PALUBA
March 28, 2024, 11:11:19 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3]   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski sukob Zapadnih zemalja i Rusije  (Read 13719 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
duje
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 876



« Reply #30 on: February 06, 2016, 06:19:48 am »

Vir: "Večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/
05.02.2016.

Rusi kreću u plinski rat s Amerikom

Gazprom će svim silama pokušati izgurati s tržišta rastuću prijetnju – izvoz američkog ukapljenog prirodnog plina

Autor:Tomislav Pili
 
Nakon što je saudijska politika proizvodnih kvota snažno utjecala na potop cijena nafte kako bi se s tržišta izbacili američki proizvođači, sličnom strategijom na plinskom tržištu mogla bi se poslužiti Rusija. Naime, inozemni energetski analitičari sve glasnije govore da svijetu prijeti cjenovni rat kojim bi ruski Gazprom pokušao izgurati s tržišta rastuću prijetnju – izvoz američkog ukapljenog prirodnog plina (LNG).
   
Naime, početkom siječnja na terminalu Sabine Pass u Louisiani ukrcan je prvi LNG tanker čime je SAD ušao u klub izvoznika plina koji proizvodi iz škriljevca.

Amerika misli ozbiljno

Prema predviđanjima, isporuke američkog ukapljenog plina trebale bi se intenzivirati u drugom dijelu godine. Da Amerika misli ozbiljno, govori i podatak da se trenutačno gradi pet LNG terminala, a još je šest u planu. Terminali koji se grade imali bi kapacitet od 65,3 milijuna tona godišnje u što će biti uložene 33,4 milijarde dolara. Na takve brojke Rusija ne može ostati mirna. Prema navodima upućenih izvora Financial Timesa bliskih Gazpromu, vodstvo tvrtke raspravljalo je o strategiji rušenja cijena plina. Analitičari smatraju da bi pokretanje Gazpromova cjenovnog rata imalo dva moguća cilja. Prvi je da u kratkom roku učini (pre)skupima američke isporuke ukapljenog plina za europsko tržište. Drugi je cilj da investicije u LNG terminale na dulji rok postanu neisplative. Za prvi je cilj potrebno da cijena plina na europskom spot tržištu padne ispod troškova prijevoza. Prema mišljenju Thierryja Brosa, analitičara tržišta plina u Société Générale, to bi se moglo dogoditi već u drugom polugodištu. No, sudeći po izjavi zamjenika izvršnog direktora Gazproma Aleksandra Medvedeva na ovotjednom sastanku s ulagačima u New Yorku, američki izvoz plina već je neekonomičan.

Logična priča

–Unatoč prevladavajućem mišljenju na tržištu da sjevernoamerički ukapljeni plin može promijeniti trenutačni cjenovni model u Europi, u stvarnosti to uopće nije slučaj – izjavio je Medvedev. Izračuni govore kako bi istiskivanje Amerikanaca stajalo Gazprom ove godine 1,3 milijarde dolara – jedan posto vrijednosti godišnje prodaje. Energetski stručnjak Jasminko Umičević ovakav scenarij smatra “logičnom pričom”.

–Kratkoročno Rusi mogu spustiti cijenu, ali je pitanje koliko je dugo mogu održavati – smatra Umičević. S druge pak strane profesor zagrebačkog Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta Igor Dekanić ističe kako je američki plin zbog velike ponude u proteklih nekoliko godina bio gotovo dvostruko jeftiniji od europskog plina.

–Glavnina proizvodnje ruskog plina nalazi se u sjeverozapadnom Sibiru što dosta utječe na cijenu transporta do ruskih LNG terminala. Teško mi je povjerovati da će Gazprom krenuti u cjenovni rat jer je već dosta pogođen padom cijene i potražnje u EU – ocjenjuje Dekanić.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 805


« Reply #31 on: February 06, 2016, 12:01:26 pm »

Ova tema ima veze sa čime? Dosada, pa da se brlja.

Trenutna cijena nafte je onakva kakva je, to šta neke zemlje bez prodaje nafte u bescjenje ne mogu preživjeti, nikoga nije briga.
Možda da su se manje bahatili po svijetu a više ulagali u vlastitu proizvodnju nečega profitabilnog manje bi sad plakali.

Brišite ovo smeće od teme.  Tongue

poz.


Briši je sam, ili banuj nas koji u temi diskutujemo - prosto, zar ne?

Ili je nemoj čitati, još prostije. I drži glavu ispod peska i dalje, provereno deluje, barem dok lav ne dođe do noja.
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 357


#vragu i rat#


« Reply #32 on: February 06, 2016, 06:49:30 pm »

Jedino mi nije jasno gdje mislite da su u ovoj priči Brazil, Meksiko, Nigerija i silični koji ovise o izvozu nafte kao mi o kruhu.
Ne treba odgovor, važno da se brinemo o majci koja je zadnji branik socijalizma protiv kapitalizma.

Kratki komentar, nisam znao da su Ameri skoro u svemu vodeći izvoznici.

http://www.eia.gov/beta/international/

Quote
Ili je nemoj čitati

Pametno zboriš, ćao.
Logged
babaroga
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 506



« Reply #33 on: February 06, 2016, 07:40:31 pm »

Jedino mi nije jasno gdje mislite da su u ovoj priči Brazil, Meksiko, Nigerija i silični koji ovise o izvozu nafte kao mi o kruhu.
Ne treba odgovor, važno da se brinemo o majci koja je zadnji branik socijalizma protiv kapitalizma.

Kratki komentar, nisam znao da su Ameri skoro u svemu vodeći izvoznici.

http://www.eia.gov/beta/international/

Quote
Ili je nemoj čitati

Pametno zboriš, ćao.

Nije prvi put da je Rockefeller&Co. namerno spustao cenu da bi bankrotirao konkurente, pa tako i sada...
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 805


« Reply #34 on: February 06, 2016, 08:12:25 pm »


Quote
Ili je nemoj čitati

Pametno zboriš, ćao.

Hvala lepo.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #35 on: February 06, 2016, 09:20:28 pm »

ROKFELER NAFTOM POKORAVA SVET: Američki novinar otkrio kako obara cenu i gura planetu u provaliju!



Rokfeleri se nadaju da će pad cene nafte ne samo da savlada anti-kapitalistički blok koji nastaje u svetu, već i njihove domaće konkurente

Cena nafte je pala ispod 30 dolara po barelu, i njen pad traje mnogo duže nego što se očekivalo. Cene padaju i prirodnom gasu, čeliku, bakru a ekonomisti postaju uznemireni. Mediji bi da poverujemo da je "kinesko Usporavanje" isključivo krivo za moguću novu eskalaciju ekonomske krize. Međutim, pad cena je namerno planiran i sprovodi se za posebne namene. Iz veoma sebičnih razloga, kuća Rokfelera se igra sa vatrom, i preti da spali celu globalnu ekonomiju.



Očuvanje moć Ekson-Mobajla

Rokfelerovi su već dugo jedna od najmoćnijih porodica u Sjedinjenim Američkim Državama, i da već dugo vremena. Njihova istorija može se pratiti unazad od 19. veka i korporacije Standard Oil. Danas, njihova snaga leži u najvećoj naftnoj korporaciji na svetu, Ekson-Mobajl, direktnoj naslednici Standard Oila i pete po veličini korporacije u celom svetu.Omiljena taktika Rokfelera je i ranije bila manipulacija cena. U 1800-tim, Rokfeleri bi poplavili tržište jeftinom naftom, i kada bi njihovi protivnici bankrotirali, ponovo bi podigli cene ostvarujući još veći profit nego ikada. Ovaj metod za centralizaciju ekonomske moći su Džon D. Rokfeler i njegovih miljenici razvili do nivoa nauke.

Dok su Rokfeleri su među najbogatijim ljudima na Zemlji, njihovo bogatstvo ne znači da su pristalice konzervativne politike. Od kraja Drugog svetskog rata, Rokfeleri su liberali, blisko povezani sa Demokratskom strankom.  Oni su takođe finansijeri raznih liberalnih fondacija, jedni od vlasnika televizijskih mreža MCNBC i NBC, kao i aktivni promoteri prava na obortus i LGBT prava.  Administracija Baraka Obame i Demokratska stranka su bili verni ekonomski i politički saradnici dinastije Rokfeler dinastije. A novac iza najjačih protivnika demokrata na političkoj sceni dolazi od najvećeg konkurenta Ekson-Mobajla, Braće Koh. Iza politike je klasično tržišno rivalstvo između Ekskon-Mobajla i "Koh Industri".



Naftna šema CIA-Rokfeler

Tri zemlje koje su glavni protivnici Sjedinjenih Američkih Država na geopolitičkoj sceni - Rusija, Venecuela i Iran - su takođe izvoznici nafte i glavni konkurenti sa američkim naftnim kompanijama. Sve tri ove zemlje imaju nezavisne ekonomije koje imaju ozbiljne posljedice zbog pada cene nafte.U Venecueli je desničarska opozicija osvojila većinu na pasrlamentarnim izborima u decembru, a pad cena nafte je u zemlji izazvao ogromne probleme i smanjivanje socijalnih programa.

Ekonomski problemi Irana koji su nastali zbog američkih sankcij su intenzivirani padom cene nafte, što je bio značajan faktor u pristanku Teherana na sporazum po kome će biti razmontirano dve trećine kapaciteta njegovog nuklearnog programa. Rusija je takođe bila primorana da smanji domaći budžet, a nafte i prirodni gas su omogućili Rusiji da obnovi svoju ekonomiju nakon katastrofalnog perioda 1990-tih godina. Rokfeleri i njihovi prijatelji u američkom Savetu za inostrane odnose su utvrdili da održavanje niske cene nafte služi dugoročnim ciljevima američke spoljne politike - to jest, očuvanju Vol strita kao centra globalne ekonomije.

Dakle, kako se sprovodi pad cena nafte?  Šta uzrokuje da cene idu dole? Inovacije u tehnologiji, kao što freking i nove metode bušenja su svakako odigrali ulogu. Međutim, glavni razlog za ekstremni pad cena je bila Kraljevina Saudijska Arabija, koja uprkos gubitku milijardi dolara i ekonomsim problemima nastavlja da svaki dan plasira desetine miliona barela nafte na međunarodnom tržištu.

Razlog za ovakvo ponašanje je samo poslušnost. Saudijska nafta je de fakto vlasništvo Vol Strita. Saudijska Arabija ima četvrti najveći vojni budžet na svetu, kupuje oružje gotovo isključivo od Sjedinjenih Američkih Država. Kraljevina služi kao produžena ruka glavnih američkih naftnih i vojnih korporacija na Bliskom istoku. Saudijski režim uništava svoju zemlju, jer su šefovi u Ekson-Mobajl, to jest, Rokfeleri tako naredili.



Tramp i Koh opozicija

Pad cena nafte ne služi samo za geopolitičke ciljeve. Za to postoje i domaći razlozi. Tehnika frekinga i rast domaće proizvodnje nafte u SAD su doneli i sve više snage konkurentima. Braća Koh su postali jači nego ikada, zajedno sa velikim brojem manjih naftnih tajkuna. Politika republikanaca je krenula u pravcu razbijanja moći Rokfelera i jačanje Koh Industrije, zajedno sa celom ekipom novokomponovanih tajkuna oko njih, koji žele veći  deo profita od nafte.

Rokfeleri se nadaju da će pad cene nafte ne samo da savlada anti-kapitalistički blok koji nastaje širom sveta, već i njihove domaće konkurente. Ova strategija je ispala dobra, ali su Braća Koh podržali Donalda Trampa kao protivtežu, ne   toliko sa coiljem osvajanja mesta predednika,već i da bi se sprešio monopol fondacija Ford i Rokfeler na utvrđivanje pravaca politike. Razlog što se Tramp odmakao od scenarija standardne američke spoljne politike scenariju, i što je naizgled prijateljskiji prema Rusiju i više kritičan prema Saudijskoj Arabiji, je taj što on predstavlja Vol strit opoziciju dominaciji Rokfelera. Različite strategije u odnosu na zemlje izvoznice nafte nisu potpuno neuobičajene.

Pored tržišnog rivalstva, postoji i duga istoriju tenzija između CIA i Pentagona. Rukovodstvo CIA je obučeno kako da postigne dugoročne geopolitičke ciljeve, dok je vojska navikla na silu. Nije iznenađujuće da ove dve grupe često dolaze u sukob. Rokfeleri su sa svojim Savetom za spoljne poslove i i savezom sa Džordžom Sorošem, oduvek su bili bliže CIA i demokratama, dok je vojska dosledno sa republikancima.

Na globalnoj sceni, Rokfeleri se nadaju da će postepeno izgladneti protivnike američke moći, dok izazivaju "obojene revolucije". Na drugoj strani Donald Tramp govori o "bombardovanju" Iraka, i njegovi sledbenici imaju mnogo više entuzijazma za direktne vojne napade na prkosne zemalje. Napeto odmeravanje koje je pratilo sporazum sa Iranom je manifestacija ovih strateških razlika.



Agonija kapitalističke krize

Kako su Rokfeleri i Obamina administracija nastavili da vodi ekonomski rat protiv Rusije, Venecuele i Irana - dok u isto vreme pokušavaju da ekonomski oslabe Koh Industri i obezbede moć naftnog monopola - globalna ekonomija je na ivici katastrofe. Saudijci poslušno izbacuju naftu, a cene u drugim sektorima, kao što su prirodni gas padaju. Poverenje investitora pada i očekuje se panika postavlja.

Kako se stvari kreću na dole, Donald Tramp i Braća Koh pokušavaju da ideološki iskoriste desno krilo. Opsesivno pro-izraelski, anti-islamski i anti-imigrantski delovi radničke klase SAD, pre svega osiromašeni belci na jugu i iz ruralnih područja, se vide kao potencijalna pešadija.

U međuvremenu, novac fondacija Rokfeler je raspoređen da kontrolišu i usmere energiju građana koji imaju sklonost ka levičarskim idejama, posebno da neutrališui one sa idejama radikalne levice.  Iza svega ovoga postoji gotovo nerešiv ekonomski problem. Milioni ljudi nemaju mesto u svetskoj ekonomiji. Svetsko tržište je puno robe, koje jeftino proizvode mašine. U Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi, životni standard opada, a sledeća generacija se prilagođava ekonomiji niskih plata.Sa Rusijom i Kinom kao okosnicama novog bloka zemalja koje imaju planiranu ekonomiju koju kontroliše država, stvara se alternativa u svetskoj ekonomiji.

Globalni događaji nastavljaju da pojačavaju ideju da zapadni neoliberalni kapitalizam nije konačan kraj istorije.Finansijski sistem, zasnovan na zelenaštvu i eksploataciji, koji je vladao svetom preko 500 godina, je u dugoj i dubokoj krizi. U strukturama vlasti različite frakcije se bore da ga sačuvate, posebno kako alternative postaju atraktivniji za obespravljene. Koriste se različite strategije za poraz sve jače globalne opozicije, i postepeno, u zapadnih društvima policijska država represija i militarizam počinju da zamenjuju "demokratije" i "ljudska prava".Svuda ulozi postaju sve veći, a postoji opasnost od veće katastrofe. Na globalnoj sceni u 21. veku se tek spremaju iznenađenja koja će potresti svet.


izvor : journal-neo.org
Logged
babaroga
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 506



« Reply #36 on: February 07, 2016, 11:15:22 am »

Lepo objasnjeno Longtrip, nije moglo bolje, samo nije napisano da je tako i Tesla "sradao" jer je Rockefeller poceo da podrzavai finansira Henry Forda u protiv Teslinih izuma...
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #37 on: February 09, 2016, 01:52:12 pm »

Постављам овај текст само да бих покушао да приближим неку реалнију слику о Русији данас . Ово је само пресек тренутног станња. Иначе Сергеј Марков је скоро свако вече на водећим руским каналима у жучним расправама са либералним и про-западним снагама активним у РФ.



СЕРГЕЈ МАРКОВ: ЗАПАДНИ ЦИЉ ЈЕ ДРЖАВНИ УДАР У МОСКВИ


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Aрмија XX века били су тенкови, топови, ракете и авиони, и ми са тим немамо проблема. Међутим армија XXI века - су центри, грантови, фондови, институције. А та армија је код нас занемарљива


Шта је то „хибридни рат“ који Запад води против Русије? Има ли Русија ефикасно оружје за победу у тој бици? Да ли je дошао час за мобилизациони трзај и одлучну „национализацију елите“?

Зашто још увек није послат у оставку „економски блок владе“? Када и у ком облику се противници Русије спремају да изведу државни удар, и како Кремљ планира да му се супротстави?

Како ће се развијати ситуација у Украјини, Донбасу и Сирији?

О свему овоме говори бриљантни руски политиколог и публициста, шеф Института политичких студија, члан Друштвене коморе РФ Сергеј Марков.



Чиме се „хибридни рат“ разликује од, рецимо, Хладног рата Запада против СССР-а?

— „Хибридни рат“ који Запад води против Русије, обухвата не само војне операције ниског интензитета или диверзионе акције у Донбасу, већ и информациони, дипломатски и економски рат, уз објављене и необјављене санкције, попут забране кредитирања руских компанија и онемогућавање да дођу до најновијих технологија.Укупан ниво сукоба између страна превазилази оно, што се дешавало за време Хладног рата. Томе сведоче, на пример, лични напади на лидера наше земље, Владимира Путина јер против Брежњева, Хрушчова или Стаљина, није било ничег сличног, иако се њима много шта могло замерити.

Запад тада није желео да љути совјетске лидере и није намеравао да их свргне, а сада је себи поставио задатак да изведе државни удар у Русији. Због тога је данашњи сукоб много опаснији од Хладног рата.



Ко заправо ратује против Русије? Треба ли овде говорити о целом Западу или конкретно о америчкој администрацији? Или је исправније сматрати нашим непријатељима не државе, већ неке парадржавне структуре?


— Према мојим информацијама, Барак Обама није иницијатор овог рата и он у њему невољно учествује. Коалиција која води рат против Русије, обухвата, пре свега, део англо-америчких енергетских корпорација, које су незадовољне чињеницом што је наша земља повратила контролу над нафтогасним ресурсима. Друга снага су западне војно-индустријске корпорације: оне нису задовољне тиме што је руска одбрамбена индустрија почела да их истискује са светских тржишта, а осим тога, њима су неопходне нове тензије ради повећања буџетских издвајања. Трећи учесник антируске коалиције је глобална финансијска олигархија, која има за циљ да неутралише националне суверенитете у целом свету.

Четврти учесник је америчка обавештајна заједница, која је крајње раздражена ситуацијом у вези са Едвардом Сноуденом. Ствар је у томе што се у психичком стању сличном Сноуденовом данас налази стотину америчких обавештајаца, који осећају очигледну контрадикцију између парадних вредности САД и реалних послова америчке обавештајне службе - укључујући државни преврат у Украјини и довођење на власт у Кијеву терористичке хунте.

Сноуденовим путем може поћи стотину његових колега, и тада ће се срушити један од главних механизама реализације америчке глобалне доминације.

Постоји још једна група - америчка спољнополитичка заједница, за коју су руске иницијативе - од Путиновог Мунхенског говора до операције ВКС РФ у Сирији - као нож преко грла. Стејт департман сматра да је у стварности Русија много слабија него што се понаша у међународној арени.

Ова коалиција је одлучила да замени руско политичко руководство марионетском владом. Познат је чак и план који је својевремено обелоданио Андреј Иларионов. Према њему, Русија после промене руководства мора да преда своје нуклеарно оружје, да одустане од контроле над енергетским сектором, да преда суседним државама делове своје територије, а да на остатку формира конфедерацију. У ствари, реч је о ликвидацији Русије у облику у каквом нам је данас позната.

Наравно, то не значи да овај план у штампаној форми стоји на Обамином или Бајденовом столу. Али, то такође не значи да неће бити реализован од стране Сједињених Држава у случају повољног развоја ситуације.



Совјетски Савез је изашао из Хладног рата са катастрофалним последицама, између осталог и зато што није имао организационе технологије за супротстављање рушилачким нападима, који нису укључивали бомбардере или тенковске клинове, већ медије, економске полуге и политичке институције. Има ли данас Русија инструменте, који могу обуздати „хибридни“ западни притисак? И не чини ли се да Русија, у поређењу са Совјетским Савезом, има мање стабилну структуру због претеране улоге националног лидера, против кога је из тог разлога покренута клеветничка кампања?

— Код нас је, заиста, приметан велики недостатак инструмената уз помоћ којих се води „хибридни рат“. Шта Русији недостаје?

Прво, имамо веома мало новца - у поређењу са скоро неограниченим ресурсима глобалних финансијских структура.

Друго, немамо своју технологију. У време Стаљина, технологије су узимане из иностранства, а у послератном периоду су произведене нашом науком. Данас наука у Русији преживљава тешке тренутке, протока технологије нема.

Треће, ми још увек немамо сопствену концепцију развоја нити сектор који би ту концепцију реализовао. Довољно је рећи да „економски блок владе“, који у већој мери зависи од Запада него од Русије, спроводи политику у складу са полуколонијалним либерално-монетаристичким моделом који је за нас развијен преко океана, а на Западу се скоро и не практикује.
Четврто, немамо развијене хуманистичке науке које би створиле сопствене структуре размишљања. Оно што постоји је скоро у потпуности под утицајем секундарних западних модела. Како техничке, тако и хуманистичке науке су разбијене због хроничног недостатка финансирања. Новца нема ни за шта: за пристојан живот научника, за лабораторије, за конференције. Седи, читај туђе научне часописе, као клошар на станици, - и то је све!

Због тога ми немамо сопствени систем размишљања - због тога Русија у најкарикатурнијем облику имитира западно потрошачко друштво. Његова формула „Да би био успешан, мораш зарадити новац - на било који начин, укључујући и кршењем закона и морала“ константно се емитује на федералним тв-каналима и представља се већини грађана као званична државна доктрина. Са таквом „вучијом психологијом“ друштвене структуре неминовно постају слабе и неконкурентне у глобалној борби.

Армија XX века били су тенкови, топови, ракете и авиони, и ми са тим немамо проблема. Међутим армија XXI века - су центри, грантови, фондови, институције. А та армија је код нас занемарљива. У том смислу, ми смо вероватно слабији чак и од Пољске или Турске.

У одсуству јасне идеологије развоја, руска елита постаје не само западњачка. Њен значајан део гледа на нашу земљу као на колонију, а својом отаџбином сматра Запад. Управо је зато, на пример, кримски случај консолидовао друштво, али поделио елиту. Ово неподударање елите са сопственим друштвом и њена спремност да због свог богатства капитулира - у „хибридном рату“ је најакутнији проблем.



Да ли је Русија потпуно разоружана у овој конфронтацији?

— Имамо неколико предности. Пре свега, патриотизам и оданост својој земљи апсолутне већине становништва. Што нас више нападају, руско друштво се више консолидује.

Поред тога, чак и они који против нас ратују, у великој мери нису уверени да нас могу победити. Већина европских земаља невољно учествује у овом „хибридном рату“ и само чека прави моменат да изађе из њега.

Посебан фактор је огромна популарност Владимира Путина као националног лидера скоро две деценије, што нам омогућава да решимо многе проблеме. Иако се систем управљања, који у великој мери зависи од једне особе, може сматрати несавршеним, он у периодима рата постаје, напротив, ефикасан.

Плус, ми и даље имамо прилично велику територију и значајну популацију, што нам дозвољава да развијамо сопствено тржиште чак и у условима санкција. На крају, још увек користимо совјетску заоставштину - захваљујући којој успевамо да живимо и развијамо се, ако не идеално, оно више-мање нормално.



Дозволите да негативне факторе које сте навели сведемо на два - компрадори у елити и демобилисани народ. То значи да власт треба одмах да спроведе две огромне акције. Чистку елите, уз формирање резерве кадрова од људи изузетне чистоте и интегритета, уз чију помоћ се може преобразити земља. И мобилизацију народа, која би подстакла ову гарду кроз отворене „социјалне лифтове“. Али, како то одрадити? Кроз директан апел председника народу? Или би то требало одрадити постепено, пре свега кулоарским кадровским решењима?


— У последње време често морам да одговарам на питање: зашто Путин не пошаље у оставку „економски блок владе“? Јер је прилично очигледно да је економска политика Русије неадекватна. Она се своди на то да модернизација земље мора да се ослања на западне технологије и инвестиције. У самој овој идеји нема ничег лошег: тако се Русија развијала у време Петра Великог и за време бољшевика. Али, проблем је у томе што је данас ова стратегија зашла у ћорсокак. То је постало јасно још одавно - онда када је Герман Греф хтео да преко Сбербанке купи „Опел“ и његову технологију, а на Западу је донета политичка одлука да се то блокира. Сада је овај ћорсокак очигледан свима.



Зашто онда нема оставке?

—  Мој одговор је овакав: Путин се нада да ће успети да успостави добре односе са Западом, прекорачивши преко „хибридног рата“. Тако се манифестује путиновски конзервативизам: он не жури са револуционарним трансформацијама. У томе постоји одређени резон. Председника народ воли не само због тога што он доноси хитне одлуке, већ и зато што ствара услове да се мало одахне.

Мислим да Путин правилно размишља: не треба без преке потребе мобилисати друштво. Још увек није нужда. Иако је структура за ту сврху креирана - она се зове Општеруски народни фронт. Мислим да ће, ако ситуација ескалира, митинзи „Антимајдана“, у организацији Фронта, окупити милионе људи.

Очигледно, руководство државе не сматра ситуацију толико опасном да би приступило оштријој политици „национализације елите“ и мобилизације народа.



Очигледно је да је циљ Запада у „хибридном рату“ промена власти у Русији. Ако искључимо оружани напад на нашу земљу, промена власти се може десити на три начина. На изборима. „Дворским ударом“ или уз помоћ „Мајдана“ у Москви. На пример, олигарх Михаил Ходорковски је ставио до знања да власт у Русији може бити освојена само уличним устанком. По вашем мишљењу, од чега власт треба више да стрепи: од „Мајдана“ или „дворског удара“?

— Од комбинације и једног и другог. На изборима нико не може да победи Путина - осим ако се не деси некакав страшни догађај, као на пример, издаја Донбаса. Сигуран сам да је Путин тога свестан.

Што се тиче „Мајдана“, свима препоручујем да пажљиво читају новине „Ведомости“ и, с њима тесно повезани, магазин The New Times. То су гласила светске олигархије у Русији, зидне новине радикалне „мајданске“ опозиције, „пете“ и „шесте“ колоне. Они отворено описују стратегију својих акција.

Одлучено је - не ићи на изборе. Сами избори - ће бити проглашени фалсификованим. Режим ће бити проглашен криминалним. Понављањем украјинског модела - одмах после избора биће формиран „мајдан“, и то не само у Москви, већ и у регионима, уз излазак на улице средње класе.

Ради тога ће сигурно интензивирати санкције, чији ће најважнији задатак бити - погоршање живота средње класе у Русији. Истовремено настојаће да отежају живот олигарсима и у неком моменту ће им поставити ултиматум: збаците Путина, иначе ћемо блокирати ваше рачуне.

Ова стратегија је већ објављена. Штавише, Американци чак дискутују о персоналном саставу потенцијалне хунте. У њеном саставу они виде Михаила Касјанова, Михаила Ходорковског, Алексеја Наваљног, и пар људи из садашње владе. Кога тачно, то још увек не знамо, али можемо да претпоставимо.

За датум „мајдана“ у Русији су изабрани председнички избори 2018. године. То се може видети по буџетима: амерички Конгрес у ту сврху издваја новац непосредно до 2018. године. Међутим, генерална проба државног преврата одиграће се већ ове године.



Олигарси и средња класа као покретачка снага државног удара? Не чини ли вам се да ни једни ни други нису способни да га изведу? Ако говоримо о „дворском удару“, за њега су неопходне оружане снаге. Не може Абрамович допловити јахтом и збацити Путина. Што се тиче побуне на трговима, за то је неопходан осиромашени народ, а не припадници средње класе који имају шта да изгубе.


— Наше америчке колеге су веома окренуте технологијама. Уз помоћ технологија су и освојили практично цео свет. Зашто мислите, да ако су технолошки радили 100 година и остваривали успехе, да ће сада изненада нешто променити? Они су искључиво по уџбенику свргли Виктора Јануковича, довели на власт хунту и успешно направили од Украјинца антирусе - зашто би сада мењали оно што им очигледно даје резултате?

И овде ће деловати на исти начин, по уџбенику - само што ће бити утрошено знатно више „ресурса“. Ако су на кијевском Евромајдану ради ескалације ситуације убили стотину људи, онда ће у Русији, која је за ред величина моћнија од Украјине, зарад рушења власти Запад бити спреман да у серији терористичких напада убије десетине хиљада људи.



Да ли је Кремљ научио „украјинску лекцију“, ако већ Американци све раде шаблонски, „по уџбенику“? Или је и даље све непредвидиво?

— Наравно, Кремљ је све ове лекције научио. Њему је апсолутно јасно шта треба радити, и то рађа оптимизам. Много тога је већ учињено. Власт задржава чврсту контролу над федералним ТВ каналима - што је велика разлика у односу на Украјину. Финансирање иностраних НВО је углавном сведено на минимум. Формиране су прилично снажне структуре које се могу борити за улицу. Па, и ниво патриотизма у Русији је на значајно већем нивоу него у истој тој Украјини, чак и у главном граду, - што доказују акције као што је „Бесмртни пук“.


Шта ће бити са Донбасом?

— Украјина се налази у преломној тачки, а куда ће кренути - апсолутно је непредвидиво. Могу прогнозирати само ову годину: Мински договори неће бити реализовани, а Кијев ће наставити да доследно спроводи Порошенко-Горбулинов план (Владимир Горбулин - је саветник украјинског председника за питања стратешке безбедности).

План укључује следеће ставке. Кијев не потписује никакве обавезе. Он јача војску, да би у моменту, када Русија ослаби подршку Донбасу, спровео муњевито освајање по моделу хрватског напада на Српску Крајину. Током прелазног периода, уместо избора „нормандијска четворка“ у Донбасу именује администрацију од техничких представника Донбаса. Француске и немачке војне јединице су распоређене на граници. Кијев наставља жестоку економску блокаду Донбаса. Међутим, да би Кијев пристао да одложи рат, Запад, по замисли Горбулина, мора Украјини да додели већа финансијска средства, као и да потпише споразум о сарадњи Украјине и NATO-а и размести заједничке бригаде у кључним градовима Новоросије ради сузбијања евентуалног устанка: то су Харков, Дњепропетровск, Одеса, Запорожје, Николаев, Мариупољ.

Што се тиче Русије, она ће наставити да инсистира на спровођењу Минских споразума, иако ја већ сада видим да је то немогуће. Кијев је у потпуности под контролом Американаца, а они иако јавно говоре о поштовању „Минска-2“, не чине ништа да би приморали кијевски режим да те споразуме испуни.

Ипак, у случају оружаног напада ВСУ на Донбас треба очекивати реакцију од стране Русије - у то сам апсолутно убеђен. Руско руководство је савршено свесно: уколико кијевска хунта почне масовне репресије и масакр у Донбасу, сва одговорност за убијања у очима нашег народа пашће на Москву. Верујем да руско руководство има јасну представу: да је предаја Донбаса - смртоносни ударац у срце руске државности.

  Превео: Срђан Ђорђевић

standard.rs


* Sergej_Markov.jpg (257.92 KB, 650x433 - viewed 117 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #38 on: February 09, 2016, 10:36:56 pm »

Quote
Према мојим информацијама, Барак Обама није иницијатор овог рата и он у њему невољно учествује. Коалиција која води рат против Русије, обухвата, пре свега, део англо-америчких енергетских корпорација, које су незадовољне чињеницом што је наша земља повратила контролу над нафтогасним ресурсима. Друга снага су западне војно-индустријске корпорације: оне нису задовољне тиме што је руска одбрамбена индустрија почела да их истискује са светских тржишта, а осим тога, њима су неопходне нове тензије ради повећања буџетских издвајања. Трећи учесник антируске коалиције је глобална финансијска олигархија, која има за циљ да неутралише националне суверенитете у целом свету.

Ово је углавном тачно. Уз тероризам, велике покрете избеглица и ово (све већи утицај корпорација и економске олигархије на многе владе и покушај да се завлада светом) ће бити један од озбиљнијих проблема, нарочито средином века. Поново ће покушати да политички "оживе" средњи век и обичне људе претворе у "кметове". Биће то само мало модерније економско ропство (зависност). То се већ полако назире.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #39 on: February 10, 2016, 12:00:11 am »

Уз ризик да скренем са теме, целу ситуацију бих погледао из мало шире перспективе. Својевремено сам чуо анегдоту о томе како је Милошевић након потписивања Дејтонског споразума тражио од неког америчког званичника да добије коначну листу захтева, шта се још тражи од њега. Саговорник му је одговорио у стилу: ”Господине Милошевићу, па Ви још нисте схватили. Треба да нам дате оно што тражимо онда када тражимо.” Анегдота је можда измишљена, али њен смисао није. Свет је веома динамичан, све се мења пуно брже него пре 50 или 100 година. за глобалну доминацију у таквом окружењу потребно је да сте до те мере супериорни да не морате да бринете о томе шта ће неко други да мисли или уради.

Ми се чудимо како је дозвољено да се револуција деси и у Египту. Али тај Египат је данас у таквом стању да у случају потребе врло лако може да се успостави контрола над оним што је значајно (Суецки канал, например). А за све остало, више мање. Зашто би неко био заинтересован да контролише целу Либију уколико му је довољно да контролише нафтне изворе и луке? Зашто би бринуо ако у остатку Либије локална племена воде рат до истребљења? Актуелна натезања са Израелом, око висине војне помоћи, говоре да чак ни Израел није светиња. И све се то догађа у изборној години.

У овом контексту бих посматрао и Русију. Огромно и слабо насељено пространство, са великим природним потенцијалима, тенденцијама да буду не само самостални него и империјални, а уз то имају и нуклеарно оружје?

Када се говори о америчким интересима, веома често се упада у замку да је то стратешка државна политика која се пажљиво планира и спроводи деценијама. Америка је оних 535 конгресмена и сенатора на Капитал хилу и они који су их довели на власт. Избори су веома скупи и они морају да буду захвални људима који су их изабрали. (Изабрали не у смислу гласања - него у смислу финансирања и декларисане подршке!) Континуитет у политици није резултат тога што политичари имају исте идеје, него зато што су и једне и друге финансирали исти људи (групе), са истим интересима. (Понекад се ради о још једноставнијој ситуацији - нема интереса да се нешто промени, зашто би онда то мењали и трошили ресурсе да схватимо зашто је наша позиција била таква каква јесте.)

Све ово делује поприлично сурово, али хајде да се погледа мало из другог угла. Ако сам конгресмен из савезне државе која има мање становника него нпр. Београд, ако сам изабран зато што сам обећао да ћу отворити нова радна места, а имам природне ресурсе у виду гаса из шкриљаца... - зар мој посао није да се потрудим да се у свету нађе купац за тај гас?

Постоји још једна ствар коју превиђамо. Свет на крају 21. века ће бити осетно другачији од онога на почетку. Неке ствари које су нама нове биле су актуелне пре 500 или 2500 година. Битку на Велбужду нису решили кметови - војни обвезници, него оних пар стотина професионалаца. Римска република је имала пар ”државних” легија под контролом сената - остало је било приватно (уз сагласност Сената). Цезар је сам организовао и финансирао своје легије, добрим делом од пљачке.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #40 on: September 30, 2016, 12:18:09 am »

sever i jug se deli evropa ?
Logged
Рашо
Stručni saradnik - RV i PVO
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 879



« Reply #41 on: May 22, 2018, 08:28:36 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* FB_IMG_1527017013312.jpg (64.74 KB, 720x854 - viewed 73 times.)
Logged
Pages:  1 2 [3]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 22 queries.