Sovjetski brodski protivavionski top 30 mm/63 AK-230

[MOTORISTA]

   Sovjetski brodski protivavionski top AK-230 je sgurno jedno od najpoznatijih i najviše proizvođenih oruđa te klase u svetu.Proizvedeno je preko 1450 ovih dvocevnih oruđa u SSSR-u i oko 300 u Kini,ova oruđa se nalaze kako na torpednim i raketnim čamcima,tako i na velikim kapitalnim brodovima kao što su krstarice i nosači aviona.
   Razvoj ovog oruđa je započet 1956 godine,da bi se prva testiranja obavila već 1957,kako mornarica nije bila zadovoljna projekat je vraćen konstruktorima na doradu.Nova testiranja izmenjenog oruđa su započela 1958 godine a serijska proizvodnja 1959.Prvi brodovi naoružani ovim oruđima su bili raketni čamci Osa i torpedni čamci Šeršen.Ovo oruđe je zvanično uvedeno u naoružanje 1969 godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Oruđe se sastoji od dva topa NN-30 koji se nalaze u čeličnoj kulici.Topovi su vodom hlađeni i hrane se redenicima od 500 granata.Svaki top ima brzinu gađanja od 1000 granata u minuti.Kulice su spregnute sa radarom MR-104 Ris i daljinski su kontrolisane.Topovi rade na principu pozajmice barutnih gasova i imaju električni sistem za opaljenje,čaure i karike redenika ispadaju u među prostor u kulici.Topovi su proizvođeni u tri varijante:
     AK-230A za brodove sa strujom od 220 V
     AK-230B za brodove sa strujom od 380 V
     AK-230M sa kulicama smanjenog magnetizma za minolovce
   Za ove topove se koriste tri vrste granata,trenutno-rasprskaajuća OF-83,trenutna F-33 i probojna Br-83.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

     oznaka oruđa: 30 mm/63 AK-230
     težina oruđa: 156 kg
     dužina oruđa: 2.14 m
     dužina cevi: 1.897 m
     dužina ožljebljenog dela cevi: 1.805 m
     broj žljebova: 12
     dimenzije žljebova: ?
     širina polja: ?
     ugao uvijanja žljebova: ?
     zapremina barutne komore: 0.221 dm3
     masa barutnog punjenja: 0.19 kg
     životni vek cevi: ?
     radni pritisak: 3100 kg/cm2
     brzina granate na ustima cevi: 1050-1060 m/s (u zavisnosti od tipa granate)

   Municija:

Trenutno-rasprskavajiuća granata OF-83
   masa: 0.354 kg
   dužina: 127 mm
   masa punjenja: 0.039 kg

Trenutna granata F-33
   masa: 0.36 kg
   dužina: 129 mm
   masa punjenja: 0.0307 kg

Probojna granata Br-83
   masa: 0.36 kg
   dužina: 120 mm
   masa punjenja: /

Domet:
   maksimalni: 6700 m
   samouništenje: 5000 m
   tablica za gađanje: 4738 m
   maksimalni efikasni domet: 4000 m

   Kulice:
masa: AK-230A 1974 kg,AK-230B 1926 kg
elevacija: -12/+87 stepeni
brzina elevacije: 24 stepeni u sekundi
azimut: +/- 180 stepeni
brzina po azimutu: 35 stepeni u sekundi
dužina trzanja cevi: 92 mm
pokretanje: električno po azimutu i elevaciji

[duje]

Kod sebe sam pronašao još neke podatke, koji su interesantni. U JRM je top uveden u naoružanje 1968g. (tada su došli- 4 kom TČ iz SSSR-a) Top je revolverskog tipa, nema klasični zatvarač več "zadnjak". To je bubanj sa 4 otvora- ležišta metka. U njemu se vrše tri glavne radnje: opalenje metka, punjenje i izbacivanje prazne čaure, u četvrtom ovoru je metak več spreman za dovođenje na liniju opalenja. Po mojim podatcim je životni vek cjevi 2000 metaka. maksimalna brzina pokretanja po visini 50 stupnjeva/sek, i 70 stupnjeva po pravcu.
Hlađenje topa je vodeno (vanjsko i unutrašnje). Vanjsko je sa slatkom vodom stalno, unutrašnje je periodično sa desiliranom vodom ili antifrizom. čaure se izbacuju pomoču barutnih gasova, koji se dovode na usta cevi. Punjenje metaka se vrši pomoču komprim. zraka od 65atm. Sigurnu paljbu obezbeđuje strujni krug paljbe, koji se sastoji iz sledečih elemenata: sig. kontakta, kosog kontakta, kontaktne pločice i kontaktne igle. Kosi kontakt prekida dovod strujnog kruga, (opalenje inic. kapisle se vrši električno), na kontaktnu iglu kada zadnjak nije fiksiran na liniji opalenja. Sig. kontakt obezbeđuje opalenje kada su graničnici fiksirali zadnjak (zatvarač). Kontaktna pločica skida napajanje sa strujnog kruga ako su trzajuči delovi u osnovnom položaju. Kosi kontakt obezbeđuje kontakt na kontaktnu  iglu. Igla vrši opalenje električne kapisle.
BK je bio 500 metaka po cevi, mešten je bio u "barbetu". Krcane municije na brod bilo je dosta zahtjevno i bila uključena cjela posada. Sječam se, da smo morali imat pamučne rukavice. Nakon određenog vremena, kada je bila municija na brodu,  morali smo je izvuč iz barbeta i pregledat (po potrebi čistit).
Dok sam ja bio na brodu, se nije nikad gađalo preko radara (RIS-a). Uvjek se je gađali preko CNS (centralna nišanska sprava) koja se nalazila na nadgrađu (između antene RIS-A i kom. mosta). Naš artilerac (na TČ 125) bo je jako uspješan u gađanju. Čini mi se, da je bilo 1976, srušio je "rukavac" (meta koju je vuko avion). Pogodak nije bio slučajan, jer je pogođen rukavac a ne sajla na kojoj je bi rukavac pričvrščen. Na to gađanje smo isplovili iz Zelenike (CG)
Eto to bi bile moje uspomene na taj top. Moguče, da ima i koja greška u podatcima.
Pozdrav Duje

[FF]

Dok sam ja bio na brodu, se nije nikad gađalo preko radara (RIS-a).

Smem li upitati za razlog?

[duje]

Dok sam ja bio na brodu, se nije nikad gađalo preko radara (RIS-a).

Smem li upitati za razlog?

Problem je bio letečim metama. Kada je avion vukao metu (cca 300m) iza aviona, bila je velika mogučnost, da radarski snop zahvati avion. površina "rukavca") bila je manja od površine aviona. Možda ima i neko drugo objašnjenje, no ja ga neznam. Raspitat ču se, kada odem u Split, imam bivšeg kolegu, sa kojim smo bili zajedno na brodu (TČ 215), a bio je "risista" (poslužioc art. radara RIS). Vježbanje hvatanja i pračenja aviona radarom bila su česta.
Čini mi se, da imam i nekoliko podataka o radaru RIS (iz svojih zabilješki). Kada stignem napisar ču.
Pozdrav
Duje

[Dylan Dog]

Sve informacije o ovom topu :
http://www.navweaps.com/Weapons/WNRussian_30mm-63_ak-230.htm

[duje]

Dok sam ja bio na brodu, se nije nikad gađalo preko radara (RIS-a).

Smem li upitati za razlog?

Problem je bio letečim metama. Kada je avion vukao metu (cca 300m) iza aviona, bila je velika mogučnost, da radarski snop zahvati avion. površina "rukavca") bila je manja od površine aviona. Možda ima i neko drugo objašnjenje, no ja ga neznam. Raspitat ču se, kada odem u Split, imam bivšeg kolegu, sa kojim smo bili zajedno na brodu (TČ 215), a bio je "risista" (poslužioc art. radara RIS). Vježbanje hvatanja i pračenja aviona radarom bila su česta.
Čini mi se, da imam i nekoliko podataka o radaru RIS (iz svojih zabilješki). Kada stignem napisat ću.
Pozdrav
Duje

Pronašao sam svoje zabilješke sa školovanja (mart 1974) o art. radaru RIS, koji je bio na TČ.

Namjena sistema MR104 (RIS) je samostalno traženje, otkrivanje, pračenje ciljeva u zraku i na moru.Izbor najopasnijeg cilja, proračun i prenos elemanata na top AK230.
Max daljina otkrivanja----25km
Max. daljina pračenja----22km
max. horiz. dalj, odkrivanja----10km
Sastav MR 104
antenski sklop
primopredajnik
blok 3 sa pokazivačima (panoramski i točni pokazivač)
blok 4 art. računar(proračunava nestabilizirane elemente gađanja)
blok 5 pribor za upravljanje topom
blok 6 CNS sprava (centralna nišanska sprava)
blok 7 trenažer ili imitator cilja
blok 8 pojačivač i transformator (objezbjeđuju napajanje radara)
blok 10 Žiro-azimut-horizont (GAG smješten u podoficirskom prostoru) mjeri ljuljanje i posrtanje, te prenosi u radar
blok 12 za upučivnaje GAG-a
blok 17 identifikator cilja
blok 34 pedala paljbe
Priprema radara za izsijavanje je 6 minuta
spremnost za otvaranje vatre 14 sek od uočavanja cilja
snaga impulsa 280kW
Vreme proračuna elemenata za gađanje je 6,5 sek
Prednosti radara:
moguča identifikacija cilja
jednostavan za rukovanje i održavanje
velika točnost pračenja
stabilan u radu
veliki domet
otporan na elektroničko ometanje
Nedostatci:
velika količina energije, pa se lako otkriva
dva prijemna i predajna signala
poslužuju ga specialisti
uska zona pračenja pa se gubi okolna situacija
u obalskom području otežan zahvat

Eto, to je to. To je bilo dovoljno za mene kao torpedistu, da znam o radaru-teorija. Morao sam ga znati i uključit, ali ne i raditi sa njime.

[Boro Prodanic]

Naš artilerac (na TČ 125) bo je jako uspješan u gađanju. Čini mi se, da je bilo 1976, srušio je "rukavac" (meta koju je vuko avion). Pogodak nije bio slučajan, jer je pogođen rukavac a ne sajla na kojoj je bi rukavac pričvrščen. Na to gađanje smo isplovili iz Zelenike (CG)
Eto to bi bile moje uspomene na taj top. Moguče, da ima i koja greška u podatcima.
Pozdrav Duje

Duje, nije to baš bilo retkost. Ja se sećam artiljerca, prezime Gudelj, za ime nisam siguran, koji je u proleće 1981 rekao da će skinuti rukavac tako što će preseći sajlu blizu aviona, za opkladu (flaša vinjaka) i pogodio tako. Pilot se vratio na Zemunik po novi rukavac, a u međuvremu mi plutamo, čekamo, pa to naljuti artiljerce i čim je prvi put naletio skinu mu ponovo rukavac na istom mestu. Tada nas pilot sve otera u p.m., kaže da smo nenormalni, ode i ne vrati se...

Teoretski, dva topa AK 230 su branila TČ od 7 aviona, barem su nas tako učili, šta bi bilo u praksi, ko zna... Pozdrav...

[duje]

Naš artilerac (na TČ 125) bo je jako uspješan u gađanju. Čini mi se, da je bilo 1976, srušio je "rukavac" (meta koju je vuko avion). Pogodak nije bio slučajan, jer je pogođen rukavac a ne sajla na kojoj je bi rukavac pričvrščen. Na to gađanje smo isplovili iz Zelenike (CG)
Eto to bi bile moje uspomene na taj top. Moguče, da ima i koja greška u podatcima.
Pozdrav Duje

Duje, nije to baš bilo retkost. Ja se sećam artiljerca, prezime Gudelj , za ime nisam siguran, koji je u proleće 1981 rekao da će skinuti rukavac tako što će preseći sajlu blizu aviona, za opkladu (flaša vinjaka) i pogodio tako. Pilot se vratio na Zemunik po novi rukavac, a u međuvremu mi plutamo, čekamo, pa to naljuti artiljerce i čim je prvi put naletio skinu mu ponovo rukavac na istom mestu. Tada nas pilot sve otera u p.m., kaže da smo nenormalni, ode i ne vrati se...

Teoretski, dva topa AK 230 su branila TČ od 7 aviona, barem su nas tako učili, šta bi bilo u praksi, ko zna... Pozdrav...

Drago mi je, da se sječaš tog artiljerca, to mi je klasič zove se Ivan (kao i TČ 215), sa još jednim (Savič Momčilo- mašinac) došli smo 1974 na TČ 215. Gudelj se je 1984 ili 1985 skinuo iz vojske. Aktivirao se ponovno 1991. Sada je u penziji u Splitu.

Sjećam se i mog zemljaka sada več pokojnog Špeh Alojza. Njemu je uspjelo sastavit krmeni top (na TČ 217) tako, da je pomješao djelove od lijevog i desnog automata. Top je naravno raznjelo (niko nije bio povređen). U uputstvima za sastavljanje topa je pisalo, da je to nemoguče-njemu je uspjelo!!!???
Duje

[Boro Prodanic]

Teoretski, dva topa AK 230 su branila TČ od 7 aviona, barem su nas tako učili, šta bi bilo u praksi, ko zna... Pozdrav...

Drago mi je, da se sječaš tog artiljerca, to mi je klasič zove se Ivan (kao i TČ 215), sa još jednim (Savič Momčilo- mašinac) došli smo 1974 na TČ 215. Gudelj se je 1984 ili 1985 skinuo iz vojske. Aktivirao se ponovno 1991. Sada je u penziji u Splitu.

Sjećam se i mog zemljaka sada več pokojnog Špeh Alojza. Njemu je uspjelo sastavit krmeni top (na TČ 217) tako, da je pomješao djelove od lijevog i desnog automata. Top je naravno raznjelo (niko nije bio povređen). U uputstvima za sastavljanje topa je pisalo, da je to nemoguče-njemu je uspjelo!!!???
Duje

Jako dobro se sećam Gudelja, veliki stručnjak ali slab vojnik, uvek nedisciplinovan, u civilnoj košulji... A pokojni Lojza je jednom za dlaku isprašio LR koji nam je vukao metu "R" - uključio RIS umesto da gađa sa CNS - a, srećom Rodin (komandant) je primetio na vreme.

[duje]

Slike art. municije za AK-230 i dio redenika u kojima je municija bila