JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 148
|
|
« Reply #1 on: January 13, 2016, 02:23:06 pm » |
|
Рођен сам у Бихаћу. Кад? То, мислим, неће ни за ког бити занимљиво. Отац ми је после 1830. године дошао из Цариграда. Онда је често бивало да са Турцима крећу и многи Арабљани, па и Црнци. Мој отац се звао Ибрахим Мерџан Багримили. У Бихаћу је дуги низ година био кадија. Оженио се правом Босанком, Фатимом Кујановић, из Бихаћа – Рибића. 1895. године, после два разреда основне школе, отац ме даје у Грац. Ту сам завршио основну школу и четири разреда реалке, а 1903. одлазим у Поморску подофицирску школу у Шибенику. 1905. Укрцао сам се на ратни брод Аустро-Угарске морнарице. Између 1905. и 1914. године, обишао сам скоро сва пристаништа и ратне луке у басену Средоземног мора. У тринаест путовања посетио сам Шпанију, Италију, Грчку, Турску, Суецки Канал, Египат и осталу Северну Африку. На махове, био сам наставник за артилериску грану укрцаним питомцима поморских академија.
24. маја 1914. био сам укрцан на дреднот 'Принц Еуген', а у циљу неке важније акције према Анкони. Отада, па за цело време Светског рата, доживео сам много узбудљивих тренутака. Моје јединице су највећим делом оперисале око аустриске ратне луке Пуља. Било да смо, приликом акција, гоњени од италијанских подморница, било да смо имали да издржимо напад – бомбардовање ваздушних снага – на целу луку је то оставило велики утисак. Приликом једног ваздушног напада на ратну луку у Пуљу, налазио сам се на пристанишном броду 'Белона'. У његовој близини експлодирала је тежа бомба, од које су двојица погинули, а четворица опасно рањени. Ја сам рањен у десну руку.
Кад је аустриска флота предата Народном већу у Загребу, примио сам дужност команданта хидроавионске базе у Пунтизели, у каналу Ди Фазана, у ратној луци Пуљ. На том положају био сам све до 18. новембра 1918. кад сам једном италијанском поморском официру предао сва постројења, у исто време кад је то учињено и са целом луком. Тада одлазим у родно место, у Бихаћ, а после годину дана бивам позван у ратну морнарицу и укрцан на речној флотили. У речној флотили положио сам испит за стручног официра морнарице.
По молби, 1924. године, преведен сам у ваздухопловство и унапређен у чин административног потпоручника у војсци. Отада почиње моје службовање у авијатици. Налазио сам се на различитим техничким дужностима. Са нарочитим поштовањем сећам се генерала Радисава Станојевића, тадашњег команданта ваздухопловства. Он ми је указао праву очинску љубав и саветовао да пређем у ваздухопловство. Кад сам прешао у ваздухопловство, имао сам неколико занимљивих летова. Највише сам служио у Земуну. Одмах после ослобођења био сам ту, са речном флотилом. Кад сам преведен у ваздухопловство, прешао сам из Новог Сада у Петроварадин. После шест година премештен сам у Краљево, у Ваздухопловни технички завод. Ту сам најпре провео четири године. Затим сам био поново у Земуну две године управник Техничког слагалишта Шестог ваздухопловног пука. Онда сам опет у Краљеву две године. 1937. премештен сам у Земун. Ту сам и данас, као нижи војни чиновник.
(На Ускрс 8. априла 1939. године.)
|