PALUBA
November 28, 2022, 09:23:09 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 [35]   Go Down
  Print  
Author Topic: Srbija u Prvom svetskom ratu...  (Read 156672 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #510 on: January 30, 2022, 07:35:57 am »

Субота, 29.01.2022.
Бранко Пејовић

Питомце на крвавом путу докусурила морска болест

„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...”

Овим речима албанску голготу описује у својим поратним сећањима Пожежанин Манојло Кораћ (1897–1976), и сам питомац „бизертске класе”. На та Кораћева ратна путешествија и записе (које је он сачинио седамдесетих година прошлог века) подсећа управо објављен број „Историјске баштине” у тексту Јасминке Лаловић Ђурић и др Александра В. Савића „Трновитим путем до официра”. На основу рукописа који се чува у пожешкој библиотеци.

„У Фијери задржасмо се недељак дана, све до Божића. Командир нам саопшти да ћемо ујутру на Божић кренути даље за Валону. Само да се извучемо из проклете Албаније, а још проклетијих зверова Арнаута... Од Фијере пут је био толико блатњав да смо се једва кретали. Остали смо били без обуће. Многи су ноге увили разним крпетинама, тек толико да нису голе. Видео сам поред пута бројне младе људе, живе костуре, ваљда су то били регрути који су се заглавили и са отказаном снагом сели у блато и чекали да ту издахну. Гледају нас тужним погледом, без иједне речи да нам ма шта кажу, јер им је и говор отказао. Жалост преголема, али смо и ми који пролазимо немоћни да им ма какву помоћ укажемо...”

„Стигосмо на десну обалу реке Војуше, до скеле. Ту је италијанска стража која чува скелу и прелаз.

’Сербо, стој! Нема прелаза док се не преда оружје и муниција. Па и онда нема прелаза, јер носите заразну болест пегави тифус.’

Онако изнурени попадасмо по песку поред пута. Мој командир капетан Крста говори француски, у име команданта са италијанским старешинама преговара. Није било другог излаза него да се приме италијански захтеви у погледу предаје оружја и муниције, а да преко наше болести пређу и превезу нас на леву обалу. Оружје и оно мало преостале муниције сложисмо на гомиле. Ето, ’пријатељи Италијани’ нас разоружаше! На овој страни реке једна мања просторија ограђена бодљикавом жицом и ту нас затворише, ту смо остали неколико дана. Дрва нема да се ватре ложе, поред реке брише ледени ветар. Трпи Сербо и умри, то ти је, друге нема!

Дођосмо у Валону и на пристаниште. Француски брод чекао је мало даље од обале, док се обаве формалности око нашег укрцавања. Сербо има на песку да седи и чека. Гледајући у морску галију која ће га спасти проклете Албаније. Улазимо у лађу, молитва Светом Николи да нас чува на мору... И песма ’Лађа се креће француска са пристаништа валонска’.

Примисмо храну, вечерасмо, ноћ је пала. Брод крену. Није дуго прошло, кад код нас наста лом! Све, ионако мртваце, захвати морска болест. Наста повраћање, превртање, кукање, претурање један преко другог. Бесне узбуркани таласи, играју се бродом као ораховом љуском. Ова ноћ нам је била тежа и гора од оних у леду на Плаки планини или оних на обали Војуше.”


Некако су ипак допловили до Бизерте, преко мора. Дочекао их је лично француски адмирал Гепрат.

„Бројна наређења падоше, а ми мртваци. Изиђосмо из брода. Изгледали смо овако: шајкача местимично прогорела, шињел такође прогорео, без дугмади и поцепан, чакшире изгореле и поцепане, а о обући и да се не говори. Три месеца нисмо се шишали и изгледали смо као права чудовишта. Истина, браде и бркова нисмо имали, јер за то нисмо стасали. Живи костури са тежином 25-30 килограма који се, ето, крећемо као авети”, писао је Кораћ, додајући да овим записом пали тужну воштаницу класним друговима који за српство својом крвљу и костима обележише овај пут.

А име Манојла Кораћа помињано је у Другом светском рату где се као потпуковник укључио у покрет Драже Михаиловића и био командант Златиборског четничког одреда. Допао је немачког заробљеништва 1942, а после капитулације Немачке није хтео да се врати у Југославију и потом се настанио у Великој Британији. Тамо је био активан у раду емиграције против Титове власти у Југославији, објављивао је чланке у емигрантској штампи. Кораћ је преминуо априла 1976. у Хадерсфилду, где је и сахрањен.

Izvor: www.politika.rs
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #511 on: February 01, 2022, 10:46:03 am »

Успомена са Крфа 1916. године.
Фотографија из поставке Српске куће на Крфу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* успомена са Крфа.jpg (65.55 KB, 381x527 - viewed 7 times.)
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #512 on: February 18, 2022, 07:17:33 am »

Oruđa zarobljena od strane Bugara od 1915 do 1918 godine:

Oruđe/komadaoruđazatvaračazadnjakaprednjakamunicijskih kola
57mm B u kupoli Krupp M. 1891*32
75mm B Schneider mod. 1904*12
7,5cm S brdski Krupp 43
75mm B brdski Krupp M. 1904**222214187
75mm B Krupp M. 1904**211121
75mm B Krupp M. 1910**11
11cm L/15 S bronzani**343113
12cm S haubice Krupp**191819
6,4cm S brdski Broadwell M. 1879 22
70mm B brdski Schneider 767
75mm B Schneider M. 1907 181145214609240
75mm S Krupp 46682
8cm S brdski De Bange 6361
8cm S Krupp M. 1871 33
8cm S Broadwell M. 1871 68
8,7cm S Krupp 1111
9cm S Broadwell M. 1871 44411
9cm S Broadwell M. 1872 5956
10,5cm S Krupp M. 1867***7977
12cm L/7 S haubice bronzane 1919
12cm L/20 S haubice bronzane 13265
12cm S haubice Schneider M. 1897 173155230
120mm B haubice Schneider M. 1910 2412284938
12cm L/25 S Krupp 4442
15cm S haubice Schneider M. 1897 55
150mm B haubice Schneider M. 1910 75799
15cm L/14 S haubice 141
15cm L/14 S haubice bronzane 222
15cm L/19 S bronzani 121016
15cm L/26 S Krupp M. 1873 222
37,5cm L/8 gvozdeni NTR topovi1
7cm Sbrdski bronzani 768
12cm L/15 S bronzani 4
15cm L/21 S bronzani 1
70mm S bronzani 333
12cm L/41 (4.7-inča Mk. IV) 66

* Bugarska oruđa zarobljena u drugom balkanskom ratu
**Turska oruđa zarobljena u prvom balkanskom ratu
***Bugarska oruđa zarobljena 1885

B - brzometna oruđa
S - sporometna oruđa

Izvor: ДВИА, Фонд № 40, Инвентарен опис № 2, Архивна единица № 1257 – Отчет за дейността на Управлението на началника на артилерията в Щаба на Действащата армия (1915-1918).
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 643


« Reply #513 on: February 21, 2022, 01:02:17 pm »

Током повлачења 1915/1916. годину практично је сва артиљерија Српске војске остала , односно непријатељ ју је заробио. Зато овако велики плен није ништа чудно. Вероватно су Немци и Аустроугари заробили остатак српске артиљерије.
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #514 on: February 21, 2022, 08:46:55 pm »

Na žalost nisam našao sličnu listu za austro-ugare i nemce.
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #515 on: March 02, 2022, 12:20:56 pm »

Prelaz preko reke Maće 1915. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Mace1915.jpg (81.49 KB, 800x597 - viewed 3 times.)
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 506


« Reply #516 on: September 27, 2022, 03:45:13 pm »

На денешен ден Французците под команда на Луј Франше д' Епере  заедно со своите српски сојузници под команда на генерал Мишич го пробиват фронто на Добро поле против Бугарските царски војски.Битката започнала на 16 септември 1918 година кога Французите употребиле околу 600 топови и минофрлачи на добро поле или по 6 топови или една батерија на 1км квадратен  французите испалиле преку 10 илјади зрна истот така француската авиција во задината во мариово ке извршат големи бомбандирања на бугарските линии .Бугарите под команда на заменик генерал Жеков кој бил 200 км во Кустендил биле фатени целосно не подготвени ниту имале изградено фортификација биле целосно збришани за 10 дена бомбандирање Онаа што е интересно главниот генерал на бугарските сили генерал Тодоров тој ден заминал на лечење во Виена и тука се појавила онаа теза дека Тодров бил платен од страна на Французите во летото 1918 година од  како франзуците се пробиват на Добро поле тргнуват кон Криволак и кон Прилеп и со тоа го пробиват целото лево крило на македонскиот фронт .
 Овој пораз на добро поле ке предизвика метеж кај бугаро татарски војски кој ке почнат во паника да бегат кон скопје а од тука кон бугарија каде во близина на делчево ке организират соцјалистичка револуција и ке ја  формират Радомирска република  и тоа ке биди причина бугарите да капитулират на 29 септември 1918 година и го оствариле  најголемиот страв на германскиот генерал Лудерфонт кој рекол  во летото 1918 дека бугарите не се способни да го задржат фронтот во Македонија и дека ако тој фронт се пробије тоа ке биде крај за германската победа и ке значи пораз на Германија и токму и тоа се случи за само еден месец во ноември 1918 година хрватска, словенија, босна  чешка и унгарија се отцепиле од австрија исто така  турција во октомври капитулирала што значело прекин на дотур на нафата од блискиот исток за германците .


* makedonskiot front 1918.jpg (241.02 KB, 940x665 - viewed 4 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 643


« Reply #517 on: October 01, 2022, 06:46:43 pm »

Quote
Онаа што е интересно главниот генерал на бугарските сили генерал Тодоров тој ден заминал на лечење во Виена и тука се појавила онаа теза дека Тодров бил платен од страна на Французите во летото 1918 година од  како франзуците се пробиват на Добро поле тргнуват кон Криволак и кон Прилеп и со тоа го пробиват целото лево крило на македонскиот фронт .

И да је десет Тодорова било на фронту не би ништа помогло. Једноставно, Бугарска војска је била преморена и психички и физички исцрпљена дуготрајним ратом. Противници припремљени, мотивисани и снажно подржани артиљеријом и авијацијом. Главни почетни удар је ипак нанела Српска војска, подржана пре свега француском артиљеријом. У саставу српских армија (1. и 2. армија) биле су и две француске дивизије (122. француска и 17. колонијална, у саставу 2. српске армије) и то у првом ешелону (уз Шумадијску из 2. армије и Дринску и Дунавску 1. српске армије).

Иначе, мени је врло занимљиво прочитати у мемоарима обичних учесника пробоја како су они то доживели. Имам мемоаре пуковника (у то време ппуковника) Стевана Тууцовића, рођеног брата Димитрија Туцовића који по данима и сатима описује борбе. У време пробоја био је командант артиљеријског дивизиона. Он врло реално приказује ситуацију.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 269



« Reply #518 on: November 18, 2022, 12:47:51 pm »

Резервни капетан, топлички сељак Милан Илић из Доњих Точана прича:


Помолио сам се Богу пре напада. Ровови су били блиски. Артилерија срозава све што стигне. Ишло се на нож. Предамном паде осам људи као од шале. Није се ни видело од чега. Није се чула ни реч. Где би се и чула.
Тако идем. И све ми се чини да сам у тору. Овце блеје, краве позади њи мучу. Толика је галама. И још, као да шкрипи десет воловских кола. Па испадају точкови, клате се арњеви, падају клинци. Ето тако. И није ме ништа страх. Не бојим се. У тору смо често били. А таква је галама.
А мало пре ми се смејали. Мени криво што двојица од њих већ погибоше. Куршуми лете. Мора да лете. Ко је видео да се изиђе из рова, и иде према њиховом, а да не буде куршума. Зато не марим. Много је већ око мене зујало, па мислим: Ухватили ме, ухватиће ме; не ухвати ли ме добро! А све хоћу да гледам у очи. Одавна знам: кад гледам Бугарина у очи пушка му се помери. И нож се помери, ако је предамном. Тако стижем.
Не видим ништа око себе. То и други кажу. Они још веле да им се чини да су сами, јер и не чују никога. Гледају само пред собом човека кога ће убити. Тако и ја. Али, држим по тројицу, четворицу, већ како стигнем, ако су близу, на гомили пред очима. И на њих идем. Кажем, не мислим на куршуме.
Кад неко падне преда мном, или до мене, спотакнем се. Не видим. Тек кад паднем огледнем се, и видим крв, леш. Онда идем опет напред. Тако сам ту, кад падох преко једног друга, избегао метак. Онај с прека нишанио. Видео сам. А десило се да паднем. И погибе један иза мене. Десило се.
Идем даље напред. Пуцам. Насумце. Онда гађам једног који је дигао сувише главу. Кад стигнем до њиховог рова они већ скочили, беже. Пуца се даље. Ништа не знам ко пуца. После, кад остадосмо сами у њиховим рововима, и кад одахнусмо, видим иза рова да су многи наши погинули. Сувише много. Па кажем: Где си видео јуриш а да не погибају? Па ми неко стисне руку и удари ме по рамену. А ја кажем: Остао сам жив, тачно; неко мора да остане! А они се чуде и кажу: Е, Милане, много среће имаш…!
Тако прође јуриш. Купе лешеве. Рањени галаме. Пушим.
Нема ни листа, ни травке да је сажвачем, а жедан сам. И бесан. Може човек када се наљути, не на њих преко, већ на овај камењар. Кажу да је све тако на солунском, па се помирисмо. Кад пређемо у Србију биће шуме, ливаде, поља. Ја, да ми је ући у леју младог лука!
Пуца се. Навикло се, па се и не питамо. Увукли се у ров. Пада ноћ. Чули смо да ће нас напасти. Почело око поноћи. Артилерија, ракета, меци.
Навалили Бугари. Добисмо више муниције. Издржаћемо. Знам добро, кад имамо доста муниције јачи смо. Онда се не бојимо. Испавали се мало. То је добро. Не зуји толико у глави. Зуји само у ушима.
Иду полако. Мисле да их не видесмо. А ја видим у мраку боље. И лепо, ето, кажем људима: Пуцајте у ону штрафту што се миче. Не видиш? Гледај боље!
Трљају очи. Виде. Пуцају. Па се смеју, јер они преко падају. Вичу 'ура'!
Али сад запели, па неће натраг, ма да се пуца страшно. И наши топови пуцају ко луди. А он иду напред. Сад ће до рова. Мање их, истина, али се позади крећу други брже. Моји трче на све стране, хватају бољи грудобран. Ја стојим и чекам. Издржах све ратове тако стојећи, кад већ не излазимо из рова. И боље је. Ко трчи, наиђе метак који му није намењен. Овако је, мислим, боље, и не секирам се. Ако наиђу, ја већ држим руку спремну. Тако је то.
Дошли до ровова. Пуцамо. Али, већ сачекују ови моји и ножевима. И добро сачекују. Пребацују их ножем преко рова. Само одозго сипа крв на шлем. Сипа, Бога ми, и на главу, ако је дигнеш. Неки накривили шлемове, да не би крв пала у очи, јер се онда гине. Крв само пада, а изгледа као нека ретка, крупна киша. Изјутра ће, знам, сви мундири бити испрскани. Мораш. Није мундир за параду. Добро је за ове бледе младиће да не виде те флеке одмах. Сутра ће их лакше поднети, ако буду живи. Они, знаш, лако гину, јер немају јаку руку, па их поклопи Бугарин и прекоље у мраку. Треба издржати на ножу Бугарина. Обично је тежак.
Ударило ме нешто. Као са стране. Прво не знам да ли је нож или метак. После знам добро да је метак, јер пече. Од ножа не пече, само је млитавост већа. Тако се стуштим на дно рова. И чучим, а тешко дишем. После зора. Полако, али сад као одједном. Замаглило ми се и доцкан је видех. Онда ме покупе. Остали смо у рову. Значи отерали смо их. Много њих лежи мртво и напред, и иза рова. Много крви. Ножеви су радили.
Сад, да ме не превијају, узео би перорез и дељао парче дрвета. Али руку не могу да макнем. Кажу ми: Добро си прошао! Хвали Бога. Још мало, па оде ти…! А ја кажем: То ти је. Мора једном и мене. Дај цигару.
Ето, то. Тако, на нож кад дође, онда се мало продрмамо. После, гађа ров. Увек исто. Док, како рекох, не наиђе опет ноћ, па запне нож…

(Гледа широким очима испод шајкаче, поштапљен, поред чаше вина. Нема више ни речи. Тешко му да говори. Тешко да седне, тешко да устане, тешко да стоји. Најгоре, тешко му и да мисли. Треба 'шлагворте'. Не зна број рана. Не зна више стара имена. Загледа се у једну тачку, па, као, смислио је. И испрекидано рече):

Добар си човек. Ето, зато ћу ти кажем. Рањавали ме, ударали, мучио сам се, кидисао, што кажу крви се напио и крв ми испише. Али, није ме жао. Никад ме није било жао. Кад ме дохвати ја опсујем. Кад не дохвати прекрстим се. То је све. Кад болујем ћутим. Ћутим и кад не болујем. Такав сам.
Али, ето, кадгод падоше они голобради младићи, просто да се искидам. Па ударим шаком о камен, и велим: Милане, смири се, немој тако! А неће да ме пусти. Видим, три четири млада човека како жути леже. Псујем. Ништа ми није по вољи. Све би око себе убио. Ишао би сам на бугарски ров. И ишао сам, па ме задржаше. Толико ми криво. Да се искидам, да цркнем. Разумеш. Да. Па непрестано склањам главу у страну. Разумеш. Да. И цео дан не ваљам. Криво ми што погибоше младићи, и што ми старији за инат остадосмо. Цео дан не ваљам. Не једем. Не говорим.

(Ту се налазио случајно један мали каранфил, ружичаст, на столу поред штапа и чаше. Док је говорио искидао га, поцепао прстима на најситније делиће. Затим, дунуо све са стола.) - Прибележио Драган Алексић (1932)
Logged
Pages:  1 ... 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 [35]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.