Вести из Русије

[Duki]

Preskako je zapad lestvice i do sada, o crvenim linijama da ne govorimo.

[Yugol33]

Preskako je zapad lestvice i do sada, o crvenim linijama da ne govorimo.

Čije ljestvice? Ruske ili pismadžija koje su već drugi dan nakon publikacije bile ismejavane?

[Kubovac]

Preskako je zapad lestvice i do sada, o crvenim linijama da ne govorimo.

Čije ljestvice? Ruske ili pismadžija koje su već drugi dan nakon publikacije bile ismejavane?

Saglasan sam da Rusi svojim "crvenim linijama" izazivaju već i podsmeh na Zapadu. Ali....ulog je veliki. Potencijalni (daleko bilo, puj, puj...) nuklearni sukob. Da li ipak treba "tražiti đavola" ili ići ka dogovoru? Ne samo oko Ukrajine, već je dogovor potreban i za novi svetski poredak, jer je ovaj dogovoren još na Jalti i u Teheranu, a sada se "pokušava" jednostrano" promeniti od strane Zapada. I u tome su uspevali. Ali promene su vidne, ne toliko u Evropi koja je pod američkom šapom, ali u Africi, na Bliskom istoku, Aziji i južnoj Americi svakako. I stoga je potrebno tražiti nova rešenja kako svet treba da funkcioniše.
Iskreno, sve do samog početka ruske invazije na Ukrajinu, nisam (a verovatno ni većina vas ovde) očekivao da će se to desiti. Eventualno tek ako bi Ukrajina napala Donbas ili Krim. Ali Rusi su se odlučili na "preventivni" napad. Nemojmo da i ovde "prelome u mozak" i odluče se na "preventivni udar".

[Istria 052]

Nisam siguran da ruske crvene linije izazivaju podsmjeh na Zapadu. Mislim da je pored toliko ulaze mog, Zapad Za sada nemocan, Rusi su tradicionalno spori, ali grickaju. Evropska anti-ruska histerija (potpmognuta vecinom lidera) doci ce I dolazi Evropi glave. Cini mi se da su Poljaci slijedeci na redu, kada  Ukrajinci budu potroseni. Svakako da je i povijest ponasanja Rusa dijelom pridi bijela anti Ruskoj histeriji. USA i Kina ce biti pobjdnice u ovom ratu (ekonomija), a kako stvari stoje Rusija ce vojnicki potraziti Ukrajinu.

[Prvačić]

Kad smo kod "crvenih linija":

Huti bi od Rusije mogli dobiti projektile dometa 300 km koji bi bili prijetnja ratnim brodovima


Iran je posredovao u tekućim tajnim pregovorima između Rusije i jemenskih Huta o prebacivanju protubrodskih projektila ovoj grupi, rekla su tri zapadna i regionalna izvora, razvoj događaja koji naglašava produbljivanje veza Teherana s Moskvom, piše Reuters.
Sedam izvora reklo je da Rusija tek treba odlučiti prebaciti rakete Yakhon, poznate i kao P-800 Oniks, za koje stručnjaci kažu da bi omogućile da preciznije napada komercijalne brodove u Crvenom moru i poveća prijetnju za ratne brodove koji ih štite.

Wall Street Journal izvijestio je u julu da Rusija razmatra slanje projektila. Uloga Irana kao posrednika nije prethodno objavljena. Hutiji su od novembra pokrenuli ponovljene napade bespilotnim letjelicama i projektilima na brodove u ključnim plovnim kanalima Crvenog mora kako bi iskazali podršku Palestincima u ratu u Gazi s Izraelom.

Potopili su najmanje dva broda i zaplijenili još jedan, remeteći globalnu pomorsku trgovinu prisiljavajući brodarske kompanije da preusmjeravaju teret i, prema izvorima iz industrije, povećali su troškove osiguranja za brodove koji plove Crvenim morem.

Kao odgovor, Sjedinjene Države i Britanija napali su položaje Hutaa, ali nisu uspjeli zaustaviti napade grupe.

Dva regionalna dužnosnika upoznata s pregovorima rekla su da su se Huti i Rusi sastali u Teheranu najmanje dva puta ove godine i da su pregovori o nabavi desetaka projektila, koji imaju domet od oko 300 km, drugi sastanci u Teheranu se očekuju u narednim sedmicama.

Rusija je ranije isporučila projektil Yakhont Hezbolahu koji podržava Iran.
Jedan od izvora rekao je da su pregovori započeli za vrijeme iranskog predsjednika Ebrahima Raisija, koji je poginuo u helikopterskoj nesreći u maju.

"Rusija pregovara s Hutimao prijenosu nadzvučnih protubrodskih projektila Yakhont. Iranci posreduju u pregovorima, ali ne žele imati njihov potpis na tome", kazao je jedan izvor.

Izvor

[Boro Prodanic]

Potez koji niko nije očekivao – Putin bacio rukavice u lice Zapadu: „Probajte!“

Promenom ruske nuklearne doktrine predsednik Vladimir Putin je upozorio Zapad šta će da usledi u slučaju napada na Rusiju, jer su pojedine zemlje prešle duplu punu crvenu liniju. Ako bi se Zapad odlučio na tako nešto, čak i zemlje koje su nenuklearne sile, to će izazvati momentalnu nuklearnu reakciju, kaže za Sputnjik urednik TV Front Andrej Mlakar.

Upozorenje Rusije odnosi se pre svega na Veliku Britaniju zbog britanskih krstarećih raketa i na Holandiju zbog mogućnosti upotrebe aviona F 16 koji su predati Ukrajini a osposobljeni su za nošenje nuklearnog naoružanja, objašnjava Mlakar.

„Posredno će to uticati i na zemlje koje nemaju nuklearno naoruženje i koje ne učestvuju u napadu na Rusiju, ali se sa time prećutno slažu, a između ostalog i na neke države koje imaju elemente raketnog štita poput Poljske i Rumunije. Pre svega se to tiče Rumunije i baze Deveselu kao najeksponiranije i najbliže ruskoj granici, ako ne računamo Poljsku.

Reč je o elementu protivraketnog štita koji je 230 kilometara od Beograda i on će se naći prvi na udaru. Znači, ovo je upozorenje na jasnu i neposrednu opasnost da će u slučaju bilo kakvog napada i pokušaja provokacije biti upotrebljeno taktičko nuklearno oružje.

Ovo se odnosi na upotrebu taktičkog nuklearnog oružja a ne na upotrebu interkontinentalnih balističkih raketa.“

Promena nuklearne doktrine – preventivna upotreba nuklearnog oružja
Mlakar objašnjava da bi to moglo značiti da bi raketa „Iskander“ prvi put mogla dobiti nuklearnu bojevu glavu, takođe bi mogao biti upotrebljen i „Cirkon“, pa čak i taktičke bojeve rakete „Iskander K“ dometa 2.500 kilometara od čega Evropa najviše strahuje.

Kako kaže, reč je o jasnom i preciznom odgovoru Putina o tome šta će slediti kao odgovor u slučaju da se bilo ko odluči na avanturu pošto je verovatno dobio informacije o potencijalnim napadima, zbog čega je odlučeno i da se čitava nuklearna doktrina Rusije promeni.

Prema rečima Mlakara, najkonkretnija promena u ruskoj nuklearnoj doktrini je ta što ona sada daje pravo Rusiji na asimetričan i preemptivni odgovor.

„Odnosno , daje pravo na predupređivanje, što znači da bi Rusija u slučaju da je zaista njena bezbednost ugrožena imala potpuno pravo da upotrebi nuklearno naoružanje, što do sada nije bio slučaj.

Nuklearno naoružanje bilo je tzv. odsudna odbrana, odnosno Rusija je u svojoj nuklearnoj doktrini imala taj odgovor u slučaju odsudne odbrane. Na primer, da su na deset kilometara od Moskve jedinice NATO Rusija je imala pravo da upotrebi nuklearno naoružanje. Ili ako je bilo koji deo teritorije Rusije ugrožen pa je neka odsudna bitka.

Međutim, sada se daje pravo Rusiji da upotrebi preemptivni odgovor. To je ono što je Džordž Buš 2001. godine posle napada Al kaide smatrao da treba Americi dati pravo da upotrebi taktičko nuklearno naoružanje bilo gde u svetu ako smatraju da su njihovi interesi ugroženi.“

Upozorenje zapadnim jastrebovima

Sad imamo rusku verziju te Bušove doktrine po kojoj će Rusija imati pravo da obuzda neke sulude ideje za koje je u Evropi data prećutna saglasnost, pošto je i u kabinetu američkog predsednika Džozefa Bajdena došlo do raskola, ali i na relaciji Bela kuća – Pentagon, dodaje Mlakar.

„Sada je Putin bacio rukavicu u lice Evropi i rekao: Probajte! Verovatno određene informacije ukazuju da je Bajden dao prećutnu saglasnost, međutim, problem je (portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost) Džon Kirbi koji se ne slaže sa tom idejom, kao i Pentagon.

Pentagon ima određene komunikacijske tokove sa Rusijom i baš mu ne odgovara ta varijanta, iako je Zelenski otišao u Vašington s namerom da se dozvoli upotreba britanskih krstarećih raketa za napad u dubinu ruske teritorije.

Njihov domet je 560 kilometara i ako do toga dođe to bi faktički bio udar na Moskvu. Jer ima pojedinih aspiracija, pre svega u Kijevu, da se Kremlj gađa britanskom krstarećom raketom i to bi naravno izazvalo odmazdu Rusije i nuklearni udar.“

Očigledno je i da, kako ističe Mlakar, neko u Evropi želi po svaku cenu da Ukrajina započne raketne napade u dubinu ruske teritorije i zato menjanje ruske nuklearne doktrine treba gledati kao upozorenje zapadnim ratnim jastrebovima.

Na sednici Saveta bezbednosti o nuklearnom obuzdavanju predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da se unese niz pojašnjenja po pitanju uslova primene nuklearnog oružja.

„Rusija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje prilikom agresije na nju, između ostalog i ako neprijatelj bude koristio konvencionalno oružje –ako to bude predstavljalo pretnju vitalnim interesima države“, rekao je Putin.

Izvor

[Prvačić]

Nije li to odgovor na estonsko-finsku prijetnju blokadom Finskog zaliva za ruske vojne brodove?

[Boro Prodanic]

Nije li to odgovor na estonsko-finsku prijetnju blokadom Finskog zaliva za ruske vojne brodove?

Komplikovana situacija, svakako.

[Boro Prodanic]

Ruska vojska napadnuta u Čečeniji

Ruski vojni konvoj napadnut je sinoć u Čečeniji.

Jedan ruski vojnik poginuo je u napadu koji se dogodio na periferiji Groznog, glavnog grada Čečenije, javili su ruski državni mediji.

„Nepoznati ljudi napali su vojni konvoj u predgrađu Groznog. U granatiranju, jedan od vojnika je ubijen, a drugi ranjen. On je hospitalizovan i nije u životnoj opasnosti. Preduzimaju se mere za pronalaženje i hapšenje napadača“, citira državna novinska agencija RIA Novosti lokalnu jedinicu Rosgvardije, Nacionalnu gardu Rusije.

Čečenija

Moskva je vodila niz krvavih ratova u Čečeniji 1990-ih i ranih 2000-ih, zbrisavši pobunjeničke snage koje su nastojale da se otcepe od Rusije. Kremlj je čečenske separatiste okrivio za nekoliko terorističkih napada širom zemlje.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov vlada regionom skoro dve decenije, obezbeđujući sebi beneficije od Moskve u zamenu za nepokolebljivu lojalnost predsedniku Vladimiru Putinu.

Navodne grupe za ljudska prava kažu da Kadirov vlada regionom kao svojim ličnim feudom, nemilosrdno se obračunavajući sa svojim protivnicima i drastično ograničavajući ljudska prava.

Izvor

[Brok]

Rusija započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa za scenario nuklearnog rata ili eksplozije ‘KUB-M’

19.11.2024.
 
Nakon objavljivanja ažurirane nuklearne doktrine Rusije, dolazi do brzih dešavanja u vezi sa Bajdenovim zelenim svetlom Kijevu

Rusija je započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa tipa “KUB-M”, namenjenih zaštiti građana od različitih pretnji, uključujući blagu radijaciju od nuklearne eksplozije i radioaktivno zagađenje.

Ova inovativna skloništa počela su da se proizvode u Dzeržinsku, Nižnji Novgorod.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
„U Rusiji je započela serijska proizvodnja inovativne modularne zaštitne strukture ‘KUB-M’,“ saopštilo je Rusko istraživačko-inženjersko odeljenje za civilnu zaštitu i vanredne situacije.

Ova modularna skloništa za civilnu zaštitu, u potpunosti spremna za upotrebu, razvijena su od strane naučnika iz Instituta za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Stručnjaci ističu da je reč o rezultatu višegodišnjih istraživanja i napora u oblasti zaštite stanovništva i teritorija od vanrednih situacija.

„Pokretanje serijske proizvodnje modularnih skloništa predstavlja značajan korak ka povećanju bezbednosti građana. U budućnosti, ovakve inovacije će omogućiti razvoj novih, efikasnih sistema zaštite,“ navodi se u saopštenju Instituta.

Karakteristike skloništa “KUB-M”

Naučnici navode da je “KUB-M” osmišljen za zaštitu ljudi ne samo od radijacije izazvane nuklearnom eksplozijom, već i od radioaktivnog zagađenja područja. Osnovni paket uključuje dve jedinice: prostorije za smeštaj 54 osobe i tehnički blok.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kapacitet skloništa može se povećati dodavanjem dodatnih modula. Njegova ključna prednost je mobilnost – sklonište se može premeštati drumskim ili železničkim transportom i postaviti na novu lokaciju.

Istaknuto je da su troškovi proizvodnje, transporta i instalacije “KUB-M” više nego duplo manji od izgradnje stalnih skloništa, a vreme proizvodnje i postavljanja ne prelazi tri meseca. Ove karakteristike značajno smanjuju ekonomske troškove u poređenju sa tradicionalnim strukturama za civilnu zaštitu.

Priprema građana u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj za rat

U isto vreme, kao što smo već pisali, u Švedskoj je počela distribucija žutog brošure sa uputstvima nazvanog „Ukoliko dođe do krize ili rata,“ koju je objavila švedska vlada. Brošura građanima daje savete kako da prežive u vanrednim situacijama.

Šveđanima se preporučuje da imaju zalihe krompira, kupusa, šargarepe, jaja, konzerviranog povrća i supe, kao i dovoljno hrane i vode za 72 sata.

Slične smernice objavila je i Finska na internetu, pružajući savete o pripremama za krize.

Ovi potezi ukazuju na to da i Rusi i Skandinavci znaju mnogo više nego ostatak sveta o mogućim sukobima između Rusije i SAD.

Rakete ATACMS stižu do nuklearne elektrane Kursk za 80 sekundi

Sa druge strane, analiza podataka zapadnih vojnih izvora ukazuje da rakete dugog dometa ATACMS koje su nedavno dostavljene Ukrajini imaju neverovatno velike brzine, što im omogućava da stignu do ključnih ciljeva u Rusiji za samo nekoliko minuta. Prema objavljenoj mapi, rakete mogu da pogode ciljeve kao što su vojni aerodromi u periodu od najviše četiri minuta od trenutka lansiranja.

Stručnjaci posebnu pažnju posvećuju Kurskom regionu. Proračuni pokazuju da su rakete sposobne da stignu do Kurska za manje od dva minuta.

Situacija sa nuklearnom elektranom Kursk izgleda još alarmantnije: raketa može da pređe rastojanje do nje za samo 80 sekundi. Ovo stvara ozbiljne rizike za strateška sredstva u regionu, s obzirom na kratak vremenski period, koji ne ostavlja vremena za evakuaciju i minimizira uspešno presretanje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Visoka manevarska sposobnost i domet ATACMS-a dodaju još više izazova, što zabrinjava ruske vojne analitičare.

Ranije je Kremlj već izjavio da će upotreba raketa zapadne proizvodnje za napad na rusku teritoriju biti nova faza u eskalaciji sukoba. Pres sekretar predsednika Dmitrij Peskov posebno je istakao da bi takve akcije dovele do „kvalitativno novog kruga napetosti“ i ugrozile stabilnost regiona.

Podsetimo, Bajdenova administracija je navodno Ukrajini dala dozvolu da koristi ATACMS za udare duboko u rusku teritoriju, što je izazvalo širok odjek. Zapadni zvaničnici objašnjavaju ovaj potez željom da se ojača pozicija Kijeva uoči potencijalnih mirovnih pregovora. Međutim, u Moskvi se na takvu odluku gleda kao na direktnu pretnju i aktivno uključivanje NATO-a u sukob.

Izvor