Sukobi u Sudanu

[Kubovac]

PREOKRET U NAJKRVAVIJEM RATU NA SVETU! Smrt je ovde svakodnevnica, ali i borba za KORICU HLEBA: Krvavi sukobi totalno razorili zemlju

Kartum je bio pod kontrolom RSF, ali je vojska uspela da povrati ključne pozicije uključujući predsedničku palatu
Istorijski, Sudan se suočava sa nestabilnošću od 1956. godine sa brojnim pučevima i sukobima

Paravojna grupa Snage za brzu podršku (RSF), koja je u dvogodišnjem ratu sa sudanskom vojskom, u potpunosti je izbačena iz glavnog grada Kartuma, saopštila je vojska.

- Kartum je potpuno oslobođen od pobunjenika. Održali smo obećanje dato našem narodu - da ćemo osloboditi svaki pedalj naše zemlje od pobunjenika, izdajnika i agenata - navodi se u saopštenju vojske Sudana (SAF) koje je objavila sudanska novinska agencija, a preneo britanski "Bi-Bi-Si".

Saopštenje dolazi skoro dva meseca nakon što je vojska ušla u Kartum, uključujući i predsedničku palatu.

Vojska preuzela kontrolu i zaplenila oružje

Borbe su ove nedelje izbile između zaraćenih grupa u Omdurmanu - koji je takođe u Kartumu i deo glavnog grada. Vojska je u ponedeljak saopštila da je započela "veliku ofanzivu" u Omdurmanu, prenosi novinska agencija AFP. RSF još nije komentarisao najnoviju tvrdnju vojske.

- Vojska je postepeno napredovala u oblasti Salha u poslednjih nekoliko dana sve dok nije bila u stanju da potpuno preuzme kontrolu nad tim područjem od RSF. Vojska je takođe saopštila da je uspela da povrati oružje i municiju koju je koristila paravojna formacija, uključujući dronove i sisteme za ometanje - rekla je Hiba Morgan, novinarka "Al Džazire", izveštavajući iz Kartuma.

Kartum je nekada bio centar sudanske vlade, ali vojni lideri zemlje bili su prisiljeni da se presele na istok u Port Sudan nakon što su njihovi rivali preuzeli kontrolu nad područjem.

Donedavno se Port Sudan smatrao relativno sigurnim, međutim bio je u središtu eskalacije borbi kada je ranije ovog meseca napadnut dronovima, za šta je vojska okrivila RSF. Napadi su pogodili ključnu infrastrukturu i doveli do nestašice vode i izazvali još veće probleme sa strujom.

Diplomatski rat Sudana i UAE

Rat je takođe imao diplomatske odjeke, a odnosi između Sudana i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) su se pogoršali, nakon što je Sudan optužio zalivsku naciju da podržava RSF, što UAE negira.

Ponovo su ih optužili ove nedelje, a Sudan je rekao da su UAE odgovorni za napad na Port Sudan ranije ovog meseca, prenela je novinska agencija Rojters. Emirati odlučno negiraju optužbe, opisujući ih kao "neosnovane".

Od izbijanja građanskog rata pre tri godine, hiljade ljudi je umrlo, a milioni su raseljeni iz svojih domova - stvarajući najgoru humanitarnu krizu na svetu:

Poginulo više od 62.000 ljudi
Raseljeno više od 14 miliona
Nema dovoljno hrane, skoro polovina populacije ili oko 25,6 miliona ljudi
U proseku 16 napada dnevno (u periodu od 15. marta 2023. do 28. marta 2025.)

I vojska i RSF su optuženi za ratne zločine, ali oni sve negiraju.

Istorijat najkrvavijeg sukoba na svetu

Rat u Sudanu između dve suparničke vojne frakcije - Sudanskih oružanih snaga (SAF) na čelu sa Abdelom Fatahom al-Burhanom i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) pod komandom generala Muhameda Hamdana Dagala - eskalirao je u aprilu 2023. u ono što se smatra najtežom krizom raseljavanja u modernoj istoriji, piše "Indijan ekspres".

Sudanska kriza datira iz 2019. godine odnosno od svrgavanja dugogodišnjeg diktatora Omara al-Bašira. Njegova vladavina trajala je od 1989. do 2019, a karakterisali su je autoritarnost, široko rasprostranjena korupcija, kršenja ljudskih prava i loše ekonomsko upravljanje.

Kao deo strategije za "zaštitu od puča", Bašir je uspostavio moćne paralelne snage bezbednosti, među kojima je bila arapska milicija koja je kasnije prerasla u RSF. Ironično, SAF i RSF su se udružile u puču kako bi svrgnule Omara al-Bašira 2019.

Krhka koalicija nije dugo potrajala, pa je 2021. izveden još jedan puč na čelu sa Burhanom, da bi na kraju bio potpisan sporazum nakon čega je lider SAF postao predsednik Sudana. Ali sukob nije prestao, nastavljena je "borba do smrti" između Burhana i generala Dagala.

Kada je Sudan stekao nezavisnost od Britanije i Egipta 1956. godine, nasledio je više od nove zastave - takođe je dobio duboke i opasne podele.

Tokom proteklih 70 godina, zemlja je doživela dvadeset pokušaja državnog udara, zauzevši drugo mesto iza Bolivije po učestalosti takvih događaja, što odražava duboko ukorenjeni obrazac političke nestabilnosti. Pored toga, Sudan je pretrpeo dva dugotrajna građanska rata, od kojih je najnoviji kulminirao 2011. godine secesijom Južnog Sudana, koji je sada priznat kao najnovija suverena država Afrike.


Izvor

[Kubovac]

Palo poslednje vojno uporište: Zauzet komandni centar

Sudanske paravojne snage za brzu podršku (RSF) saopštile su danas da su zauzele vojni komandni centar u gradu Al-Fašir, poslednjem uporištu sudanske vojske u regionu Darfur na zapadu zemlje.

U čestim napadima dronovima i artiljerijom RSF cilja i civile, njih oko 250 hiljada koji su ostali u Al-Faširu bez hrane i osnovnih potrepština. Osvajanje Al-Fašira bilo bi značajna politička pobeda za RSF i moglo bi da ubrza fizičku podelu zemlje omogućavajući paravojnoj grupi RSF da učvrsti svoju kontrolu nad ogromnim regionom Darfur, koji se smatra bazom paralelne vlade Sudana.

Sudanska vojska nije odmah izdala saopštenje o svom trenutnom položaju u Darfuru.


Izvor

[Boro Prodanic]

RSF pristao na primirje: bliži se kraj rata u Sudanu
   
Paravojna grupa iz Sudana - Snage za brzu podršku (RSF), koja je više od dve godine u ratu sa sudanskom vojskom, saopštila je u četvrtak da je pristala na humanitarno primirje koje je predložila grupa posrednika predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, poznata kao "Kvartet".

Saglasnost RSF-a dolazi nešto više od nedelju dana nakon što su njihove snage zauzele grad Al-Fašer, koji je bio pod opsadom više od 18 meseci i predstavljao poslednje uporište sudanske vojske u zapadnom Darfuru.

Zvaničnik sudanske vojske izjavio je za agenciju AP da će vojska pristati na primirje samo ako ono podrazumeva povlačenje RSF-a iz civilnih područja i predaju oružja.

Snage za brzu podršku (RSF) počinile su brojne masakre nad civilima posle pada garada Al-Fašera u njihove ruke i posle povlačenja sudanske vojske iz grada.

Snimci smaknuća deljeni su na društvenim mrežama i svet je konačno mogao da vidi šta se dešava u ovoj zaboravljenoj afričkoj državi.

Izvor

[Brok]

Sudan nudi pomorsku bazu Rusiji u zamenu za moderno naoružanje

03.12.2025.

Sudan je ponudio Rusiji mogućnost uspostavljanja svoje pomorske baze u Africi, što bi omogućilo prisustvo Moskve u strategijski važnom Port Sudanu na Crvenom moru, ili u drugoj lokaciji, sa smeštajem za 300 osoblja i do četiri ratna broda, uključujući nuklearne. Zauzvrat, Sudan bi dobio pristup ruskoj vojnoj opremi, uključujući protivvazdušne sisteme i drugo naoružanje po povlašćenim uslovima. Ova ponuda dolazi u vreme kada Sudanska vojska nastavlja borbu protiv pobunjeničke milicije RSF, a ruska podrška u regionu već je vidljiva kroz ranija angažovanja u Sahelu, što Moskvi otvara nove mogućnosti u Africi nakon povlačenja mahom francuskih snaga.

Sudanska vlada ponudila je Rusiji uspostavljanje ruske pomorske baze, na obali Crvenog mora u Port Sudanu ili na alternativnoj lokaciji, u zamenu za isporuku oružja i protivvazdušnih sistema. Prema navodima sudanskih zvaničnika, dogovor bi omogućio razmeštanje do 300 ruskih vojnih lica i pristajanje do četiri ratna broda, uključujući i nuklearne. Posao nije samo strogo vojne prirode, jer bi Moskva zauzvrat dobila i povoljne rudarske koncesije u Sudanu.

Ponuda dolazi u trenutku kada Sudanom besni građanski rat, u kom se armija i paravojna grupa RSF bore za kontrolu uz podršku različitih spoljnih igrača – od UAE, koji pomaže RSF, do Egipta i Turske, koji podržavaju vladu. U takvom složenom okruženju Moskva vidi priliku da proširi svoje prisustvo: baza na Crvenom moru i širi pristup resursima savršeno se uklapaju u novu strategiju Rusije u Africi, naročito nakon povlačenja Francuza iz Sahela i rastuće aktivnosti ruskih struktura u Maliju, Nigeru, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici. Za Kremlj, Sudan predstavlja potencijalni novi stub u širem afričkom angažmanu koji bi kombinovao vojno uporište, resurse i politički uticaj.

U takvom raspletu, Afrika se sve jasnije profiliše kao jedno od glavnih geopolitičkih poprišta 21. veka, gde se interesi velikih sila sudaraju kroz resurse, baze, bezbednosne aranžmane i podršku lokalnim akterima. Rusija nastoji da iskoristi trenutak u kom se zapadno prisustvo, posebno francusko, povlači iz Sahela, ostavljajući vakuum koji Moskva popunjava. Potencijalna baza u Sudanu bila bi prirodni nastavak tog šireg procesa – omogućila bi Rusiji izlaz na jedan od najvažnijih svetskih morskih pravaca, ojačala bi njen uticaj u Istočnoj Africi i učvrstila rastući blok država koje u Moskvi vide alternativu zapadnoj dominaciji. Za Kremlj, ovo nije samo još jedan taktički posao, već deo strategije pozicioniranja na kontinentu koji postaje sve značajniji u globalnoj raspodeli moći.

Izvor

[Kubovac]

Masakr u vrtiću; Dronom pogodili zgradu, poginulo najmanje 33 dece FOTO

Sudanske paravojne Snage za brzu podršku (RSF) dronom su napale vrtić u gradu Kalugi u centralnom delu Sudana, i tom prilikom je stradalo 50 osoba, među kojima je bilo 33 dece, saopštila je lekarska grupa.

U saopštenju se navodi da su bolničari koji su došli na lice mesta da pomognu povređenima bili meta "drugog neočekivanog napada", prenosi AP.

Očekuje se da će broj žrtava biti veći, ali su prekidi komunikacije u tom području otežali izveštavanje o žrtvama.

"Ubijanje dece u njihovoj školi je užasno kršenje dečjih prava. Deca nikada ne bi trebalo da plate cenu sukoba", rekao je predstavnik UNICEF-a za Sudan Šeldon Jet u saopštenju.

Rekao je da UNICEF poziva sve strane "da odmah zaustave ove napade i omoguće bezbedan i nesmetan pristup humanitarnoj pomoći onima kojima je očajnički potrebna".

Stotine civila je ubijeno širom južnog i centralnog Sudana u poslednjih nekoliko nedelja, u intenziviranim borbama između sudanske vojske i RSF u ratu koji traje više od dve godine.


Izvor

[Kubovac]

PAO NEDUGO NAKON POLETANjA

Vojni avion IL-76 srušio se kod Port Sudana, poginula cela posada

Vojska još uvek nije objavila nikakvo zvanično saopštenje

Sudanski vojni transportni avion, Iljušin IL-76, srušio se u oblasti Idaravib zapadno od Saluma, oko osam kilometara od Port Sudana, koji kontrolišu Sudanske oružane snage (SAF) generala Abdela Fataha el Burhana.

Avion se srušio ubrzo nakon poletanja iz vazduhoplovne baze Osman Digna u utorak uveče, prenosi Sudan tajms.

Vojni izvor je potvrdio da se Iljušin Il-76 srušio prilikom pokušaja sletanja u blizini važnog lučkog grada, što je rezultiralo pogibijom svih članova posade na licu mesta usled udara i naknadnog požara.

Vojska još uvek nije objavila nikakvo zvanično saopštenje u vezi sa ovom  avionskom nesrećom, navodi sudanski list.


Izvor

[Boro Prodanic]

UN: u napadu dronom na bazu UN mirovnih snaga u Sudanu poginulo šest mirovnjaka

Gutereš je osudio napad i upozorio da napadi na mirovnjake UN mogu predstavljati ratne zločine prema međunarodnom pravu.

U napadu dronom na objekat UN mirovnih snaga u Sudanu danas je poginulo šest mirovnjaka, dok je još osam povređeno, saopštio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Napad je izvršen na logističku bazu UN mirovnih snaga u gradu Kadugli, u centralnoj oblasti Kordofan, prenosi Asošiejted pres.

Svi poginuli pripadnici mirovnih snaga su državljani Bangladeša, koji su služili u okviru UN misije za privremenu bezbednost u Abjeju (UNISFA).

Gutereš je osudio napad i upozorio da napadi na mirovnjake UN mogu predstavljati ratne zločine prema međunarodnom pravu.

Pozvao je na odgovornost onih koji stoje iza ovog napada.

Sudanska vojska je za napad okrivila paramilitarnu grupu Snage brze podrške (RSF), koja se već više od dve godine bori sa vojskom za kontrolu nad tom zemljom.

Vojska je u saopštenju istakla da napad jasno pokazuje „subverzivni pristup" pobunjeničkih milicija i njihovih nalogodavaca.

Izvor

[Brok]

Građanski rat u Sudanu: Vojska Južnog Sudana zauzela naftno polje da ne dođe u ruke pobunjenika

14.12.2025.

U potezu koji prevazilazi konvencionalnu vojnu logiku, Narodne odbrambene snage Južnog Sudana zvanično su raspoređene na stratešku poziciju da obezbede naftno polje Heglig, čime se stvara jedinstven bezbednosni aranžman na liniji sudanskog sukoba. Ovaj manevar, zasnovan na trojnom sporazumu koji je predsednik Salva Kir posredovao između sukobljenih sudanskih strana, predstavlja direktan odgovor na ekonomski imperativ koji nadmašuje trenutne taktičke podele, pretvarajući vojsku jedne države u garanta infrastrukturne stabilnosti svoje susedne zemlje zahvaćene građanskim ratom.

Ekonomski arterija pod vojnom pretnjom

Srce ove neobične operacije leži u geostrateškoj vrednosti naftnog polja Heglig, lociranog u sudanskom Zapadnom Kordofanu neposredno uz granicu. Ova lokacija nije samo geografska koordinata već vitalna ekonomska lupa koja održava cirkulaciju dve države. Za Južni Sudan, Heglig predstavlja kritični čvor na naftovodu Velikog Nila, jedinoj cevi koja izvozi gotovo celokupnu južnosudansku sirovu naftu ka Crvenom moru, čineći opstanak države bez izlaza na more direktno uslovljenim njegovom funkcionalnošću. Istovremeno, za Sudan, ovo polje nije samo izvor domaće proizvodnje već i centralna prerađivačka stanica koja generiše značajne prihode od obrade i tranzita južnosudanske sirovine, čineći ga dvostruko važnim ekonomski čvorom čiji kolaps bi imao katastrofalne posledice po obe zemlje.

Diplomatija u senci eskalacije: Poreklo sporazuma

Događaji koji su doveli do ovog raspoređivanja započeli su strateškim pomeranjem na terenu, kada su Snage za brzo reagovanje osmog decembra izvele manevar i zauzele područje Hegliga, primoravši jedinice redovne Sudanske vojske na povlačenje preko granice. Ova eskalacija stvorila je neposrednu pretnju da će se ključna energetska infrastruktura naći u samom epicentru okršaja, sa neizbežnim posledicama po njen fizički integritet. U tom kritičnom trenutku, predsednik Južnog Sudana Salva Kir pokrenuo je niz hitnih diplomatskih konsultacija, uspevajući da osigura saglasnost obe sukobljene strane na jedinstven protokol. Sporazum, u suštini, predviđa povlačenje sudanskih vojnih aktera iz zone i prebacivanje primarne bezbednosne odgovornosti na južnosudanske snage, čime se stvara zona demilitarizovane, ali vojno obezbeđene, energetske infrastrukture.

Vojna logika i izazov neutralnosti na terenu

Raspoređivanje južnosudanskih trupa pod komandom generala Pola Nanga predstavlja kompleksan operativni izazov bez presedana. Njihova uloga nije da se bore ni za jednu stranu, već da stvaraju i održavaju tampon zonu koja će sprečiti bilo kakve borbene aktivnosti u neposrednoj blizini naftnih postrojenja. Ovo zahteva strogu disciplinu, jasne pravila angažovanja i kontinuiran diplomatski dijalog kako bi se osiguralo da obe sudanske frakcije poštuju dogovorene linije povlačenja. Vojna prisutnost Južnog Sudana, iako neutralna po mandatu, neizbežno menja taktičku geometriju na terenu, efektivno blokirajući direktnu konfrontaciju na najosetljivijoj tački i primoravajući oba protivnika da preusmere svoje operativne planove. Uspeh ove misije zavisiće ne samo od vojne sposobnosti Južnog Sudana da održi kontrolu, već i od njihove sposobnosti da budu verodostojni i nestranački posrednik, što u kontekstu dubokih regionalnih povezanosti i pritisaka nije trivijalan zadatak.

Širi geopolitički odjek i budući scenariji

Ovaj aranžman tretira se kao hitna mera za sprečavanje ekonomskog kolapsa, ali njegovi dublji geopolitički implikacije su značajne. Prvo, on de fakto priznaje moćne činioce na terenu, uključujući RSF, kao partnere u dijalogu o zaštiti zajedničkih interesa, što može uticati na buduće pregovore o političkom rešenju. Drugo, on uspostavlja Južni Sudan u ulogu regionalnog stabilizatora sa direktnim ulogom u sudanskoj bezbednosti, što predstavlja pomak u odnosima dve zemlje koje su istorijski bile zategnute. Dugoročno, opstanak ovog modela može stvoriti presedan za zaštitu drugih ključnih infrastrukturnih objekata u zonama sukoba širom kontinenta, nudeći formulu gde lokalni ekonomski imperativi prevazilaze trenutne borbene linije. Međutim, rizik ostaje visok; svaki incident ili prekršaj sporazuma mogao bi lako da ponovo zapali front, transformišući južnosudanske snage iz čuvara u učesnike sukoba, sa nepredvidivim posledicama za protok nafte i mira u regionu.

Izvor

[Kubovac]

Eskalacija; Udar iz vazduha – pogođena pijaca: Ima mrtvih

Najmanje deset osoba poginulo je u napadu bespilotne letelice koja je pogodila pijacu u severnom Darfuru u Sudanu, saznaje Al Džazira od izvora.

Istovremeno, izvor iz vojske za Al Džaziru je izjavio da je sudanska vojska izvela vazdušne udare na pozicije Snaga za brzu podršku (RSF) u Južnom Kordofanu.

Tom prilikom prouzrokovane su značajne žrtve u redovima RSF-a, nakon što su ove trupe prethodno saopštile da su preuzele kontrolu nad naseljem.

Od početka sukoba, Južni Kordofan je poprište intenzivnih borbi između sudanske vojske i Snaga za brzu podršku, koje su u savezu sa snagama severnog krila Pokreta za narodni otpor.

Šef misije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Sudanu Mohamed Rifat izjavio je da se očekuje da će između 90.000 i 100.000 osoba biti primorano da napusti svoje domove ukoliko se borbe u Južnom Kordofanu nastave.

On je dodao da je oko pola miliona ljudi u opasnosti zbog eskalacije nasilja u oblasti Al-Ubeid u Severnom Kordofanu.

Rifat je, takođe, potvrdio da je više od 100.000 osoba pobeglo iz grada El Fašer i okolnih sela, dok su mnogi civili i dalje zarobljeni u susednim oblastima.

On je naglasio da je nedostatak međunarodnog finansiranja doveo do drastičnog smanjenja humanitarnih aktivnosti, što dodatno pogoršava humanitarnu situaciju u zemlji.

Od sredine aprila 2023. godine, Sudan je u ratu između državne vojske i Snaga za brzu podršku, koji je rezultirao desetinama hiljada poginulih i oko 13 miliona raseljenih osoba.


Izvor