođe je u utorak primetio da je poslednji članak o Šojguu objavljen u ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA 11. marta.

"Čujte, veliki PR ministar Šojgu je van javnog prostora od 11. marta. Jedanaest dana rata, nemamo šefa Ministarstva odbrane“, tvitovao je Treščanin.

Džejk Kordel, izveštač The Moscow Times, pomenuo je kako se "mnogo čavrlja na Telegramu“ o tome gde se Šojgu nalazi.

"Nije viđen u javnosti 12 dana, nije viđen sa Putinom od "tog" sastanka 27. februara gde mu je naređeno da stavi nuklearnu bombu u stanje visoke pripravnosti“, napisao je Kordel na Tviteru pre nego što je podelio sliku Šojgua i Putina "iz srećnijih vremena“ gde par je zajedno na odmoru.

Takođe se navodi da Gerasimov, načelnik Generalštaba oružanih snaga, nije viđen u javnosti od 11. marta.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Kakva IDEJA: Otišla IKEA, Rus lansira svoju. Usput, tuži Šveđane za kvadrilion rubalja


Zbog intervencije Ruske Federacije u Ukrajini, švedska korporacija IKEA saopštila je da zatvara svoje prodavnice na teritoriji Rusije.

Rusi su počeli da kupuju svu robu koja je još uvek bila dostupna u ovim prodavnicama, piše segodnya.ua. Umesto inostrane mreže, Rusi su odlučili da stvore svoju. Shodno tome, dizajnerski studio iz Sankt Peterburga Lukorta-Service je podneo zahtev Rospatentu za registraciju žiga ИДЕЯ (IDEJA).


Ali prvo tužba

Kako prenose ruski mediji, direktor "Luksorta-servisa" Konstantin Kukoev požalio se da je njegova kompanija patila od povlačenja firme IKEA sa ruskog tržišta.

Zbog toga je tužio švedsku korporaciju i tražio jedan kvadrilion rubalja, odnosno 8,75 biliona evra (tačnije 8.750.908.879.061) na ime odštete, prenosi segodnya.ua.

"IKEA se ugasila, a nastali su određeni problemi u poslovanju. Bio sam veoma razočaran njihovim odlaskom i podneo sam tužbu protiv njih. Odlučio sam da registrujem takav brend i pokrenem proizvodnju kako bi postojao potpuna zamena, da postoji Ruska proizvodnja nameštaja", naveo je Kukoev u saopštenju.

U intervjuu za "Govorit Moskva", preduzetnik je rekao da planira da otvori novu kompaniju kada dobije parnicu i dobije novac.


izvor

[MOTORISTA]

Uzbunjivač tvrdi: Ruski obaveštajci sve nezadovoljniji, raste mogućnost državnog udara

Rizik od državnog udara ruske Federalne bezbednosne službe (FSB) protiv predsednika Vladimira Putina raste kako se rat u Ukrajini nastavlja, rekao je uzbunjivač iz samog vrha ruske obaveštajne službe.

Piše: Blic
24.03.2022.

Kako prenosi britanski Gardijan pozivajući se na Vladimira Osečkina, prognanog ruskog aktiviste i borca za ljudska prava, uzbunjivač tvrdi da su bezbednosne službe nezadovoljne i u haosu zbog neuspele invazije na Ukrajinu.

Osečkin je za Tajms rekao da je rizik koji su obaveštajci preuzeli da bi progovorili znak njihovog rastućeg besa prema Putinu i nezadovoljstva zbog sankcija koje su uticale na agente FSB-a koji više neće moći da idu na odmor u svoje vile u Italiji i vode svoju decu u Diznilend u Parizu. Govoreći iz svog doma u Francuskoj, gde živi u egzilu od 2015. godine, Osečkin je rekao da su proteklih 20 godina ti ljudi živeli lepo, a sada su se našli u haosu, prenosi Kurir.

Službenici FSB su plaćeni daleko više od prosečnog Rusa, a takođe im država daje stan. Sam Putin je bio direktor FSB-a od 1998. do 1999. godine, pre nego što je postao predsednik 2000. godine, preuzimajući dužnost od Borisa Jeljcina. Putin sada, navodno, krivi FSB zbog propale kampanje u Ukrajini.

"Putin je 20 godina stvarao stabilnost u Rusiji. Službenici FSB-a, policajci, državni tužioci - ti ljudi unutar sistema - mogli su da žive jako dobro. Ali sada je sve to nestalo. Oni prepoznaju da je ovaj rat katastrofa za ekonomiju, za čovečanstvo. Ne žele da se vrate u Sovjetski Savez", rekao je on.

Ali sada, sa zapadnim sankcijama, to je nestalo. Ruska ekonomija je osakaćena, a vrednost rublje je opala. Pošto su se navikli na bolji život, agenti FSB ne žele da se vrate u Sovjetski Savez, rekao je Osečkin. Rus je rekao da su razočarani agenti spremni da promene ceo sistem ako bude potrebno.

"Svake nedelje i svakog meseca koliko traje ovaj rat, povećava se mogućnost pobune onih u bezbednosnim službama“, dodao je on.

Osečkin nije imenovao svoj izvor, iz očiglednih razloga, ali je rekao da je izvor zadužen za malo odeljenje za analitiku u okviru tajne službe. Otkrića Osečkina usledila su nakon što je njegova grupa za ljudska prava Gulagu.net objavila video snimke iz zatvora u Saratovu, na jugozapadu Rusije na kojima se, navodno, vidi kako službenici FSB muče zatvorenike. Dva dana pre ruske invazije na Ukrajinu, uzbunjivač je rekao Osečkinu da službenici FSB-a pokušavaju da izazovu nemire u ukrajinskim zatvorima koji bi doveli do nereda u zemlji i tako spreče širi haos. Osečkin je popularnost stekao kada je početkom marta objavio izveštaj od 2.000 reči svog izvora u kojem se navodi da će Putinov rat u Ukrajini biti "potpuni neuspeh“ uporediv sa kolapsom nacističke Nemačke.

U izveštaju je bilo navedeno da ruske snage nemaju "nema opcija za pobedu, samo poraz“, dok nastavljaju da nailaze na snažan ukrajinski otpor, za koji stručnjaci veruju da je iznenadilo mnoge u Moskvi, uključujući i samog predsednika. Uzbunjivač je takođe tvrdio da je FSB - ruski naslednik KGB-a koji se plaši Sovjetskog Saveza - okrivljen za neuspeh moskovskih snaga da ostvare značajan napredak u Ukrajini, uprkos tome što mu nije dato unapred upozorenje o invaziji. U izveštaju se takođe navodi da je ruska vlada izgubila kontakt sa nizom svojih divizija koje su poslate u Ukrajinu, što znači da nemaju tačan broj poginulih.

Kristo Grozev, ekspert za ruske bezbednosne službe koji radi za istraživačku novinarsku grupu Belingket, rekao je da je pokazao izveštaj dvojici sadašnjih ili bivših kontakata iz FSB-a koji su mu rekli da "nema sumnje da ga je napisao kolega“.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

U međuvremenu, u stvarnom svetu 


...


Ruska berza proradila nakon mesec dana: Dvocifren skok akcija


Ruske akcije su uzletele danas, prvog trgovačkog dana posle skoro jednomesečne pauze.

Pritom je rast akcija proizvodnih kompanija nadoknadio oštar pad deonica Sberbanke i Aeroflota.

Vlada Rusije je 1. marta saopštila da će iz Nacionalnog fonda bogatstva (NWF) usmeriti do 1.000 milijardi rubalja (10,5 milijardi dolara) na kupovinu ruskih akcija koje je uzdrmala masovna rasprodaja prošlog meseca, ali nije poznato da li je taj novac već kanalisan na tržište kapitala, a iz Ministarstvo finansija nidu odmah odgovorili na zahtev za komentarom, prenosi Rojters.

Na Moskovskoj berzi je danas samo delimično obnovljeno trgovanje akcijama, pošto su na snazi i dalje ograničenja trgovine sa strancima i zabrana "šortovanja" ruskih akcija (špekulativna trgovina gde investitor ''pozajmi'' od brokera akcije za koje očekuje da će pasti, proda ih po aktuelnoj ceni, a kad im cena padne ponovo ih kupi, ostvari profit i u utvrđenom roku ih vrati brokeru uz dogovorenu proviziju).

Referentni indeks MOEX skočio je za više od 11 posto na jutarnjem trgovanju, ali je kasnije smanjio deo dobitaka i u plusu je za 4,4 posto, na 2.580 poena u odnosu na sredu.

Trgovanje akcijama denominovanim u dolarima, čiju vrednost meri indeks RTS, obustavljeno je.

Najveći skok cena zabeležile su akcije energetskih kompanija, poput proizvođača gasa Novateka, naftne kompanije Rosnjeft i Lukoil, kao i gasni gigant Gasprom, koje su porasle u raspo0nu od 10 do 20 posto.

Akcije rudarskog giganta Nornikla su takođe ojačale za 10 procenata.

S druge strane, akcije vodećeg avio-prevoznika Aeroflota su potonule za oko 20 procenata na početku trgovanja, da bi zatim smanjile gubitak na 16 odsto, dok je drugi po veličini ruski zajmodavac, banka VTB, koja je pod sankcijama Zapada, pala za oko 5,0 odsto.

Ruska rublja je nastavila oporavak, ojačavši za 2,0 procenta i trgije se na nivou blizu 96 rubalja za dolar na Moskovskoj berzi. Nacionalna valuta Rusije je juče dostigla najjači nivo prema dolaru u poslednje tri nedelje od 94,975 rubalja za dolar, nakon što predsednik Vladimir Putin saopštio da će zemlja ubuduće prodavati svoj gas „neprijateljskim“ državama samo za rublje.

U odnosu na evro, rublja je porasla za 2,5 posto na 105,29, nastavljajući da se penje sa istorijskog minimuma od 132,4 rublje za evro koji je zabeležila na trgovanju u Moskvi ranije ovog meseca, navodi Rojters.


izvor