Potonuce INS "Dakar" : Prava istina se nikada neće saznati, ali nagađanja i dalje ostaju!Istorijat razvoja podmorničarstva u Izraelu vezuje se za osnivanje Izraela. Hejl Hajam ( na hebrejskom » Pomorske snage«) nastale su u sklopu IDF ( Israel Defence Force) Izraelskih odbrambenih snaga 31. maja 1948. Cilj pomorskih, ali i podmorničkih snaga od osnivanja do danas ostao je isti čuvanje strateške dubine teritorije Izraela. Pošto, je dubina kopna bila mala, strateška dubina je prenesena na more, a njihov čuvar ostaju i danas podmornice.
Mornarici je posvećivana posebna pažnja, a osnovni zadatak bilo je čuvanje obale Izraela gde su na očuvanju angažovane patrolne snage sastavljene od patrolnih čamaca. Za operativne zadatke korištene su raketne topovnjače, podmorničke snage i komandosi pomorske pešadije. U ratovima tokom Trećeg ( 1967) i Četvrtog arapsko izraelskog rata ( 1973), ali i za vreme blokade obala Libana ( 1982) površinske, ali i podmorničke snage.
Počeci razvoja podmorničkih snaga na samom početku bili su amaterski. Baza budućeg razvoja podmorničarstva bila je grupa od 28 dobrovoljaca i entuzijasta, koja se okupila 1957. godine pod vođstvom Yosal Drora. Počeci su bili prvo teorijski. Izučavane su knjige o podmornicama, konstrukciji, upravljanju i taktici upotrebe, koje su prevedene sa francuskog jezika, što je omogućilo grupi da dobije teorijsko obrazovanje. Za to vreme tražena je zemlja koja bi omogućila i praktičnu obuku budućih podmorničara. Nakon skoro godinu dana podmorničari su upućeni na praktičnu obuku u francusku pomorsku bazu u Tolunu. Tu su izraelski podmorničari prvi put dobili pravu obuku na podmornicama, a dobro savladano teorijsko znanje im je pomoglo da što bolje savladaju prve praktične lekcije iz podmorničarstva.
Dok je obuka trajla Izraelska država krenula je u potragu za zemljom koja bi bila spremna ispručiti podmornice mladoj jevrejskoj državi. Uspostavljeni su kontakti sa Švedskom, Norveškom, Velikom Britanijom, Danskom, Nizozemskom, pa čak i sa SR Nemačkom. Istraživači su u svakoj zemlji veoma precizno proveravali kvalitet podmornica, koje bi trebalo Izrael da kupi. To pametno promišljanje pomoglo je da su u trenutku isporuke podmornica prvi izraelski podmorničari bili spremni za njihovo preuzimanje i borbenu upotrebu. Trebalo je proći još vremena i mnogo promišljanja da se je Josal Dror odlučio za najpogodniju ponudu ,a to je bila britanska ponuda.
Dana 21.septembra 1958. godine vlada Izraela je i službeno potpisala dokument o kupovini dve podmornice od Velike Britanije. Od Velike Britanije nabavljene su dve podmornice klase » S Swordfish«. Kada su pregovori zaključeni Izraelci su imali dve podmornice, a dok su pregovori trajali Egipat je od Sovjetskog Saveza ( SSSR) od juna 1957 do januara 1958. godine nabavio četri podmornice klase » Wiski«, koje su u sklopu sovjetsko- čehoslovačkog programa opremanja i modernizacije egipatskih oružanih snaga isporučene u kratkom roku. Sa nabavljenim podmornicama Izrael je mogao parirati Egiptu.
Za prvog komadanta Izraelski podmorničarskih snaga proglašen je Josal Dror veteran Palmaha, koji je vodio prepade na britanske brodove tokom rata 1948. Dror je obuku započeo u Francuskoj 1957. godine u najboljim podmorničarskim školama, duboko uveren u spremnost očuvanja Izraelske države te smanjivanja ranjivosti pomorskih puteva čija je otvorenost bila od izuzetne važnosti za opstanak države.
Na Podmornici Springer je službeno 10. oktobra 1958. godine podignuta izraelska zastava, a dobila je i novo ime INS » Tanin« i službeni broj« Z-71«.
Ovim činom postala je prva podmornica koja je službeno primljena u upotrebu. Krštenje je obavio prvi premijer Izraela David Ben Gurion. Nazivi obe podmornice dati su po morskim čudovištima iz Biblije. Tanin je doplovio u Izrael pod komandom Josal Drora i pristao je u luci Haifa 16. decembra 1959. godine. Samo nekoliko dana nakon uplovljenja » Tanina« u Haifu je uplovila i druga podmornica INS » Rahav« ( Z-73). Ono što je zabrinjavalo sve dok su trajale počasti bila je zastarelost obe podmornice. Pokazalo se da je zabrinutost bila opravdana. Velike finansijske troškove izražavalo je održavanje te dve podmornice.
Izraelci su odlučili da iskoriste maksimum iz tih podmornica da obuče što veći broj novih generacija podmorničara. Usledio je Šestodnevni rat u junu 1967. godine. Izraelska ratna mornarica je maksimalno angažovana u borbenim dejstvima, pa tako i nabavljene popdmornice. U punoj borbenoj spremnosti bila je samo jedna podmornica » Z-71 Tanin«. Druga podmornica » Rahav« se nalazila na suvom doku, usled remontnih radova.
Pred početak Šestodnevnog rata 1967. Komanda Izraelske mornarice i generalštab odlučili su da se podmornička flota proširi na nove dve podmornice koje bi bile kao i prve kupljene u Velikoj Britaniji i to prvo dve, a kasnije i moguća kupovina još jedne podmornice.
Drugi tip podmornica za koje se Izrael odlučio bile su Britanske podmornice klase » T« Triton, koje su građene u britanskom brodogradilištu Vikers u Barovu. Prve podmornice porinute su 1936. godine, tokom 1938. su opremljavane, a zvanično u upotrebu ulaze 1939. godine. Ukupno je porinuta 21 podmornica.. Ovaj tip podmornice pokazao je dobre rezultate u borbama protiv neprijateljskih podmornica. Ove podmornice su bile mnogo modernije od klase » S«. Od sredine 50- tih su podvrgnte modernizaciji. Čvrsti trup im je produžen za 4 metra, dodati su novi elektro motori, skinut je top i ponovo redizainirana paluba. Ova modernizacija primenjena je na Izraelske podmornice. Nazivi podmornica koji su kupljeni u Britaniji su: HMS » Totem«; HMS »Turpin« i HMS » Trancheon«, izraelci su ima dali sledeće nazive: INS Dakar; INS Levijatan i INS Delfin.
Za vreme modernizacije podmornica izraelske posade su učestvovale u njenoj modernizaciji, a INS Levijatan se nalazio tokom maja meseca 1976. godine u škotskim vodama na obuci izraelskih posada.
Uslovi za novi rat su se na Bliskom istoku brzo stvarali, te je komandant podmornice Levijatan kapetan korvete Zev Almog dobio naredbu da što pre sa podmornicom i posadom isplovi prema Izraelu. Podmornica je isplovila iz škotskih voda 25. maja 1967. godine opremljen sa 12 torpeda, a na putu su izgubili dva člana posade. Trud da ih se spasi nisu urodili plodom, a telo jednog mornara pronađeno je tri nedelje kasnije na obalama Irske. Leviatan je stigao u Izrael, u Haifu tek dan nakon završetka Šestodnevnog rata.
Završetak rata primorao je izraelski Admiralštab da povuče iz upotrebe zastarele podmornice klase » S«. Rahav su prodali kao staro gvožđe, a »Tanin« je upotrebljen kao meta za gađanje.
Sledeća podmornica INS » Dakar« trebala je da bude isporučena Izraelu početkom 1968. godine, INS » Delfin« samo nekoliko dana kasnije.
Na Podmornici » Dakar« izvedene su isto modernizacije kao i na » Levijatanu«, a izraelskoj mornarici je predana u upotrebu 10. oktobra 1967. godine pod komandom kapetana korvete Jakova Ranana. Dakar je isto isplovio u škotske vode na ispitivanja i poslednju obuku podmorničara pred povratak u Izrael. Testiranja podmornica su nakon dva meseca uspešno završena i podmornica se vratila u Portsmauth na pripremu za završnu plovidbu prema Izraelu.
Dana 9.januara 1968. godine Dakar je isplovio i uputio se prema Izraelu. Šestog dana podmornica je prošla Gibraltar kad je zadnji put viđena. Plan izraelske komande bio je da podmornica stigne u Haifu 2 februara 1968. godine. Plan koji je dobio kapetan korvete Ranan predviđao je da kroz Sredozemno more podmornica plovi u zaronjenom stanju u šnorkel vožnji.
Standardna procedura je predviđala javljanje i određivanje pozicije na svaka 24 sata, a na svakih šest sati morali su poslati kodiranu poruku, koja bi potvrđivala da je sve u redu.
U 6:10 sati 24 januara » Dakar« je prošao pored Krita odakle je javio svoj poslednji položaj 24* 16 N 26* 26 E. Narednih 18 sati podmornica se javila još tri puta. Dva minuta posle ponoći 25 januara komanda izraelske vojske je dobio poslednju poruku. U naredno vreme 6:00 časova podmornica se nije javila. Slati su prvo kodirani, a zatim i otvoreni radio signali. Za pozivanje je korišćen internacionalni pozivni znak 4XP-Z. Čitav dan je protekao bez odgovora, svima je bilo jasno da se sa podmornicom nešto dogodilo. Sutradan je organizovana međunarodna potera ,ali bez uspeha.
Radio stanica u Nikoziji uhvatila je 27.januara SOS poruku ,koju je emitovala plutača sa » Dakra« jugoistočno od ostrva. Potraga je usmerena prema tom akvatoriju. Potraga za podmornicom je zvanično prekinuta 31. januara. Izrael je tražio svoju podmornicu još naredan četiri dana, a onda je 5. februara prekinuo potragu.. Nezvanično izraelci nisu nikad prestali da traže podmornicu i uvek se postavljalo pitanje punih 31 godinu šta se zaista desilo sa podmornicom?
Prava istina se nikad sigurno neće saznati, ali se nakon otkrića i podizanja podmornice sa dubine 2.900 metara podignut most i deo podmornice sa delom dokumenata poginulih podmorničara moglo se rekonstruisati šta se zaista desilo sa podmornicom.
Pretpostavlja se da je podmornica putovala brzinom od 8.5 čvorova zaronjenom u šnorkel vožnji u pravolinijskom kursu, dizel motori su punili akumulatorske baterije i pogon je bio na oba propelera. Ostalo je nejasno kako je došlo do prodora vode u jednu od pramačnih sekcija podmornice. Nagli prodor vode poremetio je stabilnost podmornice i izgubljen je horizontalni ritam. Poremećena stabilnost i negativni pramačni trim povukli su podmornicu u dubinu brzo zaranjajući. Posada nije uspela prebaciti propulziju na električne baterije i manevrom » punom snagom nazad« izbeći tragediju. Za 30-40 sekundi Dakar je dostigao graničnu dubinu, koju konstrukcija nije mogla izdržati, te je strahoviti pritisak samleo celu podmornicu. Uništenje podmornice i smrt posade bila je trenutačna. Impolzija je pokrenula SOS plutaču na površinu vukući sa sobom čeličnu sajlu dužine 200 metara. Nakon 10 do 12 minuta podmornica je potonula na dno na 2900 metara dubine. Udarom od dno trup podmornice se prelomio između mašinskog odeljenja i krmenog. Konstrukcija tornja takođe je pukla i pao nekoliko desetak metara. Raspad konstrukcije rasuo je delove i stvari iz podmornice unakolo oko mesta potonuća.
Podmornica » Dakar« je potonula na 270 Nm severozapadno od obala izraela.
Podmornica je pronađena 28. maja 1999. godine. Sa dubine od 2.900 metara podignut je toranj podmornice i nešto stvari: Podmornica je pronađena zahvaljujući obilatoj američkoj pomoći. Na brdu Hercel blizu Jerusalima nalazi se vojno groblje gde je podignut veličanstven spomenik nastradalim podmorničarima u obliku izranjajuće podmornice. Svake godine na dan meseca Adara. Izrael oplakuje svoje mrtve vojnike, a među njima je i 169 podmorničara sa INS » Dakar« Z-77.
Izraelska vojska nikad nije zaboravila svoje mrtve i najača tradicija izraelske vojske jeste da vrati kući i na dostojan način pokopa ostatke svojih vojnika poginulih ili nestalih u akciji.
Prema planu isporuke treća podmornica INS » Delfin« predana je izraelskoj mornarici nekoliko dana nakon primopredaje podmornice Dakar. Čim je stigla u Izrael podmornica » Delfin« se uključila u poteru zai zgubljenom podmornicom. Nakon gubitka Dakara izraelske vojne vlasti su ograničili upotrebu preostale dve podmornice INS » Levijatan« i INS » Delfin«. Obe podmornice uspešno su obavljale akcije tokom rata iscrpljivanja.
Gubitkom » Dakara« izraelska mornarica je odlučila promeniti razvoj svojih podmorničarskih snaga. Podmornice klase » S« i » T« bile su na početku jedini mogući izbor. Istina je bila da su to bile stare i istrošene podmornice, a Izrael nije imao potrebe za takvim tipom podmornica. S i » T« su bile okeanske podmornice.
A.Mlakar
izvor