Вести из Русије

[MOTORISTA]

Putinov rat pokrenuo egzodus iz Rusije

"Кako napustiti Rusiju?“. Gugl pretraga ovog termina na ruskom jeziku dostigla je 10-godišnji maksimum unutar zemlje u roku od nedelju dana od početka invazije na Ukrajinu 24. februara.

Piše: J.R.
01.04.2022.

Od Moskve do sibirske naftne prestonice Novosibirska, i od intelektualnog centra Sankt Peterburga do baze nuklearnih podmornica Murmansk, Rusi traže izlaz u iščekivanju mračne budućnosti u zemlji razderanoj izolacijom, cenzurom i ratom. Analiza podataka o imigraciji i letovima, kao i intervjui sa stručnjacima, aktivistima i ljudima unutar zemlje, rasvetljavaju kako Rusi koji više ne mogu da žive pod režimom Vladimira Putina pokušavaju da pobegnu usred predsednikovog rata u Ukrajini i političkih obračuna kod kuće.

Interesovanje Rusa za temu "emigracije“ na Guglu se učetvorostručilo između sredine februara i početka marta. Pretrage pojmova kao što su "putničke vize“ skoro su se udvostručile, a za ruski ekvivalent "političkog azila“ skočio je više od pet puta, piše CNN. U potrazi za emigracijom u poslednjih 30 dana Rusi su petežno odlazili u Australiju, Tursku i Izrael, pored Srbije i Jermenije, kao i Gruzije. Teško je tačno utvrditi koliko je Rusa zaista napustilo zemlju ili to planira da učini. Finansijska ograničenja, skok cena putovanja i sve manji broj izlaznih ruta nakon kaskade obustava letova mogli bi da "zarobe" one kojima je dosta Putinove Rusije.

- Naši životi su se podelili na pre i posle, 24. februara se sve promenilo - rekla je Veronika, 26-godišnjakinja koja živi u Moskvi.

Dala je pseudonim kako bi zaštitila svoj identitet.

Nije želela da donese ishitrenu odluku dok je posmatrala svoje prijatelje i poznanike kako naglo pakuju kofere, prekidaju ugovore o zakupu i "odlaze u Jerevan, Tbilisi i Istanbul, zajedno sa svojim ljubimcima“, nekoliko dana nakon što su saznali da je Rusija napala Ukrajinu. Umesto toga, otišla je na antiratne proteste u ruskoj prestonici. Ali, početkom marta Veronika je počela da shvata da se situacija pogoršava.

- Policija je počela da izvodi aktiviste iz njihovih stanova i metroa - rekla je ona za CNN i dodala da je policija došla u kuću njenih roditelja u Sibiru da bi joj zapretila.

U Rusiji je početkom marta usvojen novi zakon koji može da pošalje ljude u zatvor do 15 godina zbog objavljivanja ili deljenja informacija o ratu koje vlasti smatraju lažnim. Zabranili su čak i upotrebu reči "rat“, rekla je Veronika. Međutim, za nju je kap koja je prelila čašu bila reakcija šire ruske populacije za koju smatra da u velikoj meri "veruje TV propagandi“. Prema nedavnoj nezavisnoj anketi, 58 odsto Rusa podržava vojne akcije svoje zemlje u Ukrajini, a samo 17 odsto misli da je Rusija inicirala eskalaciju sukoba sa Ukrajinom.

- Govorila sam da je vreme da protestujemo, da idemo na skupove, da pišemo žalbe poslanicima. Umesto toga, ljudi su otišli ​​u kupovinu poslednjeg radnog dana IКEA-e. Neću da živim sa takvim ljudima, slomili su mi srce - rekla je. Veronika i njen partner započeli su očajničku potragu da napuste Rusiju.

- Nije važno gde idemo, samo želimo da pobegnemo - rekla je za CNN.

U nedavnom govoru, Putin je Ruse koji ga ne podržavaju označio kao "izdajnike“ i definisao njihov odlazak kao "neophodno samopročišćenje društva koje će samo ojačati našu zemlju“. Ipak, egzodus aktivista, zaštitnika ljudskih prava i političkih lidera iz Rusije je veliki i primetan trend, smatra Egor Кuroptev, direktor Fondacije Slobodna Rusija u Gruziji.

- Zemlju je okupirao diktator. Nezavisni mediji su uništeni. Društvene mreže, poput Fejsbuka i Instagrama, su blokirane. Postoje nove represije protiv aktivista - rekao je on za CNN, potvrđujući da su oni koji ostaju sada ugroženi.

Кarta u jednom pravcu

Politički progon je samo jedan od razloga zašto neki Rusi pokušavaju da pobegnu. Pored toga, neke porodice ne veruju da će se situacija u zemlji poboljšati, zabrinute su zbog mogućeg regrutacije njihovih muških pripadnika u vojsku ili žele zapadno obrazovanje za svoju decu, kaže Andrej Кolesnikov, viši saradnik u Karengi Centra. Nikolaj ima samo 16 godina. Početkom marta njegovi roditelji su doneli tešku odluku da ga pošalju u Tbilisi, u Gruziji, da se pridruži njegovoj starijoj braći koja su već bila tamo. Oni žele da kasnije zatraži politički azil u Evropi.

- Prvih dana rata svi moji prijatelji i ja smo izašli na protest i stotine ljudi su privedeni. Policajci zaustavljaju ljude na ulicama, ljude koji samo šetaju, idu u prodavnice i traže od njih da pokažu svoje telefone, svoj Telegram i društvene mreže, a zatim ih policija uzima i privodi ih - rekao je Nikolaj za CNN.

Nikolajeva majka je čekala skoro nedelju dana, nadajući se da će sukob deeskalirati, ali mu je 2. marta rekla da uradi test na kovid-19 i kupila mu kartu u jednom pravcu za Jerevan, u Jermeniji. Odatle je sa drugim putnicima delio taksi do Tbilisija.

- Toliko ljudi je došlo ovde kada je počeo rat - rekao je on za CNN, dodajući da je naišao na prijatelje za koje nije ni znao da su u gruzijskoj prestonici: "Odete da kupite nešto za večeru, uđete u supermarket ili u prodavnicu i čujete ruske reči i vidite ruska lica. U kafićima, svuda. To je nova realnost i za Gruzijce".

Od početka rata pa do 16. marta, više od 30.400 Rusa je ušlo u Gruziju, dok ih je više od 17.800 otišlo, što znači da je više od 12.600 bilo u zemlji u tom trenutku, rekao je gruzijski ministar unutrašnjih poslova Vahtang Gomeluri. To je skoro 14 puta više ruskih migranata nego u istom periodu 2019. pre pandemije, rekao je on. Pored toga, skoro 10 puta više Belorusa došlo je u Gruziju od izbijanja rata u poređenju sa 2019, kada je turizam i dalje bio visok.

"Skoro nemoguće otići"

Veronika je rekla da su ona i njen partner već potrošili 260.000 rubalja (oko 2.500 dolara) na karte za letove koji su otkazani i koji još nisu vraćeni.

- Prvo smo kupili avionske karte za Jerevan za 5. mart, kod ruske kompanije, ali je ona otkazana. Zatim smo kupili karte za Jerevan od ruske avio-kompanije Aeroflot za 8. mart, ali je i taj let otkazan. Posle toga smo kupili od turske avio-kompanije Pegazus kartu za Istanbul za 1. april, a danas smo saznali da je i on otkazan - rekla je.

Pokušaji prelaska kopnenih granica takođe su problematični, jer je Rusija zabranila svojim građanima da napuštaju zemlju kopnom 2020. godine, zvanično zbog pandemije korona virusa, uz samo nekoliko izuzetaka.

- Sada je skoro nemoguće napustiti zemlju. Ako i ima avionskih karata, preskupe su za nas. Veoma smo uplašeni - rekla je Veronika.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putinove akcije podržava 79 odsto Rusa


Putinu veruje 81 odsto ispitanika, a 15,4 odsto njih izrazilo je nepoverenje lideru Rusije, prenosi RIA Novosti.

Većina Rusa, 79 odsto, odobrava aktivnosti predsednika Vladimira Putina, a skoro 81 odsto mu veruje, pokazuju danas objavljeni rezultati ankete koju je sproveo Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), prenosi Tanjug.

Na pitanje da li odobravate ili ne odobravate aktivnosti predsednika, 79 odsto anketiranih je odgovorilo da odobrava, a 13,5 odsto da ne odobrava.

Putinu veruje 81 odsto ispitanika, a 15,4 odsto njih izrazilo je nepoverenje lideru Rusije, prenosi RIA Novosti.

Anketa je sprovedena od 21. do 27. marta putem telefona, a u njoj je učestvovalo 1.600 građana Rusije starijih od 18 godina.


izvor

[MOTORISTA]

Peskov saopštio najnoviju odluku
Tanjug 01. 04. 2022.

PORTPAROL Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da će Rusija ojačati svoje zapadne granice kako nikome ne bi palo na pamet da je napadne.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je izvestio predsednika Rusije Vladimira Putina da zemlje NATO jačaju svoj vojni potencijal prema ruskim zapadnim granicama, rekao je Peskov, prenela je agencija RIA Novosti.

- Putin je dao instrukcije Šojguu, a naše Ministarstvo odbrane sada radi na tome da razvije plan za povećanje i jačanje našeg vojnog potencijala na zapadnim granicama kao odgovor - istakao je Peskov. Naravno, to će biti urađeno na način da se zaštitimo i da se u svemu održi neophodan paritet, kako nikome ne bi palo na pamet da nas napadne, kazao je Peskov u intervjuu za TV kanal Belorusija 1, čiji je odlomak danas emitovan.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta ako Putin umre?

Sve su veći izgledi da bi se rat u Ukrajini mogao odužiti. Tako se u javnom prostoru počela koristiti i sintagma dugog rata, koja podrazumeva sukob koji bi se mogao otegnuti, a uz to se može postaviti i pitanje do koje bi tačke Rusija išla, odnosno da li je jedino u njenim ratnim nastojanjima mogla sprečiti Putinova - smrt.

Piše: Jutarnji.hr
02.04.2022.

Američki Institut za proučavanje rata još je početkom marta objavio kako se ruska strana priprema na dug sukob. Istakli su da nekoordinisane i sporadične ruske ofanzivne operacije protiv velikih ukrajinskih gradova podupiru procenu ukrajinskog glavnog čelnika da se ruske snage suočavaju s rastućim problemima morala i distribucije te da su izgubile inicijativu. Osim toga, institut je objavio da ruski predsednik Vladimir Putin "navodno sprovodi unutrašnju čistku obaveštajnog osoblja" u pokušaju da "bude spreman izdržati borbene operacije puno duže nego što je Kremlj prvobitno planirao".

Putin je očekivao brzu pobjedu

Takva prognoza ono je što se na početku rata nije očekivalo, iako je osnovna misao bila je da će Rusija relativno brzo ispuniti svoje vojne ciljeve u Ukrajini. Brojni analitičari takođe su mišljenja da je ruski predsednik Putin očekivao brzu pobjedu. Priznao je to indirektno i šef ruske nacionalne garde Viktor Zolotov koji je rekao sredinom marta da vojna ofanziva Moskve na Ukrajinu ne ide prema planu. Bilo je to tada najsnažnije priznanje savetnika Kremlja da je ruska invazija na Ukrajinu sporija nego što se očekivalo.

- Želeo bih reći da ne ide sve tako brzo kako bismo želeli - rekao je Viktor Zolotov te je za loš napredak Rusije okrivio krajnje desničarske elemente koji se skrivaju među ukrajinskim stanovništvom.

"Rat će trajati dok Putin ne umre"

U prilog tezi da se i sama Rusija priprema na dug rat govori kako je Kremlj najavio da će radikalno smanjiti vojnu aktivnost na području oko Kijeva i Černihiva. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno je izjavio da će "specijalna vojna operacija", kako Rusi službeno nazivaju invaziju na Ukrajinu, trajati dok se ne ispune ciljevi. Analitičari smatraju kako promena strategije zapravo znači kako je sam ruski vojni vrh svestan da je njihov plan za svojevrsni "blitzkrieg" propao, što ih je ustvari nateralo da suze svoje ciljeve i promene taktiku, drugim rečima pripreme se za dug rat.

U tom smislu intrigantna je izjava ukrajinskog zastupnika u Kijevu Dimitrija Nataluka. On je govorio o tome da Ukrajina mora pobediti te kako je previše dobrih ljudi dalo svoje živote u ovom ratu, ali i dodao da će rat trajati dok Putin ne umre ili ne bude uhvaćen. Uistinu, što se događa s Rusijom u slučaju da Putin umre? Može li se dug rat odužiti do tog stadija? Ko preuzima vlast? Kakva osoba bi ga mogla naslediti? Zaustavlja li se rat Putinovom smrću?

Rat onoga koji ima apsolutnu moć

Ovo poslednje pitanje je ključno jer direktno je povezano s tezom da je ovo Putinov rat, odnosno rat koji je izazvao jedan autokrat, koji ima apsolutnu moć, a ne sistemske politike kao izraza volje ruskog naroda. Toj tezi doprinose i izjave brojnih zvaničnika Zapada. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i sigurnost Đuzep Borel je rekao da je ovo Putinov rat, tj. da se tu ne radi o ratu ruskog naroda.

I nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da se ne sme izjednačavati Rusija i ruski narod s predsednikom Vladimirom Putinom. "Nije ruski narod doneo kobnu odluku da napadne Ukrajinu. Ovaj rat je Putinov rat", rekao je Šolc.

Kakvo je zapravo Putinovo zdravlje?

Što se tiče Putinovog zdravlja, kako je pisao Guardian, zapadne obaveštajne službe veruju da se osobnost Vladimira Putina dramatično promenila tokom poslednjih pet godina, a Putin pokazuje sve veću i očitu paranoju o svom zdravlju. Kako je Guardian pisao, obaveštajni izvori ne navode konkretan uzrok toj paranoji, a moguća objašnjenja su rak, Parkinsonova bolest, demencija ili upotreba steroida za lečenje nekog drugog stanja.

- Veliki dokaz da je Putin zabrinut za svoje zdravlje je to što je toliko očito zabrinut zbog koronavirusa - rekao je izvor iz obaveštajnih službi, navodeći njegovo insistiranje na sedenju podalje od stranih čelnika, poput francuskog predsednika Emanuela Macrona ili svojih ključnih osoba, poput ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Kremlj ima dugu tradiciju skrivanja zdravstvenih stanja

Bivši šef MI6 sir Richard Dearlove veruje da je objašnjenje za Putinovo čudno ponašanje mogućnost da ima Parkinsonovu bolest. Kremlj je to još pre opovrgnuo. "Čuo sam od neurologa da su gubitak suzdržanosti i psihoza vrlo česti simptomi Parkinsonove bolesti", rekao je za GB News ovaj nekadašnji britanski obaveštajac. U novembru 2020. bivši istoričar na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose Valerij Solovej rekao je da Putin boluje i od raka i od Parkinsonove bolesti. Kremlj je i te navode demantovao dok je Solovej kasnije priveden na svedočenje u Moskvi. Takođe, The Telegraph je sugerisao kako je tokom nedavnih televizijskih nastupa Putin delovao osetno otečeniji u licu i vratu te kako je tome tako jer možda ide na određene tretmane sa steroidima. Sve ovo samo su nagađanja, istina se očito neće saznati. Kremlj ima dugu tradiciju skrivanja zdravstvenih stanja svojih čelnika poput Leonida Brežnjeva, Jurija Andropova, Konstantina Černenka, Borisa Jeljcina...

Tehnički, njegov naslednik se zna

Šta, kad bi se Putinu zaista nešto dogodilo? Što ako zbog bolesti ili smrti ne bude u stanju obavljati svoju dužnost predsednika Ruske Federacije? Tehnički, on ima svog naslednika. To je premijer Rusije Mihail Mišustin. Službeno, u slučaju Putinove smrti ili nekog drugog razloga zbog kojega trajno ne bi mogao obavljati dužnost, Mihail Mišustin bi preuzeo kontrolu nad državom u razdoblju od 90 dana ili do održavanja izbora. Mišustin je na mestu premijera zamenio Dmitrija Medvedeva, čija je vlada dala ostavku pre nešto više od dve godine. Neočekivane promene tumačile su se kao Putinovo pripremanje terena za razdoblje nakon 2024. kada mu ističe mandat i on se nije imao pravo ponovo kandidovati za predsednika. Međutim, prošle godine je doneo zakon prema kome može ostati na vlasti do 2036.

Postavio Mišustina jer nema političku moć

On je pokrenuo i ustavne promene s kojima Državna duma, donji dom parlamenta, dobija ovlašćenja da bira kandidate za ruskog premijera i druge ključne pozicije. Deo ovlašćenja predsednika preselio je na parlament i premijera. Analitičari smatraju kako on razmatra različite opcije ostanka na vlasti, a među njima je i prebacivanje većih ovlašćenja na parlament, a nakon toga preuzimanje dužnosti premijera. Još jedna opcija koja se često spominje je njegov dolazak na čelo Državnog veća. Ovo savetodavno telo takođe je dobilo veća ovlašćenja uz navedene ustavne promene.

U tom svetlu promatra se i njegov izbor Mišustina, čoveka bez političke moći, kojega je kao takvog lako i kontrolisati. Kako je pisao Business Insider, Mišustin se u ruskim političkim krugovima smatrao beskrvnom i nemoćnom političkom personom bez velikih ambicija, čovekom koji uživa samo Putinovu političku potporu.

Mišustin korona-krizu pretvorio u prednost

Nepoznat široj javnosti, Mišustin je deset godina bio na dužnosti upravnika poreske uprave gde je izgradio ugled. On je krajem 1980-ih diplomirao na tehnološkom fakultetu u ruskoj prestonici. Godine 1998. ulazi u rusku upravu kao potpredsednik poreske službe i zamenik ministra zadužen za isti resor. Obavljao je visoke dužnosti u vladinim agencijama, a 2010. dolazi na čelo ruske poreske uprave sa zadatkom da je temeljno modernizuje. Međutim, neke stvari očito su se promenile. Nezavisni Moscow Times je pisao 2021. godine kako Mišustinove deonice odjednom rastu. On se politički podigao kroz pandemiju koronavirusa u trenutku kad je Putin obustavio javne nastupe i povukao se u strogi režim karantina.

Odgovornost za borbu protiv virusa delegirana je na niže rangirane zvaničnike u središnjoj i regionalnoj vladi, što je Mišustin iskoristio. Počeo je ostvarivati i sve bolje rezultate na anketama, potpuno se približivši Putinu po popularnosti. Prema političkom konsultantu Abbasu Gallyamovu, Mišustin bi mogao od sebe stvoriti nezavisni politički brend, koji bi ga mogao dobro pozicionirati za buduća politička unapređenja, što niko nije očekivao.

Šojgu - čovjek koji je na čelu vojske, ali i ideologije

Što se tiče ostalih mogućih ruskih vođa, izdvaja se ime Sergeja Šojgua. Radi se o ruskom ministru odbrane. Snimak na kojoj mu Putin naređuje da se ruske nuklearne snage podignu na visok stupanj pripravnosti, opravdavajući to agresivnim izjavama NATO-a i ekonomskim sankcijama protiv Moskve, obišla je svet.

- Zapovijedam ministru obrane i načelniku glavnog čelnika da snage za odvraćanje ruske vojske stave u borbenu pripravnost - rekao je Putin na sastanku s vojnim čelnicima koji je prenosila i televizija.

- Razumem - odgovorio je ministar odbrane Sergej Šojgu, a novinar Financial Timesa tada je primetio kako ovo nije prvi put da Sergej Šojgu izgleda kao da mu je vrlo nelagodno dok prima naredbe od Putina.

Šojgu se već duži niz godina spominje kao mogući Putinov saveznik, osoba koja je s Putinom i u prijateljskim odnosima. Kako je prenio BBC, ekspert za sigurnost Andrej Soldatov veruje kako je Šojgu i dalje najuticajniji glas koji Putin čuje.

- Šojgu nije samo na čelu vojske nego delimično i na čelu ideologije. U Rusiji je ideologija obično povezana sa istorijom, a Šojgu je onaj koji ima kontrolu nad narativom - objasnio je Andrej Soldatov.

Šojgu je započeo svoju karijeru ranih 1990-ih kao šef ministarstva za hitne slučajeve. Smatralo se da je liberalni demokrat dok nije preuzeo ministarstvo 2012. godine. On je predvodio aneksiju Krima i intervenciju u Siriji. Smatra ga se zaslužnim za modernizaciju ruske vojske. Politico piše da je Šojgu najpopularniji ruski general poslije Georgija Žukova, čuvenog sovjetskog generala iz Drugog svjetskog rata. Šojgu je blizak Putinu i redovno provodi letnje odmore s predsednikom na kojima su njih dvojica viđena kako ribare i voze čamac bez majica. Ipak, kao Šojguov nedostatak spominje se to što je samo tri godine mlađi od Putina, ali i što, kako se navodi, nije dovoljno dužan Putinu za svoju karijeru, što ga čini previše nezavisnim. Naravno, tu je i aspekt mogućeg neuspeha u Ukrajini, što teško može rezultirati nagradom.

Sobjanin - gradonačelnik Moskve

Kao Putinov naslednik spominje se i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin. Za njega se smatra kako je uspostavio red u Moskvi, a poštovanje službene politike je zaradio i tako što je zabranio parade ponosa u Moskvi. Analitičari govore kako nikad nije bio deo užeg Putinovog kruga, iako je na čelu najvećeg ruskog grada pokazao liderske osobine samog ruskog predsednika. Pokazatelj je i kako je pobedio na prošlim izborima za gradonačelnika Moskve.

On je pobedio u prvom krugu, a njegovim glavnim oponentima su bile zabranjene kandidature. Nije se mogao kandidirati Aleksej Navalni, kao ni opštinski savetnik Ilija Jačin, blizak ubijenom oponentu Borisu Nemcovu, nekadašnji zastupnik Dmitrij Gudkov te gej aktivist Anton Krasovski. Kao gradonačelnik Moskve smatra se zaslužnim za brojne infrastrukturne projekte. Zanimljivo, stvorio je i holding kompaniju Moskovski mediji, u čijem su vlasništvu niz TV kanala, radijskih stanica i novina. Sve one su tako pod kontrolom grada Moskve.

Petrušev, KGB-ovac koji misli da Amerika ne želi da Rusija postoji

U zadnje vreme kao mogućeg naslednika strani mediji spominju i sekretara ruskog Veća bezbednosti Nikolaja Petruševa. Radi se o čoveku koji ima kontrolu nad obaveštajnom službom FSB, bivšim KGB-om. On je na poziciji upravnika FSB-a zamijenio upravo Putina 1999. godine. Putin je tada izjavio kako će pod Petruševim sigurnost zemlje biti još veća. Kako piše The Guardian, njegovi intervjui ga razotkrivaju kao osobu koja veruje u teorije zavere, konkretno onu da zapadne sile žele uništiti Rusiju. "Sjedinjene Američke Države najradije ne bi da Rusija postoji", rekao je on jednom prilikom.

I njegove reči o Ukrajini snažno su podsetile na Putinovu retoriku. "Ukrajina je protektorat Zapada. U Ukrajini u svakom trenutku postoji potencijal za tako jak izliv napetosti da će milioni Ukrajinaca tražiti utočište na drugim mestima", rekao je u nedavnom intervjuu te tako predvidio mogući sukob. Smatra se da Putin malo kome veruje kao njemu, ali jedan od problema da nasledi Putina mogle bi biti njegove godine. Naime, Petrušev je godinu dana stariji od Putina, što u ovoj priči sigurno nije beznačajno.

Bortnikova na čelu Rusije žele elite?

Treba spomenuti i ime šefa FSB-a Aleksandra Bortnikova. No on se ne spominje kao onaj koji će Putina naslediti nakon što umre, već kao onaj koji bi Putina mogao naslediti nakon puča. Doduše, navodi su to koje treba uzeti sa zrnom sumnje budući da se radi o informaciji koju je objavilo ukrajinsko ministarstvo obrane koje tvrdi da ruska elita razmatra mogućnost atentata na Putina. Njihov cilj je ukloniti Putina s vlasti što prije i uspostaviti ekonomske veze sa Zapadom, koje su uništene zbog rata", dodaje se. Kako navode Ukrajinci, kao Putinovog naslednika vide šefa FSB-a Aleksandra Bortnikova. On je na čelu ove obaveštajne agencije od 2008. godine i dugo se smatrao uticajnim članom užeg kruga Vladimira Putina. Kao i sam Putin, Bortnikov je bivši časnik KGB-a, u koji je ušao 1975. godine.

Godine 2006. ruski časopis The New Times tvrdio je da je Bortnikov bio uključen u operaciju ubistva Aleksandra Litvinenka. Litvinenko je bivši ruski špijun koji je postao britanski državljanin. Umro je od trovanja radioaktivnim polonijem-210 2006. godine u Londonu.

Putin pravog naslednika ne može imati

Ko god da bude naslednik, jasno je kako Putin u punom smislu pravog naslednika ne može imati. Kako piše The Bulwark, Putin je poput svakog vođe od boljševičke revolucije redefinirao posao ruskog predsednika. Lenjinovo vodstvo bilo je značajno drugačije od Staljinove totalitarne noćne more, Hruščovljev reformistički revizionizam i antistaljinizam predstavljali su još jednu promenu. Brežnjev je gotovo dve decenije predsedavao sastavom kolektivnog donošenja odluka. Gorbačov se pokušao vratiti sastavu vrhovne kontrole pre Brežnjeva kada je uveo glasnost i perestrojku samo da bi završio s raskolom u stranci, pokušajem vojnog udara i raspadom Sovjetskog Saveza.

Nakon Jeljcina, i Putin je ponovo redefinirao posao predsednika. Pod njegovim vodstvom predsednik je kreator i razbijač oligarha, gospodar informacija i represije u Rusiji, šef masivnog sastava korupcije koji kvari rusku ekonomiju.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putin i Tokajev: Važno postići sporazum o neutralnosti Ukrajine


Vladimir Putin i Kasim-Džomart Tokajev razgovarali su o bilateralnim odnosima, posebno o trgovinsko-ekonomskoj saradnji i njenom jačanju.

Predsednici Rusije i Kazahstana saglasili su se tokom današnjeg telefonskog razgovora da je od vitalnog značaja postizanje sporazuma o neutralnom, vanblokovskom i nenauklearnom statusu Ukrajine, saopštio je kabinet predednika Kazahstana.

Iz Kremlja je saopšteno da je Putin obavestio Tokajeva o toku vojne operacije u Ukrajini i o pregovorima predstavnika Rusije i Ukrajine, prenosi Interfaks.

Navodi se da je potvrđena obostrana opredeljenost za jačanje odnosa savezništva i strateškog partnerstva Rusije i Kazahstana.


izvor

[MOTORISTA]

Nezavisni ruski medij tvrdi: Putin stalno okružen lekarskom svitom, među njima i onkološki hirurg

Vladimir Putin stalno je u pratnji lekara specijalizovanog za rak štitne žlezde, tvrdi nezavisni istraživački medij Projekt (Proekt).

Piše: Blic
02.04.2022.

Hirurg Jevgenij Selivanov iz Centralne kliničke bolnice u Moskvi doleteo je najmanje 35 puta u crnomorsko letovalište Soči koje je omiljeno mesto stanovanja ruskog predsednika. Jedna verzija je da je lečen steroidima, što bi dovelo do naduvenog izgleda oko lica i vrata. Otkriće Projekta, koji je blokiran u Rusiji i koji sada funkcioniše iz inostranstva, podupire teorije da je Putin objavio rat iako pati od zdravstvenih problema skrivenih od ruskog naroda. U njemu se detaljno navode službeni zapisi koji tvrde da je predsednik sve više okružen velikim brojem lekara, a krajem 2019. godine u Soči ga je pratilo njih 13, prenosi "Jutarnji list". U izveštaju se spominje i njegovo produženo razdoblje izolacije u septembru, što je, čini se, izazvalo pometnju među saradnicima, a nakon toga Putin sve sastanke vodi sedeći na drugom kraju stola od svojih sagovornika.

- Obećali smo da ćemo vam otkriti glavnu tajnu Kremlja. Naravno, govorimo o zdravlju Vladimira Putina - rekli su iz Projekta.

U izveštaju su identifikovani lekari koji redovno putuju sa Putinom, koji će u oktobru napuniti 70 godina. Navodi se da je ruski predsednik pet puta iznenada nestao iz javnosti zbog medicinskih problema. Postojale su i ranije tvrdnje da je Putin bolovao od raka, što je Kremlj demantovao. Istraživačkom mediju iz Centralne kliničke bolnice rekli su da je dr Selivanov na službenom putu i da ne znaju kad će se vratiti u bolnicu. Među svitom lekara koja prati ruskog predsednika nalazi se i doktor Aleksej Šeglov, hirurg za koga se tvrdi da toliko pomno prati Putina da se čak nalazi i na nekim fotografijama sa njim.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je kako priče o Putinovu raku štitne žlezde nisu istinite, kao ni izveštaji koji tvrde da je Putin bio operisan. Objavljene dokumente nazvao je lažima.

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

 A šta je sa Bajdenom, je li i on bolestan? 

Šta li će biti sa nama ako on umre? 

[MOTORISTA]

A šta je sa Bajdenom, je li i on bolestan? 

On se bolestan rodio.

[jeremijaljesina]

A šta je sa Bajdenom, je li i on bolestan?  

Šta li će biti sa nama ako on umre?  

Za Bajdena nije frka, postoji sistem koji se zove ponovni izbori (Trump  )... A ako Putin ode u Vallhalu onda moze nastat pichvajz. Ali, nismo mi te srece, zivjet ce on duze od Tita.

[MOTORISTA]

Субота, 02.04.2022.

Медведев тврди да се у ЕУ улази преко НАТО

МОСКВА – Заменик председника Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев оценио је да искуство Црне Горе и Северне Македоније показује да је једини начин да се уђе у Европску унију преко НАТО, а да Вашингтон, како је рекао, „командује” Бриселом.

Медведев је, коментаришући жељу Украјине да се придружи Европској унији, на Телеграму написао да се поставља питање како ући у ЕУ без чланства у НАТО и каже да се испоставља да данас то није могуће. Он је подсетио на изјаву која се односи на чланство Украјине у ЕУ, а која се приписује некадашњем премијеру Русије Виктору Черномирдину, преноси Танјуг. Навео је да су Черномирдина, док је био амбасадор у Украјини, наводно питали када ће Украјина ући у ЕУ, а он је врло брзо одговорио:

„Одмах после Турске”. На питање када ће Турска ући у ЕУ, Черномирдин је, наводно, одговорио: „Турска? Никада...„.

Медведев је рекао да је Украјина у почетку заиста желела да уђе у ЕУ, затим је молила да буде примљена у НАТО, а сада поново жели да уђе у ЕУ.

„Наш став је познат Украјинцима: ако тако желите, придружите се”, рекао је Медведев, истичући да ту постоји проблем што се чланство у ЕУ остварује преко чланства у НАТО.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Субота, 02.04.2022.

У Москви хапшења током мирног протеста због рата у Украјини

МОСКВА – Полиција је ухапсила више од 20 особа које су мирно протестовале у централном московском парку због офанзиве у Украјини. Хапшења је било и у Санкт Петербургу на сличном митингу у оквиру акције покренуте на друштвеним мрежама.

У Москви је протест „на клупама” био заказан за 11 часова недалеко од Кремља. Убрзо након тога полиција је почела да хапси људе у парку усред снежне олује.

„Не рату у Украјини!”, узвикивала је млада жена коју је приводила полиција, преноси Бета.

Више од 30 полицијских возила било је распоређено око парка и у близини Кремља. Активисти који су против рата у Украјини најавили су на друштвеним мрежама сличне манифестације у парковима широм Русије, од Владивостока до Сочија.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Peskov: Potpuna izolacija Rusije je nemoguća

Potpuna izolacija Rusije je nemoguća, pre ili kasnije treba uspostaviti dijalog sa Zapadom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu za televiziju Rusija-1.

Piše: Tanjug
03.04.2022.

- Ne može postojati bilo kakav potpuni vakum ili izolacija Rusije, to je tehnološki nemoguće u savremenom svetu, svet je mnogo veći od Evrope - istakao je Peskov, preneo je TASS. A sama Rusija je mnogo veća od Evrope, istakao je on.

- Ipak, pre ili kasnije moraćemo da uspostavimo dijalog, želeo to neko u inostranstvu ili ne - dodao je Peskov.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Duma: Kazne za primenu sankcija na teritoriji Rusije


Ruski poslanici će predložiti kaznene mere za primenu sankcija na teritoriji Rusije, napisao je danas na svom Telegram kanalu Andrej Klišas, visoki zvaničnik ruske Dume, donjeg doma ruskog parlamenta.

„Moje kolege iz Državne dume i ja smo završili posao i u ponedeljak ćemo izglasati amandmane na Krivični zakonik u vezi sa kažnjavanjem sprovođenja restriktivnih mera (sankcija) koje su uvele strane države na teritoriji Ruske Federacije“, napisao je Klišas, prenosi Rojters.

Visoki zvaničnik nije precizirao kako će Rusija identifikovati ili kazniti one koji su sproveli sankcije.

Ruski zakonodavci su početkom marta usvojili amandmane na propis prema kojima je širenje lažnih informacija krivično delo kažnjivo novčano ili zatvorskim kaznama.

Nametnuli su i novčane kazne za javne pozive na sankcije Rusiji, navodi Rojters.


izvor

[MOTORISTA]

Peskov: Moguć susret Putina i Zelenskog kad se postigne sporazum

Ruski lider Vladimir Putin mogao bi da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim samo kada bude dogovoren pisani sporazum između dve zemlje, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Piše: Srna
03.04.2022.

- Putin nikada nije odbijao mogući susret sa Zelenskim. Nikada to nije odbijao i, hipotetički, sličan susret je moguć. Da bi se sličan sastanak održao neophodno je da dve delegacije pripreme određen dokument. Ne niz ideja, već konkretan, pisan dokument. Nakon toga će doći vreme za sličan sastanak - naglasio je Peskov. On je podsetio da Ukrajina u prošlosti nije ispunjavala svoje obaveze prema potpisanim sporazuma i da će, ako se to ponovi, reagovati u skladu sa situacijom, prenosi ruska novinska agencija TASS.

Turska je nedavno najavila planove o organizaciji sličnog susreta između Putina i Zelenskog. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je 1. aprila da organizacija sličnog sastanka ostaje prioritet za Ankaru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusija proširila spisak „stranih agenata“, dodala još nekoliko medijskih radnika
SVET Autor: N1 Zagreb 02. apr. 2022

Rusija je jednog istaknutog novinara, video blogera i šest drugih osoba iz medijskog sektora proglasila "stranim agentima", u poslednjim u nizu takvih poteza za koje kritičari kažu da su osmišljeni da uguše bilo kakvo neslaganje s politikom Kremlja.

Na proširenoj listi, koje je ministarstvo pravosuđa objavilo, nalazi se i Elizabeta Osetinskaja, bivša glavna urednica nekoliko ruskih poslovnih novina koje su pisale o komercijalnim interesima ljudi bliskih predsedniku Vladimiru Putinu.

Izvor: www.n1info.com