Вести из Русије

[MOTORISTA]

Rusija spremna na prekid odnosa sa Evropskom unijom
Novosti online 12. 02. 2021.

RUSIJA je spremna na prekid odnosa sa Evropskom unijom ukoliko Brisel uvede sankcije koje će stvoriti rizik za osetljive sfere ekonomije, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Naše polazište je da smo spremni na taj korak u slučaju da primetimo, kao što smo to mogli da vidimo u više navrata ranije, da se pripremaju sankcije koje bi stvorile riik za našu ekonomiju“, istakao je Lavrov. On je rekao i da Rusija ne želi da se izoluje od sveta, ali da je potrebno biti spreman za najgori mogući scenario.

„Ako želiš mir, pripremaj se za rat“, rekao je Lavrov.

Podsetimo, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nakon posete Moskvi izjavio je da se Evropska unija i Rusija nalaze na istorijskoj prekretnici po pitanju međusobnih odnosa.

„Izbor koji učinimo će odrediti međunarodnu dinamiku snaga u ovom veku: da li će se EU kretati ka kooperativnijem ili polarizovanijem modelu u odnosima sa Rusijom, da li će se zasnivati na otvorenim ili zatvorenim društvima“, rekao je Borelj prilikom podnošenja izveštaja evropskom parlamentu u vezi sa njegovom posetom Rusiji 4-6. februara.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Navaljni pred sudom zbog klevete – ponovo u sudnici strane diplomate


Aleksej Navaljni se ponovo našao pred sudom zbog klevete na račun veterana Drugog svetskog rata – saslušanje se odvija u Babuškinskom sudu u Moskvi, a novinari izveštavaju da u sudnici prisustvuju i strane diplomate.

Kako javlja dopisnik, u Babuškinski sud su stigle diplomate Letonije, Litvanije i Estonije. Pridružio im se i član delegacije Evropske unije u Moskvi.

Istovremeno, pres-služba britanske ambasade, čije su diplomate prisustvovale prethodnom saslušanju Navaljnog, danas je saopštila da predstavnici njihove ambasade neće prisustvovati u Babuškinskom sudu u Moskvi.

Veteran Drugog svetskog rata Ignat Artjomenko, koji je optužio Navaljnog za klevetu, odbio je da učestvuje u saslušanju, pozivajući se na „nekorektno ponašanje“ Navaljnog.

Glavna lekarka moskovske klinike je saopštila da Artjomenko ne može prisustvovati suđenju, jer ima mnoštvo hroničnih srčanih i plućnih bolesti.

Odbrana Navaljnog je podnela zahtev za izuzeće sudije Vere Akimove. Advokat Navaljnog Olga Mihajlova i Navaljni doveli su u pitanje njenu nepristrasnost i kompetentnost. Akimova je nekoliko puta opomenula Navaljnog i zapretila da će ga udaljiti iz sudnice.

Pored toga, portparolka Simonovskog suda u Moskvi Kristina Švadčenko je saopštila da je odbrana Navaljnog uložila žalbu na odluku suda da mu se uslovna kazna zameni zatvorskom u trajanju od 3,5 godine.

Navaljni je optužen za klevetu zbog njegovih komentara na video u kojem veteran Ignat Artjomenko izražava podršku izmenama Ustava Rusije. Krajem avgusta sud je rešio da obustavi postupak zbog bolesti Navaljnog, ali kada se sredinom januara vratio iz Nemačke u Rusiju, ročišta su nastavljena. On ne priznaje krivicu.

Podsetimo, Navaljni je uhapšen na aerodromu u Moksvi, jer se, kao uslovno osuđeni, nije odazivao na pozive policije. On je imao dve uslovne osude. Prva je u slučaju „Kirovles“ vezana za proneveru više od 16 miliona rubalja, a druga, u slučaju „Iv Roše“, za krađu od preko 30 miliona rubalja. Moskovski sud je doneo odluku da uslovna kazna Navaljnom bude zamenjena zatvorskom kaznom od tri i po godine.

Sudskom procesu prisustvovali su i predstavnici petnaestak zapadnih ambasada, a vodeće zapadne zemlje su posle izricanja presude zatražile od Rusije da opozicionar bude oslobođen.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka: Ove izjave su zaista zabrinjavajuće


Nemačko ministarstvo spoljnih poslova smatra uznemirujućim komentar ministra spoljnih poslova Rusije, koji je rekao da je Rusija spremna da zaoštri odnose s EU.

Do prekida odnosa sa EU moglo bi doći ukoliko Brisel uvede sankcije rizične za osetljive sfere ekonomije, naveo je Lavrov. "Naše polazište je da smo spremni na taj korak u slučaju da primetimo, kao što smo to mogli da vidimo u više navrata ranije, da se pripremaju sankcije koje bi stvorile riik za našu ekonomiju“, istakao je on

"Ove izjave su zaista zabrinjavajuće i neshvatljive", rekla je portparolka ministarstva spoljnih poslova, dok je vladin portparol Štefen Zajbert dodao da može samo da se saglasi sa tim, javlja Rojters.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova je prenela ocene Hajka Masa, koji nije odbacio mogućnost novih sankcija, ali je istovremeno naglasio da je bitno održati dijalog sa Rusijom.

izvor

[Dreadnought]

"Ako zavlada bezumlje, moramo biti spremni"


Rusija mora blagovremeno da se pripremi za samostalnost ako se Moskva suoči sa restrikcijama od EU i ukoliko zavlada bezumlje, izjavio portparol Kremlja.

"Ukoliko se suočimo sa destruktivnom linijom od Brisela, koja će naneti štetu našoj infrastrukturi, našim interesima, moramo biti spremni za te neprijateljske poteze", rekao je Dmitrij Peskov.

Peskov je poručio i da Rusija mora biti samodovoljna, da bude u stanju da osigura bezbednost po pitanju najosetljivijih strateških oblasti i da nadoknadi sve one niše koje EU može da zatvori.

"I to samo u slučaju da zavlada bezumlje i ukoliko se zaista primene te neprijateljske mere", naglasio je on.

Portparol Kremlja je prokomentarisao i izjavu ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova o tome da je Rusija spremna na prekid odnosa sa EU rekavši da su mediji smisao njegovih reči nedovoljno precizno protumačili i da Rusija neće biti inicijator toga.

"Rusija ne želi da prekine odnose sa EU, štaviše, Rusija želi da razvija odnose sa Unijom, međutim, ukoliko Brisel krene tim putem, onda će Rusija biti spremna. Moramo biti spremni za najcrnji scenario", dodao je Peskov.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Portparol Kremlja: Izvučeno iz konteksta


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je kasnije novinarima da su komentari Lavrova izvučeni iz konteksta, rekavši da Rusija želi da razvije odnose sa Briselom, ali da mora biti spremna na najgore.

Peskov je masovne medije okrivio za objavljivanje „senzacionalisičkog naslova“ bez konteksta, uprkos tome što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije prethodno, takođe bez konteksta, objavilo odlomak iz intervjua na svojoj internet-stranici.

Na pitanje da li je prekid odnosa sa EU opcija u budućnosti, Peskov je odgovorio da Rusija „naravno“ mora biti spremna na takve korake kada je pogođena „izuzetno destruktivnim“ potezima koji su oštetili njenu infrastrukturu.

Peskov je rekao da je Moskva morala biti spremna da zameni bilo koju svoju vitalnu infrastrukturu ako joj se uskrate neophodni elementi.


Borelj: Za Rusiju je demokratija egzisencijalna pretnja

U odvojenom intervjuu objavljenom u listu „Izvestija“, takođe danas, ruski stalni predstavnik pri EU Vladimir Čižov rekao je da će se pregovori Rusije i EU nastaviti. On je ujedno ocenio da je poseta Žozepa Borelja Moskvi „pozitivan znak“.

Taj komentar je usledio nakon što je šef diplomatije EU u utorak izjavio da veruje da Rusija želi da se „otcepi od Evrope“ i podeli Zapad. „Ruska vlada ide zabrinjavajućim, autoritarnim putem“, rekao je Borelj. „Čini se da gotovo nema mesta za razvoj demokratskih alternativa... Oni su nemilosrdni u gušenju bilo kakvih takvih pokušaja“, rekao je Borelj pred Evropskim parlamentom. On je takođe naglasio da Kremlj demokratiju vidi kao „egzistencijalnu pretnju“.

Boreljove izjave, koje je podržao predsednik Saveta EU Šarl Mišel, ukazuju na da EU zauzima tvrđi stav prema Moskvi, posle godina traženja boljih veza sa tom zemljom.


Francuska i Nemačka dale zeleno svetlo

Evropska unija je nagovestila da će uvesti nove sankcije Moskvi zbog toga što je ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog poslala u zatvor i grubo suzbijala demonstracije u Rusiji.

Prema nekim izveštajima, nakon što su Francuska i Nemačka dale zeleno svetlo, EU planira da nametne zabranu putovanja i zamrzavanje imovine saradnicima ruskog predsednika Vladimira Putina.

izvor

[MOTORISTA]

Džihadisti iz Sirije planiraju napade tokom protesta, pomenuo i Amerikance
Novosti online 12. 02. 2021.

SPECIJALNE službe redovno dobijaju signale o planovima terorista u Rusiji, stečeno je ogromno iskustvo i zemlja je prilično pouzdano zaštićena od tog zla, rekao je šef Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin.

- Prilično redovno dobijamo signale o određenim namerama, planovima militanata, terorista, članova terorističke organizacije. Želeo bih reći da su ruske specijalne službe, bezbednosne snage, pre svega Federalna služba bezbednosti, stekle ogromno iskustvo u borbi protiv međunarodnog terorizma i ispravno je reći da je Rusija prilično pouzdano zaštićena od tog zla - rekao je Nariškin, komentarišući vest izvora iz bezbednosnih snaga da teroristi organizacije „Tahril el Šam“ pripremaju militante za napade u različitim gradovima Rusije na mestima održavanja masovnih protesta. Osvrnuo se i na saradnju sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) rekavši da je kandidat za šefa agencije Vilijam Berns čovek sa vrednom biografijom.

- On je osoba sa prilično temeljnim znanjima i iskustvom u oblasti međunarodnih odnosa, međunarodne politike i ima veoma vrednu radnu biografiju. U toj biografiji nema nikakvih neprijatnih momenata, kao što je bio slučaj sa njegovom prethodnicom Džinom Haspel - rekao je šef ruskih obaveštajaca. On je istakao da će ruska služba sarađivati sa CIA koliko to bude moguće.

- Naša saradnja se praktično nije prekidala. Razmenjujemo različite informacije na temu borbe protiv međunarodnog terorizma - saopštio je Nariškin. Komentarišući saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Rusije da ruska nesistemska opozicija direktno sarađuje sa Zapadom, Nariškin je rekao da MIP ne preuveličava kada govori o tome.

- MIP Rusije u svojim komentarima ne greši i ne preuveličava. Mogu samo da dodam da oni koji sarađuju sa specijalnim službama zemalja koje vode prema Rusiji neprijateljsku politiku, oni se ne nazivaju opozicionarima. Ovde se treba koristiti drugi termin - rekao je Nariškin.

Ranije je saopšteno da su vođe terorističke organizacije Tahrir el Šam uputili svoje pristalice da izvode napade u različitim gradovima Rusije na mestima održavanja masovnih protesta. U te svrhe lideri terorističkih organizacija pripremaju najpouzdanije i najiskusnije militante među regrutima, koji imaju rusko poreklo ili koji su vrbovani u zemljama koje se graniče sa Rusijom. Podsetimo, na sajtu tranzicionog tima izabranog predsednika SAD Džoa Bajdena ranije se pojavilo saopštenje da će na mesto direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) biti imenovan Vilijam Berns. On je bio ambasador SAD u Moskvi od 2005. godine do 2008. godine. Berns se povukao iz spoljnopolitičke službe 2014. godine nakon 33 godine diplomatske karijere. Trenutno je na čelu Fonda Karnegi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

петак, 12.02.2021.
Биљана Митриновић

Исти сценарио за Москву, Хонгконг и Минск

Западне друштвене мреже су биле преплављене позивима и упутствима како да се руски тинејџери што боље припреме за протесте

Током недавних протеста подршке ухапшеном опозиционару Алексеју Наваљном Русе су највише иритирали позиви преко друштвених мрежа упућени тинејџерима да изађу на улице. Како је то изгледало, описао је новинар Александар Жирнов: „Непуна три дана након што се ’берлински пацијент’ вратио у Русију, моја 13-годишња ћерка ме је засула питањима: ко је Наваљни, зашто га треба бранити и зашто треба извадити СИМ картицу из телефона кад се буде ишло на митинг 23. јануара”, написао је овај отац.

Друштвене мреже су тада биле преплављене позивима и детаљним упутствима како да се ова деца што боље припреме: не носите са собом документе (ако их имате), носите неупадљиву одећу и удобне ципеле (да бисте се лакше сакрили и побегли), сакријте све „посебне знакове” (тетоваже, офарбану косу и сл), носите маску и заштитне наочаре, телефон заштитите лозинком (још боље је да га оставите код куће или извадите СИМ картицу), понесите млеко (због заштите од сузавца), пратите ситуацију и гледајте око себе, ако вас ухвате, реците да још немате 18 година.

Министарство унутрашњих послова и тужилаштво су више пута упозоравали на одговорност организатора и учесника у овим протестима, а тужилаштво је захтевало ограничавање приступа порталима који су ширили ове позиве. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да руководства америчких ИТ компанија намерно промовишу садржаје који подстичу акције у Русији и да се припреме за нелегалне скупове воде према смерницама САД. Захарова тврди да нема сумње да је руководство компанија намерно, уз употребу алгоритма који „избацује” приоритетне садржаје, масовно промовисало овакве садржаје: „Све ово је било у вези с политичком подршком западног мејнстрима, који је руске грађане обманама и ширењем дезинформација отворено подстицао на илегалне активности”.

Комисија Државне думе која се бавила утврђивањем чињеница које говоре о страном мешању у ове акције, установила је да постоје озбиљне подударности и веома слични сценарији између последњих протеста у Москви и Санкт Петербургу и летошњих у Минску и Хонгконгу. Председник комисије Василиј Пискарев рекао је руским медијима да постоји подударност у следећим областима: примењена је иста тактика деловања демонстраната, иста је циљна група демонстраната, објављују се имена припадника полицијских снага, истоветна је реакција страних званичника, као и координисана информативна подршка истих страних медија, пласирање лажних информација и фотографија. Он је нагласио да су страни држављани, укључујући и оне из Украјине, умешани у ширење лажних вести на друштвеним мрежама о забрањеним скуповима у Москви.

Комисија је утврдила да су велике стране платформе „Фејсбук”, „Твитер”, „Инстаграм”, „Тикток” и „Јутјуб” као по команди почеле да позивају малолетнике да учествују на протестима у Москви и другим градовима Руске Федерације 23. и 31. јануара. Пискарев је навео да су западни медији емитовали директне преносе на „пристрастан начин”, а у томе су предњачили Радио Слободна Европа – Радио Слобода, телевизијски канал Садашње време, Глас Америке, Дојче веле. Британски Би-Би-Си је на „Твитеру” објавио и мапу са неколико десетина руских градова у којима се наводно одржавају протести, стварајући слику масовности демонстрација и готово устанка у целој Русији. Радио Слобода и Глас Америке, које финансира америчка влада, још одраније су одлуком Министарства правде стављени на листу медија који обављају функције страног агента у Русији.

Амбасада САД у Москви је на свом интернет сајту 22. јануара поставила списак места окупљања на неодобреним протестима присталица Наваљног. Према тим информацијама, протести ће бити одржани у 38 градова, објављене су руте којима ће се кретати, а „провучена” је и информација о кретању демонстраната према Кремљу. У том саопштењу, које је објављено и на „Твитеру”, наведено је да САД подржавају право свих људи на мирне протесте и слободу изражавања мишљења, а да су руске власти усмерене на „гушење тих права”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

"Oprosti Americi, ignoriši Francusku, kazni Nemačku": Kako Rusija planira da se obračuna sa Zapadom
J.R. 13.02.2021.

Kada je administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša 2004. godine odlučivala kako da odgovori na savez koju su Francuska, Nemačka i Rusija stvorile u Savetu bezbednosti UN-a protiveći se američkoj invaziji na Irak, američka savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs je kratko rekla: "Oprostite Rusiji, ignorišite Nemačku i kaznite Francusku“. Mislila je na činjenicu da je bivši francuski predsednik Žak Širak bio taj koji je organizovao antiameričku koaliciju.

Sada se Moskva, suočena sa krizom zbog trovanja i hapšenja opozicionara Alekseja Navaljnog, odlučila za strategiju budućih odnosa sa Zapadom koja se može sumirati na sledeći način: "Oprosti Americi, ignoriši Francusku i kazni Nemačku - preko Evropske unije“.

Ova strategija je pokušaj da se izbegne ono što bi postalo situacija u kojoj bi Navaljni bio nevidljivo prisutan kad god bi se predsednik Vladimir Putin susreo ili razgovarao sa zapadnim liderima. Svi visoki ruski zvaničnici sada mogu da očekuju od svojih zapadnih kolega da, uz različit stepen insistiranja, zahtevaju puštanje Navaljnog prilikom svakog susreta. To je postalo jasno kada su G7 ministri spoljnih poslova izdali zajedničko saopštenje bez presedana u kojem pozivaju na Navaljnovo trenutno i bezuslovno puštanje na slobodu i istragu njegovog trovanja. Nervozna reakcija ministarstva spoljnih poslova Rusije na ovo saopštenje govori sama za sebe. Međutim, ovo nikako nije novi izazov za rusku spoljnu politiku. Od 2003. do 2013. godine, Moskva je pojačavala antizapadnu ofanzivu, uspešno se odbranila od zapadnog pritiska zbog hapšenja bivšeg izvršnog direktora Jukosa i Putinovog političkog rivala Mihaila Hodorkovskog.

Hapšenje Navaljnog i prethodno trovanje onim za šta je OPCV dokazalo da je hemijski agens novičok, stvorili neprijatnu političku situaciju za zapadne lidere. Kako ocenjuje "Moskou tajms", oni sada ne mogu da imaju nikakve veze sa visokim ruskim zvaničnicima, a da pritom ne zahtevaju puštanje opozicionara. To se posebno odnosi na Nemačku, u koju je Navaljni prevezen helikopterom i u kojoj se lečio kao lični gost kancelarke Angele Merkel. Ona je takođe lično objavila podatke koji pokazuju da su hemijski agensi korišćeni u njegovom trovanju. Nema sumnje da bi ruski lideri više voleli da uopšte izbegnu temu Navaljnog, ali to teško da je moguće. Glavni izazov koji je sada pred njima je da ne dozvole da Zapad dozvoli pitanje Navaljnog koristi kao sredstvo za mešanje u ruske unutrašnje poslove i politiku.

Uzdržana i kontrolisana prepirka sa Zapadom oko Navaljnog zapravo može da koristi Rusiji. To Kremlju daje mogućnost da pojača zvaničnu propagandu o neprijateljskom mešanju iz inostranstva, napadima u suverenitet Rusije i aktivnostima stranih agenata. Na spoljnopolitičkom planu, oslobađa Кremlj insceniranja onoga što naziva "zlonamernim akcijama Zapada“, sa ciljem izazivanja povratnih antiruskih akcija koje bi konsolidovale rusko društvo oko zastave vladajućeg režima. Iako se neki zapadni analitičari plaše da bi zapadni pritisak mogao da isprovocira Rusiju da pokrene provokativniju spoljnu politiku, "Moskou tajms" ocenjuje da će verovatno doći do suprotnog efekta. I, nasuprot nekim nedavnim predviđanjima, Moskva neće glumiti uvređenost i odustati od dijaloga i saradnje sa Zapadom, niti će se povući iz institucija i sistema koji služe interesima Amerike i EU.

Za Кremlj održavanje ili čak širenje saradnje sa Zapadom na višim nivoima vlasti i stvaranje novih platformi za dijalog, poput predloženog samita P5 članica Saveta bezbednosti UN, samo po sebi pomaže u obezbeđivanju legitimiteta ruske vlade, stvara domaću podršku i omogućava liderima da tu podršku kanališu po potrebi. Moskva se stoga suočava sa hitnim spoljnopolitičkim zadatkom stvaranja višestranog pristupa ključnim zapadnim igračima kako bi ih sprečila da formiraju jedinstveni front u vezi sa slučajem Navaljnog. Otuda ono "Oprosti Americi, ignoriši Francusku i kazni Nemačku (EU)“.

Amerika

Što se Amerike tiče, Moskva se odlučila za obnavljanje sistematskih diplomatskih odnosa na visokom nivou, uključujući mehanizam za redovne sastanke dvojice predsednika. Ta vrsta dijaloga, koju je prvo umanjio bivši predsednik Barak Obama, a nije je obnovio bivši predsednik Donald Tramp, sada se smatra suštinski vrednom. Za Rusiju takav dijalog ne mora da urodi plodom, on jednostavno mora da postoji. Osim što pomaže u prevazilaženju sporadičnih kriza, on jača status Rusije kao velike globalne sile i ruskoj vladi daje spoljni legitimitet u očima ruskog naroda. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, uprkos svojoj oštroj retorici i zahtevima za hitno i puštanje Navaljnog, nije preduzela nikakve konkretne akcije protiv Rusije. Ovo stvara priliku za Кremlj da ignoriše agresivnu retoriku i "oprosti Americi“, kako bi novo poglavlje odnosa imalo čist početak.

Francuska

Ignorisanje Francuske je jednostavna strategija koja od Moskve zahteva samo malo uzdržavanja u oceni politike francuskog predsednika Emanuela Makrona. Posle čuvenog "dijaloga gluvih“ 14. septembra, kada je Putin "vređao galsku inteligenciju“ sugerišući francuskom lideru da je trovanje Navaljnog "sumnjiva predstava", i kada je Makron naknadno rekao pred Generalnom skupštinom UN-a da Rusija treba da "potpuno da rasvetli pokušaj ubistva političke opozicione ličnosti“, francuski lider se brzo vratio strateškom dijalogu sa Rusijom bez kojeg je, kako je kazao, "mir u Evropi nemoguć“. Takođe je izrazio podršku Putinovoj inicijativi da održi samit stalnih članica Saveta bezbednosti UN i to uprkos nespremnosti Moskve da pokaže fleksibilnost ili čak da odgovori na francuske predloge da, na primer, održi dijalog o raketama srednjeg i kraćeg dometa u Evropi.

Moskva je dobro svesna da Makronova pozicija ne uživa veliku podršku u EU, ali njegova retorika "strateškog dijaloga“ sa Rusijom korisna je za Кremlj. Ako je francuski predsednik voljan da pusti Rusiju da ga igra svoju igru zbog vlastitih interesa, Kremlju je bolje da se ne meša u njegovu politiku.

Nemačka

Кažnjavanje Nemačke zahteva od Moskve da koristi propagandu koja bi oštetila imidž odlazeće kancelarke Merkel. Ona je zahtevala početkom septembra da ruske vlasti "razjasne upotrebu hemijskog oružja“ u trovanju Navaljnog. Potez Merkelove, kao i naknadni boravak Navaljnog u Nemačkoj pod zaštitom nemačke vlade, u velikoj meri su izazvali negodovanje u Кremlju. Za Moskvu je to značilo da Nemačka odbacuje svoj "specijalni odnos“ sa Rusijom i objavljuje lični rat ruskom rukovodstvu. Moskva razume da boravak Navaljnog u Nemačkoj stvara moralnu i političku obavezu za Merkelovu da se dalje meša u ruske unutrašnje stvari. Po mišljenju Кremlja, ovo u narednom periodu ugrožava ključni spoljnopolitički cilj obezbeđivanja ruske „pune suverenosti od spoljnog uticaja“.

Rešenje Кremlja za ovu dilemu je da lično diskredituje Merkelovu, ostavljajući pritom otvorena vrata pragmatičnom dijalogu sa budućim nemačkim rukovodstvom. Moskva je javno optužila Merkelovu da laže o trovanju Navaljnog, čak nagoveštavajući da je hemijsko oružje protiv njega upotrebljeno na nemačkoj teritoriji. Budući da Nemačka igra vodeću ulogu u EU, a Berlin promoviše jedinstven evropski odgovor na trovanje Navaljnog, Moskva smatra da mora da zauzme oštar stav prema Briselu.

Iz tog razloga je prošlonedeljna poseta evropskog šefa diplomatije Đuzepa Borelja Moskvi bila od početka osuđena na propast. Moskva se osećala primoranom da nedvosmisleno stavi do znanja da su sve rasprave o Navaljnom zabranjene i da svaka mogućnost pritiska EU na Rusiju u vezi sa sudbinom lidera opozicije i nasilnim suzbijanjem protesta ne dolazi u obzir.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Irish MEP slates 'Russophobia' in Euro parliament, calls Navalny racist

An Irish MEP has called Alexey Navalny a ‘racist’ and slammed the European parliament for its ‘Russophobia’ over its reaction to a visit to Moscow by EU High Representative for Foreign Affairs Josep Borrell.
More than 50 members signed a letter last week condemning Borrell for not confronting the Kremlin over the jailing of opposition figure Navalny.

However, left-wing MEP Clare Daly, of the Independents 4 Change party, backed Borrell, telling the chamber:

‘Listening to the relentless Russophobia in this place, why are people surprised that Russia sees no point in engaging with the EU? I am as happy as anybody else to stand up for anybody’s rights including Navalny’s. But let’s be honest about him.

‘He is a vicious, anti-immigrant racist on maybe four percent of the support and rallying hundreds of thousands in cities of millions, hardly a mass movement. And we would not be discussing him at all if he had been arrested anywhere else other than in Russia.’

She added that, meanwhile, Julian Assange has been detained for ‘exposing US war crimes’ and listed other people jailed for political reasons without sanctions on the countries holding them.

She also claimed that there is a ‘geopolitical agenda fuelled by a military-industrial complex that who need an enemy to justify their millions’ and that Borrell was right to go to Moscow because ‘we should be engaged in dialogue not war’.

[MOTORISTA]

U Rusiji sahranjeni posmrtni ostaci ruskih i francuskih vojnika iz 1812. godine
SVET Autor: FoNet 13. feb. 2021

U Rusiji su sahranjeni posmrtni ostaci ruskih i francuskih vojnika, koji su poginuli prilikom povlačenja Napoleonove vojske 1812. godine, a ceremoniji u gradu Vjazmi prisustvovali su zvaničnici dve zemlje i potomci ruskih i francuskih vojskovođa.

Posmrtni ostaci 120 vojnika, tri žene i tri dečaka nalazili su se u osam kovčega prekrivenih ruskim i francuskim zastavama, a na groblju u lokalnom manastiru sahranjeni su uz počasne topovske plotune, preneo je BBC. Ostaci su pre dve godine pronađeni slučajno u jednoj masovoj grobnici između Smolenska i Moskve i prvobitno se mislilo da je reč o vojnicima iz Drugog svetskog rata, ali su forenzičari antropolozi utvrdili da se radi o vojnicima iz Napoleonovog pohoda na Rusiju. Pretpostavlja se da su tri žene bile bolničarke u ruskoj vojsci, a trojica dečaka bubnjari.

Svi vojnici poginuli su u velikoj bici kod Vjazme 3. novembra 1812, dve sedmice nakon početka povlačenja francuske vojske iz Moskve. Napoleonova armija je tada pretrpela velike gubitke, a njen pohod je završio katastrofalnim porazom prilikom prelaska reke Berezine. Sahrani su, pored ostalih prisustvovali Julija Hitrova, čukununuka najslavnijeg ruskog generala Mihaila Kutuzova, kao i čukununuk Napoleonovog maršala Žoakima Mira, koji je učestvovao u pohodu na Rusiju, ali je uspeo da se vrati u Francusku.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Putin: Što smo snažniji, to jača politika obuzdavanja Rusije
Tanjug 14.02.2021.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija još nije dostigla svoj vrhunac i da dostignuća Rusije u mnogim oblastima izazivaju ljutnju i otuda politika obuzdavanja prema njoj.

- Naši naučnici su izumeli vakcinu. To nije jedino dostignuće. Imamo ih mnogo. To počinje da ljuti. Otuda i politika obuzdavanja. Čim smo se stabilizovali, stali na noge, odmah je počela politika obuzdavanja. Zar to ne vidite? Upravo tada, tiho, malim koracima, pa onda sve snažnije - rekao je on tokom sastanka sa urednicima ruskih medija koji je prenosila televizija Rusija 24. Kako je dodao, što je Rusija postajala snažnija, to je bila jača i ta politika obuzdavanja, prenosi Sputnjik. On je rekao i da Rusija jača uticaj u postsovjetskom prostoru i da to Zapad želi da suzbije. Putin je naglasio i da Rusija nikad neće okrenuti leđa Donbasu, preneo je TASS.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putin: Protivnici Rusije iskoristili Navaljnog


Protivnici Rusije iskoristili su situaciju akumuliranog besa i nezadovoljstva među ljudima i upravo u tom trenutku su iskoristili Alekseja Navaljnog, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„A sad u vezi s tim što su ljudi izlazili na proteste, i to ne zbog tog statiste...Znate o čemu se radi? I njega koriste upravo sada, upravo onda kada u svim zemljama sveta, pa i kod nas, počinje da se javlja zamor kod ljudi, akumulirani bes, nezadovoljstvo, između ostalog, zbog uslova u kojima žive, nivoom prihoda“, ocenio je Putin u razgovoru sa urednicima ruskih medija, koji je prenosila TV „Rusija 24“.

Kako je dodao, ljudima je sada život teži.

„Pandemija, nije pandemija, lošije se živi... Ko je kriv? Rukovodstvo. Takva je sudbina rukovodstva, tu se ništa ne može... I, naravno, to pokušavaju da koriste u Evropi, i u drugim zemljama, u SAD. Tom situacijom se koriste opozicione snage. I kod nas pokušavaju da se time koriste. I koristili su se. Naravno, kako da ne! Na to se i računalo“, rekao je on.

Problema je mnogo, bes se nakuplja, ljude možemo da razumemo, i vlast je dužna ne da novcem rešava probleme, već da se naoruža strpljenjem i da radi ritmično, dodao je Putin.

izvor

[MOTORISTA]

Ruska policija objavila jeziv snimak: Ko digne glas protiv vlasti, čeka ga poniženje i tortura
M.I.M. 14.02.2021.

Snimak hapšenja i ponižavanja novinara Genadija Šulge izazvao je bes javnosti nakon što je objavljen na “Tviteru”.

Na snimku objavljenom 6. februara vidi se Šulga na podu, bez majice, dok mu policajac agresivno povlači glavu na gore kako bi odgovarao na pitanja. Ispred Šulgine glave vide se činije sa psećom hranom.



Prema ruskoj opozicionoj “Novaji Gazeti”, najmanje četvoro akvitista uhapšeno je 6. februara, a Šulga je bio jedan od njih. Šulga vodi portal “Njuzboks24” i poznat je po praćenju protesta, posebno demonstracija u Vladivostoku koje su održane 23. januara u znak podrške ruskom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom, koji je uhapšen sredinom istog meseca zbog navodnog kršenja uslovne kazne. Navaljni je uhapšen po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde se na klinici u Berlinu lečio nakon trovanja “novičokom” prošlog avgusta. Ruska policija ganja demonstrante koji su blokirali saobraćaj i upali su u Šulgin stan u okviru te istrage. Uzeli su njegov kompjuter, telefone i drugu opremu i snimili ponižavajuće hapšenje, navodi “Observers”. U snimku objavljenom sledećeg dana na portal “Njuzboks24” i “Jutjubu” Šulga je objasnio šta se dogodilo, navodeći da je policija došla u njegov stan oko 7.00 ujutro i da je čitava akcija trajala dva sata. Odveli su ga na ispitivanje u lokalnu stanicu i pustili oko 13.00 sati.

- Držali su me na podu (moje kuće) i ispitivali kao da sam švercer droga, silovatelj ili terorista. Znao sam da će objaviti taj snimak jer su to pomenuli… iako nisam ništa priznao na njemu.

Šulga je za BBC ispričao kako su policajci provalili u stan i strčali niz hodnik.

- Ja sam u tom trenutku bio u drugoj sobi. Zgrabili su me za vrat i bacili na pod. Verovatno su me nečim uboli jer me je noga počela da me boli kasnije. Udario sam glavom u činijice za psa - naveo je on.

Na snimku se čuje kako policajac pita Šulgu da li zna zašto je priveden.

- Mislim da mogu da pogodim - odgovara on.

Šulga, koji je pratio proteste uživo, smatra da ga je policija objavila da zastraši ljude.

- Ovaj video je pušten da plaši ljude… Da pokaže ljudima šta (vlasti) mogu da urade, šta će se dogoditi ljudima koji govore istinu oko onog što se dešava u zemlji - smatra on. Šulga je istakao da je glavni cilj prikazivanja sile da izvrše pritisak na njega i njegovu ženu Natašu, kojoj je policija takođe rekla da legne na pod.

- Da pokušaju da nas uplaše… Ovo nema nikakve veze sa održavanjem reda i zakona. Ja nisam kriminalac – zaključio je Šulga.

BBC navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije odbilo da komentariše slučaj na njihov upit i podseća na raniju izjavu portparola Kremlja, koji je rekao da “održavanje neovlašćenih relija uzrokuje zabrinutost i pokazuje da su oštre policijske mere opravdane”.

- Putinov režim je pre bar nosio masku demokratije. Pokušao je da pokaže svetu da imamo neku vrstu demokratskih institucija. Sada, nakon ovog što se dogodilo, maske su pale. Mislim da je čudno što su ga objavili jer su u želji da me ponize u stvari ponizili sebe - dodao je Šulga - Kad su ljudi videli moje lice pored pseće činijice, izbio je bes. Ljudi su videli da policija time samo pokušava da me ponizi. Srećan sam što mi ćerka nije bila u kući kad su došli.

On je istakao da su policajci tokom njegovog ispitivanja potvrdili da je on bio svedok političkih događaja 23. januara. Šulga stoga smatra da je brutalno ispitivanje i objavljivanje snimka posledica “policijske države”.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Šta je bivši kancelar poručio sunarodnicima
Novosti online 14. 02. 2021.

ZNAMO iz sopstvene istorije da, kada smo imali dobre odnose sa Rusijom, na kontinentu je vladao mir.

Kada je bilo drugačije, nije bilo mira, podsetio je Nemce Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar. Šreder je govorio u utorak povodom 14. godišnjici „Minhenskog govora“ Vladimira Putina. Slučaj je hteo da su istog dana u Briselu poslanici Evropskog parlamenta očitali bukvicu šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju zbog njegove „neblagovremene“ posete Moskvi. Špancu su uglavnom zamerali istočni Evropljani, a on je, u suštini, branio ono što brani Šreder. Borelj je govorio o istorijskom izboru za Evropu:

„Nalazimo se na istorijskoj prekretnici kada su u pitanju odnosi sa Rusijom. Naš izbor će odrediti međunarodnu dinamiku sila u ovom veku. Da li će EU krenuti ka više kooperativnom ili polarizovanijem modelu u odnosima sa Rusijom, da li će se oslanjati na otvorena ili zatvorena društva?“

Evropski poslanici kojima se Borelj obratio mogu da se opuste: neće oni morati da biraju. Politika EU zavisi od glasa Nemačke (i delimično Francuske), i zato je za Rusiju najvažnije ono što se govori u Berlinu, navodi u tekstu za RIA Novosti Petar Akopov. A tamo se odvija ozbiljna borba. Nemačka će ove godine morati da prođe kroz promenu vlasti. Merkelova odlazi i time se ne završava samo njena epoha. Završava se vreme kada je bilo moguće odlagati izbore, i zato je ulog tako velik. Kao njen prethodnik, Šreder razume o čemu se radi, zbog čega braneći odnose sa Rusijom pribegava najčešćim argumentima: govori o ratu i miru. On se obraća svim Evropljanima, ali pre svega Nemcima, nemačkoj eliti. Da li želite da izgradite ujedinjenu Evropu oko Nemačke? Tada se setite nemačke istorije i nećete imati sumnje u to kakav odnos treba da imate sa Rusijom.

ŠTA ŠREDER PORUČUJE NEMCIMA

Šreder je to mogao jednostavnije da kaže: Nemačka duguje zahvalnost Rusiji za dve od tri ujedinjene organizacije tokom proteklog veka. Da, Nemci prošlog meseca nisu slavili 150. godišnjicu stvaranja Drugog rajha, ali Bizmarkovi planovi da ujedini nemačke zemlje (koje su pre Napoleona živele u okviru konfederalnog Svetog rimskog carstva nemačke nacije) nikada se ne bi ostvarili da je Rusko carstvo bilo protiv toga.

Četiri decenije kasnije, Nemci i Rusi su se našli u Prvom svetskom ratu koji se završio propašću obe imperije. Sledeće ujedinjenje nemačkih zemalja se dogodilo za vreme Hitlerove vladavine (u isto vreme je Evropa počela da se okuplja oko nemačkog jezgra), a njegova posledica je bila agresija Rajha na Istok, napad na Rusiju. Sa katastrofalnim rezultatom za Nemačku koju su pobednici podelili.

Posle toga je njen zapadni deo bio vezan atlantskim vezama i počeo je da se integriše u jedinstvenu Zapadnu Evropu. Ali čak i tada, nemačke elite su imale dovoljno pameti i volje da održavaju dobre odnose sa Moskvom, time izbegavajući da se pretvore u antiruski bedem. Treće ujedinjenje Nemačke je bilo posledica krize i raspada SSSR-a, ali ono se dogodilo na rusku inicijativu, uprkos željama atlantista koji su se plašili prekomernog jačanja SRN i njenog okretanja prema Rusiji ili povlačenja iz NATO-a.

Odnosno, svaki Nemac koje su nemački nacionalni interesi važni, ne može a da ne razume značaj odnosa sa Rusijom za njegovu zemlju. Zašto onda Šreder mora da objašnjava naizgled očigledne stvari? Zato što mnogi Nemci nemaju nacionalnu svest. Vaspitavani su u skladu sa ideološkim katehizisom koji su Anglosaksonci stvorili za Nemačku, plaše se čak i da razmišljaju o nacionalnim interesima.

Ipak, Nemačka je toliko kriva pred svima, tako da Nemci ne mogu da stave sebe iznad drugih, ne mogu da odbrane svoja prava. Najviše što mogu jeste da se ponose pravom da budu Evropljani, da brane zajedničke evropske interese, da budu bolji, posebno obučeni i vaspitani u atlantskom duhu. Nije iznenađujuće što je Rusiji na ovoj slici sveta dodeljena uloga opasnog, nepredvidivog, agresivnog suseda sa kojim se može imati neka vrsta posla, ali od kojeg se uvek mogu očekivati neke neprijatnosti i problemi.

UTICAJ ANTIRUSKE PROPAGANDE SVE MANjE EFIKASAN

Tome su ih učili dugo, posebno nemačku elitu. Istovremeno, uticaj antiruske propagande na mase svake godine je sve manje efikasan. Na primer, ako pogledate ankete javnog mnjenja, za dobre odnose sa Rusijom se zalaže malo više ljudi nego onih za bliski savez sa SAD-om. Razočaranje u SAD traje već duži niz godina, a za vreme Trampa ono se samo povećalo. I ovde su atlantisti, pristalice stroge orijentacija na SAD, već dali svoj doprinos, jer su oni, kao i njihove američke kolege, morali da grde Trampa svim snagama sve četiri godine, zbog izdaje ideje o ujedinjenom Zapadu i atlantskoj solidarnosti.

Ali Trampa više nema na toj poziciji, a Zapad nikako da se sastavi. Većina Nemaca ne veruje u perspektive za savezništvo sa Amerikom, ne žele da stanu na njenu stranu u sukobu sa Kinom, i neće da popravljaju ono što su Amerikanci pogrešno uradili (misli se na sve vezano za Ukrajinu) tokom obračuna sa Rusijom. Odnosno, narod je spreman za nezavisnost, ali šta je sa elitama?

Oni govore sve češće, mada pažljivo, o potrebi da preuzmu odgovornost na sebe, naravno pod uslovom da je reč o Evropi i svim Evropljanima. Ali ne možete zavaravati sebe, a kamoli druge ljude — sve zavisi od Nemačke. Pred Nemačkom je zaista istorijski izbor: krajnje je vreme da obriše atlantski pepeo sa svojih nogu (ovde se ne radi o izlasku iz NATO-a, već o vraćanju nezavisnog geopolitičkog razmišljanja) i da preuzme odgovornost za svoju budućnost i Evropu. Više neće biti moguće odustajati od izbora, odugovlačiti i manevrisati. Jer će se sada od Nemačke ponovo tražiti da se zakune na vernost atlantskom projektu, to jest, da se pridruži antikineskoj igri, da potvrdi svoju odanost kursu za zadržavanje Rusije. Nemačke elite (većina njih) to kategorički ne želi, jer sa jedne strane razumeju stavove svojih glasača.

TRENUTAK ISTINE ZA NEMAČKU ELITU

Stoga pre septembarskih izbora i neposredno nakon njih, tokom pregovora o novoj koaliciji, nastupiće trenutak istine za nemačke elite. Sada su oba glavna pretendenta na mesto kancelara premijeri dve najveće nemačke države. Armin Lašet iz Severne Rajne-Vestfalije i Markus Zeder iz Bavarske. Još uvek nije jasno koga će od njih Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) nominovati za kancelara, ali načelno pitanje će biti koja će još stranka (ili stranke) ući u vladajuću koaliciju - od ovoga će zavisiti nivo nezavisnosti nove nemačke vlade. Lašet i Zeder teže ka tome da brane nemačke interese u Evropi i svetu (stoga nije slučajan njihov sasvim razuman odnos prema Rusiji i Putinu), ali zbog koalicionih partnera njihova sloboda da vode svoju politiku može biti primetno ograničena.

Ali kakav god da bude sastav nove nemačke vladajuće koalicije, ona će biti ta koja će morati da donese istorijsku odluku o budućim odnosima sa Rusijom. Od nje će zavisiti sudbina Nemačke (pa dakle i Evrope) u narednih nekoliko decenija. Decenije koje će u svakom slučaju postati odlučujuće za našeg zapadnog suseda, ne u smislu rata sa Rusijom, već u smislu očuvanja njega samog. Bez Rusije, a još više protiv Rusije, Nemačka neće moći da ujedini Evropu, a povlačenje iz evropskih integracija bi rezultiralo ogromnim problemima za samu Nemačku. Rusija ne planira da plaši bilo koga. Ona, poput Gerharda Šredera, samo može da podseti Nemce na lekcije iz njihove istorije.

Izvor: www.novosti.rs