PALUBA
March 28, 2024, 05:55:50 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Down
  Print  
Author Topic: Beogradska operacija  (Read 54625 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Topola
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 684



« Reply #120 on: November 30, 2019, 11:29:24 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bulevar Kralja Aleksandra, malo iznad Vukovog spomenika.


* itp8lirtxu3gch9y_500.jpg (90.01 KB, 500x337 - viewed 58 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #121 on: January 19, 2020, 12:13:45 pm »

Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #122 on: October 20, 2020, 09:40:25 am »

уторак, 20.10.2020.
Дејан Алексић

Дан када је Београд ослобођен од окупатора

Обележавање 20. октобра, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице „Дани слободе”

Од троипогодишње окупације нациста главни град Србије и некадашње Југославије ослобођен је на данашњи дан пре 76 година. Увод у ослобођење биле су вишедневне борбе које су се у многим делова града водиле од половине октобра те 1944. године. Главну улогу у сукобима са окупатором имали су војници Народноослободилачке војске и совјетске Црвене армије који су 14. октобра заузели положаје од десне обале Саве па све до подавалских села. Тај дан остаће упамћен и по значајном отпору нациста и сила Осовине. На Славији се пуцало са свих страна. Ту су се срели делови јединица југословенске и совјетске војске, после чега је почео продор ка центру.

Жестока борба вођена је код Народне скупштине. Војници Црвене армије који су погинули у борбама код Народног позоришта сахрањени су поред споменика кнезу Михаилу, али је обележје, подигнуто на том месту њима у част, уклоњено после раскола Југославије са Информбироом. Борбе су вођене и код Палате „Албанија”. У дну овог облакодера налазио се бункер у који су се у току савезничког бомбардовања склањали официри Рајха. У одлучујућим борбама ослободиоци су неутралисали Немце. Чин победе, како је забележено, симболично је обележио Миладин Петровић постављањем заставе Југославије на врх „Албаније”.

Дани ослобађања Београда, разумљиво, однели су многе животе. У борбама октобра 1944. погинуло је око 3.000 наших бораца и готово 1.000 црвеноармејаца, а рањено више од 4.000 војника.

На Гробљу ослободиоцима Београда сахрањено је више од 2.000 њих. Пре подизања овог обележја 20. октобра 1954, њихови гробови били су раштркани по целом Београду – од Авале до Калемегдана, на потесу на коме су борбе и вођене. Претходних деценија у част ових бораца именоване су и поједине београдске улице и школе.

Пре неколико година, поводом обележавања седам деценија од ослобођења главног града, „Политика” је објавила изводе из дневника цивила Драгомира Лека, директора и власника Прометне банке у међуратно доба. У овом дневнику описано је више борби и акција – рушење Панчевачког моста, сукоби на обалама Дунава, скривање цивила у подруму пиваре „Бајлони”, окршај окупатора и ослободилаца града у Скадарској...

Сећање на дане у којима је Београд ослобађан од окупатора обележавано је деценијама, али је потом утихнуло. Како је традиција прослављања овог датума годинама била прекинута, многи, пре свега млади, нису ни знали зашто је 20. октобар битан датум у историји Београда. То је пре неколико година потврдила и анкета коју је спровео наш лист.

Обележавање овог датума поново је почело пре неколико година и то у виду градске манифестације чији саставни део су изложбе, представе, перформанси... Једна од њених целина постао је и дефиле, односно меморијални марш на чијој траси су углавном тачке на којима су се водиле кључне борбе у току ослобођења или на којима се налазе споменици посвећени настрадалим војницима.

Обележавање Дана ослобођења Београда 1944. године, али и 1. новембра, дана када је 1918. наш главни град ослобођен у Првом светском рату, одлуком Скупштине града званично је сврстано у сталне манифестације престонице под називом „Дани слободе”. Због пандемије вируса корона овогодишњи програм манифестације је редукован.

Први пут после 76 година – парастос за 28 црвеноармејаца

За 28 црвеноармејаца који су дали живот за ослобођење Београда јуче је, први пут после 76 година, служен парастос у Вазнесењској цркви. Јучерашње молитвено сећање посвећено је војницима убијеним у току борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, у паљби коју су отворили немачки војници из бункера прекопута улазне капије у порту цркве у Улици адмирала Гепрата. Парастос је, како преноси Танјуг, одржан на иницијативу града, а служили су га старешина Вазнесењске цркве јереј Арсеније Арсенијевић и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев.

Служењу су, између осталих, присуствовали министар Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић. Како је истакао други човек престонице, град је овим желео да обележи „догађај у којем је на једном месту бројчано највише страдало црвеноармејаца приликом борби за слободну престоницу Србије.”

Те 1944. године тела 28 црвеноармејаца, указао је Весић, била су положена у порти Вазнесењске цркве и тог дана су свештеници одржали парастос, али од тада, како је додао, никада више тај догађај није поменут. Амбасадор Руске Федерације изразио је захвалност председнику Србије и руководству наше земље и града што гаје сећање и традицију на заједничку борбу Русије и Србије и сећање на преминуле црвеноармејце.

– Увек смо били на правој страни историје и то нас обавезује да гајимо слободарске традиције, да гајимо сећање на преминуле који су нам дали могућност да живимо у миру. Ово Србију и Русију обавезује и да градимо наше партнерство, сарадњу и да и даље будемо на правој страни историје –
указао је Боцан-Харченко.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #123 on: October 21, 2020, 12:04:43 pm »

среда, 21.10.2020.
Слободан Ћирић

Херој сна о слободи

Заставу са петокраком на врх београдске Палате „Албанија” 19. октобра 1944. подигао младић из ваљевског краја

ВАЉЕВО ‒ Годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату је увек прилика за подсећање и на херојска дела „малих” људи која су уграђена у сан о слободи. Подизање заставе на београдску Палату „Албанија” 19. октобра 1944. године, била је најава да ће престоница на данашњи дан бити слободна, а дело је младића из ваљевског краја ‒ двадесетдвогодишњег Миладина Петровића, родом из села Непричава код Лајковца.

Текстове о његовом кратком али храбром животу и делима написао је ваљевски публициста Милорад Радојчић и објавио их у локалном листу „Напред” 1989. године, када је обележавана 45. годишњица и лане у „Добровољачком гласнику” поводом 75. годишњице ослобођења Београда. Радојчић наводи да је јунак битке на Теразијама рођен 1922. у Непричави, да је 1938. прешао у Ваљево и почео да изучава столарски занат, поставши активни члан синдикалне подружнице дрвопрерађивачких радника. Када је Немачка напала Југославију одмах се пријавио војном одсеку и тражио оружје да се бори против окупатора, али га одбијају јер није служио војни рок.

Он одмах одлази из Ваљева и креће са групом вршњака према Ужицу, али га Немци заробљавају и интернирају у Немачку. Средином 1942. када му је умрла мајка, као савестан радник добија дозволу да дође на сахрану. Миладин користи ту прилику, остаје у Југославији, показујући симпаније према Народноослободилачкој борби. У Краљеву се запошљава у Фабрици вагона, да би се септембра 1944. као добровољац прикључио Осмој црногорској народноослободилачкој ударној бригади. У борби осваја „брзи шарац” и постаје пушкомитраљезац Друге чете Четвртог батаљона, пише Милорад Радојчић.

Осма бригада почетком октобра те године преко Ваљева, Бранковине и Коцељеве креће према Лајковцу, Лазаревцу, Даросави и неколико дана касније избија на пут Младеновац‒Раља, припремајући се за напад на Београд. Када су почеле уличне борбе и Миладинова једицина надирала ка центру града, пред њим се појавила скојевка Мирјана Митровић и дала му велику заставу са петокраком. Он јој је обећао да ће је истаћи на највишу зграду у Београду.

‒ На палату „Албанија?” ‒ рекла је девојка.

‒ На палату! ‒ прихватио је Миладин Петровић и наставио пут са својим ратним друговима, преноси Радојчић наводе из зборника сећања „Осма црногорска НОУ бригада”.

Предвече 19. октобра, према сећањима генерала пуковника Пека Дапчевића описаним у књизи „За Београд”, која преноси Милорад Радојчић, Миладин са још шесторицом добровољаца под жестоком ватром креће ка највишој згради у Београду. У палату су успела да уђу само њих тројица. Митраљеским рафалима и ручним бомбама крче пут до седмог спрата. Одатле, до једанаестог, Миладин наставља сам.

Преко лешева немачких војника, рањен, излази на врх зграде и истиче заставу. Учинио је то на свој рођендан, 19. октобра. Палата „Албанија” није случајно изабрана за промоцију слободе. У то време она је била највиша зграда не само у Београду већ на целом Балкану, пише Милорад Радојчић. Њеним освајањем био је отворен пут према Калемегдану и у јутарњим сатима, после снажне артиљеријске припреме, ослободиоци јуришају у том правцу, ослобађају шири рејон око железничке станице, приводе крају борбе на Чукарици... Тог 20. октобра 1944. Београд је био слободан.

Миладин Петровић, младић из Непричаве, није, нажалост, имао прилику да се дуго радује слободи. Постојале су различите приче о томе како је окончан његов живот, али највероватнија верзија је да је два месеца по ослобођењу Београда храбро погинуо на ивици једног рита код салаша Кајишевац у селу Миклошевци, недалеко од Вуковара.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #124 on: November 25, 2021, 08:57:02 pm »

Navodno fotografisano u Topčideru. Mrtav Crvenoarmejac i sokoćalo na tri točka, najverovatnije Standard E-1/Tempo E-400.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* oslobodjenje03.png (343.04 KB, 800x510 - viewed 12 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #125 on: December 28, 2022, 09:40:04 am »

Пеко Дапчевић, командант I арм. групе у Београдској операцији.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Пеко Дапчевић.jpg (76.06 KB, 418x630 - viewed 3 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #126 on: December 28, 2022, 09:15:25 pm »

Navodno fotografisano u Topčideru. Mrtav Crvenoarmejac i sokoćalo na tri točka, najverovatnije Standard E-1/Tempo E-400.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мени ова позиција врло личи на простор где је сада база жандармерије у Топчидеру.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #127 on: January 02, 2023, 12:07:19 pm »

Мијалко Тодоровић - Плави, комесар I арм. групе у Београдској операцији.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Мијалко Тодоровић.jpg (88.05 KB, 419x623 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #128 on: January 02, 2023, 12:21:43 pm »

Данило Лекић, командант 12 корпуса у Београдској операцији.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Данило Лекић.jpg (89.43 KB, 429x632 - viewed 1 times.)
Logged
victoria
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 381


« Reply #129 on: January 03, 2023, 03:04:41 pm »

"CIKLON JUG: Zašto je 25 mladića sišlo pod šahtove Beograda - i umrlo u duševnoj bolnici"
Davno još,pre 40-ak godina sam bez daha i treptaja čitao feljton u TV Reviji o ovoj operaciji i čudio se da po njoj nije snimljen film ili serija.Godine su prolazile a sa svakim novim podsećanjem na ovaj feljton(verovatno nastao na osnovu knjige pomenutog novinara) su se javljale male sumnje koje su vremenom postajale sve veće kako sam sticao životno a i ono iskustvo iz događaja koje pravilnik ne dozvoljava da pomenemo.Kao prvo,postade mi čudno da o tom događaju govori supruga komandira grupe KNOJ-evaca a ne on.Motiv je navodno da akteri koji su se žrtvovali,kako živote tako i zdravlje ne padnu u zaborav.Preispitivanjem teksta u feljtonu lako uočih da mi i dalje ne znamo stvarna imena tih aktera ?!Onda sumnju počeše da bude i tehnički detalji:1.neka baba iz kante za smeće sipa konzerve sa hranom vrhunski obučenim diverzantima koji su se spremali i pripremali da nedeljama i mesecima vode gerislki rat iz podzemlja ! Ostali bez hrane nakon par dana pa zavise od babe?2.Pripremali se u Štutgartu da bi ratovali iz kanalizacije u Beogradu ?Zašto bi to radili kada su u to vreme još uvek vladali Beogradom,zar su Štutgart i Beograd gradovi blizanci,jedan sa razvijenom infrastrukturom i drugi u koje suu još čučavci bili v"većinski" sanitarni čvor ?!3."Ostavite puške i bombe"kaže komandir svojim borcima učeći ih da je nož najbolje sredstvo a opip i bešumno kretanje jedini način ratovanja koji je moguć u tim uslovima.Malo kasnije ipak čusmo da odjekuju rafali i prašte bombe ?!KNOJ-evci navodno ispred sebe guraju neki metalni štit(u mojoj mašti to beše poklopac od šahta)kojim se štite od metaka esesovaca.To je svakako moguće i verujem da bi ih taj štiti-poklopac zaštitio od pištoljske municije iz "šmajsera" ali to nije nečujno ?Vremenom počeh da verujem da je operaciju ciklon smislio neko u Beogradu i da taj neko nije Nemac.Moje sumnje potvrđuje i dr.Rade Ristanović u sledećem članku.https://kaldrma.rs/velika-bitka-koja-se-nikada-nije-desila/
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #130 on: February 02, 2023, 11:23:01 pm »

Ratni plan dejstva na Dorćolu

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* FB_IMG_1675376437133.jpg (78.61 KB, 1080x810 - viewed 7 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 23 queries.