Globalizacija ili globalizacije - kuda idemo?

[fazan]

Могућност војног сукоба између Америке и Кине је веома реална, али не мислим да би дошло до светског рата. Сукоб би вероватно био ограничен на Тајван. Нуклеарно оружје би било средство одвраћања, али не верујем да би било употребљено. Сви су више-мање свесни трајних последица глобалног нуклеарног сукоба на живот на овој планети. Не постоји склониште које може да вам помогне да преживите у комплетној изолацији од остатка планете на период од нпр. 50 година. Не ради се само о ресурсима, него и о психичким последицама које би таква изолација оставила. 

Та ”елита” би једног дана требала да изађе из бункера и почне да се бави пословима којима се није бавила. Да силази у руднике, оре њиве, меша бетон...

Нови Зеланд је можда добра локација за преживљавање глобалног нуклеарног рата, али има веома ограничене ресурсе и није земља која би сама себи могла бити довољна. (Постоји само 8 земаља које би могле да преживе изоловано од остатка света, у Европи су то Турска и Русија.) Ако би дошло до глобалног и тоталног нуклеарног рата, је бих се сигурније осећао у америчким бункерима у Колораду (Cheyenne Mountain) и Вирџинији (Mount Weather) испод 600 метара гранита.

[Brok]

Nešto stariji članak.

10 znakova da je rat u Ukrajini deo Velikog Reseta


15.03.2022.


10 pokazatelja da je trenutna situacija u Ukrajini deo Agende krojene delom Klausa Švaba i Svetskog Ekonomskog Foruma.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Dobrodošli u drugu fazu Velikog reseta: rat

Dok je pandemija aklimatizovala svet na blokade, normalizovala prihvatanje eksperimentalnih lekova, ubrzala najveći prenos bogatstva na korporacije tako što je desetkovala mala i srednja preduzeća i prilagodila mišićno pamćenje operacija radne snage u pripremi za kibernetičku budućnost, bio je potreban dodatni vektor za ubrzanje ekonomskog kolapsa pre nego što nacije mogu da „izgrade bolje“.

U nastavku predstavljamo nekoliko načina na koje je trenutni sukob između Rusije i Ukrajine sledeći katalizator za agendu Velikog Reseta Svetskog ekonomskog foruma, koji omogućava međusobno povezana mreža globalnih aktera i difuzna mreža javno-privatnih partnerstava.

1. Situacija između Rusije i Ukrajine već izaziva neviđene poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, pogoršavajući nestašicu goriva i izazivajući hronične nivoe inflacije.

Dok se geopolitičke tenzije pretvaraju u dugotrajan sukob između NATO-a i kinesko-ruske osovine, druga kontrakcija može gurnuti ekonomiju u stagflaciju.

U godinama koje su pred nama, kombinacija rasta ispod parametara i nestašne inflacije će primorati globalnu ekonomsku nižu klasu na mikro-radne ugovore i poslove sa niskim platama u ekonomiji u nastajanju.

Još jedna recesija će pojačati globalnu žeđ za resursima, suziti prostor za samodovoljnost i značajno povećati zavisnost od državnih subvencija.

Sa osiromašenjem značajnog dela svetske radne snage koja se nazire na horizontu, ovo bi mogao biti uvod u uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka, što bi dovelo do visoko slojevitog neofeudalnog poretka.

Stoga se čini da se zloslutno predviđanje Svetskog ekonomskog foruma da „nećemo posedovati ništa i biti srećni“ do 2030. godine, odvija užasavajućom brzinom.

2. Ekonomske posledice rata će dovesti do dramatičnog smanjenja globalne radne snage.

Arhitekte Velikog reseta su predviđale ovaj trend već dugi niz godina i iskoristiće ovu ekonomsku turbulenciju tako što će pokrenuti ulogu disruptivnih tehnologija kako bi odgovorile na globalne izazove i suštinski promenile tradicionalne poslovne obrasce kako bi održali korak sa brzim promenama u tehnologiji.

Poput pandemije, spremnost za katastrofe u doba sukoba će se u velikoj meri oslanjati na spremnost da se prihvate specifične tehnološke inovacije u javnoj i privatnoj sferi kako bi buduće generacije mogle zadovoljiti potrebe za radnom snagom Velikog reseta.

Tema koja se ponavlja u delu Klausa Švaba Oblikovanje budućnosti četvrte industrijske revolucije je da revolucionarne tehnološke i naučne inovacije više neće biti potisnute u fizički svet oko nas, već će postati produžeci nas samih.

On naglašava primat novih tehnologija u novoj generaciji radne snage i ističe hitnost da se nastavi sa planovima za digitalizaciju nekoliko aspekata globalne radne snage kroz skalabilna rešenja zasnovana na tehnologiji.

Oni koji su predvodnici Velikog reseta nastoje da upravljaju geopolitičkim rizikom stvaranjem novih tržišta koja se vrte oko digitalnih inovacija, e-strategija, rada teleprisustva, veštačke inteligencije, robotike, nanotehnologije, interneta stvari i interneta tela.

Vrtoglava brzina kojom se AI tehnologije primenjuju sugeriše da će optimizacija takvih tehnologija u početku uticati na tradicionalne industrije i profesije koje nude sigurnosnu mrežu za stotine miliona radnika, kao što su poljoprivreda, maloprodaja, ugostiteljstvo, proizvodnja i kurirska industrija.

Međutim, automatizacija u obliku robota, pametnog softvera i mašinskog učenja neće biti ograničena na poslove koji su rutinski, predvidljivi i koji se ponavljaju.

Sistemi veštačke inteligencije su na ivici veleprodajne automatizacije raznih poslova, posebno u oblastima koje uključuju obradu informacija i prepoznavanje obrazaca, kao što su računovodstvo, HR i pozicije srednjeg menadžmenta.

Iako predviđanje budućih trendova zapošljavanja nije lak zadatak, sa sigurnošću se može reći da kombinovana pretnja pandemija i ratova znači da je radna snaga na ivici rekonstrukcije bez presedana sa logistikom koja preoblikuje tehnologiju, potencijalno ugrožavajući stotine miliona radnika, što je rezultiralo najvećim i najbržim izmeštanjem poslova u istoriji i nagovestilo promenu tržišta rada koja je ranije bila nezamisliva.

Iako se dugo očekivalo da će povećana upotreba tehnologije u privatnom sektoru rezultirati velikim gubitkom radnih mesta, blokada pandemije i nadolazeći poremećaj izazvan ratom će ubrzati ovaj proces, a mnogim kompanijama neće biti druge opcije osim da otpuštaju osoblje i zamenjuju ga kreativnim tehnološkim rešenjima samo za opstanak svog poslovanja.

Drugim rečima, mnogi poslovi koji će biti izgubljeni u godinama koje su pred nama već su krenuli ka viškovima i malo je verovatno da će biti vraćeni kada se prašina slegne.

3. Rat je značajno smanjio oslanjanje Evrope na ruski energetski sektor i učvrstio centralni značaj Ciljeva održivog razvoja UN i ‘neto nulte’ emisije koja leži u srcu Velikog reseta.


Kreatori politike koji marširaju u korak sa Velikim resetom iskoristili su oštre sankcije Rusiji tako što su ubrzali prelazak na „zelenu” energiju i ponovili važnost dekarbonizacije kao dela „borbe protiv klimatskih promena”.

Međutim, bilo bi vrlo kratkovido pretpostaviti da je Veliki reset na kraju usmeren ka ravnomernoj distribuciji ‘zelenog’ vodonika i ugljen-neutralnih sintetičkih goriva koja zamenjuju benzin i dizel.

Dok su ciljevi održivog razvoja UN-a ključni za oporavak nakon pandemije, što je još važnije, oni su fundamentalni za promenu akcionarskog kapitalizma koji elite u Davosu sada hvale kao „kapitalizam zainteresovanih strana“.

U ekonomskom smislu, ovo se odnosi na sistem u kojem vlade više nisu konačni arbitri državne politike pošto neizabrane privatne korporacije postaju de facto poverenici društva, preuzimajući direktnu odgovornost za rešavanje svetskih društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova kroz makroekonomsku saradnju i model globalnog upravljanja sa više zainteresovanih strana.

Pod takvom ekonomskom konstrukcijom, konglomerati koji drže imovinu mogu da preusmere tok globalnog kapitala usklađivanjem investicija sa SDG-ovima UN-a i konfigurisanjem kao usklađenim sa ekološkim, društvenim i korporativnim upravljanjem (ESG) tako da se nova međunarodna tržišta mogu izgraditi na katastrofi i bedi potencijalno stotina miliona ljudi koji se povijaju od ekonomskog kolapsa izazvanog ratom.

Stoga, rat nudi ogroman podsticaj vladama koje guraju reset da aktivno teže energetskoj nezavisnosti, oblikuju tržišta ka „zelenom i inkluzivnom rastu“ i na kraju pomere stanovništvo ka sistemu ograničavanja i trgovine, inače poznatom kao ekonomija karbonskih kredita.

Ovo će centralizovati moć u rukama kapitalista zainteresovanih strana pod dobronamernom krinkom ponovnog izmišljanja kapitalizma putem pravednijih i zelenih sredstava, koristeći varljive parole kao što je ‘Ponovo izgradite bolje’ bez žrtvovanja večnog imperativa rasta kapitalizma.

4. Nestašica hrane nastala ratom će ponuditi veliku korist industriji sintetičke biologije jer će konvergencija digitalnih tehnologija sa naukom o materijalima i biologijom radikalno transformisati poljoprivredni sektor i podstaći usvajanje biljnih i laboratorijski uzgojenih alternativa na globalnom nivou.

Rusija i Ukrajina su i žitnice u svetu, a kritična nestašica žitarica, đubriva, biljnih ulja i esencijalnih namirnica će katapultirati značaj biotehnologije za sigurnost hrane i održivost i roditi nekoliko pokretača imitacija mesa sličnih „Nemogućoj hrani“ koju je sufinansirao Bil Gejts.

Stoga se može očekivati da će više vladinih propisa dovesti do dramatične promene u industrijskoj proizvodnji i uzgoju hrane, što će na kraju imati koristi za agrobiznis i biotehnološke investitore, pošto će sistemi ishrane biti redizajnirani kroz nove tehnologije za uzgoj ‘održivih’ proteina i patentiranih useva uređenih CRISPR genom.

5. Isključenje Rusije iz SWIFT-a (Društvo za svetsku međubankarsku finansijsku telekomunikaciju) nagoveštava ekonomsko resetovanje koje će generisati upravo onu vrstu povratnog udara neophodnu za uvlačenje velikog dela globalne populacije u tehnokratsku kontrolnu mrežu.

Kao što je nekoliko ekonomista smatralo, upotreba SWIFT-a, CHIPS-a (The Clearing House Interbank Paiments System) i američkog dolara protiv Rusije samo će podstaći geopolitičke rivale poput Kine da ubrzaju proces dedolarizacije.

Čini se da je glavni dobrotvor ekonomskih sankcija protiv Rusije Kina koja može da preoblikuje evroazijsko tržište ohrabrujući države članice Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i BRIKS-a da zaobiđu SWIFT ekosistem i izmire prekogranična međunarodna plaćanja u digitalnom juanu.

Iako će potražnja za kriptovalutama doživeti ogroman skok, to će verovatno podstaći mnoge vlade da sve više regulišu sektor putem javnih blok-čejnova i nametnu multilateralnu zabranu decentralizovanih kriptovaluta.

Prelazak na kriptovalute mogao bi biti generalna proba da bi se na kraju ubrzali planovi za programabilni novac koje nadgleda federalni regulator, što bi dovelo do većeg povećanja moći u rukama moćne globalne tehnokratije i na taj način zatvorilo naše ropstvo finansijskim institucijama.

Verujem da će ovaj rat dovesti valute do pariteta, najavljujući tako novi trenutak u Breton Vudsu koji obećava transformaciju poslovanja međunarodnog bankarstva i makroekonomske saradnje kroz buduće usvajanje digitalnih valuta centralne banke.

6. Ovaj rat označava glavnu prekretnicu u globalističkoj težnji za novim međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, usidrenim u Evroaziji.

Kao što je „otac geopolitike“ Halford Makinder rekao pre više od jednog veka, uspon svakog globalnog hegemona u poslednjih 500 godina bio je moguć zbog dominacije nad Evroazijom. Slično, njihov pad je povezan sa gubitkom kontrole nad tim ključnim kopnom.

Ova uzročno-posledična veza između geografije i moći nije prošla nezapaženo od strane globalne mreže zainteresovanih strana koje predstavljaju WEF, od kojih su mnogi očekivali prelazak na multipolarnu eru i povratak konkurencije velikih sila usred američkog političkog i ekonomskog uticaja koji se smanjuje i hitne potrebe za ono što tehnokrate nazivaju pametnom globalizacijom.

Dok Amerika očajnički pokušava da se drži svog statusa supersile, ekonomski uspon Kine i regionalne ambicije Rusije prete da preokrenu strateške aksijalne tačke Evroazije (Zapadna Evropa i Azijski Pacifik).

Region u kome je Amerika ranije uživala neospornu hegemoniju više nije otporan na pukotine i možda smo svedoci promene garde koja dramatično menja računicu projekcije globalne sile.

Iako kineska ambiciozna Inicijativa Pojas i put (BRI) ima potencijal da ujedini svetsko ostrvo (Azija, Afrika i Evropa) i izazove tektonsko pomeranje u lokusu globalne moći, nedavna invazija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice po Kina-Evropa železnički teret.

Ukrajinski predsednik Zelenski je tvrdio da bi Ukrajina mogla da funkcioniše kao kapija BRI ka Evropi. Stoga, ne možemo zanemariti ogroman udeo Kine u nedavnim tenzijama oko Ukrajine, niti možemo zanemariti temeljnu ambiciju NATO-a da zaustavi kineski uspon u regionu ograničavanjem prodaje ukrajinske imovine Kini i čineći sve što je u njenoj moći da osujeti Moderni put svile.

Dok sankcije guraju Rusiju ka konsolidaciji bilateralnih veza sa Kinom i potpunoj integraciji sa BRI, panevroazijski trgovinski blok može biti prestrojavanje koje primorava na zajedničko upravljanje globalnim dobrima i vraćanje u doba američke izuzetnosti.

7. Uz sve više spekulacija o dugoročnom uticaju rata na bilateralne trgovinske tokove između Kine i Evrope, sukob Rusije i Ukrajine će katapultirati Izrael – vodećeg zagovornika Velikog reseta – na još veću međunarodnu važnost.


Izrael je veoma atraktivno BRI tržište za Kinu i KPK je veoma svesna važnosti Izraela kao strateške ispostave koja povezuje Indijski okean i Sredozemno more kroz Suecki zaliv.

Štaviše, kineska vlada već dugi niz godina priznaje primat Izraela kao globalnog tehnološkog centra i kapitalizuje izraelske inovacijske sposobnosti kako bi pomogla u suočavanju sa sopstvenim strateškim izazovima.

Stoga će posredovanje Naftalija Beneta između Moskve i Kijeva verovatno uticati na instrumentalnu ulogu Inicijative Pojas i put (BRI) u širenju regionalnog i globalnog strateškog otiska Kine i Izraela.

Status Izraela kao jednog od vodećih tehnoloških čvorišta budućnosti i kapije koja povezuje Evropu i Bliski istok neraskidivo je vezan za mrežu fizičkih infrastruktura, kao što su putevi, železnice, luke i energetski cevovodi koje je Kina gradila tokom protekle decenije.

Izrael, koji je već moćan u auto-tehnologijama, robotici i sajber bezbednosti, teži da bude centralna nacija u milenijumskom Kraljevstvu, a predviđa se da će tehnološki startapi ove zemlje igrati ključnu ulogu u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Jačanje njegovih evoluirajućih odnosa sa Kinom usred rusko-ukrajinske krize moglo bi pomoći da Izrael postane regionalni hegemon par excellence sa velikim udelom centralizovane ekonomske i tehnološke moći koja se spaja u Jerusalimu.

Dok Izrael ulaže napore da diverzifikuje svoja izvozna tržišta i investicije daleko od Sjedinjenih Država, postavlja se važno pitanje.

Da li je Izrael u fazi formiranja spoljnog podizvođača svojih bezbednosnih interesa daleko od SAD i zaštite svojih opklada na kinesko-rusku osovinu?

8. Sada je opšte poznato da su digitalni ID-ovi centralna tačka u programu Velikog reseta Svetskog ekonomskog foruma i da treba da budu usmereni na sve industrije, lance snabdevanja i tržišta kao način unapređenja ciljeva održivog razvoja UN 2030 i pružanja individualizovanih i integrisanih usluga u buduće pametne gradove.

Mnogi su razmišljali o tome kako se takva platforma može iskoristiti da uvede globalni sistem tehnokratske kontrole stanovništva i usklađenosti tako što će se čovečanstvo uključiti u novi korporativni lanac vrednosti gde se građani kopaju kao roba podataka za ESG investitore i tržišta obveznica ljudskog kapitala i dodeljuju društveni i klimatski rezultat zasnovan na tome koliko se dobro poklapaju sa ciljevima održivog razvoja UN.

Ova besprekorna verifikacija ljudi i povezanih uređaja u pametnim okruženjima može se desiti samo kada naša biometrija, zdravstveni kartoni, finansije, transkripti obrazovanja, potrošačke navike, ugljenični otisak i ceo zbir ljudskih iskustava budu uskladišteni u interoperabilnoj bazi podataka kako bismo utvrdili našu usklađenost sa SDG UN-a, čime se nameće monumentalna promena našeg društvenog ugovora.

Javno-privatna partnerstva su prvobitno reklamirali pasoše za vakcinu kao ulaznu tačku za digitalne lične karte. Sada kada je takva logika krenula svojim tokom, kako bi sadašnje geopolitičke tenzije mogle doprineti skaliranju onoga što je ključni čvor u novom digitalnom ekosistemu?

Ukrajinu tradicionalno nazivaju evropskom žitnicom, a pored Rusije, obe nacije su glavni globalni dobavljači osnovnih žitarica. Dakle, rat ima sve odlike crnog labuda za robu i inflaciju.

Sa ekonomijom koja se nalazi na ivici kolapsa zbog globalne krize ponude, verujem da će rezultirajući ekonomski potresi izazvati ratne vanredne situacije širom sveta i javnosti će biti rečeno da se pripremi za racionalizaciju.

Kada se to desi, multilateralno usvajanje digitalnih ID-ova koji se povezuju sa digitalnim valutama Centralne banke može se reklamirati kao rešenje za efikasno upravljanje i distribuciju obroka u domaćinstvima u vanrednom stanju i izuzetku bez presedana.

Banka Engleske je već ponudila mogućnost programabilnog novca koji se može potrošiti samo na osnovne stvari ili robu koju poslodavac ili vlada smatraju razumnim.

Kada se izdavaocu dodeli kontrola nad načinom na koji ga primalac troši, biće gotovo nemoguće da funkcioniše adekvatno bez digitalnog ID-a, koji će biti potreban za primanje paketa sa hranom i dobijanje osnovnih sredstava za život.

Razmislite o UBI (Univerzalni osnovni prihod). Ako se inflacija hrane nastavi uzlaznom putanjom bez znakova jenjavanja, vlade mogu da uvedu kontrolu cena u obliku racionalizacije i unosa obroka bi mogli da se evidentiraju u blokčejn knjigama na Digital ID-u kako bi pratili naš ugljenični otisak i potrošačke navike tokom vanredne situacije u državi.

9. Evropa je direktno na liniji vatre kada je u toku hibridni rat između NATO-a i kinesko-ruske osovine.

Bilo bi pogrešno ignorisati jasnu i sadašnju opasnost koju predstavlja sajber napad na banke i kritičnu infrastrukturu ili čak probna i taktička nuklearna razmena sa interkontinentalnim balističkim projektilima (ICBM).

Ne vidim kako bilo koja zaraćena strana neće biti ograničena doktrinom obostrano osiguranog uništenja, tako da je termonuklearni ispad malo verovatan. Međutim, upotreba tehnologija daljinskog pristupa za brisanje sistemske memorije iz SWIFT bankarskog aparata ili prekograničnog međubankarskog platnog sistema može potencijalno učiniti veći deo međunarodne ekonomije neoperativnim i dovesti dolar u propast.

Ako bi se desio događaj takvih kataklizmičkih razmera, to će nesumnjivo dovesti do povećanja zahteva za preispitivanje sajber bezbednosti.

Posledice ovakvog događaja mogle bi da uspostave novi globalni bezbednosni protokol prema kojem građani moraju da poseduju digitalni ID kao neophodnu meru nacionalne bezbednosti.

Može se zamisliti kako pristup internetu ili javnim uslugama nakon sajber napada širom zemlje može zahtevati od građana da koriste digitalni ID da bi potvrdili da su njihove aktivnosti i transakcije na mreži iz legitimnog i ne-zlonamernog izvora.

Malo je slučajnosti u politici.

10. Ekonomske implikacije ovog rata će biti toliko katastrofalne da će vlade i javni sektor zahtevati značajnu in‌jekciju privatnog kapitala kako bi rešili nedostatak finansiranja.

Ovo će efektivno učiniti tradicionalno razdvajanje ovlašćenja između centralnih bankarskih institucija i vlada zastarelim, pošto će prve biti u poziciji da nesrazmerno utiču na fiskalnu putanju nacionalnih država, čiji će suverenitet biti izdubljen masovnim zarobljavanjem vlada od strane centralnih banaka i hedž fondova.

Stoga globalna tehnokratija postepeno preokreće model nacionalne države, koji se sastoji od neizabranog konzorcijuma lidera industrije, oligarha centralnog bankarstva i privatnih finansijskih institucija, od kojih su većina pretežno nedržavni korporativni akteri koji pokušavaju da restrukturiraju globalnu upravu i da se uključe u globalni proces donošenja odluka.

Dakle, budućnost međunarodnih odnosa i društvene, ekonomske i političke transformacije koju svet trenutno prolazi u svetlu pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba neće se rešavati kroz multilateralizam i izabrane predstavnike suverenih država.

Umesto toga, o tome će se odlučivati kroz mrežu partnerstava sa više zainteresovanih strana koja su motivisana politikom svrsishodnosti i koja nisu odgovorna nijednom biračkom telu ili dužna bilo kojoj državi i za koja su koncepti poput suvereniteta i međunarodnog prava besmisleni.


Izvor

Ima ovde i istine.

[Boro Prodanic]

Naravno da ima isteine, sve je istina. "Kuvanje žabe lagano, počevši u hladnoj vodi".

[Brok]

Naravno da ima isteine, sve je istina. "Kuvanje žabe lagano, počevši u hladnoj vodi".

Upravo tako, kada se naglo ubaci odmah iskače.

[fazan]

7. Uz sve više spekulacija o dugoročnom uticaju rata na bilateralne trgovinske tokove između Kine i Evrope, sukob Rusije i Ukrajine će katapultirati Izrael – vodećeg zagovornika Velikog reseta – na još veću međunarodnu važnost.


Izrael je veoma atraktivno BRI tržište za Kinu i KPK je veoma svesna važnosti Izraela kao strateške ispostave koja povezuje Indijski okean i Sredozemno more kroz Suecki zaliv.

Štaviše, kineska vlada već dugi niz godina priznaje primat Izraela kao globalnog tehnološkog centra i kapitalizuje izraelske inovacijske sposobnosti kako bi pomogla u suočavanju sa sopstvenim strateškim izazovima.

Stoga će posredovanje Naftalija Beneta između Moskve i Kijeva verovatno uticati na instrumentalnu ulogu Inicijative Pojas i put (BRI) u širenju regionalnog i globalnog strateškog otiska Kine i Izraela.

Status Izraela kao jednog od vodećih tehnoloških čvorišta budućnosti i kapije koja povezuje Evropu i Bliski istok neraskidivo je vezan za mrežu fizičkih infrastruktura, kao što su putevi, železnice, luke i energetski cevovodi koje je Kina gradila tokom protekle decenije.

Izrael, koji je već moćan u auto-tehnologijama, robotici i sajber bezbednosti, teži da bude centralna nacija u milenijumskom Kraljevstvu, a predviđa se da će tehnološki startapi ove zemlje igrati ključnu ulogu u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Jačanje njegovih evoluirajućih odnosa sa Kinom usred rusko-ukrajinske krize moglo bi pomoći da Izrael postane regionalni hegemon par excellence sa velikim udelom centralizovane ekonomske i tehnološke moći koja se spaja u Jerusalimu.

Dok Izrael ulaže napore da diverzifikuje svoja izvozna tržišta i investicije daleko od Sjedinjenih Država, postavlja se važno pitanje.

Da li je Izrael u fazi formiranja spoljnog podizvođača svojih bezbednosnih interesa daleko od SAD i zaštite svojih opklada na kinesko-rusku osovinu?

Израел се труди да има добре односе са свим великим силама, јер је то битно за његову безбедност и опстанак.

Што се тиче економије, многи не знају да је Израел друга земља у свету (иза САД) по броју старт-уп компанија, а трећа (иза Америке и Кине) по броју компанија које послују на берзи NASDAQ (насдак), где се углавном тргује деоницама технолошких компанија. Готово све велике технолошке компаније су инвестирале у развојне центра у Израелу.

Друга ствар коју многи не знају је да је добар део технолошког напретка, који је Израел остварио, директна последица потребе да се задовоље потребе за одбрану земље. Израел има обавезан војни рок од 2,5 године за мушкарце и 1,5 годину за жене, након чега следи резервна служба до старости од 40-48 година (зависно од чина и одређених специјалности), која може да траје месец дана годишње.

Упркос томе што се (како би рекли у Србији) губе 2 године живота, око 75% младих одлази у војску. Најбројнији међу оним који не служе војни рок су ултраордодоксни Јевреји (отприлике половина). Сада долази најинтересантнији део: велики број младих се посебно припрема за регрутацију, плаћају приватне инструкције  

Разлог за ту невероватну ствар је могућност да буду регрутовани у елитне јединице, међу којима су пилоти надзвучних авиона, али и јединице за рачунарску безбедност, обавештајне јединице, итд. Међу њима је јединица 8200 (Unit 2800), чији су бивши припадници основали и продали стотине технолошких стартап компанија. Као минимум, војни рок у тој јединици је гаранција за добро плаћен посао у неком развојном центру. Такође, оснивачи стартап компанија запошљавају припаднике ове јединице, који се онда обогате продајом опција за деонице када компанија изађе на берзу.

Изреал је скуп као ђаво, али номинални БДП по глави становника (GDP per capita) је већи у Израелу него у Немачкој, Француској или Великој Британији.

Зато није чудо што је Израел међу првих 10 земаља по директим страним инвестицијама, преко 120 милијарди долара годишње. Те инвестиције нису само добре за економију, него и за безбедност. Онај ко инвестира новац у вашу државу је заинтересован да његов новац буде безбедан.

[Boro Prodanic]

Ovaj članak star je dva i po meseca ali je više nego aktuelan. Iako ima veze i sa ratom u Ukrajini, mislim da je važnije da bude o ovoj temi:

Pol Krejg Roberts shvatio zašto Rusi ”sporo” napreduju

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pol Krejg Roberts je jedan od predstavnika "stare Amerike" koji su postali poznati značajnom delu srpske javnosti tokom proteklih godina. Bio je jedan od tvoraca Reganovog ekonomskog plana za oporavak SAD posle stagflacije i gubitka nacionalnog samopouzdanja koji su obeležili postvijetnamske 1970-te i Karterovu administraciju. Profesor na nekim od najprestižnijih američkih univerziteta u vreme još žive meritokratije u tada najboljem univerzitetskom sistemu na svetu. Dobitnik francuske Legije časti u vreme kada je ona mogla da bude dodeljena i onima koji rade za, a ne protiv sopstvenog naroda. Urednik "Volstrit džornala". Nacionalno poznati kolumnista. Itd. itd.

Skrenuo je pažnju na sebe kako našoj tako i široj međunarodnoj javnosti svojim učenim antiglobalizmom, anti(neo)liberalizmom, ali i disidenstvom unutar zemlje u kojoj je do samo pre koju godinu uživao nesporni ugled i podrazumevajući pristup glavnom medijskom toku. Pogotovo se profilisao svojom beskompromisnom kritikom vašingtonskih neokonzervativaca, tih trockista poznog 20. i 21. veka, koji su još početkom 1990-ih odnosno, po svedočenju Veslija Klarka, najkasnije 11. septembra 2001. izvršili "politički puč" i preuzeli vođenje američke spoljne politike.

U tom ključu je Roberts 2015. objavio i zbirku političkih eseja i kolumni pod naslovom "Neokonzervativna pretnja svetskom poretku". Suštinu knjige i svog pogleda na vrli novi jednopolarni svet je koncizno izložio u predgovoru:

"Jednom ustanovljena, Volfovicova doktrina je uzrokovala odustajanje Klintonovog režima od garancija koje je administracija DŽordža Buša starijeg dala Gorbačovu da se NATO neće pomeriti ni pedalj ka Istoku. Kršeći reč američke vlade, bivše zemlje Varšavskog pakta su integrisane u NATO. Zatim je NATO upotrebljen za napad na Jugoslaviju i Srbiju. Zatim je režim DŽordža Buša mlađeg povukao SAD iz Sporazuma o zabrani antibalističkih raketa i počeo da razmešta antibalističke raketne baze na ruskim granicama. Vašington je izveo obojene revolucije u bivšim ruskim pokrajinama Gruziji i Ukrajini. Pošto Narandžasta revolucija nije uspela da isporuči Ukrajinu u ruke Vašingtona, Vašington je potrošio pet milijardi dolara na pridobijanje ukrajinskih političara i stvaranje proameričkih nevladinih organizacija koje su upotrebljene u Vašingtonovom zbacivanju izabrane ukrajinske vlade 2014. godine."

Volfovicova doktrina je zapravo nezvanični naziv za nacrt Vodiča za odbrambeno planiranje (Defense Planning Guidance), glavnog strateškog dokumenta za projektovanje budućih vojnih izdataka Pentagona, za godine 1994-1999. Taj tada nezvanični i nedovršeni dokument je svesno pušten u javnost preko još uglednog "NJujork tajmsa" u martu 1992. i izazvao je žestoke polemike u tada i dalje prilično slobodnoj i slobodoumnoj američkoj javnosti, uključujući kritike za "imperijalističko" razmišljanje i propagiranje jednostranih poteza u međunarodnim odnosima zarad očuvanja američkog primata i suzbijanja svih stvarnih i potencijalnih takmaca.

Takva debata u glavnom toku današnje američke javnosti bila bi jednostavno nezamisliva. Što je, vredi ponoviti, i razlog zašto ljudi poput Robertsa, Skota Ritera, Lerija DŽonsona i Daglasa Makgregora danas daju intervjue Sputnjiku i RT umesto američkim nacionalnim TV mrežama, kao disidenti u neolib-neokon diktaturi koja se ubrzano konsoliduje nad zemljom za koju su se nekad borili i u kojoj su uživali veliki i zasluženi ugled.

Među njima je Roberts možda najočigledniji navijač Rusije od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, često se javno i neskriveno, kao i mnogi Srbi, nervirajući što Rusija nije "završila posao" za nekoliko dana. To nije zato što je Roberts postao beskompromisni rusofil. Ne, njegovo rezonovanje je bilo sledeće: Ako Moskva što pre ne završi rat, to će samo dati krila neokonzervativnim ratnim huškačima i unipolaristima i ohrabriti ih da dodatno pojačaju pomoć Ukrajini s ciljem nanošenja poraza samoj Rusiji, vodećoj svetskoj nuklearnoj sili, što bi moglo da izazove svetski nuklearni sukob.

Znajući prirodu neokonzervativaca – da oni jednostavno neće i ne mogu da odustanu od svog cilja globalne hegemonije – smatrao je da je jedini način da se oni osujete taj da Rusija toliko zastraši javnosti zapadnih zemalja masovnim vojnim udarom u američkom stilu, i munjevitom kapitulacijom režima u Kijevu da će one saame zahtevati prekid rata i time pokvariti planove "neokonsa".

Međutim, u nedavnoj kolumni, Roberts konačno nalazi opravdanje za rusko ponašanje. Evo relevantnog dela:

"Zašto je, kao što čitaoci znaju da sam se pitao, Kremlj odbijao da upotrebi silu radi brzog okončanja sukoba, pre nego što se Vašington i njegove NATO marionete isuviše duboko i nepovratno ne umešaju? To nije imalo smisla sve dok nisam shvatio da su vašingtonski neokonzervativci uverili Kremlj da je rat sa SAD neminovan, što znači nuklearni rat. Kremlj je verovatno strepio da bi korišćenjem svih svojih konvencionalnih snaga u cilju pobede nad Ukrajinom izazvao direktnu SAD/NATO intervenciju pre nego što bi Rusija stigla da razmesti veći broj hipersoničnih nuklearnih raketa i PVO sistema S-500 i S-550 sposobnih da presretnu i unište Vašingtonove nuklearne rakete. Za razliku od ruskih hipersoničnih raketa koje nasumično menjaju pravac i ne mogu biti presretnute, Vašingtonove tehnički inferiorne rakete se mogu srušiti. Moj zaključak je da se Kremlj, u svetlu dominacije vašingtonskih neokonzervativaca nad svim američkim vladama u 21. veku i uveren da SAD planiraju uništenje Rusije, priprema za nuklearni rat."

Zašto je toliko bitno Robertsovo razmišljanje na ovu temu, a ne razmišljanje relevantih vojnoobaveštajnih stručnjaka poput Ritera i DŽonsona ili iskusnih ratnika poput Makgregora? Bitno je zbog toga što je Roberts možda najbolje od svih pronikao u psihologiju i namere američkih neokonzervativaca, od kojih danas najviše zavisi svetski mir, odnosno (ne)započinjanje nuklearnog rata. Ne zato što su najmoćniji… već zato što su najmračniji, najiracionalniji i daleko najopasniji međunarodni akter sa prstom na nuklearnom obaraču. Neokonzervativni Vašington jeste, kao što nova ruska spoljnopolitička koncepcija konstatuje, najveća pretnja ne samo Rusiji nego svetskom miru uopšte.

Upućeniji posmatrači još od početka ukrajinskog sukoba – odnosno od obojene revolucije na kijevskom Majdanu 2014 – smatraju da je: 1) sukob Zapada protiv Rusije neminovan i 2) da će se teško završiti kompromisom. Neokonsi teško da mogu da prihvate išta manje od poraza strateškog protivnika i svoje totalne pobede. I nisu oni samo u ratu protiv Rusije (ili Kine). Oni su istureno koplje nadnacionalnih snaga koje teže globalnoj dominaciji, svetu bez tradicije, vere, čovečnosti. Oni ratuju protiv same čovekove prirode, protiv Boga. Cilj im je ne samo totalna vlast, već i totalna kontrola. Tu mesta za kompromis nema.

Zato je, bez nepotrebne idealizacije, dosadašnje ponašanje Rusije ne samo razumljivo – nego i krajnje odgovorno. Da je Rusija do sada odgovorila na svaku provokaciju, na svaku eskalaciju kontra-eskalacijom – možda bismo do sada već prešli nuklearni Rubikon. Rusija sve čini da demilitarizuje najopasniji vojni savez u istoriji, a da ne izazove svetski sukob. "Sporo" napredovanje oko Bahmuta je paradigma tog pristupa.

Što se tiče ruskog razmeštanja svih neophodnih elemenata za odbranu od eventualnog nuklearnog napada – sigurno je da se to dešava, kao i da Moskva zna s kim ima posla, kao što je nažalost sigurno i da ni to neće biti garancija da neokonzervativna družina neće posegnuti za nezamislivim.

Za nas je, dakle, važno obratiti pažnju na upozorenje čoveka koji neokonzervativce poznaje u dušu, da bismo se bolje pripremili za nastupajuće događaje. Ali je isto tako važno, u sve drskijem ”pro-zapadnom” informativnom ratu koji se vodi u Srbiji, porediti istinsku zabrinutost jednog učenog i čestitog pripadnika poražene američke elite sa bestidnim i agresivnim ratnim huškanjem i prizivanjem Armagedona koje izlazi iz usta onih koji nam se danas lažno predstavljaju kao ”prozapadni”, odnosno ”proamerički”. Oni imaju veze sa onom Amerikom u koju su otišli Tesla i Pupin, koja je proizvela jednog Robertsa, taman koliko je Hitlerova Nemačka imala veze sa Geteovom.

Izvor

[Boro Prodanic]

Počinje: Evropa mora da se pripremi za događaj u kome više neće biti mesta za zapadnu hegemoniju

Evropa mora da se pripremi za nastup multipolarnog sveta u kome više neće biti mesta za zapadnu hegemoniju. Svet se duboko promenio u poslednje tri decenije. Političko i ekonomsko restrukturiranje dovelo je do slabljenja hegemonije Zapada.

Međutim, bilo bi pogrešno reći da ga zamenjuje druga, nezapadna dominantna sila. Umesto toga, veća je verovatnoća da ćemo videti postepeno izjednačavanje u tekućem rivalstvu između Zapada i Istoka.

Mađarska i druge centralnoevropske države su sve više zabrinute zbog opadanja sposobnosti Evrope da učestvuje u ovom rivalstvu. Sve veći broj Evropljana brine da se previše energije troši na ideološke sporove, što, pak, skreće pažnju sa kritičnih oblasti saradnje koje doprinose jačanju moći kontinenta.

Jaka i stabilna Evropa sposobna da preuzme ulogu uticajnog saveznika je od najvećeg strateškog interesa za Sjedinjene Države. Zapadna alijansa, koja se može uporediti sa moćnim motorom koji se sastoji od dva dela, obezbedila je napredak tokom proteklog veka.

Sada je izuzetno važno da se uverite da su oba dela ovog motora dovoljno jaka i da nastave da rade pri velikim brzinama. Srednja Evropa, u srcu kontinenta i koja služi kao njegova ekonomska sila, igra važnu ulogu u ovom procesu, čineći je prirodnim i nezamenljivim partnerom za Sjedinjene Države.

Hegemonija Zapada je oslabila, piše The National Interest. U rivalstvu Zapada i Istoka dolazi do postepenog izravnavanja snaga, ali Evropa gubi sposobnost da u tome učestvuje. Svet će uskoro postati multipolaran, a kontinent treba da se pripremi za to.

Evropa mora da se pripremi za nastup multipolarnog sveta u kome više neće biti mesta za zapadnu hegemoniju.

Svet se duboko promenio u poslednje tri decenije. Političko i ekonomsko restrukturiranje dovelo je do slabljenja hegemonije Zapada. Međutim, bilo bi pogrešno reći da ga zamenjuje druga, nezapadna dominantna sila. Umesto toga, veća je verovatnoća da ćemo videti postepeno izjednačavanje u tekućem rivalstvu između Zapada i Istoka.

Mađarska i druge centralnoevropske države su sve više zabrinute zbog opadanja sposobnosti Evrope da učestvuje u ovom rivalstvu. Sve veći broj Evropljana brine da se previše energije troši na ideološke sporove, što, pak, skreće pažnju sa kritičnih oblasti saradnje koje doprinose jačanju moći kontinenta.

Jaka i stabilna Evropa sposobna da preuzme ulogu uticajnog saveznika je od najvećeg strateškog interesa za Sjedinjene Države. Zapadna alijansa, koja se može uporediti sa moćnim motorom koji se sastoji od dva dela, obezbedila je napredak tokom proteklog veka. Sada je izuzetno važno da se uverite da su oba dela ovog motora dovoljno jaka i da nastave da rade pri velikim brzinama.

Srednja Evropa, u srcu kontinenta i koja služi kao njegova ekonomska sila, igra važnu ulogu u ovom procesu, čineći je prirodnim i nezamenljivim partnerom za Sjedinjene Države.

Prvi takav stub bila je njegova dominantna pozicija svetske ekonomske sile, koju je zadržala dva veka. Drugi stub je bio da je Zapad uspostavio zvanična tela u oblastima međunarodnih odnosa i trgovine, što mu je dalo mogućnost da utvrđuje pravila globalizacije.

Treći stub je ideja da Sjedinjene Države, koje su se pojavile kao hegemonistička supersila nakon raspada SSSR-a, treba da rade sa Evropom na promovisanju neoliberalnog političkog i ekonomskog modela u potrazi za globalnim mirom. Dominantno verovanje tog doba bila je ideja da smo stigli do „kraja istorije“. Ali danas, sva tri ova stuba pokazuju znake slabljenja uticaja.

Pre svega, ovo se odnosi na premise na kojima se zasniva treći od gore navedenih stubova. Nametanje neoliberalnog političkog i ekonomskog modela ne samo da je otuđilo Zapad od ostatka sveta, već je, paradoksalno, još tešnje ujedinilo njegove protivnike. Događaji u protekloj godini su to nepobitno pokazali, i kao rezultat toga, čak i najvatrenije pristalice ideje o „kraju istorije“ odustale su od vere u nju.

Obratite pažnju na izjave o ukrajinskom sukobu koje dolaze iz Amerike- ono što se tamo dešava prikazuje kao sukob demokratije i autokratije. Ovo je prilično čudan stav kada se uzme u obzir da su Sjedinjene Države 2022. godine snabdevale oružjem 57% autoritarnih režima širom sveta.

U ovom kontekstu, drugi stub je takođe na veoma klimavim temeljima. Zemlje koje izazivaju postojeći svetski poredak aktivno stvaraju alternativne sisteme sporazuma, saveza i platformi za rešavanje sukoba. Očigledno je da će u budućnosti neminovno doći trenutak, kada će moći uspešno da zaobiđu međunarodni institucionalni okvir, koji se razvio u protekle dve decenije globalizacije i da se uspešno razvijaju u okviru paralelnih sistema.

Pri bližem razmatranju, prvi stub takođe pokazuje podjednako zabrinjavajuće izglede. Trenutno smo svedoci velikog preokreta- ekonomsko rivalstvo između zapadnog i nezapadnog sveta, posle dva veka, konačno se približava stanju ravnoteže, a to ukazuje na značajan pomak u civilizacijama.

Ove transformacije se mogu posmatrati u najmanje pet važnih oblasti- ekonomska moć, pristup vitalnim resursima kao što su sirovine i energija, demografski trendovi, tehnološki napredak i vojne sposobnosti.

Istok je u velikoj meri povećao svoj udeo u produktivnosti svetske privrede, na štetu Zapada. Zapadni svet je 1990. godine dominirao u ovom smislu, njegov udeo u produktivnosti svetske privrede je premašio 50%. Međutim, do danas, ova cifra je naglo pala i iznosi samo 30%, i ovi trendovi će se nastaviti kako se centar ekonomske gravitacije nastavi pomerati ka istoku.

Geografska realnost, da se većina svetskih sirovina i energetskih resursa nalazi van Zapada, dodatno slabi njenu konkurentnost. Iako SAD imaju izvesnu prednost u tom pogledu, uglavnom zbog ogromnih rezervi nafte i gasa iz škriljaca, Zapad nije u stanju da u potpunosti nadoknadi zaostatak.

Važno je napomenuti, da su neke evropske države, na čelu sa Nemačkom, žurno krenule u „zelenu tranziciju“ kako bi zadovoljile energetske potrebe Evrope. Međutim, brze promene politike su daleko ispred tehnološkog napretka, ostavljajući zelenu energiju znatno skupljom od električne energije iz drugih izvora, a to smanjuje ekonomsku konkurentnost.

Demografski trendovi rade protiv Zapada. Bez obzira na to kojim se merilom koristite, globalna populacija je već prešla granicu od 8 milijardi, a 7 milijardi njih živi u nezapadnim zemljama.

Uprkos pokušajima Mađarske i niza drugih istomišljenika da uvedu mere podrške porodici, svi podaci ukazuju na duboku demografsku krizu na Zapadu, pre svega u Evropi.

Vodi se i žestoka borba u oblasti tehnologije. Zemlje u razvoju izdvajaju ogromna sredstva za istraživanje i razvoj, a obim njihovih ulaganja je već uporediv sa troškovima priznatih giganata. Ovo direktno rivalstvo uključuje različite države. Istovremeno, Istok pokazuje izuzetan napredak u oblasti električnih automobila i tehnologija baterija, odnosno u oblastima koje su od velikog značaja za centralnu Evropu.

Konačno, u pogledu vojne moći, Zapad svakako zadržava značajnu prednost u odnosu na Istok. Iako ovo može izgledati kao veoma povoljna okolnost, preovladava stav da je potpuno besmisleno koristiti ovu prednost, jer će povući strašne globalne posledice – tragičan ishod koji ne treba tražiti.

Izvor

[Boro Prodanic]

10 najboljih znakova da ste poslušni idiot

Idiot iz poslušnosti je neko ko automatski veruje u figure „autoriteta“, a korporativni mediji mu lako ispiraju mozak da veruje u široku lepezu lažnih stvari.

U stvari, um idiota koji se pokorava je gotovo u potpunosti ispunjen lažima, koji nemaju nikakvo sidro za istinu ili stvarnost.

Skoro svi koje poznajete su poslušni idioti. Beskrajno, nemilosrdno udaranje psiholoških operacija, kampanja straha i „upravljanje krizom“ pretvorilo je ogromnu većinu ljudi u bezumne robote za poštovanje zakona, koji se slažu sa bilo kojim apsurdnim zahtevom koji im postavljaju vlade. (Kao što je „sve trudnice moraju primiti vakcine protiv virusa COVID“ ili „sva školska deca moraju da nose maske i da budu izolovana jedni od drugih.“)

Zastrašujuće je da, poslušni idioti retko shvataju da su idioti poslušnosti. To je zato što je racionalni deo njihovog uma ili zaobiđen ili poništen pažljivim „inženjeringom straha“ od strane režima na vlasti. Zato bi sledeća lista mogla biti od pomoći određenim ljudima, da sami dijagnostikuju svoj idiotizam…

Deset znakova da ste možda poslušni idiot
#1) Odmah uzimate svaku vakcinu koju „guraju“ (finansirani farmacijom) korporativni mediji i autoritarna vlada, jer naivno verujete da oni žele ono što je najbolje za vas. Ne zahtevate dokaze o bezbednosti i efikasnosti i ne čitate alternativne medije koji vam otkrivaju šta se dešava iza kulisa.

2) Čuvate svu svoju imovinu u „fiat“ valuti / američkim dolarima jer mislite da su alternativna sredstva — zlato, srebro, kriptovalute — nepouzdana… čak i dok vaši američki dolari gube skoro 2% mesečno u kupovnoj moći. Držaćete se dolara do samog kraja, kada oni postaju bezvredni zahvaljujući devalvaciji/hiperinflaciji koja štampa novac.

3) Mrzite Donalda J. Trampa jer vašim emocionalnim stanjem lako manipulišu korporativni mediji, koji su godinama u zaveri sa dubokom državom pokušavali da unište Trampa. Korporativni mediji koje vodi CIA u potpunosti kontrolišu vaše emocije, i programirani ste kao „Pavlovljev pas“ da izazivate mržnju kada vidite Trampa.

4) Verujete svim „proverivačima činjenica“ koje finansiraju globalisti na društvenim mrežama. Verujete „autoritativnim izvorima“ iako oni rutinski i zlonamerno lažu, a prezirete alternativne medije koji govore istinu. Drugim rečima, programirani ste da automatski verujete u zvanične laži dok odbacujete očiglednu istinu.

5) Mozak vam je ispran da mislite da je ugljen-dioksid — molekul odgovoran za fotosintezu i bukvalno sav biljni svet na planeti Zemlji — opasnost za planetu. Vi se protivite toploj, vlažnoj, bujnoj, zelenoj planeti jer verujete da bi hladna, mrtva, beživotna planeta bez CO2 u atmosferi nekako bila bolja. Zagovarate potpuno uništenje Zemljine atmosfere, dok nekako mislite da „spasavate planetu“.

6) Slavite stanje nadzora jer „nemam šta da krijem“, i rado instalirate špijunske uređaje u svoj dom koji slušaju svaki razgovor i kontrolišu vaš život. Mislite da je državni nadzor nad privatnošću građana neophodan za „javnu bezbednost“, i rado se odričete svoje privatnosti u zamenu za iluziju bezbednosti. Takođe vam verovatno ne smeta da budete „čipovani“.

7) Nemate pojma da je Džo Bajden primio 20 miliona dolara mita od stranih subjekata, jer gledate samo korporativne medije koje kontroliše CIA, a oni ne izveštavaju o skandalu podmićivanja Bajdenovog kriminalnog kartela. Takođe mislite da kokain u Beloj kući, nekako nije imao nikakve veze sa Hanterom Bajdenom.

8 ) Dovoljno ste glupi da bukvalno verujete da muškarac može postati žena, a mislite da muškarci mogu da zatrudne. Takođe mislite da dete može da pristane da mu se genitalije osakate i odseku kako bi postiglo status „potvrde polnog identiteta“. Mislite da je vlada pravo mesto za promovisanje LGBT kulta — neke vrste izopačene religije — prezirete hrišćanstvo i nikada ne biste želeli da vlada promoviše Bibliju ili maše zastavama sa Biblijom. LGBT zastavice pedofila su vam sasvim u redu, jer mislite da je negovanje dece „inkluzivno“. Osim što ste poslušan idiot, podržavanjem LGBT-a zapravo ste član opasnog kulta.

9) Odbijate da vidite zlo u bilo kome osim u pristalicama Donalda Trampa ili hrišćanima, i mislite da će „dobre namere“ onih na vlasti uvek proizvesti pozitivne rezultate, čak i ako to znači uskraćivanje slobode ljudima. Mislite da bi skoro sve kriminalce trebalo pustiti na ulice da bi im se pružila još jedna šansa, a odbijate da bilo koga smatrate odgovornim za njihovo kriminalno ponašanje. Vi naivno verujete da Bajdenov režim želi da pomogne američkom narodu, a ne da uništi Ameriku, i uvereni ste da su vakcine izraz ljubavi i isceljenja, a ne stvarno depopulacijsko biološko oružje.

10) Podržavate diktaturu ukrajinskog režima dok verujete da „branite slobodu“, iako je korumpirana ukrajinska vlada stavila van zakona sve opozicione medije i suprotstavljene političke partije, stvarajući jednopartijsku diktatorsku državu. Mislite da je slanje više oružja u Ukrajinu i odbrana ukrajinskih granica sjajan potez, i da Amerikanci ne bi trebalo da imaju oružje niti zaštitu granica. To je zato što si popustljiv idiot koji može da drži dve suprotne misli u svojoj glavi u isto vreme, i nekako veruje da su obe istinite.

Ne budi poslušni idiot

– Državne škole i univerziteti „uzgajaju“ poslušne idiote. Ako imate decu ili unuke, ne dozvolite da im se ispira mozak u državnim školama. Umesto toga, školujte ih lokalno i privatno.

– Dobijajte svoje vesti i informacije izvan kontrolisanih korporativnih medija. U suprotnom, nikada nećete saznati istinu ni o čemu.

– Uvek budite sumnjičavi prema „novim stvarima“ koje se iznenada pojavljuju na društvenim mrežama, uključujući milione ljudi koji menjaju svoje profilne slike na društvenim mrežama u nešto poput zastave Ukrajine, LGBT zastave, ili fotografije vakcine, itd. Svaka „nova stvar“ koja zapljusne bezbrižne mase je, gotovo po definiciji, još jedna psihološka operacija (psy-op) za poslušne budale.

– Ako se slažete sa članovima svoje porodice i prijateljima za koje znate da su poslušni idioti, proverite sebe. Da li ste bili uvučeni u bezumno poštovanje po nekom pitanju? Probudite se iz hipnoze i ponovo potvrdite kritičko razmišljanje. Ovo će razbiti omađijanost i vratiti vašu racionalnost.

– Skoro sve što vam mainstream mediji govore je iskonstruisana laž. Zato je „Fox News“ morao otpustiti Takera Karlsona – jer je izgovarao previše istine koju „Fox globalisti“ nisu mogli da podnesu.

(Mike Adams, Natural News)

Izvor

[Boro Prodanic]

Zašto je globalizam propao

Ne tako davno, Zapad je bio ispunjen divljim fantazijama o „kraju istorije“. Fransis Fukujama, Tomas Fridman, Keniči Ohmae i drugi, predviđali su večni trijumf globalnog neoliberalnog poretka.

Zamišljali su uspešan sistem koji vodi armija tehnokrata i profesionalaca koja se stalno širi, koncentrisanih u nekolicini kosmopolitskih metropolskih oblasti sa naglaskom na „napredne“ industrije i usluge.

Međutim, taj svet se okrenuo naglavačke. Današnji svet, podeljen geopolitikom, više liči na razmatranja Semjuela Hantingtona u njegovom eseju „Sukob civilizacija“ iz 1993. godine.

Ispostavilo se, da nisu sve zemlje pretplaćene na ovaj pogled na svet. Rusija se ponovo okrenula ka sebi i svom večnom pravoslavlju i pseudocarizmu. Kina, koja je pet vekova dostizala svoju najveću moć, sada se vraća modelu koji seže i do imperijalne prošlosti.

Sada su u usponu zemlje poput Kine, a ne apologeti liberalizma. Tokom proteklih 20 godina, udeo G7 u svetskoj ekonomiji (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) smanjen je sa 65% na 44%.

Danas Kina proizvodi gotovo onoliko industrijskih proizvoda koliko Sjedinjene Države, Japan i Nemačka zajedno. Ovo je jedan od razloga, zašto sada u Pekingu ima više milijardera nego u Njujorku.

Na pozadini opšte slabosti svetske ekonomije, Indija sada pokazuje najbrži rast, kao i resursima bogata Saudijska Arabija i delovi Afrike. Po kupovnoj moći zemlje BRIKS-a, gde je globalni jug najzastupljeniji – a to su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – po ukupnom bogatstvu prevazilaze „sedmorku“.

Pored toga, nove realnosti ponovo iscrtavaju geografiju bogatstva i moći, čak i u bogatim zemljama. Ne tako davno, ozbiljno se pretpostavljalo da će svetom vladati veliki igrači, budući da će privredni rast biti koncentrisan u nekolicini gradova „super zvezda“.

Sada čak i „The New York Times“ sumorno nagoveštava „petlju opadanja“ za gradove, napominjući, da su američka metropolska područja, izgubila dva miliona ljudi samo između 2020. i 2022. godine.

Novi svet neće biti igračka londonske, njujorške i berlinske elite. Ovi gradovi će morati da se takmiče ne samo sa Dalasom, Feniksom i predgrađima Hjustona, već i sa istočnim centrima – Pekingom, Nju Delhijem i Mumbajem.

Gde su globalisti pogrešili?

Svojevremeno su samouvereni globalisti izgubili iz vida tri ključna pitanja- neizostavni značaj materijalne sfere, odlučujuću ulogu demografskih promena i, konačno, značaj kulture.

Sukob u Ukrajini otkrio je značaj materijalne ekonomije. Globalna konkurencija za hranu, energiju i ključne minerale se samo pojačala. Ovo je zauzvrat pogoršalo podele širom sveta, uključujući i sam Zapad. Značajno je da je samo nekoliko nezapadnih zemalja uvelo sankcije Rusiji – to je diktirano interesovanjem za njene ogromne prirodne resurse. Indija, glavni deo Latinske Amerike i Afrike rado kupuju ruske sirovine sa popustom.

Iako Zapad demonizuje ugalj, naftu i gas, na sve moguće načine zbog njihovog uticaja na životnu sredinu, onda većina zemalja u razvoju nema ništa protiv da razvijaju svoje ekonomije kroz vađenje ili uvoz fosilnih goriva. Zemlje poput Indije ne samo da aktivno grade elektrane na ugalj, već su se takođe obavezale da će se odupreti, kako su rekli, „karbonskom imperijalizmu“ Zapada.

Svetski ekonomski forum, Ujedinjene nacije, Evropska unija i velikodušno finansirane neprofitne organizacije mogu sanjati sve što žele o potpunom ukidanju fosilnih goriva. Međutim, uglavnom zbog potražnje u zemljama u razvoju, njegova upotreba samo raste- iz nje se proizvodi ogromna većina svetske energije.

Zapad i njegovi klimatski ratovi

Ekološki fanatizam zapadnih elita već je postao ozbiljan problem. Kao što je Robert Brajs pokazao, 2021. zelene neprofitne organizacije dobile su više od četiri puta više sredstava, od onih koje se zalažu za nastavak upotrebe nuklearnih ili fosilnih goriva.

Politika „čiste nule“ koju ove organizacije promovišu, već je dovela do katastrofalnih posledica u zemljama poput Nemačke, čija je industrijska baza na ivici kolapsa. Neki smatraju, da ga je čak i ruska ekonomija već pretekla.

Težnja ka nultim emisijama ne samo da je podigla cene energije, već je dovela i do snažne političke krize. Ovo je dalo „vetar u leđa“ desničarskim populistima u Nemačkoj, i izazvalo ozbiljnu zabrinutost među vladajućim partijama u Francuskoj, Holandiji, Švedskoj i Italiji.

Ovi unutrašnji politički sukobi su se odvijali između onih kojima je životno potrebna raspoloživa energija – radnika u fabrici, farmera, transportera – i klasa opsednutih klimom (i, po pravilu, koncentrisane su u štampi, univerzitetskom okruženju i korporativnoj eliti).

Na mnogo načina, ovaj sukob je određen geografijom – posebno u velikim zemljama bogatim prirodnim resursima, poput Sjedinjenih Država. Njihovim ogromnim unutrašnjim teritorijama dominiraju industrije zavisne od energije kao što su poljoprivreda, rudarstvo i proizvodnja.

Oni su svojim državama obezbedili veliko povećanje broja radnih mesta. Prošle godine, Teksas, Nevada, Florida i Arkanzas zabeležili su najveće skokove ličnih prihoda širom zemlje, dok su zeleni poput Kalifornije, Merilenda, Masačusetsa i Njujorka na dnu tabele.


Tokom protekle decenije, šest najbrže rastućih južnih država — Florida, Teksas, Džordžija, Karolina i Tenesi — dodale su više svom nacionalnom BDP-u nego severoistok, koji je nekada izgledao kao večna „baterija“.

Depopulacijska bomba

Ipak, ljudi ostaju glavni resurs, a u svetu sa visokim prihodima ih je sve manje. U zemljama Zapada sve je veći nedostatak kvalifikovanih i energičnih mladih ljudi, štaviše, onih koji su kritični prema inovacijama. To jasno pokazuje Japan, čija se radna snaga stalno smanjuje od 1990-ih i smanjiće se za čak trećinu do 2035. godine.

Sličan trend se primećuje i na Zapadu. Kako se broj radnih mesta smanjuje, a potrebe starijih povećavaju, neke zemlje — Nemačka, na primer — već podižu poreze na radno sposobno stanovništvo kako bi podržale sve veći broj penzionera. Za zemlje OECD-a, koeficijent zavisnosti (odnos nezaposlenih i zaposlenih) će verovatno porasti sa 33% u 2023. na 53% u 2050. Današnji mladi radnici više neće moći da se oslanjaju na isti životni standard kada odu u penziju, čak ni u uspešnim zemljama poput Singapura.

Kina će se u budućnosti suočiti sa sličnim problemom. Očekuje se da će do 2040. godine staro stanovništvo u zemlji porasti sa preko 250 miliona na preko 400 miliona. Nasuprot tome, radno sposobno stanovništvo (od 15 do 64 godine) dostiglo je vrhunac 2011. i predviđa se da će opasti za 23% do 2050. godine.

Zemlje koje su nekada bile najsiromašnije sada su u najboljem položaju, posebno Indija. Danas ova najmnogoljudnija zemlja na svetu dosledno pokazuje najbrži rast od bilo koje velike ekonomije. Za razliku od Rusije, Ukrajine i ostatka Zapada, Indija ima dovoljno ljudskih resursa da popuni i vojsku i osoblje industrijskih i tehnoloških kompanija. Afrika i delovi Bliskog istoka takođe bi mogli da izvuku sličnu prednost, posebno ako svedu korupciju na minimum i odupiru se spoljnoj kontroli, bilo iz Kine ili sa Zapada.

Te iste zemlje mogu da spasu Zapad od teških posledica demografske stagnacije. Kanada je to namerno napravila svojom politikom, a samo do 2025. očekuje se da će se migrantska populacija u zemlji povećati za oko 1,5 miliona. U SAD, migranti su podstakli brzi rast gradova u Sunčevom pojasu Hjustona, Dalasa i Majamija. Sada u ove gradove stiže mnogo više novih doseljenika iz inostranstva nego kroz uobičajene kapije Los Anđelesa, Njujorka, Čikaga i San Franciska.

Pored toga, ove skupe, visoko regulisane metropolske oblasti gube mlade ljude milenijumske generacije. Ovi mladi ljudi se sele iz istorijskih aglomeracija u pogodnije i pristupačnije zaleđe.

Ključni faktor ovde je popularnost rada na daljinu. Studija Univerziteta u Čikagu pokazala je da skoro 35% američkih radnika – i skoro polovina Silicijumske doline – može da radi van kancelarije. Većina kompanija novog talasa već je prešla na rad na daljinu.

Ovo sugeriše da će Amerika u budućnosti postati disperzovanija i manje urbana. Zaista, broj beba rođenih na Menhetnu tokom protekle decenije smanjen je za skoro 15%. Demograf Vendel Koks procenjuje, da je procenat domaćinstava sa decom od 5 do 17 godina bio skoro tri puta veći u predgrađima (posebno u bogatim) nego u centru grada ili na periferiji.

U kriminalom opterećenom i depopulacijom San Francisku već ima više pasa nego dece, a u Sijetlu je više porodica sa mačkama nego sa dvonožnim potomcima.

Džoel Kotkin

Izvor

[Boro Prodanic]

Osnivač „Grinpisa“: Uskoro će biljke početi da umiru od nedostatka CO2 a onda dolazi red na nas

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Osnivač „Grinpisa“, doktor Patrik Mur, govori o greškama zagovornika globalnog zagrevanja:

„Vidimo da greše u mnogim stvarima. Greše u tome da je nivo CO2 previsok. To je niži nivo nego što je bio tokom cele istorije Zemlje.

Ulazimo u period kada će biljke početi da umiru od nedostatka CO2 zbog iscrpljivanja CO2 koje se dogodilo tokom poslednjih 600 miliona godina.

Od tada smo ušli u međuledeno razdoblje, ali još uvek smo u pleistocenskom ledenom dobu, u tome nema sumnje.

Ne nalazimo se u toplom periodu. I čak i ako postane mnogo toplije, još uvek nećemo ući u vrlo toplo razdoblje.

1 °C-1,5 °C – to je kao razlika između Vašingtona i Njujorka. Razlika u temperaturi između ekvatora i severnog pola mnogo je veća od 0,75 °C ili 1,5 °C, ili bilo čega što ih brine.

Brinuti se o 1,5 °C – to je bolest, neka vrsta mentalnog poremećaja. Jer nema razloga za brigu zbog toga. To je greška. To nije dovoljno da se čak i malo brine. A da ne spominjemo da će to uništiti planetu, svi će umreti i sve ostalo.

Ranije je Patrik Mur o guranju klimatske agende rekao i ovo: Sada se bave poljoprivredom i prete da će prekinuti snabdevanje hranom jer hrana izaziva globalno zagrevanje.

Samo milijarderi će moći da priušte hranu, a svi ostali ljudi će umreti jer nema dovoljno hrane. To je kuda idemo ako nastavimo da slušamo ove ljude.

Predstoji im da počine jedno od najpodlijih dela u istoriji ljudske civilizacije, koje će dovesti do siromaštva i gladi.

Moraće da ubiju sve životinje, uključujući i nas same, jer mi emitujemo CO2. Oni će izazvati uništenje kakvo zemlja nikada nije videla.

Sada nas ima preko 8 milijardi, a 4 milijarde nas zavisi od azotnih đubriva, koje sada nazivaju štetnim jer je to gas staklene bašte ili tako nešto.

To zapravo nije gas staklene bašte, ali oni imaju neku priču o tome kako će azot u obliku azot-oksida izazvati zagrevanje zemlje do neprihvatljivih stepeni. Sve je ovo potpuno lažno, kao što je kampanja protiv CO2 potpuno lažna.

Izvor

[Boro Prodanic]

Približavamo se kraju civilizacije koja se razvijala vekovima

Kamatne stope su godinama održavane apsurdno niskim, kako bi se privukli poslovni ljudi i vlasnici kuća da preuzmu ogromne dugove. Sada kada kamatne stope naglo rastu ka normalnim vrednostima, trošak otplaćivanja zajmova i hipoteka postaje nemoguć.

Milioni ljudi koji su kupili precenjene kuće i stanove postaće robovi – zauvek osuđeni da otplaćuju hipoteke do kraja života, studentske dugove i rastuće dugove na kreditnim karticama, dok se istovremeno bore protiv inflacije – borba koju nikada neće moći dobiti.

U 2023. godini, kako su kamatne stope rasle u Engleskoj, Vlada je sa velikom dozom pažnje podsticala banke da neograničeno produžavaju hipoteke, omogućavajući isključivo plaćanje kamata na hipoteku i odlaganje oduzimanja nekretnina.

Ove dve politike zvuče kao dobronamerni potezi, ali će naravno, rezultirati time, da će ljudi koji su platili previše za svoj dom (ili preuzeli preveliku hipoteku) biti zaduženi doživotno, i stalno se boriti da otplaćuju hipoteku za dom, koji verovatno nikada neće postati njihovo vlasništvo.

Moderni domovi i stanovi, na kojima imaju hipoteke na 30, 40 i čak i duže godina, izgrađeni su loše (prema propisima o izgradnji osmišljenim od strane birokrata, u skladu sa zahtevima lobista iz građevinske industrije) i neće tako dugo trajati. Biće mnogo nenaplativih dugova, a bankrotstva su neizbežna – što će dovesti do situacije u kojoj sve više ljudi ništa neće posedovati, a banke će biti srećne. To je, naravno, ono što one žele.

Zanimljivo je, kako se izraz „nećeš imati ništa i bićeš srećan“, za koji se veruje da potiče od Svetskog ekonomskog foruma, može uporediti s principima komunističke revolucije koji su opisani u „Komunističkom manifestu“ Karla Marksa.

Marksova teorija navodi da bi komunisti, kako bi uspostavili socijalističku diktaturu i potpunu kontrolu nad proletarijatom, morali ukinuti sva prava na privatno vlasništvo, uništiti svu religiju (koju je Marx poznato opisao kao „opijum za narod“) i razbiti porodičnu jedinicu koja je bila percipirana kao pretnja sposobnosti države da ostvari potpunu kontrolu nad životima ljudi.

Tradicionalne religije biće zamenjene verovanjem u prirodu, kako su to definisale Ujedinjene nacije, a promovisala grupa bankara koji upravljaju globalnom ekonomijom.

Neverovatno je da su lideri tradicionalnih religija prihvatili ovu promenu, a papa i nadbiskup Kantarberijski, čini se, da rado prihvataju i posvećuju sebe i svoje sledbenike pseudo-naukama, umesto tradicionalnim učenjima koja su njihove religije zagovarale. Čini se, da im nije važno što je nauka dokazano lažna, i voljni su uticati na blasfemije koje promovišu fanatični ekolozi.

Obrazovanje je namerno uništeno, kako bi se osiguralo da buduće generacije budu polupismene, i da samo delimično razumeju matematiku, kako ne bi postavljale neugodna pitanja.

Da bi se osiguralo da učenici izgledaju kao da su dobro prošli na ispitima, unapred im se pokazuju ispitni zadaci. Tada se prikazuje mnogo lažnog, ali ubedljivog iznenađenj,a kada učenici koji su unapred znali pitanja dobro prođu.

Vesti da je nepismenost i neobrazovanje među decom dostigla nove visine, dobijaju manje publiciteta u potčinjenim glavnim medijima, koji nikada ne izveštavaju o nečemu nezgodnom ili suprotnom od stavova zaverenika.

Izdavači, pokušavajući da ojačaju slabašne, fabrikovane dokaze, da deca i mladi i dalje idu u školu, hvale se time da je prodaja „mekih korica“ porasla.

Vlade su uspele da ubiju milione ljudi, kako bi smanjile svetsku populaciju i troškove isplate penzija.

Uništenje zdravstvene zaštite je bilo sistematično.

U Velikoj Britaniji je počelo pre više od 60 godina, odlukom da se primi više devojaka nego dečaka na medicinske fakultete. To je urađeno znajući, da većina ženskih lekara radi na pola radnog vremena. U Velikoj Britaniji, kao rezultat toga, prosečni lekar opšte prakse sada radi 24-26 sati nedeljno.

U Velikoj Britaniji je odlučeno da se omogući lekarima opšte prakse da prestanu da pružaju usluge noću, vikendom i za vreme praznika. To je stvorilo ogroman pritisak na službe za hitne intervencije u bolnicama, i na službu za hitne intervencije saobraćajnih nesreća, i u potpunosti predvidivo, dovelo do potpunog kolapsa pružanja usluga.

U mnogim, ako ne i u svim zapadnim zemljama, kvalitet zdravstvene zaštite je gori nego pre 75 godina.

Danas, medicina više nije prava profesija nezavisnih, razmišljajućih muškaraca i žena, već je postala nemilosrdno materijalistička i pragmatična lobistička grupa, za industriju kojoj je sada establišment odan.

Rezultati testova koji su nekada bili dostupni za nekoliko sati, sada se čekaju nedeljama. Vreme čekanja za zakazivanje pregleda se meri u mesecima ili godinama, a čekanje za dijagnostičke testove je još gore, a čekanje na lečenje je još duže.

Prekomerna upotreba antibiotika u bolnicama i na farmama, znači da su organizmi otporni na antibiotike postali uobičajeni.

Postoje ogromna, čitavodnevna čekanja da se dobije hitna pomoć, i velika čitavodnevna čekanja u službama za hitne intervencije. Vikendom u bolnicama često nema lekara na dežurstvu. Možda čak nema ni kvalifikovane medicinske sestre u blizini. Vakcine se promovišu sa divljim entuzijazmom, bez obzira na činjenicu da obično imaju više štete nego koristi.

Žele da eliminišu bolesne i stare jer su bez praktične vrednosti (i već to vrlo efikasno rade u bolnicama i domovima za negu). Ako se razbolite, vaša sudbina života ili smrti zavisi od toga koliko novca imate. Ovo postaje znatno značajnije kako starite. Plan je da se ograniči zdravstvena zaštita i da se pruža tretman samo mladima, opšte zdravim i „korisnim“ osobama.

Starije osobe se namerno i legalno uspavljuju bez njihovog znanja ili odobrenja, a zatim tiho ubijaju kombinacijom morfina i benzodiazepina, poznatom kao „ubojita inekcija“. Pacijenti kod kuće su nekada bili posećivani od strane medicinske sestre iz okruga. Danas, imaju sreće, ako ih neko poseti tek nakon što neko posumnja da su umrli, jer se komšije žale na „smrad“ iz kuće.

Ukratko, približavamo se kraju civilizacije koja se razvijala vekovima. Brzim koracima ulazimo u svet koji je opisan 1927. godine u filmu „Metropolis“ Fridriha Langa.

Neizabrani zaverenici, uz pomoć neizabranih saradnika, preuzeli su kontrolu. Pravila, propisi, beskrajne laži, zaključavanja i mRNA vakcine za Covid-19 pretvorili su mozgove miliona u kašu.

Ako masama kažu da gurnu svoju glavu u kantu sa smećem, njihovo jedino pitanje će biti: „Koliko dugo treba da je tamo držim?“

(Dr Vernon Coleman)

Izvor

[Boro Prodanic]

Fursov: Evo kako će Zapad odložiti smrt kapitalizma

Globalna finansijska elita može da zameni kapitalizam koji brzo propada, modelom globalne distributivne ekonomije.

O tome je govorio poznati ruski filozof Andrej Fursov, na Jutjub kanalu Dan TV.

Prema njegovim rečima, novi plan „sveta iza kulisa” podrazumeva uvođenje stroge kontrole nad resursima i hranom, kao i smanjenje stanovništva planete. Kako je objasnio ekspert, sadašnja kriza je već ozbiljna kriza kapitalizma u celini.

Prema Fursovu, kapitalizam je iscrpio svoj potencijal i više ne može u potpunosti da obezbedi očuvanje pozicija i privilegija vladajuće elite. Da bi kapitalisti zadržali svoje privilegije, potreban im je fundamentalno novi sistem koji obezbeđuje kontrolu nad informacijama i psihosferom.

Glavni pravac u kome se svet kreće ka jačanju kontrole nad informacijama je kolektivna promena svesti, primetio je stručnjak. Zatim dolazi do uništenja fundamentalne nauke i ubacivanje u masovni promet sekundarnih pseudonaučnih tema za koje se izdvajaju velike donacije.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rat sećanjima za novi svetski poredak: EU današnji dan proglasio za Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma izjednačivši SSSR i Treći rajh

Čak ni Dan pobede više nije jedinstven, niti se na isti način obeležava u Evropi

Evropski parlament je 23. avgust, dan kada je 1939. potpisan "Sporazum o nenapadanju između Nemačke i SSSR" (pakt Molotov-Ribentrop) proglasio za Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, odnosno Dan sećanja na žrtve totalitarnih režima!

Time su izjednačeni SSSR i Treći rajh, iako je na isti dan 23. avgusta 1943. počeo najkrvaviji deo Staljingradske bitke u kojoj je Crvena armija "slomila kičmu Trećeg rajha", u čemu su saglasni ozbiljni istoričari. Oni kažu da je pakt Molotov-Ribentrop za Moskvu bio pragmatična "kupovina vremena", ali istorijska nauka je jedno, a njena politička upotreba nešto savim drugo.

- Pogled i vrednovanje istorijskih događaja nije isti na Istoku i na Zapadu i radi se o ratu pomoću prošlosti, odnosno ratu sećanja ili sećanjima. Čak ni Dan pobede više nije jedinstven, niti se na isti način obeležava u Evropi. U Rusiji se i dalje uz vojnu paradu obeležava Dan pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu, a u zemljama EU uglavnom je taj dan zamenjen Danom Evrope, premda te dve stvari nisu bitno povezane. Spajanje i preklapanje ta dva dana zbunjuje, posebno mlađe generacije, koje neće znati da Dan Evrope nema veze sa Danom pobede nad fašizmom, niti je bitno vezan za antifašizam. Neko je primetio da je Dan pobede zamenjen Danom Evrope, što znači da je dan oslobođenja porobljenih - zamenjen danom još većeg bogaćenja bogatih. To je vesternizovani pogled na svetsku istoriju, prevrednovanje istorije sa stanovišta današnjih političkih odnosa - kaže istoričar prof dr Momčilo Pavlović.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pakt Molotov-Ribentrop se od početka Hladnog rata koristi kao dokaz da su Staljin i Hitler zajedno izazvali i jednako skrivili Drugi svetski rat. Od pada Berlinskog zida ta tema je bila sve prisutnija u medijima što se NATO više širio na istok. Čak je i gasovod od Rusije do Nemačke u medijima zlurado nazvan "gasovod Molotov-Ribentrop". "Evroatlantske" interpretacije istorije zaboravile su odgovornost Zapada za uspon Hitlera. U stvari, pakta Molotov-Ribentrop ne bi bilo da 1938. Engleska i Francuska nisu u Minhenu poklonile Češku Hitleru.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- Minhenskim sporazumom se predviđalo da teritorije na kojima pretežno žive Nemci zaposedne nemačka vojska između 1. i 7. oktobra 1938. U svim tim oblastima nijedan objekat nije smeo biti uništen ili premešten. To je važilo čak i za poljoprivrednu opremu i stoku čeških seljaka koji budu proterani. U Parizu i Londonu mase sveta odale su velike počasti predsedniku francuske i predsedniku britanske vlade, kao ljudima koju su sačuvali mir. Čemberlen, predsednik britanske vlade, po povratku iz Minhena je izjavio: "Verujem da će ovaj mir trajati čitavog našeg života". U isto vreme Hitler poverava svojoj ljubavnici Evi Braun misli koje ona beleži u dnevniku: "Ja tek sada uviđam koliko je Zapad slab i sada ću voditi rat koji mi je potreban da nametnem svetu svoje ideje". U novembru 1938. ojačana Mađarska je osvojila južnu Slovačku, u martu 1939. Slovačka je, na podsticaj Nemačke, proglasila nezavisnost, a ostatak Češke okupirala je nemačka vojska. Zapadnoevropske države, posebno Britanija i Francuska su početkom 1939. smatrale da su sa Hitlerom postigle sporazum i nisu imale ozbiljnu nameru da mu zapreče put ka Istočnoj Evropi - podseća prof dr Pavlović.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sovjeti su u aprilu 1939. nudili sporazum o uzajamnoj pomoći Francuske, Engleske i Sovjetskog Saveza. Francuska je bila spremna da ga prihvati, ali je Britanija odbila, a Poljska nije želela da prihvati uslov da ukoliko bude napadnuta od Nemačke, Sovjetske trupe uđu na njenu teritoriju. Početkom avgusta na sastanku Politbiroa Staljin je izjavio da za SSSR postoje dve mogućnosti - sporazum s Nemačkom ili sa saveznicima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U to vreme SSSR je vodio rat sa Japanom na teritoriji Mongolije i procenjivao da li će biti napadnut i sa evropskog tla. Naime, 1936. Nemačka i Japan su potpisali Antikominternski pakt protiv SSSR, kome se 1937. priključila i Italija. Ta neposredna opasnost otklonjena je kada su 23. avgusta 1939. ministri spoljnih poslova SSSR i Nemačke, Molotov i Ribentrop, u Moskvi potpisali sporazum, čiji je javni deo predviđao obavezu međusobnog nenapadanja i pomaganja u slučaju napada na jednu od potpisnica. Tajni deo sporazuma predstavlja podelu interesnih sfera i međusobno razgraničenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sovjetski dokumenti pokazuju da je zaista bila reč o kupovini vremena i prostora, da rat s Nemačkom počne što kasnije i što dalje od srca Rusije. Tadašnja spoljnopolitička doktrina SSSR smatrala je da je svetski rat već počeo, o čemu svedoči tekst "Međunarodna situacija u Drugom imperijalističkom ratu", koji je 1938. objavio zamenik ministra spoljnih poslova SSSR V. Potemkin. U njemu su zapadne sile podeljene na "agresore": Nemačku, Italiju, Japan i na one koje "dopuštaju agresiju": Englesku, Francusku i SAD. Potemkin je naglasio da takvo "dopuštanje" šteti interesima samih zapadnih sila, ali je zapravo usmereno na sukob "agresora" i Sovjetskog Saveza.

- Važno je pokazati kontekst događaja i hronologiju saradnje zapadnih zemalja sa Hitlerom do avgusta 1939. Nije toliki problem u događajima koliko u njihovom doživljavanju, niti toliko u činjenicama koliko u njihovom (pre)vrednovanju. Vesternizovani pogled na svet i prošlost osporava ili minimalizuje, često i kriminalizuje ulogu Crvene armije u slamanju fašizma - upozorava prof dr Pavlović.

Nemoć Zapada

Vlade Francuske i SSSR su još u decembru 1933. dale zajednički predlog ugovora o kolektivnoj bezbednosti Evrope, ali je projekat propao zbog odbijanja Nemačke i Poljske, koja je već u martu 1934. zaključila pakt o nenapadanju sa Rajhom.

- Ubrzo je Hitler povećao broj vojnika, sa 100.000 na 300.000, a nešto kasnije je definitivno odbacio vojne odredbe Versajskog ugovora, počeo izgradnju ratnog vazduhoplovstva, uveo opštu vojnu obavezu i odlučio da obrazuje 36 divizija. Nemačka vojska ušla je 1936. u demilitarizovanu zonu Rajnske oblasti. Intervencija Britanije je izostala, a Francuska sama nije smela da uđe u rat - podseća prof dr Momčilo Pavlović.

Izvor

[Boro Prodanic]

Земље „златне милијарде” су противнице БРИКС-а

БРИКС има противнике – то су земље „златне милијарде” које покушавају да промене систем међународног права, саопштио је председник Русије Владимир Путин током састанка лидера „петице“ у формату БРИКС плус.

Како је истакао, БРИКС није ни против кога, али стварање мултиполарног светског поретка има непомирљиве противнике.

„Земље такозване златне милијарде чине све да очувају некадашњи униполарни свет. Њима то одговара, њима је од користи“, рекао је Путин.

Према речима руског лидера, савремени колонизатори, кријући се иза добронамерних слогана, покушавају да решавају проблеме о туђем трошку.

„Савремени колонијалисти, кријући се иза добронамерних слогана демократије и људских права, настоје да реше своје проблеме на туђи рачун, настављајући да бесрамно црпе ресурсе из земаља у развоју“, рекао је Путин, говорећи путем видео везе, преноси Спутњик.

Izvor

[Boro Prodanic]

Dvanaest nepobitnih znakova da globalisti spremaju kraj čovečanstva

Više nije tabu javno govoriti o depopulaciji. Čak i mnogi koji su nekada odbacili koncept kao teoriju zavere, sada javno priznaju realnost da su u toku globalni napori da se drastično smanji ljudska populacija na planeti Zemlji.

Mejnstrim mediji sada često govore o „klimatskim zatvaranjima“ kao o dobroj stvari – da se obustavi ljudska aktivnost na planeti Zemlji kako bi se „spasila planeta“ od takozvanih klimatskih promena, masovne izmišljotine i lažne naučne prevare, ukorenjene u laži da je ugljen-dioksid loš za život na planeti. (Bez toga ne bi bilo fotosinteze, biljaka, životinja i ljudi.)

Sada, korporativni mediji otvoreno pozivaju na klimatske isključenje i blokade, racionalizaciju klimatizacije i možda čak i zabranu upotrebe električne energije za hlađenje domova i zgrada tokom vrućih vremenskih dana.

Naravno, sve ovo se postavlja kao neophodno za spas planete. „Los Anđeles Tajms“, na primer, nedavno je objavio priču u kojoj se pita, da li bi „povremeno isključenje struje” moglo „pomoći u rešavanju klimatskih promena”.

Alarmisti „zelene agende“ u korporativnim medijima sada pozivaju na široko rasprostranjeno isključenje električne mreže za „veće dobro“ „rešavanja klimatske krize“. U članku iz „Los Anđeles Tajmsa“, establišment medij tvrdi, da bi bilo „lakše i jeftinije boriti se protiv klimatskih promena“ ako bi javnost „bila voljna da živi sa nestankom struje“.

Drugim rečima, prešli smo tačku od kontrolisanih korporativnih medija, koji kažu da su projektovani nestanci struje i klimatske blokade samo teorija zavere – iako WEF još uvek tvrdi da je pritisak da se ljudi nateraju da jedu bube teorija zavere, ne dugo nakon što je WEF promovisao insekte kao sledeći veliki izvor hrane.

Sada kontrolisani mediji otvoreno tvrde, da će funkcionisanje ljudskog društva uništiti planetu. Prema tome, oni impliciraju, jedini način da se spasi planeta je da se uništi infrastruktura hrane i energije koja održava čovečanstvo u životu.

Trenutna populacija ljudskih bića na planeti Zemlji je, naravno, funkcija pristupačne hrane koju pokreće pristupačna, bogata energija (uglavnom u obliku fosilnih goriva). Okončanje ovoga – što je sada priznati cilj klimatskih kultista, demokrata i iste „naučne“ zajednice koja nam je rekla da su vakcine protiv COVID-a bezbedne i efikasne – neizbežno će rezultirati globalnom depopulacijom ljudske rase. Nema goriva = nema farmi. Nema farme = nema hrane. Nema hrane = nema ljudi. Ovo je otvoreno priznat cilj.

Ovde navodim dvanaest nepobitnih znakova, da globalisti aktivno traže istrebljenje ljudske rase sa ove planete. Imajte na umu da je svih dvanaest ovih znakova lako proverljivo.

O većini njih se otvoreno hvale establišment mediji, WEF i globalistički narativi koji se više ni ne pretvaraju da su na strani ljudske održivosti ili genetskog integriteta. Oni bez stida traže uništenje ljudske rase, i čine samo najmanji napor da prikriju taj krajnji cilj umotavajući svoje planove o genocidu kroz jezik „klimatskih blokada“ ili „mandata vakcinacije“.

Ispod laži, lažne nauke, nameštenih izbora, cenzure koju kontroliše vlada i transhumanističkih injekcija mRNA, naći ćete pravi plan- genocid planetarnih razmera usmeren na ljudsku rasu.

Dvanaest nepobitnih znakova globalističkog planetarnog genocida nad ljudskom rasom

#1) Terraformiraju planetu kroz promene atmosfere planetarnih razmera – Trenutno su u toku veliki napori da se izmeni hemija planete Zemlje kako bi se učinila negostoljubivom za ljudski život uklanjanjem CO2 iz atmosfere kroz napore „sekvestracije ugljenika“.

Pošto je CO2 neophodan za svu fotosintezu – koja pokreće mrežu života na planeti Zemlji – ovaj napor bi urušio sve useve hrane, prašume, morske ekosisteme i još mnogo toga, na kraju bi ubio praktično sve životinje i ljudska bića na planeti ako se ne zaustavi.

Bez CO2 u atmosferi, u suštini nema prepoznatljivog života na planeti Zemlji, a ipak cela mašina „klimatskog kulta” (i skoro sve demokrate, medijski propagandisti, vladini regulatori, globalisti, itd.) ratuju sa CO2 i pokušavaju da ga potpuno eliminiše iz Zemljine atmosfere.

2) Započeo je biometrijski inventar ljudske rase (WorldCoin) i svi ljudi će biti „popisani“ kako bi globalisti mogli pravilno da prate svoje prekretnice depopulacije – Napor WorldCoin-a da skenira svačije očne jabučice i kreira ključ za šifrovanje na osnovu njihove biometrije, je zapravo šema „ljudskog inventara“ za digitalno snimanje svih ljudskih bića, za koja se zna da postoje na planeti. Ovaj korak je neophodan za praćenje prekretnica ljudske depopulacije i identifikaciju svakog ko nije inventar sistema.

3) Odustali su od obrazovanja mladih ljudi da budu spremni za produktivnu budućnost – Državne škole više ne podučavaju ništa što bi ličilo na praktične veštine, nezavisno razmišljanje ili čak osnovna znanja potrebna za obavljanje poslova u produktivnom društvu.

To je zato što ne postoji plan da se mlađe generacije ljudskih bića angažuju u bilo kojoj produktivnoj aktivnosti. Plan je da ih istrebite, a kada planirate da istrebite populaciju, ne morate da se trudite da ih podučavate veštinama ili znanju. Napuštanje obrazovanja- plan koji sada u potpunosti podržavaju sindikati nastavnika, predstavlja zamenu za napuštanje svake nade u budućnost ljudske rase.

4) Kontrolisano rušenje energetske infrastrukture koja pokreće ljudsku ekonomiju, je projektovano tako, da izazove i ekonomski kolaps i nestašicu hrane, što dovodi do masovnog gladovanja. Bez pristupačne energije u izobilju, nijedna civilizacija ne može napredovati. Kako se energija namerno prekida, civilizacije implodiraju i umiru. Iako živimo u svetu sa obilnom energijom, fašističke vlade sveta namerno zabranjuju pristup toj energiji. Ishod ovoga nije upitan- kolaps zapadne civilizacije.

5) Vlade finansiraju, razvijaju i primenjuju anti-humano genetsko biološko oružje – Kao da izgladnjivanje i ekonomski kolaps sami po sebi nisu dovoljni, zapadne vlade nastavljaju da finansiraju genetsko biološko oružje koje cilja na ljudsku rasu. „Protein šiljaka“ je jedno takvo oružje, a napravljen je i za vakcinu protiv Covid-plandemija i za mRNA vakcine.

6) Postoji koordiniran, globalni napor da se uništi raznolikost semena i da usevi ne mogu da se razmnožavaju – Da bi se osiguralo da slobodni ljudi ne mogu sami uzgajati svoju hranu, globalni napori su takođe u toku da se kontroliše snabdevanje semenom, i da seme uruši raznolikost dok se poljoprivreda prebacuje na toksično, genetski modifikovano seme koje uzgaja useve koji sintetišu pesticide hemikalije direktno u sam usev (kao što je GM kukuruz).

Giganti semena kao što je Monsanto (sada Bajer) kupili su mnoge manje dobavljače semena tokom godina, brišući raznolikost semena i skoro monopolizirajući poljoprivredni lanac snabdevanja za proizvodnju useva. Ova centralizacija proizvodnje hrane u ruke nekoliko moćnih korporacija jedan je od neophodnih koraka za nestašicu hrane i korišćenje projektovane gladi, kao oruđa za društvenu kontrolu i masovno poštovanje vladinih zahteva.

7) Brzo uvođenje robota za automatizaciju koji će zameniti radnike i vozače transporta – Radnici će uskoro postati nepotrebni, zahvaljujući nizu robota za automatizaciju koji će uskoro biti pušteni kao radna snaga. Skladišne radnike će uskoro zameniti dvonožni magacinski roboti koji mogu da obavljaju skoro sve iste zadatke, a komercijalni vozači koji rade za razne transportne kompanije uskoro će se naći bez posla. U poljoprivredi, neće proći mnogo vremena pre nego što roboti za berbu useva zamene radnike migrante, a čak i u građevinarstvu, roboti će postepeno preuzeti mnoge zadatke kojima se trenutno bave ljudi.

8 ) Porast sistema veštačke inteligencije koji će zameniti novinare, umetnike, pisce i još mnogo niih – Ako ste mislili da je vaš posao bezbedan, razmislite ponovo- Regenerativni AI sistemi kao što je ChatGPT su na tržištu i uskoro će zameniti novinare, pisce, kodere, poslovne menadžere i još mnogo toga. Ovo je posebno tačno ako obavljate posao na rutinski način, koji zahteva vrlo malo inovacija ili originalnost (tj. radite kao propagandista za čitanje scenarija za CNN ili Washington Post).

9) CDC daje preporuke za godišnje inekcije kovida dok ne umrete – Novi direktor CDC-a dr Mendi Koen je naravno poslušnik farmaceuta. Prema „The Blazeu“, ona planira da se zalaže za godišnje vakcinacije protiv COVID-a, baš kao i za godišnje vakcine protiv gripa – usput, nijedna od njih nije efikasna.

„Mi smo samo blizu toga, tako da ne želim da prejudiciram u tome dokle su naši naučnici stigli, ali da, očekujemo da će COVID vakcine postati slične vakcinama protiv gripa, da dobijete godišnju vakcinu protiv gripa i da dobijete godišnju vakcinu protiv COVID-a… To je ono gde ćemo ići“, nastavila je ona i dodala: „Još uvek nismo tamo“.

Tako da je već odlučila da će godišnje vakcine protiv COVID-a biti odobrene, čak i pre nego što naučnici zaključe bilo šta o tome. Kao i kod svega ostalog u CDC-u, „Big Pharma“ politika  pokreće nauku, a politiku Big Pharma određuje profit. Tako da će, naravno, godišnje inekcije mRNA učiniti čuda za krajnji rezultat Big Pharma-e. Oni idu na to, da su ljudi dovoljno nesvesni da dozvole sebi da im se ubrizgaju ove eksperimentalne inekcije, koje će ubrzati njihovu putanju u grob.

10) Globalna glad izazvana geoinženjeringom za oslobađanje masovne gladi – Dok smo već pokrili operacije sekvestracije CO2 i teraformiranja, ova tačka se odnosi na geoinženjering vremensku kontrolu koja vodi disperziju vodene mase da bi proizvela poplave, suše, oluje ili bilo šta drugo što može oštetiti useve i izazvati široku nestašicu hrane. Pogledajte Geoengineering.news za više informacija koje pokriva ovo pitanje.

11) Hemikalije za neplodnost se stavljaju u hranu (atrazin, glifosat, hormonski disruptori) da bi se smanjila održivost populacije – Istina je da je atrazin, najčešći herbicid broj 2 u hrani, hemijski kastrator koji „obrće pol.“ Čineći to, takođe uzrokuje gubitak reproduktivne sposobnosti, što dovodi do smanjenja populacije. Trenutno testiramo atrazin u našoj laboratoriji za nauku o hrani, i možemo potvrditi da vidimo atrazin, glifosat i teške metale u ljudskoj hrani.

12) Globalisti se pripremaju da pokrenu kolaps ekonomije zasnovane na dugovima, koja je dovela do jeftine hrane i pristupačnog rasta ljudske populacije- Jeftina hrana dolazi od jeftine energije.

Lakše je doći do jeftine energije kada imate jeftin novac… tj. veštački niske kamatne stope i mnogo stimulansa za štampanje novca da biste podstakli zombi ekonomiju. Ekonomija MMT-a (Magična monetarna teorija, gde ekonomisti misle da se novac može štampati do beskonačnosti, bez izazivanja ikakvih problema) je pogubna na duge staze, a kada se globalna dužnička piramida u američkim dolarima privede kraju, ona će pokrenuti monetarni vrtlog nalik crnoj rupi koji će uništiti preduzeća, bogatstvo i čitave ekonomije u rekordnom roku.

(Majk Adams)

Izvor