Plava grobnica je svakako jedno od najpoznatijih mesta gde su sahranjeni srpski vojnici u I sv. ratu.
Za one koji mozda ne znaju. Povlacenje srpske vojske na Krf je donelo puno zrtava i njenim redovima. Veliki broj vojnika je ostao na tom putu u bespucima Albanije. Bolesni, ranjeni, izgladneli pa cak i zdravi su ostajali smrznuti u snegu. Tu su ostale i kosti onih koje su lokalni zlikovci u zelji da ih opljackaju ubijali.
Oni koji su stigli na Krf bili su u toliko losem stanju da su mnogi svoje kosti tu i ostavili. Nastao je problem gde toliko leseva sahraniti i resen je tako sto su sahranjivani kao mornari - njihova tela su spustana u more. Zato evo jedan citat iz ``Knjige o Milutinu``:
E da je kaki dasaka da se za bilo kaki sanduk sklepa, pa da ga sarane u zemlju, kaže. Teško mu se i pomisliti da će ga ribe pojesti. Mi seljaci, kaže, nikad dosad nismo videli more. Sad nam se ukazala prilika, a mi moramo da umremo. I ribe da ranimo svojim telesima. Nisi u životu okusio morsku ribu, a sudbina ti odredila da te morske ribe pojedu.
A evo kako je ta grobnica izgledala
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
I jos jedan citat iz iste knjige
Izjutra njega odneše, dabome, ribama. Ja posle opet gledam ono more i mislim na Branka, sećam se šta mi je ko juče reko, pa i sam primećujem da je more otežalo i da je pridremalo i da na njemu nema ni jedne rupice ni tačke tamo gde su Branka bacili, ništa se ne poznaje.
