За време Другог св. рата Прокупљем је 'харао' неки Стеван Херман, Стева Немац, тако су га звали. Био је фолксдојчер из Бг. и одлично је говорио српски и 'француски'. (Мадам, да-ти-га-дам.) Често је са другарима из Недићеве Пољске страже долазио у кафану 'Железничар' на железничкој станици да мотре на кретање сумњиваца, протува и разних др. субверзивних елемената, и да узгред нешто поједу и попију. Могуће је да је било и обрнуто.
Било би невероватно и помислити да је којим случајем Стева Немац заправо 'наш' Стева 'самозвани' Димић, али, уколико дозволимо ту могућност, његова судбина и судбина његове породице решена је после рата.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]