Вести из Русије

[Dreadnought]

Medvedev: Ljudi imaju pravo na nezadovoljstvo, ali protesti treba da budu u okviru zakona


Ljudi imaju pravo da vlastima kažu sve što misle, imaju pravo da budu nezadovoljni, ali protesti moraju da se odvijaju u okvirima utvrđenim zakonom, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

„Počnimo sa protestnom aktivnošću. Uopšte mi ne smeta ako se ova protestna aktivnost sprovodi u zakonski utvrđenim okvirima. Sasvim je normalno kada ljudi izražavaju svoj građanski stav. Ljudi imaju pravo da vlastima iskažu sve što misle. Imaju pravo da budu nezadovoljni aktivnostima vlasti“, rekao je Medvedev u intervjuu za ruske medije.

On je dodao da ljudi mogu da odluče da glasaju za bilo koju stranku i izraze svoj stav.

„To je normalan, legitiman način izražavanja svog građanskog stava. To je potpuno normalno“, dodao je on.

Govoreći o neodobrenim akcijama podrške opozicionom lideru Alekseju Navaljnom Medvedev naveo je da je izvlačenje naroda na ulicu u periodu pandemije neprihvatljivo i krajnje cinično. On je objasnio da su opasna sva okupljanja velikog broja ljudi, jer mogu da dovedu da se veliki broj ljudi razboli.

„Bez obzira na to, ljude izvlače na ulicu zarad postizanja sopstvenih političkih ciljeva. To je, po mom mišljenju, neprihvatljivo, ali pravnu ocenu svega ovoga treba da daju sudski organi“, dodao je Medvedev.

On smatra da su još opasniji pokušaji uključivanja maloletnika u takve aktivnosti.

Medvedev je objasnio da sve tvrdnje u vezi sa sudbinom Navaljnog i kaznenog sistema „moraju da se reše na odgovarajući proceduralni način, odnosno na sudu“. 

„I sud ovde ima pravo, naravno, da donese bilo koju odluku koju smatra adekvatnom i koju smatra pravednom u ovoj situaciji. Stoga je neophodno sačekati odluku suda“, zaključio je Medvedev.

izvor

[Dreadnought]

Moguće isključenje Rusije sa globalne mreže


Isključenje Rusije sa globalne mreže je moguće, ali vlasti u tom slučaju imaju akcioni plan, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev u intervjuu za ruske medije.

„Internet se, kao što je poznato, pojavio u određeno vreme i, naravno, ključna prava za njegovim upravljanjem su u Sjedinjenim Američkim Državama. Tako da potencijalno, ukoliko se desi nešto vanredno ili neko izgubi glavu, tako nešto bi moglo da se desi. Upravo zato što su ključevi od tog kovčega preko okeana. Naravno, imamo akcioni plan za takvu situaciju“, rekao je on.


Mač sa dve oštrice

Medvedev je objasnio da je Rusija pravno i tehnološki spremna da se isključi sa globalnog interneta, ali da za sada nema znakova da bi to moglo da se dogodi.

„Tehnološki je sve spremno za to. Na zakonodavnom nivou su takođe donete sve odluke, ali ovo nije jednostavno i zaista ne bih to želeo. Iskreno rečeno, još uvek ne vidim nikakve znake za tako nešto, jer je to, iz očiglednih razloga, mač sa dve oštrice“, upozorio je bivši ruski premijer.

Ipak, on je apelovao na to da treba biti realan i shvatiti da će „Runet“ (ruski internet), ako se odvoji, stvoriti velike probleme. Medvedev je priznao da je odvajanje ruskog segmenta interneta samo rezervni plan u ekstremnom slučaju ukoliko Rusija bude isključena sa globalne mreže.

„Biće potrebno neko vreme da se on obnovi. Ali u principu, autonomija rada ruskog segmenta mreže može da se obnovi ili stvori“, dodao je.

Takođe je podsetio na već postojeće pretnje isključenjem zemlje iz međunarodnog platnog sistema SVIFT.

„Neprekidno nas plaše time. Čak smo bili prinuđeni da stvorimo sopstveni sistem za prenos informacija ako se to iznenada dogodi, kako bismo mogli da razmenjujemo elektronske poruke. Potencijalno bi isto to moglo da se dogodi sa internetom i tada nećemo imati pristup glavnim čvorovima ove mreže“, izjavio je Medvedev.

Zamenik šefa Saveta bezbednosti podsetio je da je u svetlu takvih rizika usvojen zakon o ruskom segmentu interneta kako bi njime moglo autonomno da se upravlja.

„S obzirom da je za internet sada vezano upravljanje čitavom državom, uspostavljeno je dobijanje ogromnog broja društvenih funkcija. Nismo mogli da to ostavimo bez kontrole.

Stoga postoji takav zakon koji će, ukoliko bude potrebno, stupiti na snagu“, zaključio je Medvedev.

Inače, sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS) napravljen je kao odgovor na rizike mogućeg isključenja ruskih banaka iz sistema „SVIFT“. Sa njim je povezano više od 11 hiljada najvećih organizacija u gotovo svim zemljama sveta. U štampi se redovno pojavljuju saopštenja da bi Rusija mogla da bude isključena sa tog sistema u svojstvu jedne od mera oštrijih sankcija Zapada.

izvor

[MOTORISTA]

Rusko tužilaštvo želi uslovnu kaznu Navaljnom da zameni zatvorskom
SVET Autor: Anadolija 01. feb. 2021

Rusko tužilaštvo najavilo je da će tražiti da se uslovna kazna opozicionaru Alexkseju Navaljnom zameni zatvorskom kaznom, javlja Anadolija.

U saopštenju objavljenom na zvaničnom vebsajtu, navedeno je da je njegovo „nelegalno ponašanje“ uzrok toga da se traži zatvorska kazna. Navaljni je 2014. godine osuđen zbog prevare i pronevere na tri godine i šest meseci zatvora. Sud je suspendovao tu kaznu na uslovnu kaznu u trajanju od šest godina, čime je ruski opozicionar bio u obavezi da se javi policiji dva puta mesečno. Nakon što se u Nemačkoj oporavljao od trovanja, Navaljni (44) je uhapšen u Moskvi po povratku u tu zemlju, 17. januara. Ruske vlasti su saopštile da je prekršio uslovnu slobodu iz presude iz 2014. godine. Manje od 25 sati po povratku u Rusiju, sud u Moskvi je naredio da Navaljni ostaje u pritvoru 30 dana i on se nalazi u moskovskom zatvoru.

Prema podacima aktivista za ljudska prava, više od 5.000 ljudi širom Rusije je privedeno tokom protesta podrške ruskom opozicionaru. Najviše je privedeno u prestonici Moskvi i to 1.608 osoba, a zatim u Sankt Peterburgu njih 1.122. Navaljn će se pojaviti pred sudom sutra na ročištu o zameni njegove suspendovane kazne zatvorskom kaznom.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Nećemo se obazirati na američke izjave o protestima
Novosti online 01. 02. 2021.

PORTPAROL ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije spremna da prihvati i da se obazire na izjave američkih predstavnika o nezakonitim protestima u zemlji.

- Što se tiče izjava američkih predstavnika u vezi sa našom zemljom i u vezi sa nezakonitim akcijama koje su se dogodile u našoj zemlji, još jednom ponavljam: nismo spremni da prihvatimo i obaziremo se na izjave Amerikanaca po ovom pitanju. I to nećemo raditi - naglasio je Peskov. Peskov je primetio da je nedelja „bila teška“ za mnoge evropske zemlje u kojima su se odvijale nezakonite akcije.

- Verovatno neće biti loše da podsetimo da su u većini evropskih zemalja bilo kakve akcije generalno zabranjene... Stoga je za policajce mnogih evropskih zemalja nedelja, nažalost, bila prilično nemirna. Morali su da rade mnogo i teško da bi obezbedili red i mir i sanitarno-epidemiološku bezbednost građana - objasnio je portparol Kremlja.

U nedelju je portparolka američke diplomatske misije u Rusiji Rebeka Ros izjavila da Sjedinjene Američke Države, u vezi sa privođenjima uoči i tokom neodobrenih protesta u ruskim gradovima, pozivaju Moskvu da se pridržava međunarodnih obaveza. Takođe, američka diplomatska misija je na svom Tviteru pozvala ruske vlasti da „poštuju slobodu štampe“ u svetlu izveštaja „o privođenju novinara, uprkos činjenici da su imali specijalne prsluke i da su očigledno bili na dužnosti“.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ranije je posavetovalo strane političare koji komentarišu situaciju sa Navaljnim da poštuju međunarodno pravo i pozabave se problemima u svojim zemljama, a u ponedeljak je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov primetio da su izjave zapadnih političara na ovu temu kao prekopirane. Sa svoje strane, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da Kremlj ne namerava da sluša izjave iz inostranstva o Navaljnom.

Ruski opozicionar Aleksej Navaljni vratio se sa lečenja iz Nemačke u Rusiju i uhapšen je na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi. Određen mu je pritvor od 30 dana gde će čekati ročište na kojem će biti odlučeno da li će mu uslovna kazna biti zamenjena kaznom zatvora. Ročište je zakazano za 29. januar.  Pristalice Navaljnog pozvale su nakon toga građane da izađu na ulice. Neodobrene protestne akcije održane su 23. januara u različitim gradovima Rusije. 

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

U Moskvi se upravo dešava ono čega se Putin najviše pribojavao
M.V.A. 01.02.2021.

Protesti u Rusiji nastavili su se i ovog vikenda, u burnoj i usijanoj atosferi u kojoj je na hiljade ljudi pohapšeno, a glavni grad praktično pretvoren u tvrđavu. Šta se krije iza erupcije nezadovoljstva i čemu ona vodi? Da li je slučaj Navaljnog #kresnuo šibicu" koja može da zapali celu Rusiju?

Ako pitate stručnjake, jedna od prvih stvari koje ističu jeste da se uviđaju mnoge sličnosti između demonstranata širom Rusije sa onima koji u Belorusiji žele da sruše vlast. Kada su desetine hiljada Rusa 23. januara izašle na ulice gradova u 11 vremenskih zona kako bi izrazile protest zbog hapšenja opozicionog vođe Alekseja Navaljnog, mnogi od njih su na umu imali Belorusiju. Na Puškinovom trgu u Moskvi ljudi su nosili beloruske zastave i skandirali “Živela Belorusija” , dok je sa radija u automobilima odjekivala rok-himna “Promene” Viktora Coja, koju su “prisvojili” protivnici Lukašenkovog režima.

Sličnosti koje plaše Putina

Takav trend je zahvatio i internet. Niz snimaka objavljenih na Tik Toku i deljenih na društvenim mrežama prikazuje mlade Ruse u policijskim uniformama kako skidaju obeležja izražavajući protest protiv brutalnog postupanja policije na demonstracijama, oponašajući mlade Beloruse koji to rade već mesecima. Međusobna podrška ruske i beloruske opozicije viđena je i 31. januara na novim protestima. Beloruski opozicioni mediji, poput Belsata, naširoko su izveštavali o protestima u ruskim gradovima. U Moskvi su dve devojke privedene zato što su pozirale sa zastavom koju koristi beloruska opozicija. A to su samo neki od primera.

Sinergija demonstranata u Rusiji i Belorusiji koja je došla do izražaja na ovim protestima nije novost, piše “Atlantic council”. Kada su demonstranti u Habarovsku, na dalekom istoku Rusije, prošlog leta protestovali zbog hapšenja popularnog guvernera, izrazili su solidarnost sa onima koji nastoje da svrgnu Lukašenka, skandirajući: “Belorusijo, s tobom smo”, a beloruski demonstranti su uzvratili: “Od Habarovska do Minska nema mesta diktaturi”.

Faktor Navaljni

Pristalice Alekseja Navaljnog analizirale su događaje u Belorusiji posle izbijanja masovnih protesta u avgustu u nadi da će izvući pouke u borbi protiv režima Vladimira Putina, a Svetlana Tihanovska, liderka opozicije u Belorusiji, nagovestila je nakon povratka Navaljnog u Rusiju da će se i ona možda vratiti iz izgnanstva u Vilnjusu, u Litvaniji.

Ilja Zaslavski iz Fondacije “Slobodna Rusija” izjavio je da su protesti u Belorusiji inspirisali rusku opoziciju, jer su “pokazali da je u državi koja je 25 godina spavala moguća pobuna čak i protiv najrepresivnijeg režima, prenosi nevladina organizacija “Atlantski savet” (Atlantic council). Istovremeni nemiri u dve zemlje ograničavaju sposobnost Rusije da kontroliše ishod krize u Belorusiji, zemlji koju je Kremlj dugo smatrao satelitskom državom, koja zavisi od njega. Osim toga, sudbine Putina i Lukašenka, dvojice ljudi koji su na vlasti 21, odnosno 26 godina i za koje mnogi smatraju da se ne podnose, međusobno su povezane. Hteli-nehteli, Putin i Lukašenko su osuđeni jedan na drugog. Baš kao i Lukašenko, Putin će sada biti prinuđen da “zauzme defanzivan stav”, jer je “njegov manevarski prostor značajno smanjen”, smatra politički komentator Vladimir Paštukov.

Kako saznaju ruski mediji, Putin se nadao da će masovni protesti i sporni izborni rezultati u Belorusiji poslužiti kao sredstvo da ojača kontrolu nad susednom zemljom i zameni Lukašenka poslušnijom figurom. Međutim, imajući u vidu masovne proteste zbog hapšenja Navaljnog, koji su izbili 23. januara, a i one koji su danas održani, takav potez bio bi opasan presedan za Kremlj. Poslednje što je Putinu sada potrebno jeste primer diktatora svrgnutog u narodnom ustanku. Istovremeni protesti u Belorusiji i Rusiji ograničili su i Lukašenkove mogućnosti. Beloruski predsednik ranije je redovno nudio saradnju Zapadu kako bi pojačao uticaj na Moskvu, ali sada su mu ta vrata zatvorena.

Andrej Zaostrovcev, profesor ekonomije Evropskog univerziteta u Sankt Peterburgu, izjavio je za "Radio Slobodna Evropa” da je Lukašenko zbog čvrstog zagrljaja s Putinom od avgusta pretvorio zemlju u “delimični subjekt Ruske Federacije”, dok je za Rusiju Lukašenko postao neka vrsta “zapadne verzije Ramzana Kadirova”, problematičnog i iritantnog vođe, kojeg je nemoguće ukloniti bez rizika.

Primer Ukrajine

Sadašnja situacija podseća na ustanak u Ukrajini 2013-14, kada je svrgnut autoritarni proruski predsednik Viktor Janukovič. Ruskoj opoziciji poslužio je kao inspiracija.

– Podržavajući Ukrajinu, podržavamo sebe – rekao je u vreme ustanka u Kijevu lider ruske opozicije Boris Njemcov, koji je ubijen u Moskvi u februaru 2015.

Solidarnost između ruske i ukrajinske opozicije na ulicama razbijena je nakon što je pripajanja Krima Rusiji i rata na istoku Ukrajine koji je ojačao Rusiju, a marginalizovao opoziciju. Paštukov, međutim, veruje da su izgledi da se uspešno ponovi krimski scenario “takoreći ravni nuli”. Ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, predsednik Fondacije “Boris Njemcov”, nedavno je izjavio za PRI da gaji “osećanja strahopoštovanja i divljenja za neverovatno hrabre ljude u Belorusiji, koji i dalje izlaze na proteste uprkos nezamislivom nasilju i represiji, čak i za Lukašenkov režim”. Prema njegovim rečima, “razlog što se Putin toliko plaši događaja u Belorusiji jeste u tome što nagoveštavaju šta bi njemu moglo da se desi u budućnosti”.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusko tužilaštvo podržalo zatvorsku kaznu Navaljnom
Tanjug 01.02.2021.

Rusko tužilaštvo danas je saopštilo da podržava zahtev zatvorskih vlasti u zemlji da se uslovna kazna opozicionom lideru Alekseju Navaljnom zameni zatvorskom kaznom.

Navaljnom je po povratku u zemlju određen pritvor od 30 dana, a optužen je za kršenje uslovne kazne kojom je osuđen zbog pronevere u slučaju za koji on tvrdi da je montiran. Navaljni bi mogao da bude zatvoren na 3,5 godina, a više hiljada ljudi protestovalo je širom Rusije tokom vikenda u znak podrške uhapšenom opozicionom lideru, a do sada je u celoj zemlji uhapšeno više od 5.000 ljudi, tvrdi OVD Info - nevladina organizacija koja posmatra proteste, navodi agencija.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Američki državni sekretar: SAD nemaju veze sa protestima u Rusiji


Vašington nije umešan u proteste u Rusiji, oni su izazvani unutrašnjim problemima zemlje, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken u intervjuu za „En-Bi-Si“.

„Rusko rukovodstvo pravi veliku grešku ako misli da smo u pitanju mi. To nije tačno. U pitanju su oni. U pitanju je rukovodstvo. Radi se o razočaranju koji narod Rusije oseća zbog korupcije, autokratije i mislim da treba da pogledaju unutra, a ne spolja“, rekao je Blinken komentarišući izjavu Ministarstva spoljnih poslova Rusije kojim se zahteva da američki Stejt department i američka ambasada u Moskvi prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari Rusije. 

Državni sekretar je rekao da je „duboko zabrinut zbog brutalnog suzbijanja“ protesta u Rusiji, kao i zbog hapšenja demonstranata širom zemlje.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku Sjedinjene Američke Države, pored situacije sa Navaljnim, razmatraju varijante za reagovanje na druge „postupke Rusije koje izazivaju zabrinutost“.

U nedelju je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zatražilo da američki Stejt department i američka ambasada u Moskvi prestanu da se mešaju u unutrašnje poslove zemlje. 

izvor

[MOTORISTA]

Navaljni pred sudom; hapšenja ispred suda
IZVOR: BETA UTORAK, 2.02.2021.

Moskva -- Protivnik Kremlja Aleksej Navaljni danas treba da se pojavi pred sudom zbog kršenja uslovne zatvorske kazne od tri i po godine koja mu je izrečena 2014.

Rusko tužilaštvo je navelo će tražiti da Navaljni odsluži tu zatvorsku kaznu. Ruska zatvorska služba (FSIN) zamera Navaljnom što se nije dva puta nedeljno prijavljivao ruskoj zatvorskoj službi kako to nalaže presuda.

Kako je ranije prenela agencija Frans pres, ta služba je navela da uzima u obzir period u kojem je Navaljni tri nedelje bio u komi u nemačkoj bolnici, ali dodaje da je trebalo 23. oktobra da prijavi gde se nalazi. Navaljni je uhapšen 17. januara po povratku u Rusiju iz Nemačke gde se mesecima oporavljao od trovanja nervnim agensom. Navaljni je za trovanje optužio Kremlj koji je demantovao bilo kakvu upletenost. Protiv Navaljnog se vode i druge sudske procedure. Od njegovog povratka u Rusiji, širom zemlje organizovani su protesti u znak podrške i uz zahtev da bude pušten na slobodu. Ruska policija je te proteste zabranila i tokom njih privedeno je na stotine demonstranata. Međutim, prema najnovijim podacima, njegove pristalice okupile su se jutros i ispred suda,a policija je nekoliko njih i uhapsila.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Moskovski sud: U toku izricanje presude Navaljnom


U Moskovskom gradskom sudu u toku je izricanje presude ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom. On je ranije osuđen za proneveru novca, a sud odlučuje da li će mu uslovna kazna biti zamenjena zatvorskom kaznom.

U sud je došlo i petnaestak zaposlenih u ambasadama raznih zapadnih zemalja. Prisutan je i veliki broj novinara i snimatelja.

U sudnici je i supruga Navaljnog,  Julija.

Ispred zgrade suda je trenutno mirno, raspoređeni su pripadnici garde, kao i policija na konjima. Prethodno je bilo nekoliko privođenja.

Tokom suđenja predstavnici Federalne kazneno-popravne službe istakli su da je on i pre hospitalizacije kršio uslovnu slobodu. Kako se navodi, sedam puta se nije odazvao pozivu. Zatraženo je da mu se uslovna kazna zameni zatvorskom kaznom u dužini od tri i po godine.


izvor

[MOTORISTA]

Razbijeno čak 28 tajnih radionica za proizvodnju oružja
Novosti online 02. 02. 2021.

PRIPADNICI Federalne službe bezbednosti otkrili su 28 tajnih radionica oružja u 19 regiona širom Rusije.

U ilegalnim aktivnostima učestvovalo je 43 ljudi. Tokom akcije FSB zaplenjen je pešadijski minobacač kalibra 50 milimetara, top kalibra 45 milimetara, 191 komad oružja domaće i inostrane proizvodnje, uključujući snajpersku pušku „Vintorez“, tri mitraljeza, 18 automata „kalašnjikov“, 45 granata, 26.000 metaka, 34, 5 kilograma eksploziva.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Moskva: Strani ambasadori na sudskom procesu Navaljnom – mešanje u naša unutrašnja pitanja


Prisustvo stranih ambasadora na izricanju presude opozicionaru Alekseju Navaljnom u Moskvi predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja Rusije, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Kako je dodala, na taj način je Zapad sam razotkrio svoje pokušaje obuzdavanja Rusije.

Zaharova je navela da je u sud, gde se odlučuje o tome da li će Navaljnom uslovna kazna biti zamenjena zatvorskom zbog kršenja uslovne slobode, stiglo i dvadesetak predstavnika ambasada zapadnih zemalja, kao što su SAD, Bugarska, Poljska, Letonija, Austrija.

„Podsećam da tradicionalno diplomate u sudovima u stranim zemljama podržavaju svoje državljane. Čak iako Zapad tretira Navaljnog kao ‘svog’ on je državljanin Rusije“, napisala je Zaharova na Fejsbuku.

Takav postupak, prema njenim rečima, ne samo da je mešanje u unutrašnja pitanja suverene države nego tako Zapad sam razotkriva svoju neprikladnu i nezakonitu ulogu u pokušajima obuzdavanja Rusije.

„Ili je to pokušaj psihološkog pritiska na sudiju? Ne isključujem da ih veoma brine sudbina uloženih miliona NATO (američkih i britanskih, na primer) u protivpravnu delatnost na ruskoj teritoriji  - treba pisati izveštaj o tome na šta su otišli“, navela je ona.

Slična poruka stigla je i iz Kremlja.

Kako je rekao portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, diplomate koje su došle na izricanje presude ne treba da se mešaju u unutrašnje stvari Rusije i da dopuštaju bilo kakve aktivnosti koje bi mogle da asociraju na pritisak na sud.

Oni, kako je dodao, treba da deluju u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, a ne da izlaze iz njenih okvira.

U Moskovskom gradskom sudu u toku je izricanje presude Navaljnom.

izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Ako Borelj donosi u Moskvu oštru poruku o Navaljnom, dobiće jednako oštar odgovor


Moskva nije spremna da sasluša i uzima u obzir zapovedne izjave iz inostranstva o situaciji sa Aleksejem Navaljnim, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Kako sam već govorio, o ovoj temi nismo spremni da slušamo nikakve izjave. Spremni smo da sve dosledno i strpljivo objašnjavamo, ali ne nameravamo da reagujemo ni na jednu zapovednu izjavu i ne nameravamo da ih uzimamo u obzir“, rekao je Peskov novinarima govoreći o situaciji sa Navaljnim.

Peskov je istakao da, ako šef evropske diplomatije Žozep Borelj donese Moskvi oštru poruku o situaciji sa Aleksejem Navaljnim, dobiće podjednako oštar odgovor svog kolege, ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

„Prvo, to je kolega našeg ministra spoljnih poslova Lavrova. Znate da je ministar spoljnih poslova Lavrov spreman da razgovara o situaciji sa moskovskim pritvorenikom – to je više puta govorio – spreman je da razgovara o tome otvoreno i vrlo iskreno. Zbog toga, ako dolazi neka oštra poruka, onda ne sumnjam da će naš ministar dati jednako oštar odgovor na ovu oštru poruku“, rekao je Peskov.

Portparol Kremlja istovremeno je naglasio da u Moskvi očekuju predstojeće kontakte i pregovore sa Boreljom, pošto su odnosi Rusije i Evropske unije „potpuno nezasluženo i neopravdano u fazi zamrzavanja“.

Moskva je zainteresovana da se ti odnosi razvijaju u interesu i zemalja Evropske unije i Rusije, dodao je on.

„I mi smo spremni da učinimo sve za to. Nadamo se da se neće dogoditi takva glupost kao što je povezivanje perspektiva rusko-evropskih odnosa sa slučajem ovog pritvorenika“, zaključio je Peskov.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj namerava da poseti Moskvu od 4. do 6. februara. Ranije je portparol spoljnopolitičke službe EU Piter Stano izjavio da je rasprava o situaciji sa Navaljnim „jedan od ciljeva Boreljove posete Rusiji“ i s tim u vezi on namerava da prenese „zajedničku poruku zemalja EU, a ne svoju ličnu“. 

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Situacija sa Navaljnim izrežirana


Rusija ima sve razloge da veruje da je situaciju sa Aleksejem Navaljnim izrežirao Zapad, budući da Nemačka još uvek nije pružila nikakve dokaze o njegovom trovanju, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Nakon ove istrage nisu nam dostavljene nikakve informacije koje bi realno pokazale osnovanost optužbi na račun ruskog rukovodstva. Ako optužujete, onda dokažite krivicu.

A ako govorite: ‘Neću vam ništa reći, jer je to tajna’, ili zato što to sam pacijent ne dozvoljava, znači da imamo sve osnove da verujemo da je ovo izrežirano“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare sa švedskom kolegicom An Linde, koja je u poseti Moskva kao predsedavajući OEBS-a.

Lavrov je dodao da s tim u vezi Rusija očekuje da Švedska bude transparentna u pružanju Rusiji podataka o Navaljnom.

„Očekujemo transparentnost i iskrenost u ovom pitanju od naših švedskih kolega“, rekao je ruski ministar.



Kremlj: Postupci snaga bezbednosti bili opravdani


Postupci snaga bezbednosti bili su i jesu opravdani imajući u vidu činjenicu da su protesti, održani širom Rusije, bili neodobreni i da je bilo provokacija, uvereni su u Kremlju.

„Postupci pripadnika snaga bezbednosti bili su, i, i dalje su opravdani ako se uzmu u obzir neodobreni protesti, koji su bili organizovani i agresivno ponašanje provokatora i huligana“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitri Peskov.

Neodobreni protesti u više gradova Rusije a u znak podrške opozicionaru Alekseju Navaljnom održani su 23. i 31. januara.

Kako je navela policija, 23. januara na ulice Moskve izašlo je oko 4.000 ljudi, a narednog vikenda oko 2.000.

Tokom prvog protesta privedeno više od hiljadu ljudi, a zvaničnih podataka o o broju tokom protesta u nedelju za sada nema.


izvor
izvor

[Dreadnought]

Moskovski sud: Posle pauze u toku pretres, Navaljni traži da ga oslobode


U Moskovskom gradskom sudu u toku je izricanje presude ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom. On je ranije osuđen za proneveru novca, a sud odlučuje da li će mu uslovna kazna biti zamenjena zatvorskom kaznom. Posle dvočasovne pauze počeo je pretres.

Navaljni govori prvi. On je zatražio da bude odmah oslobođen, a za ono što se događa u sudu tvrdi da je u suprotnosti sa zakonom. Rekao je i da je cilj procesa - zastrašivanje Rusa.

Sudija ga je nekoliko puta opomenuo da se tokom svog obraćanja ne bavi politikom.

Proces prati i petnaestak zaposlenih u ambasadama raznih zapadnih zemalja. Prisutan je i veliki broj novinara i snimatelja.

U sudnici je i supruga Navaljnog,  Julija.

Pristalice Navaljnog su najavile nove proteste za danas. Ispred zgrade suda je mirno, raspoređeni su pripadnici garde, kao i policija na konjima. Prethodno je bilo nekoliko privođenja.

Tokom suđenja predstavnici Federalne kazneno-popravne službe istakli su da je on i pre hospitalizacije kršio uslovnu slobodu. Kako se navodi, sedam puta se nije odazvao pozivu. Zatraženo je da mu se uslovna kazna zameni zatvorskom kaznom u dužini od tri i po godine, kao i da se kazni novčanom kaznom u iznosu od 500.000 rubalja (6.600 dolara).

izvor

[Dreadnought]

DW: Mogu li oni da prisile Putina da poklekne?


Desetine hiljada Rusa ponovo su protestovale protiv hapšenja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.

Raste i pritisak na predsednika Vladimira Putina. Mogu li demonstranti da prisile šefa Kremlja da poklekne?

Električni i obični pendreci protiv demonstranata. Više od 5.000 uhapšenih za samo jedan dan. Ruska policija tokom masovnih protesta širom zemlje nije baš bila nežna prema pristalicama uhapšenog Alekseja Navaljnog.

Najveći broj poznavalaca prilika to vidi kao prekomernu reakciju. I ocenjuje da to pokazuje nervozu u Kremlju. Ali, koliko su zaista demonstrantni za ruskog predsednika Vladimira Putina opasni? Može li novi talas protesta da mu uzdrma fotelju?

Šef umerene liberalne Fondacije peterburška politika, Mihail Vinogradov, u razgovoru za DW ocenjuje da promenu vlasti u Rusiji ne mogu da izazovu samo mase na ulicama.

Presudnije je „kolebanje elita“, dakle visokorangiranih državnih zvaničnika oko Putina, u vojsci i tajnim službama, ukazuje Vinogradov. Ako u Rusiji dođe do političkih turbulencija, onda se po pravilu događa podela unutar organa moći. Ali, „u ovom trenutku takav rascep ne postoji“. Vinogradov poredi ove proteste sa protestima 2019. pre izbora za moskovski gradski parlament. Smatra da ne bi ništa politički promenili.


Kremlj u defanzivi

Nezavisni politički analitičar Abas Galjamov misli međutim da demonstracije imaju više snage. U razgovoru za DW policijsku reakciju poredi sa odbranom tvrđave opkoljene jarkom. Snage bezbednosti su delovale „kao da su se sakrile iza zidina, podigle most preko jarka i čekaju neprijateljske napade“.

Galjamov smatra da to pokazuje da Kremlj sebe vidi u ulozi onog koji se brani. Politikolog kaže da su mu policajci delovali demotivisano i iznenađeno, bez obzira na njihovo žestoko postupanje sa demonstrantima. Nasuprot tome, kritičari Kremlja delovali su veoma motivisano. „Zbog toga što su vlastodršci bili u defanzivi, naredni protesti mogli bi da budu masovniji“, očekuje Galjamov.

A možda i nasilniji? U to međutim sumnja Ilija Grašenjkov iz Centra za razvoj regionalne politike, privatne političke fondacije sa sedištem u Moskvi. Grašenjkov smatra da aktuelni protest „prodire dublje“, da je jezgro demonstranata značajno „aktivnije“ nego na prethodnim protestima. „Oni svesno rizikuju da budu uhapšeni ili pretučeni, i uprkos tome izlaze na ulice. Šta više, najveći deo njih zaista gaji simpatije prema Navaljnom i traže njegovo puštanje na slobodu. Protest je ovoga puta rezultirao političkim zahtevom.“


Odlučuju elite

Ipak, Putina neće tako oterati s vlasti, uveren je Abas Galjamov. Isto kao i Mihail Vinogradov, i on smatra da je uloga elita presudna. „Naravno da neće demonstranti jednog dana da jurišaju na Crveni trg i izbace Putina iz Kremlja, ali protest ipak pokazuje da su ljudi nezdaovoljni elitama. To će jednog dana da utiče i na lojalnost elita (Kremlju, prim. red). A onda će i one da se pobune.“

Čak iako protesti nisu imali neki veliki efekat, niti je Navaljni nije pušten na slobodu, ipak su demonstracije u priličnoj meri politizovale zemlju, a možda su uticale i na neke Putinove birače u njihovim odlukama.

Naredne jeseni su, naime, parlamentarni izbori, tada se biraju poslanici za državnu Dumu. Politički eksperti ne isključuju da bi tzv. „smart voting“, odnosno „pametno glasanje“ koje je uveo Aleksej Navaljni, moglo i da se isplati. Cilj tog glasanja jeste da se što je moguće više glasova oduzme vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija. Navaljni preporučuje Rusima da glasaju za bilo koju drugu stranku, bez obzira koliko mala bila – za sve, samo ne za Jedinstvenu Rusiju. A za Navaljnog se računa samo jedno: da Putinova partija dobije što manje podrške, kako bi nekad mogla da bude i sklonjena s vlasti.

izvor