Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?

[Boro Prodanic]

Андреј Иљич Фурсов – Непријатељ је на капији, и за њега не треба да буде милости  (3.део)

Kако се међусобно односе циљеви измене биолошке природе човека и смањења бројности човечанства?

Промену биолошке природе у свету „нове нормалности“ ултраглобалисти планирају уз смањење популације и пооштравање контроле над њом. Средства: техничка (чипови); хемијско-биолошка (епидемије, вакцине – отуда нагло повећана улога Биг фарме); војнополитичка (уништење пасионарног дела друштва кроз ратове); информативно-психолошка (укидање полова, истицање права ЛГБТ заједнице, уништавање породице). Чипована особа би требало да буде директно повезана с вештачком интелигенцијом. Мислим да ће мало тога што су ултраглобалисти планирали бити спроведено, али је потребно јасно разумети планове непријатеља човечанства уопште и Русије и Руса посебно. Ово су планови за спровођење БЕТ-фашизма.

Био – епидемије и „вакцинације“ које подривају здравље; ако ултраглобалисти планирају да заплене имовину од две до две и по милијарде људи, онда 3–4,5 милијарди од којих нема шта да се узме (ово је, према терминологији чувеног швабоида, Израелца Јувала Харарија, „бескорисна класа“; код осталих ултраса: „сувишни једачи“, „вишак становништва“) подлежу демографском скринингу, уништавању (куга, рат, глад); додатна средства – ескалација имунодефицијенције становништва кроз генску терапију под маском вакцинације; резултат – губитак имунолошког, интелектуалног и емоционалног потенцијала на генетском нивоу у наредним генерацијама; увођење еутаназије одлуком не само особе, њених рођака већ и лекара (Канада, рачунајте, већ поздравља др Менгелеа). Ово је по свом духу у суштини нацистички план за коначно решење „сувишно класног“ питања.

Еко–деиндустријализација, депопулација и смањење потрошње у име „зелене агенде“.
Техно – дигитална контрола понашања појединца и друштвених група („паметни град“, виртуелизација живота; екстремни случај – систем социјалног рејтинга у Кини).

Желели бисмо да чујемо нешто више о улози „зелене агенде“ у овим шемама.

У овој фази, у „био-еко-техно“ троуглу, „угао“ еко је оштро наглашен: „зелена агенда“, коју диктирају климатске промене, наводно изазване људским деловањем. И то упркос чињеници да озбиљни научници говоре само о уобичајеним миленијумским и вековним климатским колебањима. Али ултраглобалисте у њиховом БЕТ-фашистичком бесу то узбуђује. Забрињава што се „зелена агенда“ креће, по њиховом мишљењу, спорије него што им је потребно. А сад је већ и религија позвана у помоћ, укључен је верски фронт борбе за „зелену економију“ и њене дивиденде. Па, представници цркава, пре свега католици, сами решавају своје проблеме, напредовањем не само до екуменског већ до стварног уједињења религија, барем авраамских (надам се да православље неће упасти у ову замку) у јединствену веру. Седми Конгрес вођа светских и традиционалних религија одржан је 14–15. септембра 2022. у Абу Дабију. Тема – „Улога вођа светских и традиционалних религија у духовном и друштвеном развоју човечанства у постпандемијском периоду“. Део састанака одвијао се унутар зграде у виду пирамиде. Говорило се о неопходности јединства хришћанства, јудаизма и ислама у оквиру одређене целине – посматрачи су то назвали „хрисламом“; приметили су и да на конвенцији ниједном није поменуто име Исуса Христа.

Септембарски састанак у Абу Дабију, као и новембарски на Синају, веома су важни догађаји у 2022. У новембру 2022. на Синају (Египат), тј. у месту религиозног откривења свих авраамских религија, одржан је климатски форум COP-27. Један од организатора био је Међуверски центар за одрживи развој. Желим да подсетим да уз сву спољашњу привлачност појма „одрживи развој“, у стварности то значи смањење светске популације на две милијарде људи (тј. „баршунасти“ и не баш геноцид), смањење потрошње и животних стандарда већине становништва планете у име спасавања природе од човека.

На форуму су „међуверци“ одржали церемонију „покајања за климу“ – због наводне кривице човечанства за штетне климатске промене. Одржана је презентација „Екобиблије“ коју је написала група католика, протестаната и Јевреја с рабином Нерилом на челу; представљени су и еколошки коментари књига Постања и Изласка. Главна теза: одрживи развој је воља Божја (тј. ултраглобалистима више није довољно световно оправдање „одрживог развоја“). Оглашено је „десет заповести климатске правде“ и, што је најважније, формулисана је идеја о јединственој светској религији, чији је циљ и центар очување природе; у име Бога, наравно, али у ствари не ради њега већ ради природе.

Наравно, то је оно што Англосаксонци називају lip service.

Несумњиво. Ултраглобалисти не би били верни себи да, под окриљем вере, нису прогурали врло специфична питања глобалне прерасподеле и успостављања контроле над светским ресурсима. На пример, Мајкл Шерен, бивши виши саветник Банке Енглеске и копредседавајући Г20, а сада председник ОЦД у Meta Verse Green Exchange, експлицитно је изјавио да ће ускоро, током декарбонизације индустрије, карбон (угљеник) постати нешто попут валуте – уз уобичајену. Нагласио је да су јужна хемисфера и Глобални југ уопштено вреднији од Севера – вреднији су и скупљи од свега што се налази у свим британским банкама. Шуме Индонезије су десно плућно крило планете, а Амазон лево плућно крило, вода, дрвеће, биодиверзитет, све ово (пажња!) кошта и ми, наставио је Шерен, почињемо да размишљамо о томе да за све ово одредимо цену; питање је, по његовом мишљењу, само како то спровести у дело – највероватније путем блок-чејн технологије (на мрежи постоји видео Шереновог наступа).

На тај начин, у име „зелене агенде“ и једног међуконфесионалног бога који служи очувању природе, намеће се идеја о глобалној приватизацији природе од стране корпорација, тачније – планете Земље са њеним ресурсима (укључујући кисеоник који производе шуме).

Суштински, циљеви ултраглобалиста носе антисоцијални карактер. Није ли тако?

Несумњиво. Један од задатака БЕТ-фашизма у стварању нижих класа света „нове нормалности“ јесте уништавање друштва у целини дробљењем на десетине мањина и подстицањем екстремних облика индивидуализма, с једне стране, а с друге стране – упрошћавање, примитивизација понашања и психологије посредством уништавања реалне културе (старт је дала контракултура шездесетих година), образовања, физиологизације/ сексуализације понашања, те претварања људи у „желуце који ходају“ и у истрениране биороботе („филетичка еволуција“). Упрошћавање друштва требало би, према плану ултраглобалиста, заувек да им стави у службу три закона кибернетике: Ешби – Шенона – Винера (систем контроле треба да превазилази систем контроле по снази и сложености), Бира – Анохина (систем управљања треба да буде способан да унапред предвиди развој контролисаног система) и Седова – Назаретјана (у сложеном хијерархијски организованом систему, разноврсност на највишем нивоу може се обезбедити смањењем разноликости на нижим нивоима).

Ако максимално поједноставимо управљано друштво, потиснемо квалитативну разноликост у њему, онда не можемо баш да бринемо о развоју и усложњавању структура наших најмилијих. Ова опција, међутим, има лошу страну, јер је сваки добитак губитак. Та страна је деградација врхова, који ће неминовно „долетети“ као бумеранг. А ако би БЕТ-фашизам успео да се спроведе у дело, онда је време његовог постојања – по „принципу Буденброкова“, тј. не више од четири генерације. А онда – колапс и већ потпуно, а не делимично урањање у мрачно доба. Да бисте решили овај проблем, биће вам потребан сопствени аналог Селденовог плана, као у Асимовљевој „Академији“. Али где га наћи у условима размагнетизованих врхова, који су се концентрисали на друштвену дресуру?
Овде се присећамо драконских мера које су наводно биле усмерене на заштиту становништва од „пандемије ковида“.

Мере које су наводно биле усмерене на сузбијање ковида, као и присиљавање на тоталну вакцинацију која подрива имунитет, били су покушај социјалне дресуре. Међутим, до јесени 2021. године постало је јасно да већина задатака преформатирања света ковид, односно његови организатори, нису решили. Вирус непознатог порекла погађа само старије и тешке болеснике, и то не сам по себи већ као додатни фактор који гура у амбис. Међутим, и у овом случају смрт је такође приписивана ковиду, што је повећало бројеве смртности. Међутим, разоткривен је и тај део преваре: крајем 2021. Виши институт за здравље Италије смањио је званични број умрлих од ковида за 97,1 одсто! То јест, само 2,9 процената је стварно умрло од ковида!

Који су разлози за неуспех афере/операције ковида 19 и њеног смањења? За почетак, планери нису израчунали степен отпора становништва, посебно у Канади и Француској, а ни у другим земљама. Присутно је и јасно незадовољство дела светске елите. Као прво, грешке у планирању, недовољна припрема операције; а како нам је речено у једној образовној установи, планирање и припрема операције (курс се тако звао – ППО) обезбеђују 50 одсто успеха. Друго, брзо покретање и богаћење Биг фарме, на штету низа индустрија, пореметило је биланс прихода, а самим тим и снага у светској елити. Стога је крајем 2021. магазин „Економист“ (делом припада Ротшилду, делом Фабијанском друштву, а индиректно породици Ањели), а за њим и Гејтс, објавио да ће 2022. пандемија пропасти: такорећи, истрага је завршена, заборавите. То не значи да глобалисти завршавају биоигре, далеко од тога. Тешко је рећи, на пример, да ли су мајмунске богиње погрешан почетак, неуспешан покушај или „проба пера“? Ипак, чини се да ће биопандемија за сада бити напуштена; међутим, сасвим је могуће да ће покушати да створе смртоноснији вирус – да тако кажемо, као резерву, за сваки случај.

Да је биопандемија за сада остављена по страни, потврђује и чињеница да Шваб и компанија активно говоре о опасности од сајбер пандемија, у поређењу са којима ће, како кажу, обичне изгледати као дечје играчке. С тим у вези, већ 2020–2021, такорећи „за раст“, ​​одржане су вежбе за борбу против „сајбер епидемија“. Киберполигон-2020 и Киберполигон-2021 (СЕФ је одржан на бази Сбербанке уз активно учешће не само Шваба већ и М. В. Мишустина и Г. О. Грефа као главних организатора, које су обердавосовци похвалили).

Додуше, чини се да су обе ове вежбе биле само припрема за много озбиљније, посебно за „Колективну снагу“, која је одржана у децембру 2021. у Јерусалиму под покровитељством израелског министарства финансија.

Та учења су добила мало пажње у светским медијима.

Индикативно је и симптоматично да Русија и Кина, за разлику од две претходне вежбе, нису позване. Из чега је руски економиста А. В. Лежава донео разуман закључак: планирано је да се хакери из ових држава или они повезани с њима оптуже за сајбер нападе. „Ове вежбе“, наставља економиста, „показале су да раније постављени задатак да се оправда предстојећи монетарни и финансијски колапс уз помоћ неких догађаја више силе (пандемије, поремећаја ланаца снабдевања) није у потпуности завршен и за то је неопходно користити друге опције (глобални сајбер напад и/или нешто друго) уз њихову координацију већ на међудржавном нивоу. Ако узмемо у обзир да, прво, између „вежби“ и „догађаја трансформације“ прође два-три месеца, а друго, да је одмах после вежби у Израелу почело пумпање Украјине оружјем и хистерија у постзападним СМРАД (средства масовне рекламе, агитације и дезинформације) о неминовном нападу Русије, не може се не сложити са А. В. Лежавом да је током „Колективне силе“ извршена симулација не хакерског напада већ моделовање оружаног сукоба, на који је Постзапад испровоцирао Руску Федерацију.

Циљ је – нанети моћни удар по Русији као историјском противнику Запада?

Тачно, али слабљење Руске Федерације, изазивање унутрашње кризе у њој, само је један од циљева сукоба у Украјини који је изазвао Постзапад. Други задатак, не мање важан и троједини – слабљење немачке привреде до уништења, подривање ЕУ и погром њеног средњег слоја – јасно је формулисан у поверљивом истраживачком документу корпорације РАНД који је процурио на мрежу. Међу примаоцима су ЦИА, АНБ, војна обавештајна служба и неколико других специјалних служби.

Може ли мало подробније о том документу?

Наравно, он заслужује пажњу. Наслов документа од 25. јануара 2022. је „Слабљење Немачке, спасавање САД“. Почиње изјавом да тренутна америчка економија не може да функционише без спољних материјалних и финансијских извора. Само ЕУ може да их обезбеди, али главна препрека је Немачка: немајући још пун суверенитет, она настоји да стекне субјективитет, а Сједињене Државе су изласком Велике Британије из ЕУ изгубиле прилику да утичу на Немце преко међувладиних преговора. „Повећање прилива ресурса може се очекивати“, наводи се у документу, „само ако Немачка почне да доживљава контролисану економску кризу.“

Како ту кризу изазвати? Немачка економија почива на два темеља: на неограниченом приступу руским енергетским ресурсима и на јефтиној француској струји. Француски проблеми у Сахелу чине је зависном од канадског и аустралијског горива и она може бити под притиском. Али аутори документа сматрају да је увлачење Немаца и Руса у сукоб у Украјини једини начин да се гарантује одбијање Немачке од руских енергената. А онда се, у ствари, расписује план провокације: „Наше даље акције у овој земљи неизбежно ће довести до одговора Русије. Не само да Руси неће моћи да оставе без одговора масовни притисак украјинске војске на непризнате републике Донбаса већ могу бити проглашени за агресора и против њих ће бити уведен пун пакет санкција. Тада Путин може да уведе контрасанкције као одговор – пре свега на снабдевање Европе енергентима. Штета нанесена земљама ЕУ биће упоредива са штетом за Руску Федерацију, а за Немачку ће бити још већа.“

Неки говоре да је тај РАНД документ – лажан.

Ја верујем да је оригиналан. Али чак и ако на тренутак замислимо да то није случај, онда се таква формулација питања може лако одбацити „на велсовски начин“. Херберта Велса су једном питали шта мисли о „Протоколима сионских мудраца“ – да ли је то прави документ или лажни? Писац је одговорио у смислу да није важно, главно је да се догађаји у свету развијају онако како је прописано у „Протоколима“. Догађаји су се 2022. развијали онако како је прописано у РАНД документу.
Шема „две лопте у џепу“ у РАНД документу је описана крајње искрено. Још једном постаје јасно ко је прави агресор, а он је у заиста тешком положају. Са БДП-ом од 22,9 трилиона долара, амерички индустријски сектор обезбеђује само 18 одсто или 4,1 трилион долара, док у Кини допринос индустрије БДП-у (то је 16,9 трилиона долара) износи 30,5 посто, тј. 5,1 трилион долара. Индекси сложености извоза – 1,57 и 1,35 – упоредиви су. Да би преживеле, САД морају да развијају индустрију – Трамп је био у праву; финансије „које певају романсе“, интелектуална својина и услужни сектор сами по себи неће далеко стићи. Међутим, у глобалном свету нема слободних тржишта, њих треба одузети конкурентима. Кина је субјект светске политике, њена економија, која производи робу с ниским маржама, уско је повезана са америчком. ЕУ није субјект, њена привреда производи робу високе марже, али патенти, специјалисти и компаније, како наглашавају аналитичари, не припадају ЕУ, могу слободно да се крећу у САД, само их треба гурати. Како? Једноставно: изазивањем сукоба у Украјини и претварањем ЕУ дефакто у једну од њених страна. Активну улогу у спровођењу америчких интереса у ЕУ и посебно у Немачкој играју „зелени“ – добро контролисани фанатици попут Аналене Бербок.
На резултате провокације није се дуго чекало: за осам месеци 2022. немачка индустријска производња је пала за 1,8 одсто, док је производња хемијског и фармацеутског сектора зависних од гаса пала за 10,7 одсто. „Волстрит џорнал“ је 21. септембра 2022. објавио чланак о масовном пресељењу великих немачких предузећа (најмање 180 компанија) у Сједињене Државе.

Али још већа штета је нанета Немачкој у политичком смислу. Наравно, Немачка никада није била потпуно суверена држава, она је у ствари протекторат Сједињених Држава.

Од самог почетка?

Да. Како је пензионисани генерал-мајор СРГ Герд-Хелмут Комоса рекао у књизи „Немачка карта“, 1949. услов за стварање СР Немачке био је Канцеларски акт који је на период од 100 година потписао Аденауер. Према овом документу, спољну и унутрашњу политику и образовни систем СР Немачке одређују САД, они одобравају и кандидатуру немачког канцелара. Покушаји да се докаже да није постојао Канцеларски акт сударају се са гвозденом чињеницом: читава историја СР Немачке се развијала и развија у потпуном складу са оним што је рекао веома обавештени генерал Комоса.
Стварање СР Немачке је за Американце био „план Б“. „План А“ је био уништење Немачке, али је Стаљин осујетио ове планове. Англосаксонци су хтели да Немачку претворе у потпуно аграрно-сировинску земљу, поделивши је на неколико десетина малих држава, а да становништво сведу на 25 милиона. Стаљин је, полазећи од потребе одржавања уједињене, а не неутралне СР Немачке, осујетио Моргентау план. Англосаксонци су настојали да униште и Немачку и Немце. Још 1940. и 1941. године. Т. К. Кауфман (новинар листа „Џуиш кроникл“, познаник једног од Рузвелтових блиских саветника С. Роузмана) објавио је књигу „Немачка мора да пропадне!“ у два (!) издања. У њој је предложио да се територија Немачке подели између пет земаља и да се Немци стерилишу – 25 људи по лекару дневно; за три месеца сви Немци би били стерилисани, а за 60 година немачка нација би нестала. Чланак је био широко разматран у САД.

Неко ће рећи: никад се не зна шта би ту могао написати полулуди германофобични Јевреј. Али ево шта је председник САД Ф. Д. Рузвелт рекао министру финансија Г. Моргентауу (овај је то забележио у свом дневнику): „Морамо или кастрирати целокупну немачку популацију, или се према њима понашати на такав начин да више не буду у стању да производе људе способне да наставе да раде исте ствари.“ Чак ни нацисти у свом плану „Ост“ за уништење руског народа нису говорили о тоталној кастрацији.
Било је и других предлога, посебно да се промени наследност и, сходно томе, идентитет Немаца. Дакле, на самом почетку 1943. године професор Е. Хутон, антрополог са Харварда, предложио је да се наследство Немаца промени путем – пажња! – присилног мешања немачких мушкараца и жена. Хутонова шема је била једноставна: заробљени немачки војници и официри (10–12 милиона) одводе се из земље и смештају у логоре, а немачке жене које су остале у Немачкој приморавају се да се удају за војнике окупаторских снага и – опет, пажња! – за имигранте посебно доведене за ову сврху.
Како се ту не присетити мигрантске кризе 2015. коју је изазвала Меркелова, која је мигранте са Блиског истока и из северне Африке позвала да дођу у Немачку.

Дуго су Американци дозвољавали СР Немачкој извесну дозу субјективности – „по пуномоћју“. Данас, по свему судећи, пуномоћје истиче. Године 2022. активно користећи „зелене“ фанатике, САД одузимају Немачкој остатке субјективности. Ако је Меркелова била кмет Американаца, онда је Шолц већ роб подвргнут директним увредама украјинских америчких лакеја. Да подсетим да је извесни Мељник, кад је био амбасадор Украјине у Немачкој, Шолца назвао „увређеном јетреном кобасицом“ и Шолц се обрисао. Изгледа да су Американци уз помоћ своје колоније Украјине и полуколоније Пољске кренули у „коначно решење“ немачког питања. Тако је Немцима долетео бумеранг историје.

Међутим, ситуација у Европи, а посебно у Немачкој, погађа кључног савезника САД у Европи – Велику Британију, а проблеми овог главног историјског непријатеља Русије и Руса се заоштравају и из следећег разлога. У свету се формирају енергетско-економске макрозоне. Код Сједињених Држава и Кине је ту све у реду. ЕУ ће моћи да реши своје проблеме само ако присвоји ресурсе Руске Федерације. Међутим, као прво, Руска Федерација је нуклеарна сила; друго, ни без тога САД и НР Кина чланицама ЕУ не би дозволиле овакву „игру“. ЕУ преостаје да се бори само за Африку. У сваком случају, судбина романо-германске Европе је клизање из зоне језгра кап-система у зону полупериферије.

А шта с Британцимa?

Ситуација у Великој Британији је тешка: она још није развила сопствену макрозону. Традиционална зона – Јужна Кина – измакнула се; арапски емирати Персијског залива су довољни као део Англо-Арабије, али то није довољно за макрозону. Једини излаз за Британце је да закоче позиције у зони геополитичких интереса Руске Федерације, удаљавајући је од источне Европе, Закавказја и централне Азије. Али и овде има проблема. У средњој Азији само је Казахстан потпао под Британце, и то не сасвим; у Закавказју Велика Британија се судара са Руском Федерацијом и САД; покушај да се организује ново издање Речи Посполитој (Пољска, Литванија, Белорусија, Украјина) не игра: без Белорусије шема не функционише, а покушај да се збаци Баћка у августу 2020. није успео. Украјина остаје, због чега Велика Британија заузима најлудачкији став о овом питању. Како рече један од јунака филма „Неухватљиви осветници“ – „у немоћном бесу“.

Макрозоне се формирају у реалне основне јединице организације посткапиталистичког света, у субјекте нове глобализације, селективне и ограничене, за разлику од оне старе (1990–2010), која је била ништа друго до агонија капитализма. У овом новом свету постоји тенденција, још не толико изражена, али сасвим очигледна, ка формирању нове врсте владалачко-економских структура, оне ће, по свему судећи, постати „лице“ посткапитализма. Реч је о таквој владалачко-економској структури у којој се у јединствену целину спајају обавештајне службе, органи за спровођење закона и део државних структура, корпорација и банака. То је феномен дубинске моћи, који, међутим, има не само подводно-подземни већ и надводно-надземни део. Штавише, ако се раније претпостављало и планирало да ће корпорације једноставно апсорбовати државу, онда је наш СВО извршио корекцију овог процеса. Како је признато на 68. састанку Билдерберг клуба, војна дејства у Украјини су озбиљно успорила процес успостављања контроле корпорација над државама – ове последње воде рат, геополитика се вратила и потиснула геоекономију.

Да ли се слажете са онима који су склони да Билдерберски клуб сматрају готово центром мреже светске власти глобалиста?

Апсолутно се не слажем. Чак и за време свог процвата, 1970–1980-их, овај клуб, који је одиграо одређену улогу у разарању СССР-а и низу других процеса, иако не у истој мери као део клуба LeCèrcle или „69“, никада није био неки организациони центар. Попут Светског економског форума у ​​Давосу данас, Билдерберг клуб, иако задржава значајан утицај, више је излог престижне робе коју домаћини показују свету. „Роба“ су овде познати политичари, бизнисмени, стручњаци итд., узалуд је овде тражити господаре светске игре. Они у игри, која је шоу (must go on) не учествују – то није посао господара, то је посао послуге, додуше високе. Права моћ је тајна моћ, она није на сцени већ иза кулиса. Значајно је да ни LeCèrcle, ни LeSiècle, ни Клуб острва, који су јачи од Билдерберга, никада не одржавају јавне догађаје, дејствујући по принципу Гандалфа из „Господара прстенова“: keep it safe and keep it secret („чувај то безбедно и тајно“).

Циљ Билдерберга, као и Давоса, јесте да се изјасни о одређеном ставу, да тестира реакцију друштва на ове „пробне балоне“ (уз сав презир светске елите према људима, страх од маса, чак и издресираних, посебно у условима кризе, остаје), одабир нових регрута у високорангирану собну послугу. Ипак, корисно је анализирати шта се дешава и говори у Билдербергу и Давосу: по кретању „сенки“ постају јасни планови господара и, што је још важније, страх светске елите. Сам избор на Билдерберг скуповима једног перспективног, са становишта власника, указује, између осталог, на правац који се сматра пожељнијим. И, наравно, битне су информације о дискусијама у затвореном формату, за личности вишег ранга, за оне међу једнакима који су „равноправнији“.

О чему су, дакле, разговарали учесници 68. састанка Билдерберг клуба, који је одржан 2–5. јуна 2022. у Вашингтону?

Питања о којима се разговарало на овом састанку делимично одражавају садржај већ цитираних упутстава Четем хауса. Међу 115 учесника из 20 земаља и једне међународне организације, 53 су били Англосаксонци (од тога 33 из САД), 53 особе су биле представници 14 земаља и девет су Холанђани. Ове последње сам издвојио јер су британска (Виндзори) и холандска (династија Оран) краљевска кућа биле блиско повезане од краја 17. века, не само политички већ и економски: „Славном револуцијом“ 1688, услед чега се на енглеском престолу нашао холандски државник Вилијам III; то је била само политичка регистрација спајања (merging) две источноиндијске компаније – енглескe и холандскe. Другим речима, у савременом свету Велику Британију и Холандију треба посматрати као целину, што, међутим, не искључује ситуационе унутрашње противречности.

Погледајмо дневни ред 68. састанка Билдербергера. У ствари, то је и „мапа света“, из које следи одређени програм деловања.

И тако:
1. Појава државе-изгнаника. Проглашавање те државе непријатељем цивилизованог света. (То јест, читајте: Постзапада; јасно, земља-изгнаник је Русија.)
2. Ширење НАТО-а на исток и снабдевање нуклеарним оружјем.
3. Проблем Кине. Анализа експеримента у Шангају, како успешно отерати људе у изолацију.
4. Прилагођавање становништва социјалном рејтингу и оку „Великог брата“.
5. Индо-пацифичке промене. Стварање индо-пацифичке зоне против Кине. Покушај премештања производње локализоване у Кини у друге регионе света.
6. Русија. Нивои утицаја санкција. Чудни карактер Руса. Могућности Пољске да преко Балтика добије америчку помоћ у довољним количинама за ЕУ.
7. Односи између влада суверених држава и глобалних корпорација.
(Моја напомена: ово је био веома важан тренутак, јер је један од главних задатака корпорација да државу ставе под контролу.)
8. Појава система за размену банкарских информација независних од СВИФТ-а.
9. Дезинформације. Рад са највећим медијима на Западу на исправном, са њихове тачке гледишта, представљању планираних светских промена.
10. Енергетска безопасност.
11. Здравље након пандемије. (Моја напомена: званично је фиксиран крај пандемије.) Суочавање са мајмунским богињама у развијеним земљама. Спремност Украјине за колеру. Вероватноћа јесење пандемије новог типа вируса корона.
12. Јачање улоге локалних самоуправа. (Напомена: говоримо о поткопавању државе одоздо.)
13. Привремено одступање од принципа глобалне поделе рада. (Напомена: селективна деглобализација.)
14. Украјина. (Напомена: прво, као кључ даље дестабилизације руског света; друго, као ударна снага глобалиста припремљених за нови скок.)

Билдербергери у Вашингтону су пред Украјину поставили следеће задатке: 1) да што више увуче Руску Федерацију у преговоре о привременом прекиду ватре (међутим, то је сада отпало); 2) обезбеди несметано снабдевање ЕУ гасом кроз цеви; 3) пребаци у САД сву пшеницу највише сорте прошлогодишње жетве „да би се избегла глад у свету“; 4) да обезбеди заштиту црноморских лука уз помоћ испорученог наоружања; 5) организује војнополитичке провокације против Руске Федерације.
Билдербергске сусрете карактерише присуство и отвореног, и затвореног формата.

На затвореном састанку у ужем кругу сумирани су резултати операције „Пандемија ковид-19“. Истовремено, уочене су грешке које треба исправити. Снаге безбедности национално-државног нивоа су се Кисинџеровим устима жалиле званичницима УН, једном броју челника корпорација Биг фарма, појединим шефовима „бигтековских“ корпорација и банкарима да журе, а да нису припремили платформу за имплементацију антиковид мера у Сједињеним Државама и Западној Европи, како је то учињено у Шангају – реч је о систему кинеског социјалног рејтинга. У Европи и Америци то није успело. А сад су, кроз уста Кисинџера, „господари светске игре“ проглашени кривима: били су слабо припремљени и својом недовољном припремом и журбом осујетили планове и рокове за стварање света „нове нормалности“.

Забележена је још једна веома важна ствар: СВО РФ у Украјини није дозволила спровођење задатка успостављања власти корпорација над државама. Геополитика се вратила. Наш СВО је суштински „успорио процес успостављања контроле корпорација над државама“ и објективно се показао као ћускија у точку ултраглобалиста.

Али вратимо се питању дубоке моћи. Њена институционализација у суштини значи оживљавање на новој етапи у историји структура попут Британске источноиндијске компаније, „државе-трговца“ (К. А. Фурсов), у којој су органски сједињени круна (династија и држава), аристократија, тајне службе, капиталисти, банкари и криминал. И сваки сегмент је имао своју функцију у целини.

А каква је у том случају будућност затворених наддржавних структура?

Ако нови тип властодржачко-економске структуре замени државу (state), онда наддржавне структуре, дизајниране да превазиђу државне границе, неће бити потребне у свом претходном облику: структуре дубоке моћи, попут Источноиндијске компаније, саме су наднационалне по дефиницији и органски су и отворене и затворене („принцип ајсберга“). У аналитичком смислу, овај процес ће избрисати границу између политичких наука и конспирологије – појавиће се нова дисциплина.

Рат ће одиграти значајну улогу како у убрзавању развоја новог облика власти (политичке и економске) организације моћи, тако и у очувању, већ у јединственој целини, значаја онога што је била држава у доба капитализма („сегмент моћи“). Хтели ми то или не, ушли смо у ратну епоху. Као прво, финале једног система и почетак, формирање другог увек се одвија у виду ратова или их, у најмању руку, прате. Као друго, „улазак“ и „излазак“ из система и епоха се, по правилу, огледају. „Улазак“ у капиталистичку еру био је Тридесетогодишњи рат (1618–1648) – четири локална, али ипак у простору и времену међусобно повезана сукоба. Чини се да свет напушта капитализам и улази у посткапитализам, кроз нешто слично Тридесетогодишњем рату. Прва два сукоба су Сирија и Украјина. Даље могу бити Закавказје, Арктик, Јужна и Источна Азија.

Шта о том питању говоре и пишу аналитичари у последњој деценији?

Последњих година објављено је више радова (Насема Талеб, Сирило Пасквале, Реј Далио, Бира Браунмилер, Арона Клаузета, Хуго Бардиа итд.; кратак осврт на њихов рад на занимљив начин је представио Сергеј Карелов), чији аутори убедљиво показују да се пауза између светских ратова завршава, да се губи управљивост света и да једини излаз може бити велики рат. Свет још није прешао тачку без повратка, али је близу ње. Додаћу: Велики рат у савременим условима највероватније неће бити тотално-глобални, већ серијско-локални и, могуће, тридесетогодишњи. У пракси, укључујући и свакодневни живот, ово, ако не потпуно брише, онда чини испрекиданом линију између мира и рата, између војних и мирнодопских аспеката и функција друштва. Конкретно, друштвене науке су у великој мери трансформисане у научни облик когнитивног ратовања. Когнитивни рат (појам Франсоа де Крозела) је скуп активних мера усмерених на промену људског понашања контролом његових когнитивних функција. Ово чак није ни рат у области информација већ блокирање једних његових токова и наметање других. Формирани начини размишљања, наративи и слике стварности чине информациони рат у строгом смислу речи непотребним, остављају га „у офсајду“. С обзиром на наведено, неопходно је реструктурирати читав комплекс друштвено-хуманистичких наука, пре свега историју – садржајно, дисциплински и организационо, али то је посебно питање. И мада је хитно, има хитнијих, пречих у садашњој ситуацији.

У Давосу је недавно завршен редовни састанак Светског економског форума. Можете ли да поделите своје утиске?

Моји утисци су оно што сам успео да пронађем тренутно (26. 1. 2023) у разним медијима, иако је и тога доста. Форум у Давосу још није почео, а у медијима су се већ појавила два извештаја, који на врло конкретан начин карактеришу и организаторе и учеснике. Постало је познато да претерано расте тежња да се учесницима (а њих је 2.700) обезбеди пратња или, ако ствари називате правим именом, проститутке. Толико претерано да су могућности Швајцарске исцрпљене, па је требало наручивати „девојке са смањеном друштвеном одговорношћу“ из Италије и Немачке. Истина, новинари су одмах открили да се, судећи по ценама, не ради о Немицама и Италијанкама већ о Румункама. Чињеница је да на СЕФ позване проститутке наплаћују 1.500 швајцарских франака (1,4 хиљаде евра) за четири сата, и 2.550 швајцарских франака (2.350 евра) за ноћ, док су западноевропске свештенице љубави много скупље – до девет хиљада евра. То јест, организатори су одлучили да уштеде на сексуалним услугама. Па, разумљиво – криза.

Друга вест је озбиљнија. Пилот сингапурске авио-компаније Алан Дан рекао је да су се организатори СЕФ-а обратили шефу US Freedom Flyers-а Џошу Јодеру са захтевом да осигурају да учесници форума лете с невакцинисаним пилотима. И то упркос чињеници да су чланови СЕФ-а хистерични заговорници тоталне вакцинације.

Па у чему је ствар?

На Западу се од јесени нагло повећао број изненадних смрти управо вакцинисаних особа. У Енглеској, на пример, до 1.000 недељно. Сад замислите да вакцинисани пилот изненада умре током лета. Шта ће бити с путницима? Себична размишљања ултраглобалиста, страх за своје животе, натерали су их да на неко време одступе од свог става о вакцинацији – желе да живе. То објашњава мере безбедности без преседана. На пример, на улазу у Давос – тотална провера, укључујући отиске прстију.
На давоском слету лешинара ултраглобализма учествовали су лидери највећих корпорација (укључујући Амазон, Фајзер), фондација (Гејтс, Сорош итд.), међународних организација (СЗО и сл.), просто веома богати људи – 116 милијардера. У исто време, међутим, прве личности Сједињених Држава нису дошле у Давос. Америку су представљали амерички секретар за рад Мартин Волш, директорка националне обавештајне службе Аврил Хејнс и шеф ФБИ Кристофер Реј. Није било представника НР Кине и Руске Федерације, председник Јужне Африке С. Рамофоса је одбио позив (под згодним изговором). Било је необично много представника из Азије, Африке и Латинске Америке. Позвани су специјално на обраду у антируском духу. Уопште, русофобија је била позадина овог састанка у Давосу.

Мада давосовске омиљене теме – декарбонизација, вештачка интелигенција, феминизам, ЛГБТ итд. – нигде нису нестале, тренутна ситуација у свету их је донекле покренула, јер је угрожен глобални поредак који стварају ТНК и наднационалне структуре моћи и финансија. Кључна претња је Русија, стога су готово сви главни говорници са Запада покренули агресивни информативни талас против Руске Федерације. Х. Кисинџер, који је раније заузимао релативно умерен став (иако је увек остајао непријатељ Русије – ту нема потребе за илузијама) и који се изјаснио против чланства Украјине у НАТО-у, почео је да говори о томе да њу треба прихватити у Савез, тј. заузео је позицију јастреба.
Поред антируске тематике, учеснике су забринуле и претње савременом свету – краткорочне (две године) и дугорочне (10 година). У свакој временској перспективи постоји 10 претњи. Ако се комбинују, онда ће у горњој половини доћи до неуспеха у борби против климатских промена, колапса еколошког система, кризе повезане са исцрпљивањем природних ресурса, раста друштвене неједнакости и конфронтације на геоекономској основи.

Односно, оно што је овако или онако повезано са „зеленом агендом“ остаје у првом плану?

Баш тако. Али не само то. Учесници форума су уверени да ће светску економију најмање две године покривати глобална рецесија. С тим у вези фиксирали су само оно о чему су писали економисти уочи Давоса. Тако је у објављеном „Глобал риск репорту“, који је сумирао мишљења 1,2 хиљаде водећих економиста света, констатовано да је ера глобализације и раста животног стандарда дошла до краја; да ће две хиљаде давдесете бити деценија друштвених и еколошких преокрета, с прехрамбеним кризама, политичком нест

[Boro Prodanic]

Kolege sa foruma koji su imali strpljenja da pročitaju ovaj članak, mogu da dodaju po jednu kockicu u slagalice koje se zovu:

1. Zapad i demokratija;
2. Rusija, Kina i odnosi sa Zapadom;
3. NATO;
4. Zelena agenda - globalno zagrevanje;
5. SVO RF u Ukrajini;
...pa će jednom složiti i cele slike sa gornjim naslovima.

Ko nije imao strpljenja, propustio je da stekne još jedan uvid nesporno pametnog čoveka kuda mi to u stvari idemo: u bioskop, na SF film? ili u nešto drugo, možda u sumornu budućnost čovečanstva?

[Boro Prodanic]

B.P: Iako je ovaj članak star nekoliko meseci, danas sam čuo na TV Happy nešto što me ponukalo da ga ipak postavim ovde: zakon o eutanaziji u Kanadi dobio je "aneks" - svako ko zarađuje manje od 2.080 dolara mesečno može zatražiti medicinsku pomoć u izvršenju samoubistva! Praktično, siromasi i invalidi ne treba da žive, treba da živi samo "zlatna milijarda", zar ne?

Zakon o eutanaziji u Kanadi potpuno izmakao svakoj vrsti građanske kontrole

Kanada se ponosi svojom otvorenošću i tolerancijom, a ima najpopustljivija pravila o eutanaziji na svetu – a rezultati su iskreno zastrašujući, 10000 ljudi je eutanazirano 2021 godine.

Država je asistirala u čak tri odsto ukupne smrtnosti svojih građana prošle godine, Sledeće godine Kanada će dozvoliti ljudima da sami izaberu smrt i zbog stanja svog mentalnog zdravlja.

Zastrašujuću priču donosi „Dejli mejl“ a „proklete izveštaje“ potvrdila je u svojoj istrazi agencija Asošijeted pres. Oni pišu da je „praksa koja je nekada bila zamišljena kao poslednje rešenje samo za neizlečive i terminalne bolesti opasno izmakla kontroli“.

Priče iz Ministarstva zdravlja Kanade podsećaju na nacističke logorske hronike.

Veteranki kanadske vojske i paraolimpijki Kristin Gotje umesto pomoći da dobije stepenište za svoj dom – zašta se borila 2019. ponuđena je i alternativa. Kanadski zvaničnik joj je rekao da će joj vlada pomoći da se ubije, ako joj je život tako težak i ako je ona tako očajna.

– Imam pismo u kojem piše da ako ste očajni, gospođo, možemo vam ponuditi pomoć, medicinsku pomoć pri umiranju – svedočio je bivši vojni kaplar Kristin Gotje, paraplegičar, kanadskim poslanicima.

Uprkos tome što je vezana za invalidska kolica sa mišićno-koštanim poremećajem koji joj pogađa noge, leđa i kukove, ona je parakanuistkinja koja je osvojila zlatnu medalju i srebrnu medalju učestvujući u kanadskom ženskom hokejaškom timu na ledu. Takođe je veoma daleko od ideje o beznadežnom slučaju, a ipak Odeljenje za boračka pitanja njene vlade nije oklevalo da sugeriše da bi možda želela da okonča svoj život ukoliko bi se bitka za dobijanje rampe pokazala previše za nju.

Otprilike pet slučajeva vojnih veterana kojima je ponuđena asistirana eutanazija prijavljeno je kanadskoj policiji i zvaničnici su pozvali druge koji su imali isti tretman da se jave.

Primer Alana Nikolsa je tragičniji. Zbog depresije i pomišljanja na samoubistvo hospitalizovan je 2019. Zbog svojih crnih misli molio je brata Gerija da ga spase ako mu se um pomrači i pokuša da digne ruku na sebe. Ipak u roku od mesec dana od odlaska u bolnicu podneo je zahtev za eutanaziju. Kao razlog naveo je samo jedno zdravstveno stanje – gubitak sluha – ali to je bilo dovoljno da mu se udovolji.

– Alan je u suštini ubijen – optužuje institucije njegov brat Geri.

„Dejli mejlu“ Erin Smit je ispričala da je njen 71-godišnji otac Rod Meknil otišao u bolnicu u Ontariju nakon što je pao. Mesec dana kasnije, bio je eutanaziran. Ona kaže da odgovorni lekari nisu čak ni tražili njegovu medicinsku dokumentaciju od njegovog lekara. Eutanaziran je zbog stanja – hronične opstruktivne bolesti pluća u završnoj fazi, a obdukcija je potom pokazala da opstrukciju nikad nije imao, rekla je ona.

Šila Elson, koja se stara o 25-godišnjoj ćerki sa cerebralnom paralizom, ispričala je da joj je bolnički lekar u Njufaundlendu zapravo rekao da će biti „sebična“ ako ne razmišlja o opciji eutanazije.

Pacijent Rodžer Foli, sa degenerativnim poremećajem mozga tajno je snimao osoblje u svojoj bolnici u Londonu u državi Ontario, koje mu je često pominjalo eutanaziju – kao lek.

Na snimku „Dejli mejla“, direktor za etiku bolnice rekao je gospodinu Foliju da će lečenje njegove bolesti ubuduće koštati „više od 1.500 dolara dnevno“ ako hoće da ga zadrži u bolnici, dodajući: „Moj deo ovoga je bio da razgovaram s vama, (da vidim) da li imate interesa u asistiranom umiranju.“

Kanada takođe razmatra proširenje eutanazije na „zrele“ maloletnike – decu mlađu od 18 godina koja ispunjavaju iste uslove kao i odrasli, dok se dr Trudo Lemens, profesor zdravstvenog prava i politike Univerziteta u Torontu, plaši da bi kanadski sistem mogao stvoriti „obavezu da se (samoubistvo) uvede kao deo „lečenja mentalnog zdravlja“.

ZASTRAŠUJUĆE

Profesor Tim Stejnton, direktor Kanadskog instituta za inkluziju i državljanstvo na Univerzitetu Britanske Kolumbije, opisao je kanadski zakon kao „verovatno najveću egzistencijalnu pretnju osobama sa invaliditetom od nacističkog progroma u Nemačkoj 1930-ih“.

Izvor:

[dzumba]

Zakon o eutanaziji u Kanadi potpuno izmakao svakoj vrsti građanske kontrole

Запрепашћујуће!!!!

[Brok]

Ово је чист нацизам и сегрегација и то једне развијене и "модерне" земље.
Овај закон ко је донео га поистовећује, заправо још су гори, од Химлера, Хитлера, Ајхмана, Менгелеа и осталих зликоваца.
Није нацизам ако нека битанга истетовира кукасти крст или било шта слично од наци обележја, већ је ово је нацизам у правом смислу те речи а на челу свега је држава, призната, суверена, развијена, модерна и сувишно либерална чак и преко граница нацизма.

Овај закон поред свега је јако плодно тле за трговину органима.

[Boro Prodanic]

Ово је чист нацизам и сегрегација и то једне развијене и "модерне" земље.
Овај закон ко је донео га поистовећује, заправо још су гори, од Химлера, Хитлера, Ајхмана, Менгелеа и осталих зликоваца.
Није нацизам ако нека битанга истетовира кукасти крст или било шта слично од наци обележја, већ је ово је нацизам у правом смислу те речи а на челу свега је држава, призната, суверена, развијена, модерна и сувишно либерална чак и преко граница нацизма.

Овај закон поред свега је јако плодно тле за трговину органима.

Mislim da je ovo tek priprema za pravi plan koji globalisti imaju za sirotinju, inferiorne nacije i rase na nivou cele planete.

Srećom, neće pobediti. SFRJ im je "pojela" 10 godina, RF sada već 9... i javljaju se novi centri moći u svetu koji će, pre ili kasnije, da vrate Zapad na mesto: živi od onog što imaš i zaradiš, bez pljačke sirovina, ljudi, finansijskih malverzacija...

[Milan (longtrip)]

Recimo u Švajcarskoj , u čiju demokratiju se kunu svi žedni slobode i demokratije od Los Anđeles do Vladivostoka , "turizam smrti" je zakonski odobren dosta ranije uz ustanovljena pravila, sve za pare .Za domaće stanovištvo u rasponu od 4000 - 7000 chfr. Stranci moraju izdvojiti preko 10 000 plus propratni troškovi prevoza pokojnika ili eventualne kremacije.
Tako i u Kanadi postoji " medicinska asistencija za umiranje" regulisana malo drugačije i košta neke pare . U pravu su svi koji kanadski "praksu" posmatraju na način kao što je opisano iznad .Diskriminacija o trošku države( ..bill C-14 ) za sve koji ne mogu sebi to priuštiti dobrovoljno zbog niskih primanja ili "skidanja sa grbače" državnog budžeta onih koji ničim ne doprinose društvu osim izdacima.

Uopšte mi nije čudno , odnosno "nama evropljanima" nije do kraja jasno šta u osnovi predstavlja primenjeni kapitalizam. Mi još uvek živimo u prošlosti socijalne pravde, pogotovu ex-yu.

[dzumba]

Ја на пример немам ништа против добровољне еутаназије за људе који су неизлечиво болесни и чија завршна фаза болести (или просто старости) представља реалну физичку патњу. Човек у таквој ситуацији може и сам да се убије, али често за то није физички способан. Али, то би морало да буде реализовано (односно донета одлука) при здравој памети тог болесника, његовом несумњивом одлуком, у присуству породице (деце или неких других ближих рођака) и правника (или неког трећег неутралног сведока). Медицинска служба (као и било која друга државна служба) би била само реализатор, а не неко ко то нуди као решење као у случају Канаде.

[Boro Prodanic]

Izgleda da je u Kanadi to "proizvod" koji medicinska ustanova prodaje pacijentu a račun plaća država.

[fazan]

Проблем је што ”добровољна” еутаназија може лако да се претвори у нешто друго. Може да се промовише као друштвено пожељно понашање, јер је себично да стари и болесни троше друштвене ресурсе. Колико контакта са породицом уопште има тај човек који је кандидат за еутаназију? Ко ће да буду ти правници? Ни у Канади медицинска служба није та која нуди решење, то раде ”добронамерни” појединци из медицинске службе, са којима су ти болесници у контакту.

Људима је веома лако манипулисати, посебно када се ради о старим и болесним. У западним друштвима на постоји ни јака породица која би узела ствари у своје руке. Не постоје ни ограничења када су у питању верске заједнице.

Замисли сценарио да се човеку прикажу видео садржаји у којима људи који су прихватили еутаназију причају како су то урадили из виших мотива. Они су хероји, ”умирем да би моји унуци могли да живе боље”... Организују им ”celebration of life” испраћај који доликује херојима... Посети их особа у мантији, припадник неког удружења грађана које себе зове црквом, да их охрабри - са друге стране их чека св. Петар да их награди за њихову несебичност и пожртвованост, јер дају живот за друге. Правник из удружења које пропагира еутаназију ће доћи бесплатно да одради те формалности које би иначе коштале 400 долара на сат. Ако је дан лечења у болници 10 хиљада долара, исплати се инвестирати 20 хиљада долара у достојанствен испраћај хероја који би могао да живи још два месеца и кошта 600 хиљада долара.

[Boro Prodanic]

B.P: na prvi pogled, ova vest nije za ovu temu, ali ako se malo dublje promisli, uočava se da unipolarni ili globalistički svet priznaje samo sebe i svoje interese, ostale bez milosti gazi:

Саманта Пауер помаже угроженим новинарима, али не и Асанжу

Вашингтон ће помоћи редакцијама широм света да се бране од судских тужби кад је циљ тих тужби да ућуткају и застраше новинаре, најавила је америчка влада, која не одустаје од тога да суди Џулијану Асанжу.

Вест је саопштила Саманта Пауер, шефица Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), нагласивши да ће њена агенција у ове сврхе тражити од Конгреса девет милиона долара.

„Многи независни медији не могу да приуште да буду тужени, тако да се гасе или сами себе цензуришу да не би привлачили пажњу. Корумпирани лидери знају за све то и зато све више и користе овај рат тужбама”, истакла је Саманта Пауер.

Она се обратила јавности у седишту Уједињених нација (УН) поводом јучерашњег Светског дана слободе медија.

„Новинарима и медијима потребна је снажна подршка да би се одупрли рату тужбама, потребна им је обука да науче како да избегну да буду тужени, потребан им је новац да би платили адвокате и судске трошкове”, додала је директорка УСАИД-а, преноси Ројтерс.

Саманта Пауер је бивша новинарка. Каријеру је започела као репортерка из рата у Босни заговарајући америчку војну интервенцију против босанских Срба. У влади председника Барака Обаме била је чланица Савета за националну безбедност и амбасадорка у УН. Остала је утицајна и у следећој демократској администрацији – председник Џозеф Бајден одлучио је да је постави за челницу УСАИД-а.

Поводом Светског дана слободе медија, организација Репортери без граница објавила је да је прошле године убијено 55 новинара широм планете, а генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је да су „медијске слободе нападнуте на свим странама света”. У примере се убраја и случај америчког новинара Ивана Гершковича, ког су руске власти ухапсиле прошлог месеца сумњичећи га за шпијунажу. Бајден је прошле недеље подвукао да је дописник „Волстрит џорнала” показао „апсолутну храброст”, па је позвао Москву да ослободи Гершковича.

Због овог коментара, Бајден је на друштвеним мрежама оптужен за лицемерје. Вашингтонска влада се бори за ослобађање Гершковича, тврдећи да је он само радио свој посао и износио истину о Русији, али и не одустаје од тога да суди Џулијану Асанжу, који је обелоданио америчке државне тајне.

Упркос апелима да је и Асанж само радио свој посао, Америка и даље жели да га изведе пред суд, па оснивач „Викиликса” чека изручење Америци у затвору у Лондону. Због тога се и Саманти Пауер може упутити питање да ли ће се међу девет милиона долара намењених угроженим новинарима наћи и новац за Асанжа да плати судске трошкове борбе да не буде изручен Америци.

Izvor

[dzumba]

B.P: na prvi pogled, ova vest nije za ovu temu, ali ako se malo dublje promisli, uočava se da unipolarni ili globalistički svet priznaje samo sebe i svoje interese, ostale bez milosti gazi:

Па када је било другачије? Код кога мач у тога је и "правда". Наши су увек фини и добри, а они који ме (нас) не подржавају су зли и опаки. То што постоји нека прича о правди, поштењу, објективности, за сада је прича за оне који воле да верују.

[Boro Prodanic]

Observateur Continental: Zapadni projekat u Ukrajini samo je još jedna prevara, ali ogromnih razmera

Moskva je povukla liniju između Istoka i Zapada, piše francusko izdanje Observateur Continental.

Ukrajinski sukob razotkrio je krajnje nepoštenje Zapada. I ne samo u odnosu na Rusiju. Jasno je da se zapadni svet posebno odvratno ponašao prema Rusiji, obmanjivao ju je decenijama. Počevši od neispunjenih obećanja iz 90-ih o neširenju NATO-a na istok, pa do neispunjenih Minskih sporazuma.

Ali zemlje NATO-a su bili nepošteni ne samo u odnosu na Rusiju. Prevarili su i Ukrajinu, zemlju koja je bila jedna od najrazvijenijih i najuspešnijih bivših sovjetskih republika. Sada ubrzano postaje najsiromašnija zemlja u Evropi.

„Postalo je jasnije nego ikad da je zapadni projekat u vezi sa Kijevom samo još jedna prevara, ali ogromnih razmera“, piše Observateur Continental.

Da su SAD i zemlje EU zaista uzbuđene zbog sudbine Ukrajine, insistirale bi na što bržem okončanju sukoba, a novac koji je NATO izdvojio za naoružavanje Kijeva bio bi potrošen na stvarnu pomoć: Uspon ukrajinske ekonomije, što bi koristilo stanovništvu zemlje. Ali jedino što brine NATO je proksi rat protiv Rusije uz pomoć marionetskog kijevskog režima.

Štaviše, svetu je postalo jasno da je Zapad nepošten ne samo u odnosu na Rusiju ili Ukrajinu, on u principu često stvara razne krizne situacije u međunarodnim razmerama, od Bliskog istoka do Afrike. Međutim, zahvaljujući Rusiji i njenim akcijama, era zapadne nekažnjivosti je praktično završena.

„Zapad, ili, drugim rečima, ekstremna planetarna manjina, nema drugog izbora nego da u potpunosti otkrije svoje odvratno lice ogromnoj većini naroda sveta“, sigurni su autori Observateur Continental.

Pravi ciljevi Zapada, skriveni iza lepih reči o demokratiji i slobodi, nikada nisu bili usmereni na stvaranje „priče o uspehu“ u drugim zemljama. Prema analitičarima Observateur Continental-a, jedini interes za SAD i njihove saveznike je uvek bio da eksploatišu druge i bore se protiv onih koji se protive zapadnoj dominaciji i diktatu.

Ali danas, kada Rusija čvrsto iznosi svoje ciljeve za multipolarni svet, kolektivni tabor predvođen SAD je besan, ali i uspaničen i uplašen. A gnev Zapada raste jer se pokazalo da je velika većina sveta odbila da se pridruži inicijativama NATO Osovine protiv Rusije.

„Celo čovečanstvo treba da sluša danonoćno jadikovanje NATO establišmenta“, kaže se u članku.

Prema mišljenju autora izdanja, Rusija je blokirala Zapad od bahatosti, a sada tabor NATO-a shvata da će morati da se pomiri sa činjenicom da je Moskva povukla novu osovinu podele Istok-Zapad. Ovo je linija između onih koji se zalažu za multipolarni svetski poredak i blokovskih nostalgičara za unipolarnošću.

Rusija sada radi na duži rok. A, prema autorima ne koristi čak ni svoj puni potencijal.

Autori članka su uvereni da ako bi se Ruskoj vojsci dozvolilo da primeni NATO metodu, odnosno uništiti sve bez izuzetka, linija razgraničenja bi već bila što je moguće bliža granicama NATO saveza, navodi se.

Međutim, Moskva pazi da omogući čovečanstvu da postane još svesnije šta je danas u pitanju. Ruska uzdržanost se isplati: Sve više nezapadnih zemalja (Sirija, Turska, Iran, Saudijska Arabija i mnoge druge) staje na stranu multipolarnog sveta.

Izvor

[Boro Prodanic]

B.P: jedan od potencijalnih ishoda sukoba globalista i anti - globalista: članak je poduži ali isplati se pročitati.

Otkrivena najveća tajna Amerike: Imenovan datum nuklearnog rata – Hitno se gradi „ostrvo spasa“ za vladare sveta

Jednopolarna hegemonija SAD je u agoniji. Globalističke elite SAD mogu započeti svetski nuklearni rat kako bi izbrisale sve svoje dugove i grehe prema svetu, kao i pozicije svih geopolitičkih igrača. Ali da li je to jedini razlog?

Dolaze poslednji dani jednopolarne arhitekture sveta u kojem SAD igraju ulogu hegemona. Oni koji pretenduju da budu svetski lideri dobro su svesni toga. Autori pametnih (bez ironije) američkih i drugih zapadnih publikacija, koje se ne svrstavaju u grupu vodećih bezobzirnih propagandnih megafona poput CNN-a ili The Washington Posta (ova novina se ozbiljno naziva glavnim štampanim organom CIA-e), nalaze se u opoziciji establišmentu i pokušavaju objektivno sagledati stvari.

I ne zato što su protiv američke hegemonije, već zato što vole Ameriku. Oni sami govore o tome da je jednopolarna hegemonija SAD u agoniji. Razmotrimo kuda to može dovesti svet.

Posebno treba naglasiti da deo američkog stanovništva koji podržava konzervativne pozicije nije izgubio sposobnost duboke samorefleksije ili barem kritičkog pogleda na sebe. Iako ako se čitaju isključivo glavne američke publikacije, može se stvoriti drugačiji utisak. Ali to nije tačno.

U ovom članku ćemo se osloniti na obilne citate američke analitike objavljene u ne-glavnim zapadnim, pre svega američkim medijima, kako bismo izbegli optužbe za pristrasnost u oceni američkog establišmenta i njegove opasnosti za planetu.

Smrt mita

Evo nekoliko citata iz publikacije „The American Conservative“ koji ne zahtevaju detaljne komentare.

Pošto smo svedoci propasti raznih dominantnih narativa, posebno onih koji okružuju rat između SAD/NATO-a i Rusije u Ukrajini, Amerikanci bi trebali početi revidirati svoje razumevanje nacionalnog vođstva SAD-a.

Većina američkih građana nema pojma o velikoj razlici između onoga što njihova vlada radi u inostranstvu i priča koje čuju od njenih propagandista. Kao rezultat toga, Amerikanci nesvesno podržavaju razne strane operacije, praktično ne shvatajući što se zapravo dešava. Tokom mnogo godina su bili zavedeni neprestanom propagandnom kampanjom koja tek sada počinje da se raspada, piše George O’Neil Jr., član odbora direktora Američkog instituta ideja (American Ideas Institute), u svom članku pod nazivom „Smrt mita“, objavljenom na stranicama The American Conservative.

Autor ističe da Amerikanci „doživljavaju predsmrtnu agoniju unipolarnog hegemonizma Sjedinjenih Američkih Država nad značajnim delovima sveta“.

Sve dok građani ne počnu shvatati obim političke prevare od strane svoje vlade, sve će teže biti razumjeti promjenjivu globalnu poziciju SAD-a i prilagođavati se posljedicama rastućeg negativnog percepcije naše zemlje kod mnogih ljudi širom svijeta, podseća Džordž O’Nil mlađi iz The American Conservative.

Tako da, sami Amerikanci konstatuju da vladajuća elita SAD obmanuje sve, i pre svega svoj narod, u jednom od najbitnijih oblasti nacionalnog samosvesti – u vezi sa mestom SAD u svetu i već praktično isčezlom svetskom američkom hegemonijom.

Slabost na svim poljima

Da bi dali primer seriozne analize istinskog stanja SAD, navešćemo još jedan nemejnstrim medij – American Thinker. Poznati američki novinar Džon Grin piše na njegovim stranicama da Amerika nije u mogućnosti da reši svoje unutrašnje probleme, da je inferiorna u odnosu na rivale na svim frontovima i da se svet više ne boji Amerike.

Amerika pokazuje vojnu slabost, svoju obaveštajnu, ekonomsku i industrijsku slabost i pada u šizofreniju „rodne ravnopravnosti“

Naše vojne snage sa brojem od dva miliona ljudi, opremljene najnaprednijim vojnim sredstvima koja je svet ikad video, predale su se u Afganistanu raznoraznim snagama sa brojem od 80 hiljada, opremljenim onom što stane u pikapu.

Pri kapitulaciji, mi smo tim snagama poklonili vojnu tehniku u vrednosti od oko 7 milijardi dolara. Nakon 21 godine rata u kome smo se odrekli pobede, naše vojne rezerve su istrošene. Ono što nam je preostalo se traći na beskrajna pomoć Ukrajini.

John Green piše u American Thinkeru:

Umesto da obnavljaju borbeni kapacitet naših oružanih snaga, Generalštab promoviše kritičku rasnu teoriju i transrodnu disciplinu.

Autor navodi čitaoca na razmišljanje da Sjedinjene Američke Države više nisu vojni div kakav su nekada bili i da je to bila osnova njihove svetske dominacije.

Zatim, obraćajući pažnju na ekonomiju, autor članka u American Thinker naglašava:

Naši političari-rasipnici su nagomilali više od 31 bilion dolara javnog duga. Samo kamate na ovaj dug trenutno čine četvrtu najveću stavku federalnog budžeta. Berza je izgubila više od 7 biliona dolara vrednosti samo u poslednjoj godini.

Inflacija nagriza penzione račune i prisiljava Amerikance da iscrpljuju svoje štednje kako bi sastavili kraj s krajem. Nećemo moći zadovoljiti finansijske zahteve globalne krize, jer u našem trezoru nemamo ništa osim dugova.

Bajdenova administracija je iscrpila naš strateški rezervoar nafte u neuspelom pokušaju kontrole cena na benzinskim pumpama – nešto za šta rezerva nikada nije bila namenjena. Rezerva se trenutno nalazi na najnižem nivou od 1984. godine. Istovremeno, administracija je ograničila domaću proizvodnju energije. Sada smo zavisni od energetskih resursa koji dolaze iz najnestabilnijih regiona sveta, konstatuje John Green.

Drugim rečima, Sjedinjene Američke Države, predstavljajući se kao vodeća svetska ekonomija, zapravo su izuzetno ranjive energetski, što nije atribut svetskog hegemona.

Gde je izlaz?

Dakle, Amerika se raspada na delove, njeni unutrašnji problemi dovode do gubitka svetske hegemonije. Ako čak i sami Amerikanci razumeju sve to, onda je svet definitivno ušao u eru temeljnih promena.

Ali problem je u tome što globalistička elita, koju nazivaju i američkom „dubokom državom“ i američkim liberalnim establišmentom, nikako ne može da se pomiri sa gubitkom svoje hegemonističke uloge i prihvati ovaj preokret svetske istorije kao neizbežnost.

Globalistička elita pokušava da spreči gubitak svetskog vođstva i, shodno tome, propast svih svojih planova koje je pažljivo i sistematski sprovela radi ovog vođstva nakon raspada SSSR-a.

Kako da izbegne ovo sudbinsko ishodište? Globalistička elita može se odlučiti na očajnički korak – uništiti veći deo čovečanstva u nuklearnom ratu, s računicom da će se obavezno naći među preživelom manjinom i nastaviti da uživa u nagomilanom neizrecivom bogatstvu. Pri tome, svi njihovi sadašnji problemi će ostati iza njih, doslovno spaljeni u plamenu rata.

Svetski nuklearni rat je „resetovanje početnih pozicija“ svih igrača na geopolitičkoj mapi, jer će veliki rat izbrisati i sve dugove i sve grehe hegemonije pred ostalim svetom. Ono što je zanimljivo, ovaj sam establišment gotovo otvoreno tvrdi da je nuklearni rat neizbežan i čak određuje datum njegovog početka – 2025. godinu.

General vazduhoplovstva SAD Majk Minihan naveo je u jednoj od svojih beležnica da mu „intuicija govori da će Sjedinjene Države ratovati s Kinom u naredne dve godine“.

Kako se elita može spasiti? Naravno, globalističkoj eliti, koja kontroliše veliki deo svetskog bogatstva, nije u planu umreti od ruske ili kineske nuklearne rakete. To bogatstvo se nije gomilalo zbog toga.

Zato oni koji drže vlast pripremaju se za preživljavanje u budućem svetskom ratu. A nameravaju preživeti u izgrađenim bunkerima posebno na Novom Zelandu.

Ovo je otvoreno pisao The Nev Iork Times pozivajući se na podatke o tenderima za izgradnju ovakvih objekata, održanim na zatvorenim sastancima Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu 2015. godine.

The New York Times se pozvao na reči Roberta Johnsona, poznatog ekonomiste i agenta nekretnina, koji istovremeno vodi Institut za novo ekonomsko razmišljanje, osnovan od strane Georgea Sorosa.

Johnson je rekao da većina imućnih Amerikanaca „brine o onome što se dešava oko njih“, pa pokušavaju pronaći dom u stabilnim delovima sveta, posebno u Novom Zelandu.

Veoma je zanimljivo da jedan od glavnih ideologa globalizma, George Soros, ima direktnu vezu sa predviđenim svetskim nuklearnim ratom i izgradnjom „ostrva spasenja“ u Novom Zelandu. To je direktni dokaz da globalisti planiraju takav rat.

Pogotovo jer će svetski nuklearni sukob, osim direktnih žrtava od nuklearnog oružja, neminovno dovesti do kolapsa celokupnog svetskog finansijsko-industrijskog sistema, energetske krize i globalne gladi. To znači da će taj rat u potpunosti rešiti jedan od ključnih ciljeva koje globalisti sebi postavljaju – smanjenje svetske populacije na „zlatni milijardu“, od kojih će malobrojni, establišment, biti gospodari, a ostali – sluge.

Istina, Robert Johnson ne navodi kako će bogataši uspeti stići do Novog Zelanda ako nešto iznenada počne. Verovatno će otići tamo unapred. A njihov beg na ostrva novozelandskog arhipelaga će biti signal celom svetu o nadolazećoj globalnoj nuklearnoj katastrofi.

Da li su poludeli?

Onima koji se smatraju izabranim predstavnicima čovečanstva i prisvojili su pravo da odlučuju o njegovoj sudbini, već samo na osnovu toga može se postaviti dijagnoza „ludilo“. Zbog toga se može očekivati da globalna elita preduzme korake ka „poništavanju“ pozicija svih igrača na geopolitičkoj mapi.

U vezi s tim, ne mogu se zanemariti glavne teze analitičkog izveštaja „NATO 2030: Jedinstvo za novo doba“, koji je objavljen u novembru 2020. godine po nalogu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

U tom izveštaju vojni savez vidi budućnost kao bitku za hegemoniju s konkurentnim državama, posebno s Kinom. NATO otvoreno poziva na pripremu dugotrajnog globalnog konflikta. Stoga, ne može se nazvati besmislenim fantazijama službeni zapis generala Minihana.

Kris Hedžes, dobitnik Pulicerove nagrade, u svom članku „Neprijatelj iznutra“, objavljenom na međunarodnom analitičkom resursu Globalresearch.ca, objašnjava mentalitet i ponašanje američkog establišmenta time što je on temeljno militarizovan i stoga je rat njegovo prirodno stanje.

Hedžes, kao Amerikanac, pruža praktično iscrpan analitički prikaz suštine onih koji stoje iza donošenja svih državnih odluka u SAD-u. „Amerika je stratakratija, oblik vladavine u kojem dominiraju vojni faktori.“

Za dve vladajuće stranke, potreba za stalnom pripremom za rat je aksiom. Ogromni vojni budžeti su neprikosnoveni. Milijarde dolara njihovih troškova i prevare se ignorišu. Njihovi vojni neuspesi u jugoistočnoj Aziji, centralnoj Aziji i na Bliskom istoku se gube u ogromnoj pećini istorijske amnezije. Ova amnezija, koja znači nedostatak odgovornosti, omogućava vojnoj mašineriji da ekonomski pljačka zemlju i uvlači SAD u jedan osuđeni na propast sukob za drugim. Militaristi pobedjuju na svim izborima. Ne mogu izgubiti. Glasati protiv njih je nemoguće – zaključuje on.

On podvlači da „za one koji profitiraju od rata, neprijateljstvo prema Rusiji, kao i neprijateljstvo prema Kini, predstavlja dobar poslovni model“. Evo dokaza: kao rezultat konflikta u Ukrajini, cene akcija kompanija Northrop Grumman (američka vojno-industrijska kompanija koja pruža širok spektar mogućnosti i tehnologija u aero-kosmičkom i vojnom sektoru, učestvuje u mnogim prioritetnim odbrambenim i državnim programima u Sjedinjenim Američkim Državama i inostranstvu) i Lockheed Martin (vojno-industrijska korporacija specijalizovana za avioindustriju, avio-kosmičku tehniku i brodogradnju) su porasle za 40% i 37% respektivno.

Šta vidimo danas?

U periodu od oktobra 2021. do septembra 2022. Sjedinjene Američke Države su potrošile 877 milijardi dolara na svoje vojne snage. To je više nego što su potrošili Kina, Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajedno.

Ovi ogromni vojni troškovi doveli su do toga da javni dug Sjedinjenih Američkih Država premašuje 31 bilion dolara, što je skoro 5 biliona dolara više od celokupnog BDP-a Sjedinjenih Američkih Država. Do januara 2023. Sjedinjene Američke Države su potrošile rekordnih 213 milijardi dolara samo na otplatu kamata na svoj dug.

Taj dug nikada ne može biti izmiren. Ali uz dug postoje i poverioci. I oni mogu zahtevati otplatu duga. To se može izbeći samo ako Sjedinjene Američke Države izvedu ono što se naziva „kineski remi“ u šahu: sruše sve figure na tabli. Drugim rečima, završe rat. To je izjednačavanje pozicija svih igrača.

Šta je ispred?

Mantra takve militarizovane države kao što je SAD je nacionalna bezbednost. Militaristi sude prema sebi i vide pretnju i agresiju u drugim narodima i kulturama. „Militaristima je rat potreban kao vampiru krv.

Država rata – SAD – krije u sebi seme sopstvenog uništenja. Ona će proždirati sopstvenu naciju sve dok ne padne sama. A pre toga će napasti preostali svet poput zaslepljenog kiklopa, težeći obnavljanju svoje slabljenje snage putem neizbirljivog nasilja.

Tragedija nije u tome što će vojna država SAD uništiti samu sebe. Tragedija je u tome što će SAD odneti mnoge živote nevinih ljudi“, predviđa Kris Hedžes na stranicama Globalresearch.ca.

Dajući vrlo duboku analizu američkog establišmenta, nezavisni američki mediji ipak ne stižu do glavnog zaključka, do suštinskog objašnjenja zašto globalistička elita nužno želi započeti svetski nuklearni rat.

Šta se krije iza namere globalističkog establišmenta da neizostavno ostane svetski lider? Zašto nije sposoban prihvatiti multipolarni svet? Zašto multimilijarderi nisu spremni odreći se barem polovine svog bogatstva u korist siromašnih slojeva stanovništva, s obzirom na to da čak i mali procenat tog bogatstva može osigurati bezbrižan život njihovim potomcima čak i u desetom kolenu?

Zašto su globalisti spremni, radi očuvanja svog ogromnog bogatstva koje im omogućava neograničeni pristup zadovoljstvima, uništiti apsolutnu većinu ljudi?

Objašnjenje se može naći samo kada politološka analiza upotrebi netradicionalne alate i počne razmatrati religijske termine. U osnovi ponašanja globalističke elite je njeno odbacivanje Boga, borba protiv Boga i Njegove ideje o čoveku, prezriva oholost koja je, prema hrišćanskoj eshatologiji, koren svih grehova.

Ova oholost je dovela ovu elitu do očekivanog finala – okkultizma i satanizma, koji zahtevaju od svojih poštovalaca obredna masovna ubistva (ratova), seksualne izvrnutosti, uključujući nasilje nad decom, neobuzdano nakupljanje na račun pljačke drugih naroda i drugih odvratnih zločina.

Zapadne elite su opsednute satanizmom, o čemu svedoči Pravoslavna crkva i druge tradicionalne svetske religije. Upravo ovaj faktor određuje fanatičnu želju globalističke elite za samorazrušavanjem nuklearnim ratom, za uništenjem čovečanstva, što je glavni cilj neprijatelja čovečanstva.

U međuvremenu, planirani svetski nuklearni rat od strane globalističke elite nije neizbežan prelom u svetskoj istoriji. Sav ostali svet ne želi ovaj rat i bori se protiv ove opasnosti.

Uspeh ove borbe, biće određen stepenom u kome protivnici uništenja čovečanstva osveste izuzetno religiozni karakter svetske protivrečnosti između globalističke elite i ostatka čovečanstva, i stepenom u kome preduzmu ne samo svetovne već i duhovne napore za svoju pobedu.

Igor Pšeničnikov za Cargrad

[dzumba]

Без обзира што се претходни текст базира на неким истинитим и тачним закључцима аутор у суштини ипак одлази у сферу теорија завера када говори о "острву спаса" (Новом Зеланду) и завери сатаниста и других окултних псеудо религија. Истина, аутор и сам поставља питање како ће се "елита" пребацити на Нови Зеланд ако до нуклеарног рата дође изненада, али закључује да ће се вероватно тамо упутити раније. Иначе, неки дан прочитах неки текст који говори о последицама евентуалног нуклеарног рата. Десетак лансираних ракета са нуклеарним бојевим главама би већ озбиљно загадили атмосферу и утицали на живот не само на ширем простору где би ударили већ и на планети. Према процени из тог текста 100 нуклеарних експлозија би већ врло озбиљно пореметили климу и еколошки систем и вероватно довели до уништења или значајне девастације живог света. Мислим да ту опцију аутор није имао на уму јер у тој ситуацији никакво "острво спаса", ни бункери са вишегодишњим залихама воде и хране (што је објективно немогуће направити) не би помогло да преживе. 

Друго, колико сам  схватио аутора он процењује да ће "западна" елита започети нуклеарни рат на који ће Кина и Русија одговорити. Он не разматра обрнуту варијанту ( а у контексту рата у Украјини то је врло могуће), осим ако не сматра да и у Кини и Русији има "елите" која је у дослуху са "западном" и да ће заједно отићи на "острво спаса". А то би опет значило да се "елите" и једне и друге стране претендената на светску хегемонију у суштини не разликују.

На крају бих само констатовао једну чињеницу коју аутор заборавља а то је да је кроз историју човечанства управо рат био главни покретач технолошких и научних револуција. Не заваравајамо се, војно-индустријски комплекс је врло утицајан и у Русији и у Кини, само се то мало мање види. ЕУ га је мало обуздала, али, ево, буди се и бојим се да ће се брзо разбудити.