Zašto Rusija pravi mornaričku bazu u SudanuM.V.A. 28.12.2020.
Rusija će u bliskoj budućnosti imati novu mornaričku bazu u Sudanu, na obali Crvenog mora. Ruski predsednik Vladimir Putin prihvatio je predlog vlade da potpiše sporazum o njenom otvaranju, a sledeći korak je zaključivanje bilateralnog sporazuma sa Sudanom.U članku za Moskovski centar Karnegi, Andrej Maslov i Polina Slusarčuk pišu da je, najblaže rečeno, prerano goovoriti o ruskoj ekspanziji velikih razmera, ističući da je reč o pretnji koju su izmislili zapadni mediji i koju u Rusiji podržavaju jedino ekstremne patriote, prenosi meduza.io. Za Evropu i Aziju, Crveno more i Suecki kanal predstavljaju trgovinsku arteriju od strateškog značaja. Tu je smešten čitav niz vojnih baza – SAD, Kina, Francuska, Japan i Italija finansiraju kontingente od nekoliko desetina hiljada vojnika u Džibutiju. Ti kontingenti nemaju za cilj toliko rešavanje problema u vodama Indijskog okeana, koliko operacije unutar Afrike.
Kada je reč o veličini i sposobnostima, ruska baza sa najviše 300 pripadnika mornarice i najviše četiri ratna broda, bitno je inferiornija u odnosu na moguće protivnike iz baza u Džibutiju, mada bi u budućnosti mogla da postane baza za širenje ruskog prisustva u regionu – nacrt sporazuma između Rusije i Sudana o otvaranju ruske mornaričke baze u toj zemlji omogućava reviziju kad je u pitanju broj brodova i ljudstva.
Sovjetska tradicijaPovratkom na Crveno more Rusija nastavlja stopama Sovjetskog Saveza, koji je sve do 1991. Imao vojne baze u Indijskom okeanu. Godine 1964, podignuta je baza za logističku podršku u Berberi (Somalija), koja je bila u funkciji do 1997, kada je SSSR podržao Etiopiju u ratu sa Somalijom. Somalija je tada zatražila da se vojska povuče iz baze u roku od tri dana. Umesto toga, otvorena je baza na etiopskom ostrvu Nokra, na jugozapadu Crvenog mora. Godine 1919. Etiopija je izgubila pristup moru posle rata sa Eritrejom, pa je baza u Nokri zatvorena. Posle raspada SSSR-a, baze neko vreme prestaje potreba za bazama: Rusija je želela da izgradi odnos poverenja sa NATO i zatvorila baze na Kubi i u Vijetnamu.
Međutim, ovi ustupci nisu shvaćeni kao takvi i sada se Rusija vraća na Svetsko more. Afrika i Indijski okean potrebni su Rusiji ne zbog sopstvenih interesa, već zato da bi se osećala slobodnije i imala više mogućnosti za odvraćanje od eventualnih napada. I sam ruski naziv za „bazu“ ( „logistički punkt“) u duhu je sovjetske tradicije: baza je uporište sile koja dolazi s mora da bi kolonizovala okolno kopno. S druge strane, Rusiji nikad nisu bile potrebne tuđe teritorije, niti baze za osvajanje teritorija sa mora, već služe za podršku floti u dalekim morima i odvraćanje neprijatelja, pišu autori.
Značaj baze za SudanPitanje mogućeg otvaranja ruske baze u Sudanu pokrenuto je još 2017. za vreme tadašnjeg predsednika Omara al Bašira, koji je prlikom posete Rusiji zatražio od Putina da zaštiti zemlju od agresivnih akcija SAD . Sporazum je, međutim, prihvaćen tek za vreme nove vlade, koja uživa međunarodnu podršku. Uslovi su privlačni za Rusiju. Za razliku od vojnih baza u Džibutiju, gde zakupnina košta više desetina hiljada dolara, Rusija Sudanu neće morati ništa da plati – barem prema uslovima zvaničnog nacrta sporazuma. Prednost za Sudan biće u sklapanje ugovora s kompanijama i zapošljavanje ljudi na zaštiti kopna, a iskustvo rada s Rusima može biti korisno i za druge civilne projekte.
Regionalni kontekstPoslednjih godina na Bliskom istoku stvorene su dve stabilne vojno-političke koalicije, čije suparništvo utiče na investicione tokove u regionu. U prvoj koaliciji vodeću ulogu igraju Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Saudijska Arabija, a tu spadaju i Maroko, Sudan, grupe iz istočne Libije, Čada, Sirije (delimično) i niza drugih država i grupa. Na drugoj strani je blok okupljen oko Katara i Turske, u koji, između ostalog, spadaju i Tripoli (režim na zapadu Libije), deo Tunisa i grupe iz severne Sirije i Azerbejdžana. Oba bloka nastoje da uspostave ravnopravan odnos sa Kinom i SAD, ali i Rusijom, mada se Rusija sve više smatra partnerom prvog bloka. Zaista su odnosi Rusije bolji sa blokom okupljenim oko Emirata i Egipta nego s blokom Katar-Turska.
Sve je manje država koje ostaju neutralne u ovom suparničkom odnosu blokova na Bliskom istoku, uključujući i ne-arapske zemlje: Izrael uspostavlja odnose sa prvim blokom, dok Iran gravitira ka inicijativama Tursko-katarskog bloka i uspostavlja ekonomsku saradnju s njima.
Kad je baza stvarno bazaGlavni zadatak Rusije oduvek je bio, a i sada je, razvoj vlastite ogromne teritorije, izgradnja jedinstvene i koherentne države, pišu autori, a ruska ekspanzija u Africi je pretnja koji su izmislili naročito francuski i britanski mediji, koji tumače postupke Moskve na osnovu sopstvenih bivših i sadašnjih akcija. Njihova privredna mašinerija zahteva ekspanziju, kolonizaciju i snažno prisustvo na dalekim obalama i morima.
Na ruskoj strani izmišljenu pretnju podržavaju ultrapatriotski nastrojeni publicisti, koji smatraju da Rusija treba da učestvuje u takmičenju sila za pravo na eksploataciju Afrike, te već sada nazivaju bazu u Sudanu
“kapijom za ulazak u Afriku”. Ruska baza na Crvenom moru je, međutim, samo baza. Rusija je protiv NATO-a i štiti svoje interese. Floti, koja je uvučena u globalni sukob, potrebna je podrška na obalama Indijskog okeana. Što je snažniji pritisak spolja, to će ruska mornarica biti prisutnija u Indijskom okeanu, i to će više
“logističkih punktova” nicati. Mnoge zemlje južno od Sudana oberučke će dočekati takve predloge.
Izvor:
www.blic.rs
